{"id":308107,"date":"2020-11-18T22:15:36","date_gmt":"2020-11-18T21:15:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=308107"},"modified":"2020-11-18T22:16:08","modified_gmt":"2020-11-18T21:16:08","slug":"sta-je-precutano-o-fajzerovoj-vakcini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/18\/sta-je-precutano-o-fajzerovoj-vakcini\/","title":{"rendered":"\u0160ta je pre\u0107utano o Fajzerovoj vakcini"},"content":{"rendered":"

Autor: Vilijam Engdal*<\/strong><\/p>\n

Bil Gejts aktivno finansira i promovi\u0161e nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimi\u010dno za\u0161tite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omogu\u0107e nastavak \u201enormalnog\u201c \u017eivota. Farmakolo\u0161ki gigant Fajzer je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao geneti\u010dko ure\u0111ivanje (eng.: \u201egene editing\u201c), ta\u010dnije RNK<\/a> geneti\u010dko ure\u0111ivanje \u2013 novitet koji nikada pre nije kori\u0161\u0107en za vakcine. Pre nego \u0161to pojurimo da se pelcujemo, nadaju\u0107i se imunitetu, trebalo bi da nau\u010dimo vi\u0161e o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.<\/p>\n

Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakolo\u0161ki d\u017ein Fajzer, sa svojim nema\u010dkim partnerom Biontehom, izdao saop\u0161tenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saop\u0161teno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS). Kontroverzni \u0161ef ameri\u010dkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fau\u010di, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saop\u0161tila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine. Ako pitate finansijska tr\u017ei\u0161ta, pandemiji je maltene odzvonilo.<\/p>\n

Sumnjivi doga\u0111aji<\/h2>\n

Me\u0111utim, izgleda da Albert Burla \u2013 direktor Fajzera \u2013 nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaklju\u010diti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala doti\u010dno saop\u0161tenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradiv\u0161i milione. Instrukciju za prodaju podesio je pomo\u0107u specijalnih mehanizama jo\u0161 u avgustu tako da se ne vidi da se radi o \u201einsajderskoj prodaji\u201c, me\u0111utim tako\u0111e se postarao da tajming bude odmah nakon ameri\u010dkih izbora i nelegitimnog medijskog odre\u0111enja D\u017eoa Bajdena za izabranog predsednika. Deluje kao da je Burla bio u prili\u010dnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saop\u0161tenje za medije.<\/p>\n

Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da ameri\u010dkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije. Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je \u010dinjenica da je ova kompanija prvo saop\u0161tila novosti timu D\u017eoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama ameri\u010dke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saop\u0161tenja Fajzera.<\/p>\n

Fajzer, poznat po svojoj vijagri i drugim lekovima, uorta\u010dio se sa malom nema\u010dkom firmom iz Majnca \u2013 Biontehom \u2013 koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego \u0161to je Bionteh napravio svoj berzanski debi. Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saop\u0161tenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako \u201eGejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramati\u010dno suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu\u201c, obrisano.<\/p>\n

Bionteh tako\u0111e ima sporazum sa jednim od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da lekova u Kini \u2013 farmaceutskim dru\u0161tvom sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u \u201e\u0160angaj Fosun\u201c (poznat i kao \u201eFosun farma\u201c) \u2013 za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tr\u017ei\u0161te. Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istra\u017eivanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: \u201eDoziranje prvog kineskog subjekta [vakcinom] BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sara\u0111ujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata\u201c.<\/p>\n

Ovo zna\u010di da ista nema\u010dka biotehnolo\u0161ka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU. Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do kona\u010dnog odobrenja.<\/p>\n

Upozorenje Fajzerovog potpredsednika<\/h2>\n

I ameri\u010dke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, presko\u010dile su standardnu fazu ispitivanja na \u017eivotinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su pre\u0161li na ljudske zamor\u010di\u0107e. Ispitivanja na ljudima otpo\u010dela su krajem jula i po\u010detkom avgusta. Rok od tri meseca je ne\u010duven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina. Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odba\u010den. Proizvo\u0111a\u010di vakcina imaju pravni imunitet, \u0161to zna\u010di da ne mogu biti tu\u017eeni ako ljudi umru ili budu zdravstveno o\u0161te\u0107eni njihovim vakcinama.<\/p>\n

Ali najalarmantnija \u010dinjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi geneti\u010dkog in\u017eenjeringa je to \u0161to geneti\u010dki modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena. Va\u017eno je ista\u0107i da su dvogodi\u0161nja ispitivanja pacova hranjenih geneti\u010dki modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim \u201eRaundapom\u201c bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i o\u0161te\u0107enja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci. Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti, trajala su po tri meseca. Sli\u010dno je i sa vakcinama na bazi geneti\u010dki modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.<\/p>\n

Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: \u201eSve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju vi\u0161e od par meseci\u201c. Jidon je potom dodao: \u201eAko bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da \u0107e se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga \u0161to ima ta\u010dno nula ljudi-dobrovoljaca\u2026 koji mogu da pru\u017ee vi\u0161e od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine\u201c.<\/p>\n

Jidon je prili\u010dno kvalifikovan za doti\u010dne kriti\u010dke komentare. Kako isti\u010de u svom komentaru: \u201eImam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istra\u017eiva\u010dki doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine rade\u0107i na farmaceutskim istra\u017eivanjima, prete\u017eno za razvoj novih lekova za poreme\u0107aje plu\u0107a i ko\u017ee. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnolo\u0161ke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova\u201c. Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.<\/p>\n

Ljudski zamor\u010di\u0107i<\/h2>\n

Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos \u010dinjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fau\u010di deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.<\/p>\n

Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prili\u010dno novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao \u201eure\u0111ivanje gena\u201c (eng.: \u201egene editing\u201c). U \u010duvenom \u010dlanku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu \u00ad\u2013 ina\u010de \u010dasopisu njujor\u0161kog Saveta za spoljne odnose \u2013 Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za ure\u0111ivanje gena kao ne\u0161to \u0161to \u0107e mo\u0107i da \u201etransformi\u0161e globalni razvoj\u201c. Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj ure\u0111ivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to ve\u0107 deset godina.<\/p>\n

No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije kori\u0161\u0107ena na ljudima? Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, nau\u010dni odgovor je \u201ene\u201c, jer nije dokazano da je bezbedna. U stru\u010dnom \u010dlanku objavljenom oktobra 2020. godine u \u010dasopisu Trendovi u genetici, autori zaklju\u010duju da je \u201eobim mogu\u0107ih molekularnih doga\u0111aja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da doti\u010dna tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predlo\u017eenoj, tako i u drugim namenama\u201c.<\/p>\n

Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koled\u017eu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog ure\u0111ivanja gena u vakcinama za ljude. Kuihano upozorava na \u201eopasnost da bi vakcina zapravo mogla da osna\u017ei patogenost virusa, ili ga u\u010dini agresivnijim usled pobolj\u0161anja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao \u0161to se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za \u017eivotinje. Ako se tako ne\u0161to dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.<\/p>\n

Ovi ozbiljni ne\u017eeljeni efekti uop\u0161te ne moraju biti detektovani na klini\u010dkim ispitivanjima, naro\u010dito onim visoko pristrasnim i optere\u0107enim sukobima interesa vakcina\u0161kih kompanija. \u010cak i kada do\u0111e do otkri\u0107a zna\u010dajnog ne\u017eeljenog efekta, to obi\u010dno biva \u201egurnuto pod tepih\u201c. On navodi slu\u010daj jo\u0161 jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je \u201etroje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski zna\u010dajne simptome. Moderna je, me\u0111utim, zaklju\u010dila da je vakcina \u2018generalno bezbedna i solidno tolerisana\u2019 (od strane organizma, prim. prev.), o \u010demu su korporativni mediji momentalno izvestili, zata\u0161kavaju\u0107i pravu opasnost\u201c.<\/p>\n

On isti\u010de: \u201eEgzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, \u0161to je odlika koja istovremeno mo\u017ee biti i korisna i \u0161tetna. Mo\u017ee da pru\u017ei korisnu aktivnost, a mo\u017ee i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno uti\u010de na imuni odgovor. Paradoksalni efekti uro\u0111enog imunog opa\u017eanja razli\u010ditih formata mRNK vakcina nisu potpuno shva\u0107eni\u201c. Kuihano dodaje: \u201eVakcina bazirana na mRNK tako\u0111e bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju \u0107elije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao \u0161to su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patolo\u0161kih trombova\u201c.<\/p>\n

Kockanje sa \u017eivotima<\/h2>\n

Kuihano, u obimno dokumentovanom \u010dlanku, pi\u0161e: \u201ePored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do me\u0161anja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepo\u017eeljnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Mogu\u0107e ishode rekombinovanja je prakti\u010dno nemogu\u0107e kvantifikovati precizno sa postoje\u0107im alatima i znanjem. Rizici su me\u0111utim realni, o \u010demu svedo\u010de pojave mutiranih tipova virusa, poja\u010dane patogenosti i neo\u010dekivano ozbiljnih ne\u017eeljenih reakcija (uklju\u010duju\u0107i smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih poku\u0161aja razvoja himeri\u010dnih vakcina primenom tehnologije genetskog in\u017eenjeringa\u201c.<\/p>\n

Bil Gejts, proizvo\u0111a\u010di mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao \u0161to je dr Toni Fau\u010di sa NIAID-a, o\u010digledno se kockaju sa ljudskim \u017eivotima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Va\u017eno je napomenuti da su isti dr Fau\u010di i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao \u201eesencijalnu\u201c promovi\u0161e Svetska zdravstvena organizacija jo\u0161 od 2016. godine. Robert F. Kenedi mla\u0111i ukazao je da su Fau\u010di i NIAID \u201ejo\u0161 od klini\u010dkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije\u201c, ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego \u0161to je dr\u017eava obustavila vakcinaciju.<\/p>\n

O\u010digledno je da se uvre\u017eeni princip opreznosti \u2013 \u201eAko ima\u0161 ozbiljne sumnje, ne \u010dini to\u201c \u2013 ignori\u0161e od strane Fau\u010dija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus. Tehnologija mRNK tek treba da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu.<\/p>\n

*Vilijam Engdal je konsultant za strate\u0161ke rizike i predava\u010d, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fajzerova vakcina je zasnovana na tehnologiji \u201emRNK geneti\u010dkog ure\u0111ivanja\u201d koja nikada do sada nije primenjena ni pri pravljenju obi\u010dnog leka, a kamoli vakcine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308108,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-308107","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308107","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=308107"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308107\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":308111,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308107\/revisions\/308111"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308108"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=308107"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=308107"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=308107"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}