{"id":310521,"date":"2020-12-24T07:59:32","date_gmt":"2020-12-24T06:59:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=310521"},"modified":"2020-12-24T07:59:32","modified_gmt":"2020-12-24T06:59:32","slug":"pandemija-i-kultura-nestrpljenja-na-zapadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/12\/24\/pandemija-i-kultura-nestrpljenja-na-zapadu\/","title":{"rendered":"Pandemija i kultura nestrpljenja na zapadu"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U oktobru 2019, Univerzitet Johns Hopkins i istra\u017eiva\u010dko odeljenje \u010dasopisa Economist objavili su Izve\u0161taj o pripremljenosti sveta za globalnu epidemiju. Nikada izve\u0161taj o tako va\u017enoj globalnoj temi nije stigao u bolji \u010das. I nikada u njemu nije bilo toliko pogre\u0161nih procena.<\/p>\n

Autori izve\u0161taja zaklju\u010duju da su za pandemiju najbolje pripremljene slede\u0107e tri zemlje: Sjedinjene Dr\u017eave (SAD su polovinom decembra imale skoro 1.000 umrlih na milion stanovnika), Velika Britanija (isto) i Holandija (koja ima gotovo 600 umrlih na milion stanovnika). Vijetnam je zavr\u0161io na 50. mestu njihove liste (a trenutno ima 0,4 umrlih na milion stanovnika), Kina na 51. mestu (3), a Japan na 21. mestu (20). Indonezija (sa 69 umrlih na milion stanovnika) i Italija (skoro 1.100 umrlih na milion stanovnika) isto su rangirani; Singapur (5 umrlih na milion stanovnika) i Irska (428) zauzimaju susedna mesta na listi. Ljudi koji su navodno bili nabolje pripremljeni da ocene kako se ko pripremio za pandemiju napravili su niz kolosalnih gre\u0161aka.<\/p>\n

Te gre\u0161ke pokazuju koliko je neo\u010dekivan i te\u0161ko obja\u0161njiv debakl zapadnih zemalja (gde uklju\u010dujem ne samo Sjedinjene Dr\u017eave i Evropu, nego i Rusiju i Latinsku Ameriku) u no\u0161enju sa pandemijom. Otkako je taj neuspeh postao o\u010digledan, ponu\u0111eno je vi\u0161e mogu\u0107ih obja\u0161njenja: nekompetentni nosioci vlasti (naro\u010dito Trump), lo\u0161e organizovana dr\u017eavna uprava, \u201egra\u0111anske slobode\u201c, po\u010detno potcenjivanje opasnosti, zavisnost od uvoza sredstava za li\u010dnu zdravstvenu za\u0161titu\u2026 Debate o tome vodi\u0107e se godinama. Upotrebi\u0107u ovde jednu ratnu analogiju: debakl zapada u ovoj pandemiji sli\u010dan je debaklu Francuske 1940. godine. Ako se uzmu u obzir objektivni kriterijumi (broj vojnika, kvalitet opreme, sprovo\u0111enje mobilizacije), Francuska nije smela biti pora\u017eena. Isto tako, ako se dr\u017eimo objektivnih merila relevantnih za pandemiju, \u0161to je u izve\u0161taju iz oktobra i u\u010dinjeno, ne mo\u017eemo objasniti visoke stope smrtnosti u Sjedinjenim Dr\u017eavama, Italiji ili Velikoj Britaniji: to ne mogu objasniti ni broj lekara i medicinskih sestara po glavi stanovnika, ni ulaganja u zdravstvo, ni stepen obrazovanja stanovni\u0161tva, ni dohodak, ni kvalitet bolnica\u2026<\/p>\n

Razmere ovog neuspeha najo\u010ditije su kada se zemlje zapada uporede sa isto\u010dnoazijskim zemljama, bilo demokratskim ili autoritarnim, gde su rezultati u borbi protiv pandemije bili ne neznatno ve\u0107 za nekoliko redova veli\u010dine bolji nego na zapadu. Kako je to mogu\u0107e? Neki su tvrdili da razlog mo\u017ee biti to \u0161to su azijske zemlje ve\u0107 bile izlo\u017eene epidemijama kao \u0161to je SARS, ili su obja\u0161njenje tra\u017eili u azijskom kolektivizmu, nasuprot zapadnom individualizmu.<\/p><\/blockquote>\n

\u017deleo bih da ponudim jo\u0161 jedno obja\u0161njenje dubljih razloga ovog debakla. Ono je spekulativno i za njega nemamo empirijskih dokaza. U pitanju je faktor koji nikada nije izmeren i verovatno ga nije mogu\u0107e meriti sa precizno\u0161\u0107u. Taj faktor je nestrpljenje.<\/p>\n

Kada pogledamo kako su zapadne zemlje reagovale na pandemiju, najvi\u0161e iznena\u0111uje njihova nekonzistentnost i neodlu\u010dnost u sprovo\u0111enju mera za\u0161tite. Mere su uvedene, \u010desto uz mnogo otpora, na prole\u0107e, kada se \u010dinilo da je epidemija na vrhuncu. Ukinute su \u010dim je situacija po\u010dela da se popravlja. Javnost je to protuma\u010dila kao kraj pandemije, a vlade zapadnih zemalja su podr\u017eale tu zabludu. Na jesen, kada se pandemija vratila u mnogo ja\u010dem obliku, o\u0161trije mere su nevoljno i pod pritiskom ponovo uvedene, uz nadu (jednom ve\u0107 izneverenu) da \u0107e biti ukinute do praznika.<\/p>\n

Za\u0161to javnost i vlade na zapadu nisu odmah podr\u017eali o\u0161trije mere sa ambicijom ne samo da se \u201eporavna kriva\u201c nego da se virus potpuno elimini\u0161e ili suzbije onako kako je to u\u010dinjeno u isto\u010dnoj Aziji, tako da preostanu samo sporadi\u010dna \u017eari\u0161ta? Takva manja \u017eari\u0161ta mogu se kontrolisati drasti\u010dnim merama, kao \u0161to je bilo junsko zatvaranje najve\u0107e otvorene pijace u Pekingu koja snabdeva nekoliko miliona ljudi, nakon \u0161to je otkriveno da je sa njom povezano nekoliko slu\u010dajeva kovida.<\/p><\/blockquote>\n

Rekao bih da javnost i vlade na zapadu nisu bili spremni da prihvate isto\u010dnoazijski pristup pandemiji zbog kulture nestrpljenja, zbog \u017eelje da sve probleme re\u0161e odmah i tro\u0161kove svedu na minimum, \u0161to u slu\u010daju pandemije kovida ne mo\u017ee dati dobre rezultate.<\/p>\n

Verujem da se nestrpljenje mo\u017ee dovesti u vezu sa ideologijama i prate\u0107im politikama usmerenim na ostvarivanje ekonomskog uspeha za najkra\u0107e mogu\u0107e vreme (\u201ebrza zarada\u201c), \u0161to se prihvata kao najva\u017eniji cilj u \u017eivotu. To se ogleda u efektima finansijalizacije, prvo u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dr\u017eavama, a zatim i u ostatku sveta. Za razliku od sporog i strpljivog ulaganja napora koji vodi do uspeha, finansijalizacija \u010desto podrazumeva kori\u0161\u0107enje \u201epre\u010dica\u201c, kao \u0161to je pokazao finansijski slom 2007-08. Finansijalizovani sistem pokre\u0107u snala\u017eljivost i brzina, a ne izdr\u017eljivost i upornost. \u017delimo brz uspeh, a ni\u0161ta nije br\u017ee od boga\u0107enja kroz finansijske manipulacije.<\/p>\n

O nestrpljenju govori i ogromna zadu\u017eenost doma\u0107instava, naro\u010dito u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Doma\u0107instvo sa srednjim dohotkom na Tajlandu ili u Kini \u0161tedi gotovo tre\u0107inu svog dohotka. \u0160tednja u mnogo bogatijim doma\u0107instvima na nivou srednjeg dohotka u Sjedinjenim Dr\u017eavama \u010desto je negativna. Sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta to je neo\u010dekivano: bogatija doma\u0107instva bi trebalo da \u0161tede vi\u0161e (kao postotak ukupno ostvarenog dohotka i u apsolutnom iznosu, naravno).<\/p><\/blockquote>\n

Izostajanje \u0161tednje pokazuje da se potro\u0161nji u sada\u0161njem trenutku daje prednost u odnosu na potro\u0161nju u nekom trenutku u budu\u0107nosti. To je manifestacija onoga \u0161to ekonomisti nazivaju \u201evremenskom preferencijom\u201c \u2013 davanje prednosti potro\u0161nji u sada\u0161njosti, \u010dak i ako je jasno da je ekonomska budu\u0107nost neizvesna. Izme\u0111u dve jednako izvesne potro\u0161nje, one danas i one sutra, ljudi bez mnogo razmi\u0161ljanja biraju da novac potro\u0161e danas. Vremenska preferencija nije ni\u0161ta drugo do nestrpljenje.<\/p>\n

Kafka je negde u Dnevnicima zapisao da postoje samo dva velika poroka iz kojih proisti\u010du svi ostali: nestrpljenje i lenjost. Po\u0161to je lenjost proizvod nestrpljenja, pi\u0161e on, zapravo postoji samo jedan porok: nestrpljenje. Mo\u017eda je vreme da se pozabavimo ovim na\u0161im porokom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u0161to je lenjost proizvod nestrpljenja, pi\u0161e on, zapravo postoji samo jedan porok: nestrpljenje. Mo\u017eda je vreme da se pozabavimo ovim na\u0161im porokom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":310525,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[704],"class_list":["post-310521","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-pandemija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310521","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=310521"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310521\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":310526,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/310521\/revisions\/310526"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/310525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=310521"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=310521"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=310521"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}