{"id":307066,"date":"2020-11-07T07:32:40","date_gmt":"2020-11-07T06:32:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=307066"},"modified":"2020-11-07T07:33:19","modified_gmt":"2020-11-07T06:33:19","slug":"rio-tinto-u-srbiji-privatizacija-prirodnog-bogatstva-onemogucavanje-odrzivog-razvoja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/07\/rio-tinto-u-srbiji-privatizacija-prirodnog-bogatstva-onemogucavanje-odrzivog-razvoja\/","title":{"rendered":"Rio Tinto u Srbiji: privatizacija prirodnog bogatstva, onemogu\u0107avanje odr\u017eivog razvoja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Iskra Krsti\u0107<\/strong><\/p>\n

U lozni\u010dkom kraju je odr\u017ean tre\u0107i protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Vi\u0161e stotina gra\u0111ana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavni\u0161tva druge po veli\u010dini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploati\u0161e nalazi\u0161ta svetske klase \u2013 i, kako tvrde stru\u010dnjaci i aktivisti, uni\u0161ti sve oko sebe. Njihovu zabrinutost pove\u0107ava nespremnost kompanije da javnost informi\u0161e o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta \u0161irom sveta.<\/strong><\/p>\n

Geolozi Rio Tinta su jo\u0161 2004. godine u blizini Loznice otkrili prisustvo litijumnatrijum-borosilikata, dotad nepoznatog minerala koji je po nalazi\u0161tu nazvan jadarit. Detaljna istra\u017eivanja, zavr\u0161ena po\u010detkom teku\u0107e godine, pokazala su da rude jadarit, koja sadr\u017ei visoke koncentracije litijuma i bora, kod nas ima 136 miliona tona. Zato je nalazi\u0161te \u201eJadar\u201c rangirano kao jedno od najzna\u010dajnijih le\u017ei\u0161ta litijuma u svetu.<\/p>\n

Litijum se koristi u ra\u010dunarskoj, telekomunikacionoj i avio industriji, kao i u proizvodnji baterija za vozila na elektri\u010dni pogon. Njihova upotreba je promovisana u programima razvoja \u201ezelenog\u201c saobra\u0107aja i smanjenja karbonskog otiska, kakve u borbi sa globalnim zagrevanjem uvodi sve ve\u0107i broj zemalja. Iako je cena litijuma proteklih godina stagnirala, a ove godine i pala (pre svega usled smanjene potra\u017enje u Kini) ve\u0107 du\u017ee se o\u010dekuje da \u0107e 2022. i 2023. biti prelomne godine, nakon kojih \u0107e cena litijuma samo rasti. Tim procenama pogoduje i sasvim nedavna najava Kine da planira da postane ugljeni\u010dno neutralna do 2060. Kina je ve\u0107 najve\u0107i potro\u0161a\u010d litijuma i proizvo\u0111a\u010d elektri\u010dnih automobila, ali i odgovorna za tre\u0107inu globalne emisije ugljendioksida, \u0161to zna\u010di da \u0107e, da bi ostvarila obe\u0107anja, morati da ubrza tranziciju ka zelenom razvoju i saobra\u0107aju.<\/p>\n

Po\u010detak rada rudarskog pogona u lozni\u010dkom kraju, koji bi mogao da zadovolji 10% svetske potrebe za litijumom, planiran je upravo za 2023. godinu. Vlada Srbije je sa predstavnicima kompanije Rio Tinto u te svrhe potpisala Memorandum o razvoju le\u017ei\u0161ta litijuma i bora svetske klase u selima Jadra \u2013 Brezjak, Slatina, Stupnica i Nedeljice 2017. godine, a izmenjen je i Prostorni plana za put Loznica-Valjevo, koji treba Rio Tintu da obezbedi potrebnu infrastrukturu.<\/p>\n

Predstavnici rudarskog giganta tvrde da \u0107e sprovesti sve mere za\u0161tite \u017eivotne sredine u \u201eokvirima dozvoljenog zakonskim re\u0161enjima u Srbiji\u201c. Njihovi timovi, kako prenose mediji, rade na detaljnom utvr\u0111ivanju potencijalnih uticaja tog projekta na \u017eivotnu sredinu, u okviru studije izvodljivosti koja bi trebalo da bude gotova do sredine idu\u0107e godine. Doma\u0107i zvani\u010dnici se o projektu \u201eJadar\u201c, u koji je Rio Tinto ulo\u017eio vi\u0161e od 200 miliona ameri\u010dkih dolara, a planira da ulo\u017ei jo\u0161 toliko do kraja 2021., izja\u0161njavaju afirmativno, kao o velikoj prilici za razvoj Zapadne Srbije.<\/p>\n

Lokalno stanovni\u0161tvo je, me\u0111utim, od po\u010detka zabrinuto i skepti\u010dno. Kako je za Ma\u0161inu izjavila \u017daklina \u017divkovi\u0107 iz inicijative Pravo na vodu, jedne od ekolo\u0161kih organizacija koja se pridru\u017eila pro\u0161lonedeljnom protestu, prostorni plan koji predvi\u0111a rudnik litijuma usvojen je uprkos velikom otporu lokalne zajednice, a prenamena zemlji\u0161ta ura\u0111ena daleko od o\u010diju javnosti.<\/p>\n

Za poja\u0161njenje smo se obratili Miroslavu Mijatovi\u0107u, predsedniku Podrinjskog anti-korupcijskog tima (PAKT), organizatora protesta u Brezjaku, koji planove za rudnik u Jadru prati od po\u010detka. Po njegovim re\u010dima, Rio Tinto nema sluha za potrebe i dileme lokalne zajednice i aktivista, koji su se u protekle dve godine nekoliko puta sastajali sa predstavnicima kompanije, prisustvovali javnim prezentacijama i raspravama. Komunikacija je uvek bila jednosmerna:<\/p>\n

Dakle, oni su nama predstavljali svoje planove, bez ikakvih adekvatnih odgovora na na\u0161a pitanja. Upravo na ovakakav na\u010din su Rio Tinto i Ministarstvo gra\u0111evinarstva \u201eprogurali\u201c Prostorni plan posebne namene za rudnik sa javnim raspravama oko Nove godine. Mi smo taj Plan i prate\u0107u studiju proglasili neva\u017ee\u0107om, manje zbog termina kad su odr\u017eavane javne rasprave, a vi\u0161e iz razloga \u0161to ni Prostorni plan i Studija nisu doneli odgovore na dva klju\u010dna pitanja: na koji na\u010din \u0107e se izdvajati litijum i bor iz jadarita i koji \u0107e biti hemijski sastav poga\u010da koje \u0107e biti odlagane na jalovinu.<\/p><\/blockquote>\n

Aktivisti upozoravaju na to da zvani\u010dnih informacija o detaljima projekta nema, a da Rio Tinto iznova odbija da ih dostavi na zahtev, zaklanjaju\u0107i se iza pravila o poslovnoj i komercijalnoj tajni. Mijatovi\u0107 skre\u0107e pa\u017enju na to da je nepoznata lokacija deponije, kao i to gde \u0107e se skladi\u0161titi elementi koji preostaju nakon izdvajanja litijuma i silicijuma. Toksi\u010dni koktel hemikalija koji se koristi za izvla\u010denje litijuma iz zemlje mo\u017ee da infiltrira u obli\u017enje reke, potoke i pogone za snabdevanje pija\u0107om vodom, tvrde aktivisti, zaga\u0111uju\u0107i reke Jadar, Drinu i Savu, te ugro\u017eavaju\u0107i Loznicu, \u0160abac, Sremsku Mitrovicu i Beograd. Rio Tinto se o tome izja\u0161njava \u0161turo i kontradiktorno:<\/p>\n

Ako pro\u010ditamo da direktorka projekta \u201eJadar\u201c tvrdi da \u0107e sastav poga\u010da biti gotovo identi\u010dan sastavu tla gde \u0107e biti odlagan, nelogi\u010dno je da se paralelno najavljuje i postavka nepropustive za\u0161tite kako se ne bi kontaminirala zemlja i podzemna voda.<\/p><\/blockquote>\n

Mijatovi\u0107 skre\u0107e pa\u017enju i na to da \u0107e po projekcijama klimatologa upravo zapadna Srbija biti najpodlo\u017enija klimatskim promenama u budu\u0107nosti, te da one podrazumevaju i ve\u0107u opasnost od nedostatka pija\u0107e vode, su\u0161a i poplava. Njoj bi mogla doprineti potro\u0161nja 8.000 kubika vode dnevno (200-350 kubika na sat), koliko \u0107e potra\u017eivati Rio Tinto:<\/p>\n

Ovaj deo Jadra imao je i do sada problema sa pitkom vodom u letnjem periodu, a iskustva govore da \u0107e kompanija imati prednost u odnosu na gra\u0111ane kada se bude odlu\u010divalo o tome \u010dije potrebe za vodom su va\u017enije. U ki\u0161nom periodu na i ovako \u010deste poplave treba dodati i tih 8.000 kubika od Rio Tinta. Ako su poplave i do sada bile \u010deste, \u0161ta \u0107e se tek u budu\u0107nosti de\u0161avati?<\/p><\/blockquote>\n

Pored dosada\u0161njeg pona\u0161anja predstavnika Rio Tinta i doma\u0107ih vlasti kada je ovaj projekat u pitanju, me\u0161tani i aktivisti svoje strepnje baziraju i na primerima devastacije \u017eivotne sredine u korist drugih \u201erazvojnih\u201c projekata, kakvih je u Srbiji pregr\u0161t. Zahtevi investitora su prioritizovani nau\u0161trb potreba lokalne zajednice i za\u0161tite \u017eivotne sredine i previ\u0161e puta da bi se nabrajali taksativno.<\/p>\n

Neprijatelji zemlje<\/h2>\n

Jo\u0161 ve\u0107u bojazan za sudbinu Jadra izazivaju saznanja o \u0161teti koju je Rio Tinto ve\u0107 izazvao u drugim delovima sveta. Mijatovi\u0107 obja\u0161njava da su zaprepa\u0161\u0107uju\u0107i podaci do kojih su \u010dlanovi PAKT-a do\u0161li preko saradnika iz me\u0111unarodne mre\u017ee \u201ePrijatelji zemlje\u201c u\u010dvrstili njihov otpor izgradnji rudnika u Loznici:<\/p>\n

U Papui Novoj Gvineji je nakon pobune gra\u0111ana izbio gra\u0111anski rat koji je trajao na\u017ealost punih 10 godina i gde je \u017eivot izgubilo 10% stanovni\u0161ta ostrva Bougainville \u2013 najve\u0107eg od Solomonskih ostrva \u2013 i Madagaskaru, gde je od strane gra\u0111ana blokiran rudnik Rio Tinta, i opet je bila upotrebljavana vojska kako bi se spasli rudari i rukovodstvo iz blokade.<\/p><\/blockquote>\n

Rio Tinto je u maju digao u vazduh arheolo\u0161ko nalazi\u0161te i svetili\u0161te Aborid\u017eina u zapadnoj Australiji, uni\u0161tiv\u0161i pe\u0107ine u kojima su na\u0111eni tragovi prisustva predaka domoroda\u010dkog stanovni\u0161tva stari \u010dak 46.000 godina. Protesti i pregovori nisu pomogli. Iako su se predstavnici kompanije kasnije izvinili, a nekoliko menad\u017eera popilo otkaz, \u0161teta po Rio Tinto je ostala na nivou ugleda, jer je bilo \u201esve po zakonu\u201c \u2013 ba\u0161 kao \u0161to se tvrdi da \u0107e i u Jadru biti.<\/p>\n

Zverska jagma za resursima i finansijskim profitom je kumovala i turbulentnim politi\u010dkim de\u0161avanjima u Boliviji, u \u010dijim planinama le\u017ei \u010detvrtina poznatih rezervi litijuma. Biv\u0161i predsednik Bolivije, Evo Morales, svrgnut je pro\u0161le godine putem pu\u010da, nakon \u0161to je desetak godina sprovodio strategiju nacionalizacije rudnih bogatstava. Za vreme vladavine Moralesovog Pokreta za socijalizam (MAS) litijum je progla\u0161en strate\u0161kim bogatstvom. MAS je poku\u0161ao i da Boliviju od izvoznika sirovog litijuma razvije u proizvo\u0111a\u010da i izvoznika litijumskih baterija. \u010cak i konzervativni Financial Times je Moralesovu strategiju u rudarstvu ocenio kao faktor uspeha ekonomije koja se od 2006-2014. ni manje ni vi\u0161e nego utrostru\u010dila.<\/p>\n

Takvom politikom MAS je ograni\u010dio mogu\u0107nosti eksploatacije sirovina za multinacionalne rudarske kompanije i proizvo\u0111a\u010de elektri\u010dnih transportnih ure\u0111aja, zbog \u010dega se podozreva da bi oni, u sprezi sa vladom SAD, mogli biti organizatori pu\u010da. U odgovor na jednu od takvih optu\u017ebi Elon Musk, vlasnik kompanije Tesla, je julu 2020. na Tvoteru objavio \u201eMo\u017eemo da napravimo pu\u010d gde god ho\u0107emo. Prihvatite to\u201c (\u201eWe will coup whoever we want! Deal with it\u201c). Podjednako nezadovoljni nacionalizacijom rudnih bogatstava i ograni\u010davanjem individualnih dividendi bili su predstavnici bolivijske srednje klase, pre svega oni uklju\u010deni u poslove sa litijumom.<\/p>\n

Godinu dana vladavine neoliberala u Boliviji donelo je razaranje institucija i strategija na \u010dijoj izgradnji je radio MAS, slabljenje ekonomije, rast siroma\u0161tva dru\u0161tvenih nejednakosti i \u2013 novu promenu vlasti. Na mesto predsednika nedavno je stupio dugogodi\u0161nji Moralesov ministar finansija, Luis Arse, koji \u0107e nastaviti politiku \u010duvanja profita od litijuma u nacionalnim okvirima.<\/p>\n

Rio Tintu profit, lokalnom stanovni\u0161tvu ekolo\u0161ka devastacija<\/h2>\n

U me\u0111uvremenu ostaje nejasno \u0161ta osim ekolo\u0161kih rizika rudnik Rio Tinta donosi Srbiji. Kako je u intervjuu za N1 izjavio Vladimir Simi\u0107, profesor Rudarsko-geolo\u0161kog fakulteta, mo\u017ee se samo, po analogiji sa ostalim mineralnim sirovinama, pretpostaviti da \u0107e dr\u017eava ubirati 5% od dobiti, ali ne i pouzdano tvrditi, jer litijum ne figurira u postoje\u0107im zakonima.<\/p>\n

\u017daklina \u017divkovi\u0107 smatra da je su\u0161tina ove pri\u010de u tome da su nakon privatizacije i devastacije industrije u Srbiji na red do\u0161li prirodni resursi, koji se nemilice rasprodaju ne uzimaju\u0107i u obzir interese gra\u0111ana.<\/p>\n

U pitanju je siroma\u0161an kraj, \u010dija se privreda u velikoj meri oslanja na poljoprivrednu proizvodnju, p\u010delarstvo i turizam, a projekat ove veli\u010dine \u0107e potpuno uni\u0161titi svaku perspektivu za odr\u017eivi razvoj. I sa najboljim dostupnim tehnologijama, rudarenje litijuma ostavlja ogromne posledice na podzemne i povr\u0161inske vode, zemlji\u0161te, kvalitet vazduha i ne znam koja cost benefit analiza mo\u017ee da poka\u017ee da je tako ne\u0161to dobro za lokalnu zajednicu, obja\u0161njava ona.<\/p><\/blockquote>\n

Me\u0161tani i aktivisti su protiv rudnika protestovali ve\u0107 nekoliko puta. Po re\u010dima Mijatovi\u0107a, i dalje \u0107e delovati sinhronizovano:<\/p>\n

Ono \u0161to se za sad zna je da pripremamo pisma za relevatne evropske institucije, a spremamo i \u017ealbe na re\u0161enja koja su po\u010dela da sti\u017eu me\u0161tanima vezano za prenamenu poljoprivrednog zemlji\u0161ta u gra\u0111evinsko bez njihovog znanja, \u0161to je poprili\u010dan skandal.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ostaje nejasno \u0161ta osim ekolo\u0161kih rizika rudnik Rio Tinta donosi Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281330,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-307066","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307066","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=307066"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307066\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":307068,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/307066\/revisions\/307068"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281330"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=307066"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=307066"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=307066"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}