{"id":312669,"date":"2021-01-26T07:38:51","date_gmt":"2021-01-26T06:38:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=312669"},"modified":"2021-01-26T07:38:51","modified_gmt":"2021-01-26T06:38:51","slug":"ideolosko-vaspitanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/01\/26\/ideolosko-vaspitanje\/","title":{"rendered":"Ideolo\u0161ko vaspitanje"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Verujem da se svako se\u0107a prelomnih trenutaka u svojoj ideolo\u0161koj i politi\u010dkoj istoriji: to su trenuci kada se \u010ditav svet ideja i uverenja koje smo godinama sticali i razvijali iznenada ru\u0161i.<\/p>\n

Ja sam pro\u0161ao kroz tri takva trenutka. Sva tri odli\u010dno pamtim.<\/p>\n

I<\/h2>\n

U vreme rata u Vijetnamu poha\u0111ao sam gimnaziju u Belgiji. Antiimperijalisti\u010dke parole i osude rata bile su na svakom koraku, od novinskih naslova do \u0161kolskih \u010dasova. Protivljenje ratu prakti\u010dno se podrazumevalo, pa nisam mogao ni da zamislim ljude koji rat podr\u017eavaju. Ipak, kao dobar mladi marksista, pretpostavljao sam da ubijanje hiljada Vijetnamaca mogu podr\u017eavati samo ljudi koji od rata imaju neku korist, dakle, kapitalisti\u010dki finansijeri i ameri\u010dka vladaju\u0107a klasa. Nova nastavnica engleskog jezika u na\u0161oj \u0161koli uvela je praksu da na \u010dasove donosi Time ili Newsweek da ga zajedno \u010ditamo. To je bio pun pogodak. \u010casopis je posle \u010dasa davala nekome od u\u010denika da ga ponese ku\u0107i. Jedne sedmice red je do\u0161ao na mene. Na povratku iz \u0161kole otvorio sam \u010dasopis i ugledao veliku fotografiju Nixona u poseti \u010cikagu ili Detroitu, gde su ga do\u010dekale stotine gra\u0111evinskih radnika koji su sedeli na skelama, mahali ameri\u010dkim zastavicama, pozdravljali ga i iskazivali podr\u0161ku njegovoj politici u Vijetnamu. Nisam mogao da verujem svojim o\u010dima. Mislim da sam do ku\u0107e pe\u0161a\u010dio \u010ditav sat, jer sam usput zastajao da ponovo pogledam onu sliku: da li je sve name\u0161teno, da li su to stvarno radnici ili agenti koje je poslala CIA da ma\u0161u zastavicama? Razmatrao sam sve opcije koje su se uklapale u moja ideolo\u0161ka uverenja, ali nijedna nije bila sasvim prihvatljiva. \u010cinilo mi se da je Nixon zaista nai\u0161ao na topao prijem, kao \u0161to je autor \u010dlanka tvrdio i da ameri\u010dka radni\u010dka klasa zaista podr\u017eava rat. Pitao sam se kako je moglo da se dogodi ne\u0161to \u0161to je ideolo\u0161ki \u201enemogu\u0107e\u201c. Sa svojih 17 godina nisam uspeo da prona\u0111em odgovor i ovo pitanje me je dugo proganjalo. To su bile moje prve ideolo\u0161ke sumnje.<\/p>\n

II<\/h2>\n

Politi\u010dka situacija u Jugoslaviji po\u010dela je da se pogor\u0161ava 80-ih godina. Sukobi izme\u0111u republika bili su sve o\u0161triji, a izra\u017eavanje nacionalisti\u010dkih ose\u0107anja, koje bi u pro\u0161losti bilo kvalifikovano kao \u201egovor mr\u017enje\u201c za koji se ide u zatvor, postalo je uobi\u010dajeno i otvoreno. Ipak, verovao sam da su to ostaci burne pro\u0161losti starijih generacija, me\u0111u kojima je bilo dosta onih koji su podr\u017eavali neke od fa\u0161isti\u010dkih frakcija. Mla\u0111e generacije, verovao sam, budu\u0107i po definiciji progresivne, antinacionalisti\u010dki nastrojene i udaljene od religije, moraju biti druga\u010dije.<\/p>\n

U tom uverenju pitao sam sina jednog prijatelja, koji je tada i\u0161ao u srednju \u0161kolu (pribli\u017eno istih godina kao ja u vreme moje prve ideolo\u0161ke epifanije pred slikom ameri\u010dkih radnika), da li su njegovi \u0161kolski drugovi prozreli nacionalisti\u010dku megalomaniju Srbije i da li se zala\u017eu za jednaka prava svih etni\u010dkih grupa. Pitao sam i \u0161ta drugi u\u010denici misle o albanskom pitanju i kako bi se taj problem mogao re\u0161iti. \u201eMi smo za to da se Albanci pobiju. Da re\u0161imo taj problem jednom zauvek\u201c, odgovorio je le\u017eerno.<\/p>\n

III<\/h2>\n

Deceniju kasnije, u doba kada je Amerika bila na vrhuncu mo\u0107i, \u017eiveo sam u Va\u0161ingtonu. Jedina preostala globalna supersila za relativno kratko vreme je vojno intervenisala u Panami, Srbiji, Avganistanu, Iraku i Libiji. Bio sam svestan nesklada izme\u0111u stvarnosti i na\u010dina na koji se stvarnost prikazuje u ameri\u010dkim medijima, jer sam prethodno radio kao predstavnik Svetske banke u zemljama u tranziciji 90-ih godina, najvi\u0161e u Rusiji. Jedan od razloga za pisanje knjige Dohodak, nejednakost i siroma\u0161tvo tokom tranzicije u tr\u017ei\u0161nu ekonomiju jeste to \u0161to sam \u017eeleo da ostavim trag i na jednom mestu \u010dinjenicama dokumentujem \u0161ta se zaista doga\u0111alo sa siroma\u0161tvom i nejednako\u0161\u0107u u doba takozvane \u201etranzicije\u201c. I danas sam veoma ponosan na tu knjigu, iako je retko citirana.<\/p>\n

Ispade ameri\u010dke supersile tuma\u010dio sam kao posledicu uticaja vojno-industrijskog kompleksa i zaostalih imperijalisti\u010dkih ambicija nekolicine republikanaca. Nisam se posebno interesovao za ameri\u010dku unutra\u0161nju politiku i verovao sam da demokrati, ukupno uzev\u0161i, nisu znatnije doprineli obnovi ameri\u010dkog imperijalizma. Svi moji prijatelji glasali su za Demokratsku stranku, a bili su razumni i pristojni ljudi. Kada se 2003. godine spremao rat u Iraku, bio sam u Karnegijevoj fondaciji za mir u svetu, gde su \u2013 primereno imenu institucije \u2013 svi bili duboko pogo\u0111eni najavama dolaze\u0107eg rata. Desilo se da sam se zatekao u kancelariji veoma uva\u017eene osobe koja je pala u o\u010daj slu\u0161aju\u0107i la\u017eno svedo\u010denje Colina Powella pred Ujedinjenim nacijama, kojim je otvoren put za agresiju, ba\u0161 u trenutku kada su to svedo\u010denje u\u017eivo prenosili na televiziji. Takav je bio moj op\u0161ti utisak o liberalima kada sam deceniju kasnije dobio poziv da se priklju\u010dim mejling listi na kojoj su relativno uticajne osobe iz medija naklonjenih demokratima raspravljale o va\u017enim teku\u0107im pitanjima. Moj prvi poku\u0161aj temeljio se upravo na utisku koji sam stekao tokom godina: da su u pitanju pristojni ljudi, antiimperijalisti, kojima je stalo do mira i ostatka sveta. Ali brzo su me razuverili. Ve\u0161tom kazuistikom (svi su bili inteligentni i odli\u010dno obrazovani) branili su i zastupali najrazornije i najpogubnije politike.<\/p>\n

Kada sam \u010duo da je Pankaj Mishra objavio novu knjigu, Isprazni fanatici, naslov me je odmah privukao. To su zapravo ljudi sa kojima sam poku\u0161avao da diskutujem! Bili su uljuljkani u svoje udobne \u017eivote u skupim predgra\u0111ima. Pisali su otrovne \u010dlanke koji \u0107e dovesti do smrti hiljada ljudi pijuckaju\u0107i kafu u Starbucksu i proveravaju\u0107i spisak dnevnih obaveza koje im je supru\u017enik tog jutra ostavio: \u201epodigni stvari sa hemijskog \u010di\u0161\u0107enja\u201c, \u201ekupi \u0161pagete\u201c, \u201epozovi majstora da popravi klimu\u201c\u2026 Onda bi sa novom energijom po\u017eurili da zavr\u0161e tekst kojim pozivaju na nove vazdu\u0161ne udare i stave ta\u010dku na poslednji pasus, koji \u0107e zato izgledati pomalo nedovr\u0161eno. Ali skoro je \u010detiri sata. Vreme je da se deca pokupe iz \u0161kole.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pisali su otrovne \u010dlanke koji \u0107e dovesti do smrti hiljada ljudi pijuckaju\u0107i kafu u Starbucksu i proveravaju\u0107i spisak dnevnih obaveza koje im je supru\u017enik tog jutra ostavio<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":312670,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-312669","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312669","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=312669"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312669\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":312671,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312669\/revisions\/312671"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/312670"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=312669"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=312669"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=312669"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}