{"id":309966,"date":"2020-12-15T07:22:18","date_gmt":"2020-12-15T06:22:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=309966"},"modified":"2020-12-15T07:22:18","modified_gmt":"2020-12-15T06:22:18","slug":"od-korupcije-do-klijentelizma-ili-sve-po-starom-na-zapadnom-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/12\/15\/od-korupcije-do-klijentelizma-ili-sve-po-starom-na-zapadnom-balkanu\/","title":{"rendered":"Od korupcije do klijentelizma ili \u2018Sve po starom na Zapadnom Balkanu\u2019"},"content":{"rendered":"

Autor: Vladimir \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Knjiga “Balkanizacija evropeizacije: Borba protiv korupcije i regionalni odnosi na zapadnom Balkanu<\/a>\u201eBalk<\/em>anizing Europeanization: Fight against Corruption and Regional Relations in the Western Balkans<\/em>\u201c, koju sam imao priliku da ure\u0111ujem sa kolegom Vladimirom Vu\u010dkovi\u0107em sa Univerziteta Masarik, delimi\u010dno je bila usmerena prema ispitivanju perspektive vladavine prava u regionu dok je namera autorskog tima sa kojim smo radili bila da se uradi sveobuhvatan pregled borbe protiv korupcije u zemljama biv\u0161e Jugoslavije koje su kandidati ili potencijalni kandidati za pristupanje EU.<\/p>\n

Nakon \u0161to smo do\u0161li do jedne sumorne slike regiona, na\u0161 je stav bio da je evropeizacija Zapadnog Balkana do 2019. godine u vezi sa spomenutim problemom prili\u010dno ograni\u010dena. Gledaju\u0107i najnovije dokumente EU za region, \u010dini se da se u me\u0111uvremenu dogodilo vrlo malo zna\u010dajnih promena, ako ih je uop\u0161te i bilo, dovode\u0107i u pitanje samu spremnost zemalja Zapadnog Balkana da se suo\u010de sa korupcijom na svom putu prema EU.<\/p>\n

Korupcija se 88 puta pominje u najnovijem dokumentu EU o Zapadnom Balkanu i Turskoj, pod naslovom “Komunikacija o politici pro\u0161irenja EU i 2020 godine”,(2020 Communication on EU enlargement policy<\/em>) objavljenom 6. oktobra 2020 godine. Napominju\u0107i da je korupcija postala “\u0161iroko rasprostranjena”Unija je vi\u0161e puta izjavila da je region jo\u0161 uvek zaglibljen u probleme koji predstavljaju\u00a0stvarne pretnje demokratskim strukturama<\/a>\u00a0i za stabilno i transparentno poslovno okru\u017eenje. ” Nesumnjivo je da se radi o sistemskoj korupciji, posebno onoj koja uklju\u010duje politi\u010dke elite i visoke nivoe vlasti, kao \u0161to je istaknuto u gore pomenutom\u00a0dokument<\/a>u, glavni je problem sa kojim zemlje regiona \u0107e morati da se izbore u slede\u0107im godinama. Pomalo sam skepti\u010dan prema spremnosti i volji regiona da se uklju\u010de u takvu borbu, ne samo zbog malog broja primera uspe\u0161nog upravljanja korupcijom tokom protekle decenije, ve\u0107 i zbog nekoliko dodatnih razloga obja\u0161njenih u nastavku.<\/p>\n

Kako dalje?<\/strong><\/h2>\n

Pre svega, Unija mora mnogo detaljnije da prati situaciju u vezi sistemske korupcije na Zapadnom Balkanu, kako bi proces europeizacije regiona bio uspe\u0161an, a ne bezna\u010dajan kao \u0161to je to bio do sada. Shodno tome, “pra\u0107enje su\u0111enja slu\u010dajeva za korupciju<\/a>\u00a0na visokom nivou i oganizovani kriminal prema nedavnoj tvrdnji Brisela, zaista mo\u017ee da bude jedan od na\u010dina postizanja rezultata, ali i dalje postoji veoma mala verovatno\u0107a da \u0107e se problem korupcije re\u0161iti bez temeljnije i sveobuhvatnije strategije, za kojom \u0107e Unija aktivno nastaviti da se zala\u017ee, ali \u0107e je tako\u0111e i usvojiti i primeniti u praksi politi\u010dkih elita u regionu. Me\u0111utim, ono \u0161to jo\u0161 uvek nije poznato jeste to do koje mere su elite Zapadnog Balkana spremne za borbu protiv korupcije, s obzirom na to da su i same postale sve autoritarnije i korumpiranije zadnjih godina.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da postoji mnogo dokaza da “u svim zemljama Zapadnog Balkana postoje sveprisutni elementi neopatrimonijalizma”, \u0161to ukazuje na to da je region duboko okarakterisan “zarobljeni\u0161tvom dr\u017eave<\/a>\u00a0protekcionisti\u010dkih mre\u017ea “, o\u010digledna je potreba da se preispita evropeizacija ovih zemalja, a Brisel mora da po\u010dne da poklanja mnogo vi\u0161e pa\u017enje podsticanju regiona ka su\u0161tinskoj primeni antikorupcijskog zakonodavstva, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti tim zemljama da budu efikasnije. da se nose sa ovim problemom.<\/p>\n

Dalje, postoje \u010dlanice EU, uglavnom skandinavske zemlje ili \u010dlanice Beneluksa, \u010dij ukupni kvalitet demokratije sugeri\u0161e na to da bi njihova iskustva u borbi protiv korupcije mogla biti od velike va\u017enosti za Zapadni Balkan, omogu\u0107avaju\u0107i ve\u0107i prenos znanja po ovom pitanju.<\/p>\n

Brisel<\/strong>\u00a0treba da se<\/strong>\u00a0uklju\u010di<\/strong><\/h2>\n

Pored toga, Brisel treba da poja\u010da svoje napore da pomogne demokratiji u regionu, podr\u017eavaju\u0107i gra\u0111anske opcije koje su postale vrlo marginalizovane, kako bi pomogao ovim politi\u010dkim akterima da jednog dana postanu politi\u010dke elite. Potpuno je nerazumno o\u010dekivati \u200b\u200bda se trenutne politi\u010dke elite u regionu, od kojih je ve\u0107ina izgradila svoj klijentelisti\u010dki i autoritarni sistem zasnovan na iskustvu iz 1990-ih pro\u0161log veka i nasle\u0111u koje je rezultat sukoba i kriminalnih mre\u017ea, same da se obave\u017eu na rasklapanje klijentelisti\u010dkih mre\u017ea koje postoje u njihovim zemljama.<\/p>\n

U istra\u017eivanju za Srbiju i Kosovo, gde smo ispitivali klijentelizam i neformalne politike mo\u0107i u ove dve zemlje, moj kolega Branislav Radelji\u0107, koji \u017eivi u Londonu, tvrdi da se autoritarne tendencije ovih politi\u010dkih elita formiraju na ogromnim neformalnim mre\u017eama mo\u0107i, koje su se postepeno vremenom razvile i zna\u010dajno ko\u010de napredak regiona u\u00a0proces evropeizacije<\/a>. Ove neformalne mre\u017ee mo\u0107i i uticaja dovoljno su sveobuhvatne da uklju\u010de formalne i neformalne igra\u010de u proces dru\u0161tvene transformacije, \u010desto povezuju\u0107i pojedince koji pripadaju ili su li\u010dno bliski politi\u010dkim elitama sa onima koji pripadaju ekonomskim elitama i onima koji pripadaju kriminalnom podzemlju, stvaraju\u0107i mre\u017eu li\u010dnih interesa koju je vrlo te\u0161ko razotkriti u zemljama koje pate od slabe institucionalizacije.<\/p>\n

Privatni\u00a0<\/strong>interesi\u00a0<\/strong>nasuprot javn<\/strong>im<\/strong>\u00a0interes<\/strong>ima<\/strong><\/h2>\n

Otuda, to zna\u010di da su dru\u0161tva u regionu u osnovi do\u0161la do pozicije zarobljenih dr\u017eava, gde je \u010desto nemogu\u0107e odvojiti javni (ukoliko postoji!) od privatnog interesa i gde politi\u010dke i ekonomske elite imaju prete\u017eno negativan uticaj na transformaciju dr\u017eave. Ovo pitanje je nedavno razmatrano na\u00a0Beogradskom forum<\/a>u bezbednosti, gde\u00a0privatni interesi<\/a>\u00a0u upravljanju javnim sredstvima i prate\u0107a zloupotreba javnih resursa i dalje su jedno od najve\u0107ih izazova za demokratizaciju regiona.<\/p>\n

I pored toga \u0161to su autoritarne elite uistinu mo\u017eda razlog za\u0161to do sada nije bilo sukoba u regionu, \u010dini se da se njihovo postojanje ne samo pokazalo \u0161tetnim za kvalitet demokratije u regionu, ve\u0107 istovremeno ukazuje na to da proces pro\u0161irenja Evrope postaje diskreditovan. Veoma je te\u0161ko prihvatiti \u010dinjenicu da su zemlje poput Crne Gore i Srbije, obe lideri i predvodnice u procesu regionalne integracije u EU, istovremeno i zemlje u kojima je postignut samo “ograni\u010deni napredak<\/a>“u smislu borbe protiv korupcije. Upravo ta \u010dinjenica dovodi u pitanje va\u017enost procesa evropeizacije i evropskih integracija uop\u0161teno, \u0161to je neke od njih navelo da postave pitanje da li je Brisel dovoljno ozbiljan u svojim naporima da jednog dana ovaj region postane deo EU.<\/p>\n

respublica.edu.mk<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Unija mora mnogo detaljnije da prati situaciju u vezi sistemske korupcije na Zapadnom Balkanu, kako bi proces europeizacije regiona bio uspe\u0161an, a ne bezna\u010dajan kao \u0161to je to bio do sada.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276731,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-309966","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309966","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=309966"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309966\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":309968,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309966\/revisions\/309968"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=309966"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=309966"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=309966"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}