{"id":311798,"date":"2021-01-13T08:20:39","date_gmt":"2021-01-13T07:20:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=311798"},"modified":"2021-01-13T08:20:39","modified_gmt":"2021-01-13T07:20:39","slug":"evropa-bez-velike-britanije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/01\/13\/evropa-bez-velike-britanije\/","title":{"rendered":"Evropa bez Velike Britanije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Ota\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Velika Britanija i Evropska unija su potpisale sporazum o razvodu nakon \u010detiri i po godine mu\u010dnih pregovora koji su nekoliko puta bili dovedeni u pitanje. Nakon Bregzita Evropska unija je suo\u010dena sa krizom identiteta koja je tera da preispita same osnove zajednice. Sporazumni odlazak Britanaca koji su pokazali da je tako ne\u0161to mogu\u0107e, naneo je veliki udarac ideji ja\u010danja unije.<\/p>\n

Do 24. decembra je izgledalo da \u0107e Velika Britanija napustiti EU bez dogovora. London je sve vreme zao\u0161travao poziciju, od blagog Bregzita do potpunog raskida. Dogovor je postignut u poslednji \u010das; Velika Britanija napu\u0161ta zajedni\u010dko ekonomsko i carinsko tr\u017ei\u0161te 31. decembra. Britanski premijer Boris D\u017eonson podigao je pal\u010deve u vis nakon \u0161to je objavio da je sklopljen \u201edil\u201c. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, diplomatski je pozdravila \u201edobar sporazum, ujedna\u010den i pravi\u010dan\u201c i istakla da Velika Britanija ostaje \u201epouzdani partner\u201c, uz \u017eelju da \u201eBregzit napokon ostane iza nas\u201c. Glavni pregovara\u010d Evropske unije, Mi\u0161el Barnije, kraj svoje misije do\u017eiveo je sa \u201eolak\u0161anjem\u201c, uz \u201eblagu setu\u201c.<\/p>\n

Partija pokera izme\u0111u Londona i Brisela trajala je do samog kraja. U Evropskoj uniji je ve\u0107 uobi\u010dajeno da pregovori traju do poslednjeg \u010dasa, naro\u010dito kada je u pitanju bud\u017eet, \u0161to politi\u010dari koriste da svojim sunarodnicima predstave kao borbu do poslednjeg trenutka. Tako je bilo i u slu\u010daju ovih pregovora \u2013 ulog je sve vreme podizan da bi se ustupci pravili na samom kraju.<\/p>\n

Sa ili bez dogovora<\/strong><\/h2>\n

Sve je po\u010delo 23. juna 2016. godine, kada je 51, 9 odsto Britanaca na referendumu izabralo \u201eizlazak\u201c iz EU, \u0161to je dovelo do ostavke premijera Dejvida Kameruna koji je bio za \u201eostanak\u201c. Zamenila ga je Tereza Mej, koja je bila protiv polovi\u010dnih re\u0161enja i statusa \u201epridru\u017eenog \u010dlana\u201c Evropske unije. \u201eBregzit zna\u010di Bregzit\u201c izjavila je 17. januara 2017. U martu iste godine pokrenula je proces pregovora, pozivaju\u0107i se na \u010dlan 50 Lisabonskog sporazuma koji predvi\u0111a period od dve godine za dogovor o uslovima za napu\u0161tanje Evropske unije. Odre\u0111eno je da datum za Bregzit bude 29. mart 2019. godine. Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk, odredio je dva pravca pregovora: da Velika Britanija izvr\u0161i finansijske obaveze prema Evropskoj uniji i da se utvrde budu\u0107i odnosi Londona i Brisela. U decembru iste godine postignut je na\u010delni dogovor o uslovima razvoda, a u martu 2018. godine je odre\u0111eno da prelazni period bude dve godine. Tereza Mej je bila za bla\u017ei Bregzit, \u0161to je razbesnelo dva ministra iz redova konzervativaca, Borisa D\u017eonsona (ministra spoljnih poslova) i Dejvida Dejvisa (ministra za Bregzit), koji su podneli ostavke. \u201eSan o Bregzitu je mrtav, Velika Britanija se kre\u0107e u pravcu kolonije!\u201c, izjavio je tada Boris D\u017eonson. U novembru iste godine postignut je novi dogovor izme\u0111u Londona i Brisela, \u0161to je dovelo do ostavke Dejvisovog naslednika, Dominika Raba, koji je bio nezadovoljan pregovorima koje je vodila Tereza Mej. Sporazum je potvrdila Evropska unija na vanrednom samitu, ali su ga britanski poslanici odbacili u januaru 2019. godine. Poljuljana, britanska vlada je tra\u017eila nove pregovore sa Briselom, koji je odbio da ponovo pokrene proces. Dva meseca kasnije odre\u0111en je novi datum za Bregzit – 29. mart, odnosno 12. april ukoliko britanski poslanici ne izglasaju sporazum. Donji dom je, me\u0111utim, odbacio ponu\u0111eni sporazum po tre\u0107i put i datum za izlazak Velike Britanije iz unije je ponovo pomeren na 31. oktobar. Tereza Mej je podnela ostavku nakon evropskih izbora u maju na kojima je pobedila \u201epartija Bregzita\u201c Najd\u017eela Farad\u017ea. Na njeno mesto je u julu do\u0161ao Boris D\u017eonson, koji je obe\u0107ao da \u0107e Velika Britanija iza\u0107i iz EU \u201esa ili bez dogovora\u201c. U oktobru 2019. godine Brisel i London su ponovo postigli sporazum, ali je D\u017eonson morao da odlo\u017ei Bregzit zbog zakonskih ograni\u010denja za 31. januar 2020. Donji dom britanskog parlamenta je kona\u010dno odobrio tekst, \u0161to je omogu\u0107ilo da Velika Britanija pravno i simboli\u010dno napusti uniju 31. januara 2020. godine. Njeni poslanici su napustili tek formirani Evropski parlament, nakon \u010dega je otvorena druga faza pregovora o budu\u0107im odnosima Londona i Brisela i usagla\u0161avanja vi\u0161e od \u0161esto sporazuma. \u201eIma\u0107emo konkurenciju na vratima\u201c, upozorila je nema\u010dka kancelarka Angela Merkel.<\/p>\n

Lov u mutnom<\/h2>\n

Carina, ribolov i trgovinski propisi su bili u centru pregovora. \u201eNe\u0107e biti trgovinskog sporazuma sa Britancima ukoliko se ne postigne dogovor o obostranom pristupu za ribolovce\u201c, upozorio je pregovara\u010d Evropske unije, Mi\u0161el Barnije. Velika Britanija je odbila da evropskim ribarima dozvoli pristup svojim teritorijalnim vodama bogatim ribom, \u0161to poga\u0111a najvi\u0161e francuske i holandske ribare. Za njihove susede sa druge strane Laman\u0161a to je nerazumljivo: Britanija ima 12 000 ribara koji prave manju dobit na godi\u0161njem nivou od robne ku\u0107e Harods u Londonu.<\/p>\n

Dve strane nisu mogle da se dogovore ni o mehanizmu re\u0161avanja sukoba u slu\u010daju budu\u0107ih sporova, jer London ne priznaje autoritet Evropskog suda pravde. Razdor je postojao i kada su u pitanju pravila o konkurenciji. Evropljani su pristali da britanske proizvode oslobode carina i poreza, uz uslov da Britanci po\u0161tuju socijalna, poreska i zdravstvena pravila Evropske unije, kao i propise koji se odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine. Britanci sa tim nisu bili zadovoljni jer ne \u017eele da se povinuju pravilima unije, \u0161to je i smisao Bregzita.<\/p>\n

 <\/p>\n

Brisel\/Foto: James Cridland, CC BY 2.0, via Wikimedia Commons<\/p>\n

 <\/p>\n

Pregovori mesecima nisu davali nikakve rezultate. London je optu\u017eio Brisel da je ponudio lo\u0161iji sporazum od onih koje je ranije sklopio sa drugim zemljama. Britanci ne \u017eele ni\u0161ta vi\u0161e od dogovora o slobodnoj razmeni, poput onog koji EU ima sa Kanadom. Bez tog dogovora primenjuju se pravila Svetske trgovinske organizacije koja podrazumevaju zna\u010dajne carine. D\u017eonson je u oktobru izjavio da \u201eVelika Britanija treba da se pripremi za neuspeh pregovora\u201c. Na ve\u010deri sa Ursulom fon der Lajen po\u010detkom decembra dogovoreno je da odluka bude doneta do 13. decembra. Jedanaest dana nakon isteka roka, 24. decembra, dve strane su objavile da su postigle sporazum.<\/p>\n

To je bilo mogu\u0107e zato \u0161to je do\u0161lo do promene u ekipi oko Borisa D\u017eonsona, odlaskom zagovornika tvrde linije koja nije bila za kompromis. Ova promena se dogodila nekoliko dana nakon izbora u Sjedinjenim dr\u017eavama na kojima su pobedile demokrate, \u0161to je imalo uticaja na tok pregovora. Da je ostao Tramp, tvda linija u pregovorima bi prevagnula. Novi ameri\u010dki predsednik, D\u017eo Bajden, u toku predsedni\u010dke kampanje je poslao dve poruke britanskom premijeru: da ne podignu ponovo granicu sa Irskom i da Sjedinjene dr\u017eave ne\u0107e da potpi\u0161u sporazum o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom dok ne iza\u0111u iz krize i ne povrate konkurentnost. Bajden je poru\u010dio D\u017eonsonu da za njega nije prihvatljiv raskid sa EU bez dogovora.<\/p>\n

London je u zavr\u0161nici odustao od pojedinih uslova koje je sam postavio.<\/p>\n

Sporazum ku\u0107u gradi<\/h2>\n

Sporazum na 1500 strana, postignut nakon godinu i po dana pregovora, britanski premijer je predstavio \u201enovu osnovu za prijateljstvo (Londona i Brisela)\u201c. Najva\u017enije odredbe sporazuma ti\u010du se trgovinske razmene, carina, ribolova, pristupu tr\u017ei\u0161tu rada, studentske razmene.<\/p>\n

Glavni predmet sporazuma je trgovinska razmena izme\u0111u Evropske unije i Velike Britanije, koja dosti\u017ee 700 miliona evra godi\u0161nje. London i Brisel su se dogovorili da ne\u0107e biti ni carina ni kvota. Razlika je u tome \u0161to \u0107e od 1. januara roba koja prelazi Laman\u0161 morati da se prijavljuje carini, bilo da je re\u010d o uvozu ili izvozu. To zna\u010di da \u0107e carine, koje su ukinute 1993. godine, biti vra\u0107ene. Sli\u010dan sporazum Evropska unija ima sa Kanadom i Ju\u017enom Korejom.<\/p>\n

 <\/p>\n

Glavni ustupak Borisa D\u017eonsona je u oblasti koja reguli\u0161e pravila konkurencije. Dve strane su se obavezale da \u0107e se pridr\u017eavati normi koje se odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine, borbu protiv klimatskih promena, socijalna prava, poresku transparentnost i dr\u017eavnu pomo\u0107. Ovaj zahtev Evropske unije ima cilj da spre\u010di Britance da postanu nelojalna konkurencija u oblasti za\u0161tite socijalnih prava ili \u017eivotne sredine. Brisel je morao da se odrekne zahteva da London automatski usvoji promene u ovim oblastima svaki put kada ih Evropski parlament izglasa. Ako, me\u0111utim, razlike postanu suvi\u0161e velike, jedna strana mo\u017ee da nametne carine u znak odmazde. Boris D\u017eonson je prokomentarisao ovu meru tipi\u010dno britanski: \u201eNameravamo da pobolj\u0161amo standarde koji se ti\u010du dobrobiti \u017eivotinja, naro\u010dito kada je re\u010d o uzgoju svinja. U okolnostima koje su malo verovatne mogli bismo da nametnemo carine na (evropsku) slaninu\u201c.<\/p>\n

Sporazum predvi\u0111a i manje kvote za evropski ribolov \u2013 ova mera je simboli\u010dna kada se uporedi dobit od ribolova \u2013 650 miliona evra, naspram 700 milijardi evra godi\u0161nje razmene. Evropljani su ovaj put napravili ustupke; mora\u0107e da se odreknu 25 odsto kvota za ribolov, \u0161to je ipak znatno manje od 60 odsto koliko su tra\u017eili Britanci. \u201eNema ograni\u010denja (za ulov koji mogu da ostvare britanski ribari). Prvi put od 1973. godine bi\u0107emo nezavisna pomorska nacija\u201c, pohvalio se britanski premijer.<\/p>\n

Ni finansije ni usluge nisu deo sporazuma o slobodnoj razmeni. Finansijski centar Evrope, londonski Siti, od 1. januara vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da prodaje finansijske proizvode \u0161irom Evropske unije. To tera velike banke i investicione fondove sa sedi\u0161tem u Londonu da otvore filijale u Evropskoj uniji. Finansijske institucije se sele u Dablin, Frankfurt, Luksemburg i Pariz, uz ograni\u010denje od najvi\u0161e deset hiljada zaposlenih.<\/p>\n

Sporazum donosi i prestanak slobodnog protoka ljudi izme\u0111u kontinenta i ostrva, \u0161to je velika promena. Evropljanin koji bude \u017eeleo da radi u Velikoj Britaniji ubudu\u0107e \u0107e morati da tra\u017ei dozvolu za rad i vizu. Dozvolu \u0107e da dobije samo ukoliko bude pokazao ponudu za rad sa godi\u0161njom platom od najmanje 29 500 evra. Mnogi mladi Evropljani koji odlaze u Veliku Britaniju i \u017eive od usputnih poslova ne\u0107e vi\u0161e mo\u0107i da se upuste u tu avanturu, kao ni Britanci koji \u017eive u Evropskoj uniji, iako zadr\u017eavaju pravo na boravak i rad.<\/p>\n

Sporazum predvi\u0111a i da Velika Britanija ukine Erazmus, iako je \u010detvrta po razmeni studenata u okviru ovog programa. Neobi\u010dno je da su Srbija, Turska ili \u0160vajcarska u okviru Erazmusa a da Velika Britanije to vi\u0161e nije. D\u017eonson je objasnio da je problem u novcu \u2013 mnogo vi\u0161e studenata \u017eeli da studira u Velikoj Britaniji nego obrnuto, \u0161to, kako ka\u017ee, pla\u0107a njegova vlada. Umesto toga osmisli\u0107e novi program za britanske studente koji \u017eele da se \u0161koluju van zemlje. Studenti iz EU \u0107e od slede\u0107e godine biti stranci na britanskim univerzitetima, \u0161to zna\u010di da \u0107e tro\u0161kovi upisa za njih znatno porasti, u proseku duplo (sada su oko deset hiljada evra kao i za Britance). Vlada \u0160kotske, koja je protiv Bregzita, saop\u0161tila je da je odluka o ukidanju Erazmusa \u201ete\u017eak udarac\u201c za njene studente i saop\u0161tila da tra\u017ei druga re\u0161enja. \u201eBregzit je protivan volji naroda \u0160kotske\u201c, rekla je \u0161kotska premijerka Nikola Stard\u017eon, koja se nada da \u0107e slede\u0107e godine biti organizovan referendum o nezavisnosti od Velike Britanije i da \u0107e \u0160kotska postati \u201enezavisna evropska nacija\u201c.<\/p>\n

Sporazumom je predvi\u0111eno da ni Evropska unija ni Velika Britanija ne tra\u017ee turisti\u010dke vize, ali \u0107e Britanci morati da imaju me\u0111unarodne voza\u010dke dozvole jer britanske vi\u0161e ne\u0107e va\u017eiti, kao i posebno zdravstveno osiguranje i dozvolu za ku\u0107ne ljubimce.<\/p>\n

Gubitnici i dobitnici<\/h2>\n

Sporazum ne zna\u010di ekonomsku dobit, jer \u0107e, kao i u svakom razvodu, dve strane iz njega iza\u0107i siroma\u0161nije. Polovina britanske ekonomije zavisi od razmene za Evropskom unijom; sa povratkom carina Velika Britanija \u0107e, prema procenama, izgubiti 4 poena bruto doma\u0107eg proizvoda u narednih petnaest godina.<\/p>\n

Izgubi\u0107e i francuski i holandski ribari, britanski i evropski studenti, nema\u010dki proizvo\u0111a\u010di automobila, auto prevoznici i \u010ditava irska ekonomija. Razlog za Bregzit je u politi\u010dkom razila\u017eenju i razli\u010ditom shvatanju suvereniteta \u2013 kod Britanaca to je nacionalni suverenitet, dok se ideja Evropske unije zasniva na suverenitetu koji \u201eudru\u017euje snage svake od \u010dlanica\u201c, prema re\u010dima fon Lajen, kako bi bili ravnopravni sa drugim \u201edivovima\u201c, poput Kine, Sjedinjenih dr\u017eava, a uskoro i Indije i Afrike.<\/p>\n

Evropska unija je od svog nastanka bila teren integracija: dr\u017eave su joj pristupale sa manje ili vi\u0161e odu\u0161evljenja, ali u uverenju da slede istorijski tok.<\/p>\n

Nakon Bregzita Evropska unija je suo\u010dena sa krizom identiteta koja je tera da preispita same osnove zajednice. Sporazumni odlazak Britanaca koji su pokazali da je tako ne\u0161to mogu\u0107e, naneo je veliki udarac ideji ja\u010danja unije. Evropska unija se pita da li je trgovinski d\u017ein, imperija starog kova ili skup nacija, da li su Sjedinjene evropske dr\u017eave ili Ujedinjene nacije Evrope. Odlazak Britanaca nije dobra vest za Evropsku uniju, ali je prilika da se reformi\u0161e.<\/p>\n

Demostat<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropska unija se pita da li je trgovinski d\u017ein, imperija starog kova ili skup nacija, da li su Sjedinjene evropske dr\u017eave ili Ujedinjene nacije Evrope. Odlazak Britanaca nije dobra vest za Evropsku uniju, ali je prilika da se reformi\u0161e.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-311798","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/311798","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=311798"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/311798\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":311799,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/311798\/revisions\/311799"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=311798"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=311798"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=311798"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}