{"id":309534,"date":"2020-12-08T08:10:31","date_gmt":"2020-12-08T07:10:31","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=309534"},"modified":"2020-12-08T08:10:31","modified_gmt":"2020-12-08T07:10:31","slug":"blizina-i-daljina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/12\/08\/blizina-i-daljina\/","title":{"rendered":"Blizina i daljina"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to ra\u010dunarske kompanije i horde programera imaju tu potrebu da se koncentri\u0161u na jednom fizi\u010dkom mestu?<\/p>\n

Okej, kalifornijska klima jeste me\u0111u najprijatnijima na svetu.<\/p>\n

Ali su zato i nekretnine u ovoj dolini tako\u0111e me\u0111u najskupljima na planeti Zemlji.<\/p>\n

Prose\u010dna cena ku\u0107e u tom kompjutera\u0161kom okrugu, Santa Klara, kre\u0107e se oko vrtoglavih miliona i po dolara.<\/p>\n

\u010cemu to, ako je danas mogu\u0107e programirati i od svoje i neuporedivo jeftinije ku\u0107e u nekakvom Nju D\u017eersiju ili Nebraski?<\/p>\n

Nije li sektor informacionih tehnologija onaj u kojem bismo prvo o\u010dekivali da komunikacija na daljinu u potpunosti zameni rad po kancelarijama, umobolne sastanke i mrske susrete licem u lice?<\/p>\n

Upravo IT kompanije imaju najbolje alate, programe i aplikacije za onlajn povezivanje ljudi koji su fizi\u010dki i dru\u0161tveno distancirani, zar ne?<\/p>\n

Pa opet, u samoj Silicijumskoj dolini danas rmba\u010di oko pola miliona informaciono-tehnolo\u0161kih proletera.<\/p>\n

I da, naravno da su mnogi programeri \u0161irom planete, pa i oni u Novom Sadu ili Beogradu, danas udaljeno anga\u017eovani od belosvetskih kompanija kao spoljni saradnici ili jeftina in\u017eenjerska snaga (bar za standarde Silicijumske doline) po na\u0161im poluperiferijskim zemljama.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dak i oni naj\u010de\u0161\u0107e sede i drndaju svoje kompjutere zajedno po kancelarijama, firmama i nau\u010dno-tehnolo\u0161kim parkovima.<\/p>\n

Dok su famozni digitalni nomadi naj\u010de\u0161\u0107e samo lepa zamisao, a u realnosti tek prekarni frilenseri ili honorarci sa ne tako izvesnim radnim mestom.<\/p>\n

Oni stvarni informaciono-tehnolo\u0161ki inovatori i majstori, najve\u0107a imena IT industrije, i te kako izda\u0161no pla\u0107aju neke od najskupljih kvadrata zemlji\u0161ta na svetu u Palo Altou ili Menlo Parku, a gde su na samo par hektara upadljivo koncentrisana i sedi\u0161ta Gugla, Epla, Intela, HP-a, Fejsbuka, Tvitera, Tesle i brojnih sli\u010dnih.<\/p>\n

Dakle, uprkos \u010dinjenici da u IT sektoru ljudi svakako i umeju i mogu da rade na daljinu \u2013 ovaj sektor verovatno je naj\u010duveniji primer uspeha i zna\u010daja ekstremne fizi\u010dke koncentracije ljudskog kapitala u nekoj privredi i dru\u0161tvu.<\/p>\n

Paradoks Silicijumske doline pre svega ilustruje zna\u010daj susreta licem u lice me\u0111u ljudima.<\/p>\n

I \u010dinjenicu da interakcije preko interneta ili na daljinu ne\u0107e u\u010diniti zastarelim niti izli\u0161nim one fizi\u010dke susrete.<\/p>\n

A sve to predstavlja i jednu krajnje va\u017enu lekciju za promi\u0161ljanje na\u0161e pandemijske sada\u0161njosti i budu\u0107nosti.<\/p>\n

To jest, stvarnosti u kojoj se mnogi od nas srednjeklasnih (ne)sre\u0107nika, sa ve\u0107om ili manjom mukom, navikavaju na \u017eivot, rad, sastanke i\/ili na u\u010denje na daljinu, odnosno na fizi\u010dkoj distanci.<\/p>\n

\u010citavo stole\u0107e, tehnofilni mislioci i raspojasani futuristi uveravali su nas da \u0107e novi oblici komunikacije bespovratno promeniti me\u0111uljudske odnose.<\/p>\n

Telefon i telegraf, radio i televizija, internet i elektronska po\u0161ta, te najnoviji Skajp i Zum, sve je to imalo da zameni ljudske susrete po radnim mestima, koncertima, bioskopima i kafanama.<\/p>\n

I ni\u0161ta od toga se nije dogodilo.<\/p>\n

Kako to?<\/p>\n

Pa tako \u0161to, da bi se prevazi\u0161la ljudska potreba za susretima licem u lice, na\u0161e tehnolo\u0161ke inovacije treba da ukrote milione godina ljudske evolucije.<\/p>\n

Uprkos skokovitom napretku, da li \u0107e informaciona tehnologija umeti da simulira ba\u0161 sve one \u010dulne i telesne podra\u017eaje koji \u010dine ljudski susret na manje od 1,5 metar distance?<\/p>\n

Kontakt o\u010dima, brze i sitne promene u izrazu lica, ili u tonu i glasu sagovornika?<\/p>\n

Mirise koje emitujemo?<\/p>\n

Toplinu zagrljaja ili stiska ruke?<\/p>\n

Poljubac?<\/p>\n

Ho\u0107e li ikada mo\u0107i da prenese iskustvo rokenrol svirke ili sportske utakmice u\u017eivo, tog primordijalnog transa jo\u0161 lova\u010dko-sakuplja\u010dkih (i nimalo digitalnih) uro\u0111enika?<\/p>\n

Smajli u SMS-u ili emotikon na \u010detu svakako poma\u017eu i podmazuju komunikaciju.<\/p>\n

Ali ne\u0161to je sasvim drugo ljudski osmeh u razgovoru u\u017eivo.<\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju i da elektronska komunikacija zapravo dodatno ohrabruje komunikaciju licem u lice i obrnuto.<\/p>\n

Osobe koje me\u0111usobno najvi\u0161e razgovaraju telefonom istovremeno su i osobe koje \u017eive geografski bli\u017ee.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107e susrete u\u017eivo organizuju ba\u0161 one individue koje me\u0111u sobom najvi\u0161e komuniciraju onlajn.<\/p>\n

A broj fizi\u010dkih ili oflajn poslovnih sastanaka posredovanih avionskim saobra\u0107ajem doslovno je eksplodirao u proteklih dvadeset godina \u2013 i to usred digitalne ili onlajn revolucije!<\/p>\n

Dakle, internet jeste u\u010dinio planetu globalnim selom.<\/p>\n

Ali, samo u smislu da se ljudi vi\u0161e, a ne manje, susre\u0107u me\u0111u sobom i kao po selima \u2013 u\u017eivo, telesno i fizi\u010dki blisko.<\/p>\n

I u tom grmu le\u017ei zec uspeha Silicijumske doline danas, kao i anti\u010dke Atine ili srednjovekovnog Bagdada svojevremeno.<\/p>\n

Inovacije se koncentri\u0161u na ovakvim mestima zato \u0161to se nove ideje ra\u0111aju iz posve nedistanciranog fizi\u010dkog susreta me\u0111u ljudima.<\/p>\n

Ovu stvar ponajbolje ilustruju novi umetni\u010dki pokreti i pravci, a koji su po pravilu geografski koncentrisani na jednom mestu.<\/p>\n

Firenca u 15. i 16. veku, Be\u010d u 18. veku, Pariz u 19. veku, Njujork i Holivud u 20. veku, tako\u0111e su primeri koncentrisanih lokacija koje su \u010dinile da se slikari i vajari, kompozitori, modni kreatori ili re\u017eiseri me\u0111usobno susre\u0107u i zatim stvaraju ne\u0161to novo i fantasti\u010dno.<\/p>\n

Isto je i sa nau\u010dnim otkri\u0107ima na univerzitetima i njihovim kampusima.<\/p>\n

I to su koncentrisani mikrosvetovi u kojima se najva\u017eniji kontakti i dalje odvijaju licem u lice, me\u0111u profesorima, me\u0111u studentima, kao i izme\u0111u profesora i studenata.<\/p>\n

S tim univerzitetima u vezi, i Silicijumska dolina nije postala to \u0161to jeste nekako spontano ili slu\u010dajno.<\/p>\n

Svaka \u010dast mitolo\u0161kim i romanti\u010dnim pri\u010dama o omladincima-inovatorima koji su ne\u0161to bili \u010da\u010dkali po svojim gara\u017eama, pa najednom stvorili najve\u0107e svetske IT kompanije.<\/p>\n

Ali ne, jer Silicijumska dolina nastaje kao jedan posve planski nau\u010dno-tehnolo\u0161ki park Univerziteta Stanford jo\u0161 sredinom 20. veka.<\/p>\n

I univerzitetski nau\u010dnici, i budu\u0107i Nobelovci, na ovom mestu otkrivaju tehnologije tranzistora (poluprovodnika), silicijumskog \u010dipa, mikroprocesora i mikrokompjutera.<\/p>\n

Famozne start-ap gara\u017ee Amazona, Epla i Gugla pristi\u017eu mnogo, mnogo kasnije, kad je ova Dolina ve\u0107 uveliko bila prostor izda\u0161nih nau\u010dno-tehnolo\u0161kih inovacija.<\/p>\n

To jest, oblast sa\u010dinjena od hrpe obrazovanih i kreativnih ljudi koji se ba\u0161 tu mrdaju, sudaraju i susre\u0107u unaokolo.<\/p>\n

Snaga Silicijumske doline i danas po\u010diva u obrazovanju ili ljudskom kapitalu, i vi\u0161e od 80 odsto stanovnika Palo Altoa starijih od 25 godina imaju zavr\u0161en fakultet.<\/p>\n

Ali, ideje se ne ra\u0111aju same od sebe ili u dru\u0161tvenom vakuumu \u2013 pa \u010dak i ako je ta ideja vakuumska cev tranzistora iz Silicijumske doline.<\/p>\n

Svesno ili ne, ambiciozni programeri, preduzetnici, inovatori i kreativci upravo zato hrle u kalifornijski okrug Santa Klara.<\/p>\n

Poput filozofa u Atinu ili slikara u Pariz svojevremeno, privu\u010deni poput no\u0107nih leptira goru\u0107om sijalicom.<\/p>\n

I ne pitaju za skupocenu cenu kvadrata ili mese\u010dne stanarine, po\u0161to znaju ili bar ose\u0107aju da za taj novac mogu da dobiju ne\u0161to mnogo vi\u0161e.<\/p>\n

A to je da se na ulici, u prodavnici, kancelariji ili pored aparata na vodu, tj. u susretu sa drugim ljudima, o\u010de\u0161u, dodirnu ili sudare sa \u2013 dobrom idejom.<\/p>\n

Me\u0111utim, zahvaljuju\u0107i korona virusu, utopijska budu\u0107nost rada, obrazovanja i razonode od ku\u0107e je stigla.<\/p>\n

I ispala je jedna mu\u010dna distopija.<\/p>\n

\u0160ta sad, ako je fizi\u010dka distanca ili dru\u0161tvena daljina postala klju\u010dno epidemiolo\u0161ko pravilo?<\/p>\n

Pa ni\u0161ta, da se strpimo i pridr\u017eavamo mera.<\/p>\n

Ali poma\u017ee ukoliko razumemo za\u0161to je to ta\u010dno nezgodno i toliko te\u0161ko.<\/p>\n

A koliko naivno danas zvu\u010de tehnolo\u0161ki optimisti koji su telefonu, televiziji i internetu predvi\u0111ali da \u0107e zameniti ljudske susrete?<\/p>\n

Jer, \u010dim smo fizi\u010dke kontakte zbog pandemije 2020. zaista i bili zamenili nekakvim onlajn mudima za bubrege \u2013 ne mo\u017eemo da do\u010dekamo da se vratimo u kafi\u0107e i restorane, u pozori\u0161ta i na svirke, pa \u010dak i u mrske u\u010dionice i proklete kancelarije.<\/p>\n

Prisetimo se samo da, i pre pandemije, televizijski prenosi sportskih utakmica nisu ukinuli publiku na stadionima, kao \u0161to ni snimci koncerata na VHS ili Jutjubu nisu ukinuli publiku na muzi\u010dkim koncertima.<\/p>\n

Netfliks nije ugasio bioskope, kao ni Skajp nau\u010dne konferencije.<\/p>\n

Dok nam pandemijski onlajn koncerti, izlo\u017ebe, tribine, \u010dasovi, predavanja, pa i poslovni sastanci deluju kao \u2013 imitacija \u017eivota.<\/p>\n

Za\u0161to?<\/p>\n

Zato \u0161to tehnologija jednostavno ne mo\u017ee da ukine ljudsku prirodu.<\/p>\n

Onda je bolje da tu ljudsku prirodu razumemo, umesto da se divimo soko\u0107alima iz, pa, Silicijumske doline.<\/p>\n

I ba\u0161 kao \u0161to telefon i faks nisu ukinuli porodi\u010dne ru\u010dkove i poslovne sastanke, ne\u0107e ih ukinuti ni Zum, Gugl Mit ili Skajp, niti bilo koja nova drangulija na daljinu.<\/p>\n

Da bi bili uspe\u0161ni i najbolji u onome \u0161to rade, ljudima je neophodna i me\u0111usobna fizi\u010dka blizina.<\/p>\n

Kako svedo\u010di i sama Silicijumska dolina, geografska koncentracija ljudi na jednom mestu, poput p\u010dela u ko\u0161nicama, ne\u0161to je i mnogo vi\u0161e od razmene rada i feromona.<\/p>\n

U toj ta\u010dki susreta ra\u0111aju se i nove, kreativne i inovativne ideje.<\/p>\n

Mo\u017eda je to jedna od najte\u017eih i najopasnijih nuspojava koronavirusa i prate\u0107e fizi\u010dke daljine po \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Pre\u017eivimo onda ovo, pa \u2013 do slede\u0107eg susreta.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tehnologija jednostavno ne mo\u017ee da ukine ljudsku prirodu. Onda je bolje da tu ljudsku prirodu razumemo, umesto da se divimo soko\u0107alima iz, pa, Silicijumske doline.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-309534","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309534","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=309534"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309534\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":309535,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/309534\/revisions\/309535"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=309534"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=309534"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=309534"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}