{"id":307362,"date":"2020-11-10T08:04:56","date_gmt":"2020-11-10T07:04:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=307362"},"modified":"2020-11-10T08:04:56","modified_gmt":"2020-11-10T07:04:56","slug":"sedam-grupa-simptoma-korone","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/10\/sedam-grupa-simptoma-korone\/","title":{"rendered":"Sedam grupa simptoma korone"},"content":{"rendered":"

Kovid 19 mo\u017ee da ima razne simptome. Nau\u010dnici su sada prepoznali va\u017ene biomarkere i identifikovali sedam grupa simptoma. To bi trebalo da pomogne u le\u010denju, kao i u razvoju efikasne vakcine.<\/p>\n

Peckanje u grlu, glavobolja, blago curenje nosa\u2026 Kakvi su simptomi kovida 19?<\/p>\n

Pre godinu dana nas takve bolesti ili lagana prehlada nisu mnogo interesovale. Ali sada, u jesen 2020. godine, to izgleda sasvim druga\u010dije. Dovoljno je samo da kinemo pa da po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo: “Gde sam bio poslednjih dana, koliko sam se pribli\u017eavao ljudima, \u0161ta sam dodirivao? Da li ose\u0107am mirisa i ukusa? Pomalo gubim dah…”<\/p>\n

Nau\u010dnici i lekari tako\u0111e su neprestano zaokupljeni takvim mislima i jo\u0161 poku\u0161avaju da u\u0111u u trag mno\u0161tvu simptoma koje mo\u017ee da ima osoba zara\u017eena koronavirusom. Nau\u010dnici s Medicinskog univerziteta u Be\u010du sada bi mogli da unesu bar malo vi\u0161e reda u duga\u010dak spisak naznaka da je neko zara\u017een koronavirusom. Oni su, naime, utvrdili sedam razli\u010ditih oblika s blagim tokom te bolesti. Studija je objavljena u \u010dasopisu “Allergy”.<\/p>\n

Njihov osnovni cilj je bio da otkriju kako izgleda dobar imunitet nakon ozdravljenja i na osnovu \u010dega on mo\u017ee da se izmeri. U tu svrhu su imunolog Vinfrid Piklom, alergolog Rudolf Valent i njihove kolege ispitali 109 rekonvalescenata \u2013 tj. osoba koje su prebolele koronu. Ujedno su ispitali 98 zdravih ljudi iz kontrolne grupe i izvr\u0161ili pretrage njihove krvi.<\/p>\n

Sedam grupa simptoma kovida 19<\/p>\n

Na osnovu tih podataka nau\u010dnici su uspeli da poka\u017eu da su razli\u010diti simptomi povezani i da se javljaju u takozvanim grupama simptoma. Oni su identifikovali slede\u0107ih sedam grupa:<\/p>\n

    \n
  1. Simptomi sli\u010dni gripu (temperatura, groznica, umor i ka\u0161alj)<\/li>\n<\/ol>\n
      \n
    1. Simptomi prehlade (curenje nosa, kijanje, suvo grlo i za\u010depljen nos)<\/li>\n<\/ol>\n
        \n
      1. Bolovi u zglobovima i mi\u0161i\u0107ima<\/li>\n<\/ol>\n
          \n
        1. Upale o\u010diju i sluzoko\u017ee<\/li>\n<\/ol>\n
            \n
          1. Problemi s plu\u0107ima (upala plu\u0107a i ote\u017eano disanje)<\/li>\n<\/ol>\n
              \n
            1. Gastrointestinalni problemi (uklju\u010duju\u0107i proliv, mu\u010dninu i glavobolju)<\/li>\n<\/ol>\n
                \n
              1. Gubitak \u010dula mirisa, ukusa i drugi simptomi<\/li>\n<\/ol>\n

                “U poslednjoj grupi smo ustanovili da je vi\u0161e ljudi s mladim imunim sistemom pogo\u0111eno gubitkom \u010dula mirisa i ukusa”, ka\u017ee \u0161ef studije i imunolog Vinfrid Pikl u intervjuu za DW. Mladi imuni sistem ne meri se staro\u0161\u0107u pacijenta, ve\u0107 brojem imunih \u0107elija koje su nedavno migrirale iz timusa (T-limfocita).<\/p>\n

                Mo\u017ee biti i preklapanja izme\u0111u grupa simptoma. Me\u0111utim, pokazale su se veze izme\u0111u razli\u010ditih grupa i specifi\u010dnih imunolo\u0161kih parametara. Na primer, tok bolesti pra\u0107en visokom temperaturom u korelaciji s imunolo\u0161kim pam\u0107enjem tela mogao bi da ukazuje na relativno dug imunitet. Gubitak \u010dula ukusa i mirisa, s druge strane, povezan je s vi\u0161im nivoom T-limfocita.<\/p>\n

                Kovid 19: “otisak prsta” u krvi<\/p>\n

                Na osnovu analize krvi nau\u010dnici su uspeli da identifikuju neke va\u017ene markere kovida 19. Otkrili su da ta bolest nakon deset nedelja ostavlja zna\u010dajne promene u imunom sistemu \u2013 ne\u0161to poput “otiska prsta” u krvi pacijenta.<\/p>\n

                Broj granulocita, koji su ina\u010de odgovorni za borbu protiv bakterijskih patogena u imunom sistemu, bio je znatno ni\u017ei od uobi\u010dajenog u grupi kovid 19. “To je bilo iznena\u0111uju\u0107e i ne\u0161to sasvim novo”, rekao je austrijski imunolog za DW.<\/p>\n

                “Zbog toga imune \u0107elije CD4 i CD8 razvijaju pam\u0107enje, a CD8 T-\u0107elije ostaju sna\u017eno aktivirane. To pokazuje da se imuni sistem jo\u0161 intenzivno nosi s bole\u0161\u0107u i nakon vi\u0161e nedelja posle prve infekcije”, obja\u0161njava Pikl.<\/p>\n

                To bi mogao da bude razlog za\u0161to mnogi pacijenti nakon infekcije kovidom 19 du\u017ee ose\u0107aju slabost. Istovremeno, regulatorne T-\u0107elije bile su znatno smanjene \u2013 to je, kako ka\u017ee Pikl, opasna me\u0161avina koja bi mogla da dovede i do autoimunog oboljenja.<\/p>\n

                Pored toga, u krvi rekonvalescenata moglo se dokazati i pove\u0107avanje imunih \u0107elija koje proizvode antitela. \u0160to je kod bla\u017eeg oblika bolesti bila ve\u0107a temperatura obolelog, to je bio i izra\u017eeniji imunitet na virus.<\/p>\n

                “Na\u0161a saznanja doprinose boljem razumevanju bolesti i poma\u017eu nam u razvoju mogu\u0107ih vakcina, s obzirom na to da sada mo\u017eemo da se oslonimo na obe\u0107avaju\u0107e biomarkere i mo\u017eemo da sprovedemo jo\u0161 bolji nadzor”, nagla\u0161avaju nau\u010dnici koji potpisuju objavljeni \u010dlanak. “Sada znamo da su B i T-limfociti va\u017eni parametri kada procenjujemo vakcinu”, ka\u017ee Pikl.<\/p>\n

                 <\/p>\n

                Studija je pre svega pokazala da se imunitet kod \u010doveka udvostru\u010duje u odbrani od bolesti uz pomo\u0107 imunih \u0107elija i antitela \u2013 poput odbrane fudbalskog tima. Imune \u0107elije tako mogu da zapamte odre\u0111ene poteze virusa i da reaguju na njih.<\/p>\n

                 <\/p>\n

                Sada je zadatak primeniti ta saznanja, koja bi mogla da igraju va\u017enu ulogu u le\u010denju pacijenata i razvoju efikasne vakcine. (Izvor:DW)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                Nau\u010dnici su sada prepoznali va\u017ene biomarkere i identifikovali sedam grupa simptoma.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-307362","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307362","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=307362"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307362\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":307363,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307362\/revisions\/307363"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=307362"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=307362"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=307362"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}