{"id":308013,"date":"2020-11-18T07:28:43","date_gmt":"2020-11-18T06:28:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=308013"},"modified":"2020-11-18T07:54:51","modified_gmt":"2020-11-18T06:54:51","slug":"talas-slobode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/18\/talas-slobode\/","title":{"rendered":"Talas slobode"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Srbija je opkoljena. Oko nje se ste\u017ee obru\u010d demokratskih promena. Ho\u0107e li im re\u017eim s Vu\u010di\u0107em na \u010delu odoleti? Situacija je za njega te\u0161ka: iznutra re\u017eim razjeda korona, spolja pritiska slobodno izra\u017eena volja (drugih) naroda. Autokrate oko Srbije padaju sada ve\u0107 kao domine. Mo\u017ee li se talas slobode preliti i u Srbiju? Dobro, preterujem.<\/p>\n\n

To \u0161to su Dodik i Izetbegovi\u0107 na netom zavr\u0161enim lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini izgubili Banjaluku odnosno Sarajevo, ne mora biti po\u010detak njihovog kraja. Ni to \u0161to je Orb\u00e1n na lokalnim izborima izgubio Budimpe\u0161tu, ne zna\u010di nu\u017eno da ga uskoro vi\u0161e ne\u0107emo videti na \u010delu Ma\u0111arske. Pred Bosnom i Hercegovinom, kao i pred Ma\u0111arskom, dug je put da stignu tamo gde su ve\u0107 Makedonija, Kosovo i Crna Gora \u2013 demokratski preokret i mirna smena vlasti.<\/p>\n

Pretnja po re\u017eim u Srbiji nisu samo promene u kom\u0161iluku. Krupna promena dogodila se i u zemlji koja se mo\u017ee videti kao sva\u010diji globalni sused. Poraz Trumpa na izborima u Sjedinjenim Dr\u017eavama svakako je lo\u0161 znak za re\u017eim s Vu\u010di\u0107em na \u010delu (kao i za radikalne desni\u010dare \u0161irom sveta). Ima komentatora koji misle da se Amerika izvukla u poslednji \u010das iz \u010deli\u010dnog Trumpovog stiska. Oni veruju da bi u drugom mandatu, da ga je dobio, Trump \u2013 zajedno sa svojom administracijom slepih poslu\u0161nika i zale\u0111em (pokorene) Republikanske stranke \u2013 sigurno slomio ki\u010dmu ameri\u010dkih institucija. Nije se desilo.<\/p>\n

Ako bi se re\u017eim s Vu\u010di\u0107em na \u010delu sada okrenuo ka svojim ne\u0161to daljim uzorima u Poljskoj ili Turskoj \u2013 ni tamo ne stoje dobro stvari po autokrate. Erdo\u011fan je, kao i Orb\u00e1n, Dodik ili Izetbegovi\u0107, na lokalnim izborima nedavno izgubio svoj veliki i presti\u017eni grad \u2013 Istanbul. Dok se Jaros\u0142aw Kaczy\u0144ski, povla\u010de\u0107i konce dr\u017eave sa \u010dela svoje stranke Pravo i pravda, o\u010dito preigrao i upetljao oko zakona o zabrani abortusa (kao \u0161to se \u0110ukanovi\u0107 sapleo o \u2013 po svemu bespotrebni \u2013 zakon o slobodi veroispovesti), pa sad mora da se nosi sa talasom organizovanih i masovnih protesta tamo\u0161njih slobodnomisle\u0107ih \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n

Nesre\u0107na Belorusija, sa Luka\u0161enkom na \u010delu, pri\u010da je za sebe i ovde je mo\u017eemo ostaviti po strani.<\/p>\n

Dakle, ako je suditi po znakovima iz bliskog, evropskog i globalnog susedstva, Vu\u010di\u0107u se lo\u0161e pi\u0161e. Pitanje je samo ima li Srbija kapacitet da se pridru\u017ei ovom svojevrsnom demokratskom domino efektu. Izjave Brnabi\u0107 o Srbiji kao zemlji bez podela, gde se jednoumno i u velikoj ve\u0107ini glasa za vo\u0111u nisu merodavne. One samo pokazuju da je re\u017eim svestan \u0161ta se (sa svih strana) valja prema granicama Srbije i nemu\u0161to poku\u0161ava da na taj izazov odgovori. \u0160ta kod nas stoji nasuprot re\u017eimu, kao prihvatljiva demokratska opcija?<\/p>\n

Pre nego \u0161to o tome ne\u0161to ka\u017eemo, pogledajmo kako su stajale ili stoje stvari u nekima od pobrojanih zemalja. U Makedoniji, Crnoj Gori i Sjedinjenim Dr\u017eavama (jeste, zvu\u010di groteskno ovaj niz) imali smo jake organizacije na strani opozicije. U Makedoniji i SAD \u2013 to su jake i masovne politi\u010dke stranke. U Crnoj Gori \u2013 to je bila Srpska pravoslavna crkva. U Ma\u0111arskoj, te u Bosni i Hercegovini, kao i u Turskoj, na mesto jakih stranaka stale su \u0161iroke opozicione koalicije. Vi\u0161e takvih koalicija u izbornoj utakmici u Crnoj Gori oslonilo se na Srpsku pravoslavnu crkvu. Izvesno je da se jedna takva koalicija upravo formira u Poljskoj oko (\u017eenskog) prava na izbor.<\/p>\n

Izlazak na ulicu je drugi bitan element. Izbornim pobedama opozicije u svim ovim zemljama prethodili su dugotrajni, uporni i masovni protesti. Ljudi su demonstrirali protiv re\u017eima u Crnoj Gori mesecima, a u Makedoniji i u Banjaluci prakti\u010dno par godina. Amerikanci su tako\u0111e pre nego \u0161to su glasali protiv, otpor Trumpu i njegovoj administraciji pru\u017eili na ulici. Sli\u010dno je bilo i u Turskoj i Ma\u0111arskoj. Pre brojanja glasova, opoziciono nastrojeni \u017eitelji tih zemalja me\u0111usobno su se prebrojali na ulici i zaklju\u010dili da je promena mogu\u0107a.<\/p>\n

Kontramiting re\u017eima u Srbiji kao odgovor na veliki protest opozicije iz 2019. stoga treba videti kao jasnu demonstraciju gole sile, ali i sile brojeva. Na opozicionih \u010detrdesetak hiljada ljudi, re\u017eim je organizovano izveo preko sto hiljada svojih (sumnjivo dobrovoljnih) pristalica. Prekomerna upotreba gole sile protiv demonstranata u julu 2020. trebalo je da ima isto vaspitno dejstvo nad nepokornim \u017eiteljima Beograda i Srbije. Sli\u010dno se pona\u0161ao i Dodik u Banjaluci krajem 2018. prema pokretu Pravda za Davida, kada je brutalnom policijskom silom rasterao ljude sa ulice. Pored policije, demonstrante su kasnije gonili i sudovi. Ali, Stanivukovi\u0107, novi gradona\u010delnik Banjaluke iz redova opozicije, imao je hrabrosti i ume\u0107a da (ugu\u0161ene) zahteve sa ulice uprkos pritisku prevede u polje institucionalizovane politi\u010dke borbe, \u0161to mu je na kraju i donelo pobedu na izborima.<\/p>\n

Pored \u010dvrstih organizacija i na ulici skovanih opozicionih koalicija, u svim ovim zemljama postojali su i manje-vi\u0161e slobodni mediji, mahom privatni. \u0160to opet svedo\u010di o kakvim-takvim ekonomskim slobodama u tim zemljama.<\/p>\n

Sada mo\u017eemo da podvu\u010demo crtu. U Srbiji nema jake opozicione stranke. Jedina takva stranka mogla je biti Demokratska stranka, ali ona je razorena do temelja, \u0161to iznutra, \u0161to spolja po direktivi re\u017eima. Izlasci na ulicu su sporadi\u010dni, i za sad nisu doveli do stvaranja \u0161irih koalicija. Umesto da od toga postane ja\u010da, posle svakog izlaska demonstranata na ulicu, opozicija izgleda slabije. To je neobi\u010dna pojava. Delom, svakako na to uti\u010de i podzemni rad re\u017eima. Ali, ima ne\u0161to i u tome \u0161to se ovde svaki izlazak na ulicu iz ugla opozicionih \u010delnika vidi kao prilika da se svaki od njih nametne kao vo\u0111a. Sloboda medija i od politike relativno slobodna ekonomija, pak, u Srbiji deluju kao nedosti\u017eni ciljevi. I to malo slobodnih medija \u0161to je preostalo, pod jakim je politi\u010dkim i ekonomskim pritiskom re\u017eima.<\/p>\n

Sve u svemu, deluje da se re\u017eim ogradio solidnim bedemima protiv talasa demokratije koji ga spolja zapljuskuju. Na to se mo\u017ee odgovoriti samo analogijom. Sve je bilo isto ili sli\u010dno i u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Ma\u0111arskoj \u2013 a gledaj ih sad.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako bi se re\u017eim s Vu\u010di\u0107em na \u010delu sada okrenuo ka svojim ne\u0161to daljim uzorima u Poljskoj ili Turskoj \u2013 ni tamo ne stoje dobro stvari po autokrate.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280459,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-308013","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308013","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=308013"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308013\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":308018,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/308013\/revisions\/308018"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280459"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=308013"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=308013"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=308013"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}