{"id":309736,"date":"2020-12-11T08:44:07","date_gmt":"2020-12-11T07:44:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=309736"},"modified":"2020-12-11T08:44:07","modified_gmt":"2020-12-11T07:44:07","slug":"quo-vadis-aida","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/12\/11\/quo-vadis-aida\/","title":{"rendered":"Quo vadis, Aida?"},"content":{"rendered":"

Autor: Sa\u0161a Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Aida Selmanagi\u0107, prevoditeljka u bazi Da\u010dbata (holandskog bataljona u Srebrenici 1995), glavna je junakinja filma Jasmile \u017dbani\u0107 Quo vadis, Aida?, koju izuzetno tuma\u010di glumica Jasna \u0110uri\u010di\u0107. Ona je ujedno i jedna od majki iz Srebrenice, a njena \u017eenska perspektiva bitno \u0107e uticati na interpretaciju doga\u0111aja neposredno pre i nakon genocida u Srebrenici. Isto tako utica\u0107e i na izmaknuto prikazivanje neprikazivog, samog \u010dina masovnog ubijanja zarobljenika iz ovog bosanskog grada, koji se u nekim ovda\u0161njim leksikonima danas vodi isklju\u010divo kao \u201eva\u017eno rudno nalazi\u0161te boksita\u201c i mesto \u201egde je do\u0161lo do velikog pomeranja stanovni\u0161tva\u201c. Svakako \u0107e ovo povesno \u201epomeranje ljudi\u201c izvr\u0161iti bitan uticaj na \u201epomerenu\u201c recepciju filma Jasmile \u017dbani\u0107 u Srbiji, ali i na nametanje teme Jasenovca kao protivte\u017ee, o \u010demu je ve\u0107 bilo re\u010di na stranicama Pe\u0161\u010danika. Me\u0111utim, ono \u0161to \u0107e ostati u senci razli\u010ditih interpretacija, hri\u0161\u0107anske simbolike ili upotrebe dokumenata u fikciji, zapravo je sama Aida koja nosi osnovnu pri\u010du od prvog do poslednjeg kadra. Sudbina Aide Selmanagi\u0107, jedne od mnogih Srebreni\u010danki koje su izgubile sve mu\u0161ke \u010dlanove svoje porodice, predstavlja neispri\u010danu \u017eensku pri\u010du o genocidu u Srebrenici, koju je Jasmila \u017dbani\u0107 prvi put prenela na film. Ovaj film stoga ne predstavlja tek jo\u0161 jedno ostvarenja o pomirenju ili rekonstrukciji zlo\u010dina, zbog \u010dega \u0107e mnogi koji su dobro upu\u0107eni u dokumenta o ovom istorijskom doga\u0111aju zapravo prvi put videti i \u010duti \u017eensku pri\u010du o \u017eivotu i smrti u malom gradu u isto\u010dnoj Bosni, situiranu izme\u0111u do\u010deka sre\u0107ne Nove 1992. i jedne \u0161kolske priredbe u kino sali doma kulture, desetak godina nakon genocida. Veza izme\u0111u ova dva udaljena doga\u0111aja je sama Aida, \u010dije nas zabrinuto ekspresivno lice do\u010deka na po\u010detku, dok nas njen dugi usredoto\u010deni pogled isprati na kraju filma. Izme\u0111u ta dva trenutka u filmu Quo vadis, Aida? odvija se pri\u010da o bolnoj i stra\u0161noj transformaciji \u017eene: njene uloge u porodici i dru\u0161tvu, njenog tela na pozornici povesti, kao i njenog glasa u svedo\u010denju i nastojanju da to dru\u0161tvo preobrazi.<\/p>\n

Iako na po\u010detku filma zati\u010demo Aidu ve\u0107 uveliko izmenjenu ratom, jedan njen fle\u0161bek tokom prve no\u0107i sa izbeglicama u bazi Da\u010dbata vrati\u0107e nas na do\u010dek Nove godine uo\u010di rata kada je vidimo u bekstejd\u017eu neposredno pred izlazak na scenu gde se odvija takmi\u010denje za najlep\u0161u frizuru. Pritom, bend je isklju\u010divo sa\u010dinjen od mu\u0161karaca, dok se budu\u0107i mu\u0161ki akteri sukoba nalaze u poziciji posmatra\u010da za stolovima doma kulture, gde se servira uobi\u010dajeni novogodi\u0161nji meni. U realnom vremenu filmske naracije ni\u017eu se prizori ubijenih \u017eena ispred dvori\u0161nih kuhinja u Srebrenici (jedna je izre\u0161etana s le\u0111a), zatim scena poro\u0111aja u bazi, potom razdvajanje \u017eena od mu\u0161karaca pred transport i streljanje. Kasnije, nakon Aidinog povratka u Srebrenicu, usledi\u0107e scena identifikacije posmrtnih ostataka, u kojoj ona sa ostalim \u017eenama kora\u010da izme\u0111u forenzi\u010dki obra\u0111enih i raspore\u0111enih ljudskih kostiju. Naposletku, ona odlazi u svoj nekada\u0161nji stan, u kome se sa porodicom nastanio Joka (Emir Had\u017eihafizbegovi\u0107), jedan od zlo\u010dinaca iz Vojske RS. Aida tom prilikom stupa u kontakt sa \u017eenom srpske nacionalnosti, koja joj predaje torbu sa fotografijama i jedinim sa\u010duvanim stvarima iz pro\u0161log \u017eivota. Uz veliki napor, Aida \u0107e samo njoj saop\u0161titi kratku i zastra\u0161uju\u0107u \u010dinjenicu o svojoj tragediji, i to tek po\u0161to se pojavi maloletni sin te \u017eene, ina\u010de budu\u0107i Aidin u\u010denik.<\/p>\n

Na ovom putu Aida nije sama. U svim klju\u010dnim scenama sa njom su i druge \u017eene iz Srebrenice, koje prolaze transformaciju zajedno s Aidom. Druga va\u017ena uloga u filmu stoga nije uloga Ratka Mladi\u0107a, koga Boris Isakovi\u0107 igra uznemiruju\u0107e upe\u010datljivo, ve\u0107 lik \u0106amile Omanovi\u0107 (Jelena Kordi\u0107 Kuret) ekonomistkinje i \u0161efice ra\u010dunovodstva neke srebreni\u010dke firme, \u010dija \u0107e se nit \u017eivota provu\u0107i kroz sve bitne narativne ta\u010dke filma: do\u010dek Nove godine, dolazak u bazu, pregovor sa Ratkom Mladi\u0107em, izlazak iz baze i kasniji povratak u Srebrenicu. Ona stoi\u010dki podnosi poni\u017eavanja tokom pretresa, seksisti\u010dke komentare Mladi\u0107a, intelektualno omalova\u017eavanja od strane Aidinog mu\u017ea, istrajno nosi teret genocida koji se sru\u0161io na \u017eenska ple\u0107a i ima snage da se vrati u svoj grad. Budu\u0107i da funkcioni\u0161e kao uti\u0161ana dvojnica Aide, \u0106amilin lik raste postepeno da bi se tokom filma konstituisao kao simbol \u017eenske solidarnosti i nepretenciozne intelektualne superiornosti koju mu\u0161karci u pri\u010di o ratu uglavnom ne pokazuju. Ona kao krhko i poni\u017eeno bi\u0107e dominira u razgovoru s Mladi\u0107em, nose\u0107i pri\u010du u sceni kada nema Aide.<\/p>\n

Lik prevoditeljke Aide Selmanagi\u0107 dosledno je izveden iz njene profesije; ona jezi\u010dki posreduje izme\u0111u mu\u0161kih zara\u0107enih strana \u2013 srpske i bo\u0161nja\u010dke sa katastrofalnom ulogom holandske \u2013 da bi tokom vremena postala svesna potpunog izostanka empatije kod mu\u0161kog sveta koji kulminira genocidom. Nakon tog trenutka, Aida se okre\u0107e od njih i poku\u0161ava da potra\u017ei empatiju kod svojih sapatnica, ali i kod \u017eena s druge strane. Ne i kod mu\u0161karaca, budu\u0107i da je shvatila da su oni pali na najva\u017enijem ispitu iz humanosti (neprikosnovenosti ljudskog \u017eivota, empatije i solidarnosti) i da se tu vi\u0161e ne mo\u017ee prona\u0107i ni\u0161ta osim nastavka netrpeljivosti. Nimalo slu\u010dajno, ona pri susretu sa svojim biv\u0161im u\u010denikom, sada borcem Vojske RS, pozdravlja upravo njegovu majku, dok on prete\u0107i pozdravlja njene sinove. Ovaj zaokret je ujedno i klju\u010dna odluka rediteljke Jasmile \u017dbani\u0107 da \u017eensku pri\u010du o genocidu u Srebrenici po\u0161alje pre svega \u017eenama s druge strane, koje bi mogle u nekoj bliskoj budu\u0107nosti, ukoliko smognu snage za empatiju \u2013 \u0161to je, kako sugeri\u0161e Quo vadis, Aida?, ipak mogu\u0107e \u2013 da pokrenu proces transformacije dominantno mu\u0161kog odnosa prema pro\u0161losti u posleratnom dru\u0161tvu kojim vlada princip poricanja. Stoga citirano pitanje iz hri\u0161\u0107anske legende, koje je Jasmila \u017dbani\u0107 preina\u010dila u naslov svog filma, zapravo nema mnogo veze s ideologijom i hri\u0161\u0107anskim porukama apokrifa o Svetom Petru, odnosno \u2013 ima, ali na potpuno druga\u010diji na\u010din. Naime, \u017dbani\u0107 interveni\u0161e ba\u0161 na tom mestu, menjaju\u0107i paradigmu (pri)povesti, od mu\u0161ke ka \u017eenskoj, prave\u0107i prevrat u odnosu prema pro\u0161losti, pri \u010demu se vi\u0161e ne ra\u010duna na no\u0161enje krstova i nova raspe\u0107a, ve\u0107 pre svega na povratak u \u201epomerenu\u201c postkonfliktnu zajednicu, u kojoj bi trebalo izgraditi novu zajednicu zasnovanu na \u017eenskoj solidarnosti, onakvoj kakva se me\u0111u \u017eenama ra\u0111ala u ratu. Aidin dugi pogled ka kameri i iznad nje, na kraju filma, upu\u0107en je kao poziv svima nama da joj se u izgradnji tog sveta pridru\u017eimo.<\/p>\n

Ovaj izuzetni film Jasmile \u017dbani\u0107 posve\u0107en je \u017eenama Srebrenice i 8.372 njihovih ubijenih sinova, o\u010deva, mu\u017eeva, bra\u0107e, ro\u0111aka, kom\u0161ija\u2026 Pogledajmo ga bez apriornog negiranja i interpretativnog nasilja, koje ve\u0107 po\u010dinje da puni stranice ovda\u0161njih medija.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

Napomena: Film je sino\u0107 prikazan na festivalu filmova o ljudskim pravima ‘Ubrzaj’ koji organizuje Centar za gra\u0111ansko obrazovanje. Film se jo\u0161 danas mo\u017ee pogledati UZ PRETHODNU REGISTRACIJU.<\/a><\/p>\n