{"id":307825,"date":"2020-11-16T08:11:09","date_gmt":"2020-11-16T07:11:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=307825"},"modified":"2020-11-16T08:11:09","modified_gmt":"2020-11-16T07:11:09","slug":"mere-stednje-i-uspon-nacista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/16\/mere-stednje-i-uspon-nacista\/","title":{"rendered":"Mere \u0161tednje i uspon nacista"},"content":{"rendered":"

Autori: Christopher Meissner\/David Stuckler\/Gregori Galofr\u00e9 Vil\u00e0\/Martin McKee<\/strong><\/p>\n

“Odgovor mnogih zapadnih zemalja na uve\u0107ani javni dug koji je nastao kao posledica svetske ekonomske krize 2007\/2008. godine bio je sprovo\u0111enje dubokih mera \u0161tednje i to se mo\u017ee ponovo desiti usled pandemije izazvane koronavirusom. Ovaj \u010dlanak daje prikaz toga kako su mere \u0161tednje u ranim 30-im uve\u0107ale dru\u0161tvene tenzije i doprinele nastanku politi\u010dkih nemira, \u0161to je stvorilo sve potrebne uslove za uspon Nacisti\u010dke partije u Nema\u010dkoj. Autori tvrde da je u nedostatku koherentne reakcije na pove\u0107anje dru\u0161tvene agonije, Vlada Vajmarske Nema\u010dke samo produbila recesiju i na taj na\u010din doprinela jo\u0161 ve\u0107oj radikalizaciji i polarizaciji unutar nema\u010dkog bira\u010dkog tela.”<\/p>\n

Odgovor mnogih zapadnih zemalja na uve\u0107ani javni dug koji je nastao kao posledica svetske ekonomske krize 2007\/2008. godine bio je sprovo\u0111enje dubokih mera \u0161tednje i to se mo\u017ee ponovo desiti usled pandemije izazvane koronavirusom. Ovaj \u010dlanak daje prikaz toga kako su mere \u0161tednje u ranim 30-im uve\u0107ale dru\u0161tvene tenzije i doprinele nastanku politi\u010dkih nemira, \u0161to je stvorilo sve potrebne uslove za uspon Nacisti\u010dke partije u Nema\u010dkoj. Autori tvrde da je u nedostatku koherentne reakcije na pove\u0107anje dru\u0161tvene agonije, Vlada Vajmarske Nema\u010dke samo produbila recesiju i na taj na\u010din doprinela jo\u0161 ve\u0107oj radikalizaciji i polarizaciji unutar nema\u010dkog bira\u010dkog tela.<\/p>\n

Mnogo stranica je ve\u0107 napisano o tome \u0161ta je dovelo Hitlera na vlast. Iako su ekonomski faktori (od Velike recesije do visokih stopa nezaposlenosti) i socio-kulturni uslovi (nastali usled opresivnih mera u okviru Versajskog sporazuma) imali nesporno va\u017enu ulogu, brzi uspon Nacisti\u010dke partije jo\u0161 uvek je predmet zna\u010dajne debate, koja i dalje traje, skoro vek kasnije (Adena et al. 2015, Doerr et al. 2018, Eichengreen 2018, Ferguson and Voth 2008, Satyanath et al. 2017, Voigtl\u00e4nder and Voth 2012, Voth 2020).<\/p>\n

U na\u0161em skora\u0161njem radu, pokazujemo na koji na\u010din su mere \u0161tednje doprinele izbornom uspehu nacista u ranim tridesetim (Galofr\u00e9-Vil\u00e0 et al. 2020). Podru\u010dja koja su iskusila ve\u0107e smanjenje javne potro\u0161nje i pove\u0107anje poreza imala su ve\u0107i udeo glasova za Nacisti\u010dku partiju na svakim Nema\u010dkim federalnim izborima izme\u0111u 1930. i 1933. godine.<\/p>\n

Fiskalna politika tada je implementirana zahvaljuju\u0107i nizu hitnih uredbi koje su u velikoj meri zaobilazile parlament i njihovi kreatori donosili su ih iako su znali da \u0107e izazvati ogromne pote\u0161ko\u0107e po stanovni\u0161tvo. Kancelar Hajnrih Bruning (Heinrich Br\u00fcning) nadao se da \u0107e izve\u0161taji me\u0111unarodnih medija o situaciji u Nema\u010dkoj uticati na me\u0111unarodnu zajednicu da relaksira svoja du\u017eni\u010dka i reparacijska potra\u017eivanja prema ekonomski iscrpljenoj Nema\u010dkoj. Ipak, kao \u0161to je Hitler predvideo u junu 1931. godine, \u201eova hitna uredba \u0107e pomo\u0107i mojoj partiji da pobedi i na taj na\u010din okon\u010da iluzije sada\u0161njeg sistema\u201d.[1]<\/p>\n

Uticaj mera \u0161tednje na izborne ishode<\/h2>\n

Izme\u0111u 1930. i 1932. u sred Velike recesije, Bruning je smanjio javnu potro\u0161nju, pove\u0107ao poreze i limitirao mre\u017eu socijalne sigurnosti. Realni izdaci smanjeni su za 8%, a centralni realni izdaci za 14%. Isplate nov\u010dane pomo\u0107i i naknada za nezaposlenost bile su ograni\u010dene, ulaganja u javne usluge su ukinuta, a plate u javnom sektoru smanjene. Uticaj je bio zna\u010dajan u mnogim aspektima jer je javna potro\u0161nja ve\u0107 bila na oko 30% BDP-a 1928. Poreske stope su tako\u0111e podignute, \u0161to je u relativnim procentima najvi\u0161e pogodilo ni\u017ee dohodne grupe. Sve ve\u0107i broj Nemaca suo\u010davao se sa ekonomskom nesigurno\u0161\u0107u i marginalizacijom u trenucima kada im je sigurnost bila najpotrebnija. Umesto ekspanzivne fiskalne politike koja bi se uhvatila u ko\u0161tac sa recesijom, Nemci su bili prinu\u0111eni da se oslone na sve vi\u0161e isklju\u010duju\u0107i i iscrpljeniji sistem pomo\u0107i.<\/p>\n

\"http:\/\/slobodnifilozofski.com\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/meissner16augfig1.jpg\"<\/p>\n

Da li su ovakve mere \u0161tednje mogle doprineti radikalizaciji bira\u010dkog tela? I ako jesu, da li se to desilo obespravljivanjem \u201eistisnute\u201d srednje klase? Testirali smo obe od ovih hipoteza koriste\u0107i zvani\u010dne podatke iz Nema\u010dke iz preko sto gradova i hiljadu manjih oblasti u periodu koji se odnosi na \u010detiri izborna ciklusa izme\u0111u 1930. i 1933. godine. Sveukupno posmatrano, otkrili smo da su podru\u010dja koja su ja\u010de pogo\u0111ena merama \u0161tednje imala relativno ve\u0107i udeo glasova koji su odlazili Nacisti\u010dkoj partiji. Modeli koji koriste gradove i rezultate izbora kao promenljive varijable pod ostalim nepromenjenim uslovima pokazuju da svako pove\u0107anje dubine mera \u0161tednje za jednu standardnu devijaciju u posmatranim podru\u010djima dovodi do rasta u broju glasova koji su dobili nacisti u iznosu izme\u0111u 2 i 5% (ili ekvivalentno izme\u0111u \u010detvrtine i polovine standardne devijacije, slika 1). Tako\u0111e smo ustanovili da podizanje poreza pozitivno korelira sa izbornim uspehom nacista. Ovi rezultati su konzistentni sa \u010ditavim rasponom specifikacija, uklju\u010duju\u0107i strategiju instrumentalne varijable kao i sa dizajnom diskontinuiteta utemeljenom na razlikama izme\u0111u politika u okruzima s obe strane dr\u017eavnih granica.<\/p><\/blockquote>\n

Tako\u0111e smo razmotrili alternativna obja\u0161njenja. Najrelevantnije od njih svakako jeste teza da je uspon nacista isklju\u010divo posledica recesije \u2013 glasanja u skladu s materijalnim interesima. Va\u017eno je da smo u mogu\u0107nosti da razlikujemo glasove koje je dobijala svaka od partija prema podacima kojima raspola\u017eemo. Kao \u0161to je prikazano na slici, veliki broj glasova partije Centra (koja je bila partija kancelara Bruninga) kao posledica mera \u0161tednje oti\u0161ao je Nacisti\u010dkoj partiji. Povrh toga, nijedna od ostalih glavnih partija pozicioniranih u okviru politi\u010dkog spektra Nema\u010dke (uklju\u010duju\u0107i i Nema\u010dku nacionalnu narodnu partiju, jo\u0161 jednu ideolo\u0161ki ekstremno desni\u010darsku stranku) nije dobila glasove koji se mogu povezati sa merama \u0161tednje. Nezaposleni gra\u0111ani, ekonomski najugro\u017eenija grupa glasa\u010da, nije se okrenula nacistima ve\u0107 komunistima. Ovo je konzistentno sa tezom da su oni koji su najvi\u0161e izgubili smanjenjem javne potro\u0161nje i rastom poreza, oni za malo iznad nezaposlenih u okviru ekonomske hijerarhije, favorizovali naciste kada im njihova do tada omiljena partija Centra nije obezbedila preko potrebnu ekonomsku pomo\u0107.<\/p>\n

Mere \u0161tednje i pogor\u0161avanje stope mortaliteta<\/h2>\n

Tako\u0111e smo prou\u010davali uticaj smanjivanja konkretnih izdataka u okviru \u0161ire posmatranih mera \u0161tednje na izborni uspeh nacista. Zaklju\u010dili smo da je veliki deo uticaja mera \u0161tednje na izbore povezan sa smanjivanjem javnih davanja na zdravstvo i stanovanje, dve bud\u017eetske linije ozbiljno pogo\u0111ene uvo\u0111enjem mera \u0161tednje. Rezovi u ovim davanjima pogor\u0161ali su patnju velikog broja Nemaca. \u0160tavi\u0161e, do\u0161li smo do zaklju\u010dka da su mesta koja su do\u017eivela relativno jake mere \u0161tednje iskusila i relativno visoku patnju (merenu stopama mortaliteta). Glasa\u010di u mestima sa ve\u0107im stopama mortaliteta su ujedno i oni koji su vi\u0161e naginjali da glasaju za naciste. Ovo je u skladu sa mi\u0161ljenjima politi\u010dkih komentatora u to vreme. Na primer, krajem oktobra 1930. godine, Hjalmar \u0160aht (Hjalmar Schacht, biv\u0161i guverner Rajhbanke) dao je intervju za ameri\u010dku \u0161tampu u kome je upozorio da \u0107e \u201eako nema\u010dki narod bude gladovao biti mnogo vi\u0161e Hitlera\u201d (The New York Times, 3 October 1930).<\/p>\n

Zaklju\u010dci<\/h2>\n

Propast Vajmarske Nema\u010dke i posledi\u010dni uspon nacizma pokazuje da previ\u0161e strogih mera \u0161tednje mo\u017ee prouzrokovati dru\u0161tvene nemire i mo\u017ee imati nenameravane politi\u010dke posledice. \u010cak i kada se u obzir uzmu i alternativna obja\u0161njenja uklju\u010duju\u010di ekonomski pad, jasno je da su mere \u0161tednje imale zna\u010dajnu ulogu. Na\u0161i nalazi konzistentni su sa hipotezom da su mere \u0161tednje dovele do ogromne ljudske patnje i da su zna\u010dajno pove\u0107ale dru\u0161tvenu nejednakost i nepravdu. U vreme kada je gra\u0111anima pomo\u0107 njihove Vlade bila najpotrebnija, Vlada ih je izneverila i narod je bio namamljen sirenskim zovom radikalnih populisti\u010dkih partija.<\/p>\n

Bilje\u0161ke:<\/p>\n

[1] Dvanaest dana nakon \u0161to je Bruning doneo svoju \u010detvrtu i poslednju hitnu uredbu, Hitler je pustio u opticaj masovni pamflet pod nazivom \u201eVelika iluzija poslednje hitne uredbe\u201d u poku\u0161aju kanalisanja masovne frustracije i dolaska na vlast. Za ceo tekst videti: Hitler, Hitler an Br\u00fcning \u2013 Brosch\u00fcrenreihe der Reichspropaganda-Leitung der NSDAP, Heft 5 (Munich: Franz Eher, 1931).<\/p><\/blockquote>\n

Literatura:<\/p>\n

Adena, M, R Enikolopov, M Petrova, V Santarosa, and E Zhuravskaya (2015), \u201cRadio and the Rise of the Nazis in Prewar Germany.\u201d The Quarterly Journal of Economics 130(4): 1885-1939.<\/p>\n

Eichengreen, B (2018), The Populist Temptation: Economic Grievance and Political Reaction in the Modern Era, Oxford University Press.<\/p>\n

Ferguson, T, and H-J Voth (2008), \u201cBetting on Hitler \u2013 The Value of Political Connections in Nazi Germany,\u201d Quarterly Journal of Economics 123(1): 101-37.<\/p>\n

Galofr\u00e9-Vil\u00e0, G, C M Meissner, M McKee, and D Stuckler (2020), \u201cAusterity and the rise of the Nazi party\u201d, Journal of Economic History, forthcoming.<\/p>\n

Satyanath, S, N Voigtl\u00e4nder, and H-J Voth (2017), \u201cBowling for Fascism: Social Capital and the Rise of the Nazi Party.\u201d Journal of Political Economy 125(2): 478-526.<\/p>\n

Voigtl\u00e4nder, N, and H-J Voth (2012), \u201cPersecution Perpetuated: The Medieval Origins of Anti-Semitic Violence in Nazi Germany\u201d, Quarterly Journal of Economics 127(2): 1339-92.<\/p><\/blockquote>\n

Slobodni Filozofski<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Propast Vajmarske Nema\u010dke i posledi\u010dni uspon nacizma pokazuje da previ\u0161e strogih mera \u0161tednje mo\u017ee prouzrokovati dru\u0161tvene nemire i mo\u017ee imati nenameravane politi\u010dke posledice<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-307825","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307825","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=307825"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307825\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":307826,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307825\/revisions\/307826"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=307825"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=307825"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=307825"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}