Kad\/ako nam neko ka\u017ee da smo osetljiva osoba, retko kad to shvatimo kao kompliment. Pre kao poruku koja izme\u0111u redova ima \u201ePrevi\u0161e drami\u0161\u201d, \u201eSve te poga\u0111a\u201d, \u201ePrevi\u0161e si emotivan\/a\u201d i sli\u010dno. \u010cinjenica je da su neki ljudi osetljiviji od drugih i \u017eive sa tom svojom hroni\u010dno povi\u0161enom sposobno\u0161\u0107u da ose\u0107aju, kako na telesnom, tako i na emocionalnom nivou. Takva osetljivost nije nikakva mana niti poreme\u0107aj, ve\u0107 crta li\u010dnosti. Prepoznata je i istra\u017eivana od 1996. godine, kad ju je prvi put objasnila dr Elen Aron.<\/p>\n
Biti visokosenzitivna osoba (skra\u0107eno VSO) nije isto \u0161to i biti introvert. Visoka senzitivnost vi\u0161e se odnosi na akutne mentalne, fizi\u010dke i emocionalne odgovore na sve dra\u017ei koje nas okru\u017euju, uklju\u010duju\u0107i i one koji su unutar nas.<\/p>\n
Ako biste, pre nego \u0161to nastavite sa \u010ditanjem ovog teksta, hteli da proverite da li ste visokosenzitivna osoba, evo linka za samotestiranje pomenute dr Aron.<\/p>\n
Visoka senzitivnost razlikuje se od uobi\u010dajenih nivoa senzitivnosti na mnogo suptilnih na\u010dina. VSO osobe ne samo da dublje obra\u0111uju informacije, ve\u0107 se mnogo lak\u0161e i br\u017ee osete prestimulisanim, recimo, bukom ili haoti\u010dnim okru\u017eenjem. Zbog toga, oni naj\u010de\u0161\u0107e izbegavaju TV emisije o nasilju i horor filmove, i vi\u0161e vole da se bave individiualnim sportovima u odnosu na grupne.<\/p>\n
Neka istra\u017eivanja sugeri\u0161u da oni mogu intenzivnije reagovati na alkohol i kofein od ljudi sa prose\u010dnom senzitivno\u0161\u0107u. Mogu, tako\u0111e, preferirati da rade sami, radije nego u open-space kancelarijama. Ne vole kad moraju obaviti previ\u0161e zadataka u kratko vreme; nakon radnog dana, naj\u010de\u0161\u0107e im je potrebno da se osame i na taj na\u010din prorade sve \u0161to im se tog dana dogodilo. Neretko organizuju svoj \u017eivot tako da imaju to vreme koje provode sami i u proradi svojih iskustava. I kao deci su im govorili da su preosetljivi ili da se lako uznemire.<\/p>\n
Nije ba\u0161 lako biti emocionalno reaktivniji od ostalih ljudi. Biti visokosenzitivna osoba mo\u017ee zna\u010diti da se lak\u0161e raspla\u010dete ako verujete da ste doneli pogre\u0161nu odluku ili da su vas drugi kritikovali. Ove osobe, tako\u0111e, kritiku \u010desto do\u017eive veoma li\u010dno, i ako ne\u0161to po\u0111e naopako, potrebno im je vi\u0161e vremena da to prevazi\u0111u. Tako\u0111e, mogu biti skloniji do\u017eivljavanju anksioznosti i depresivnosti u odnosu na ljude sa tipi\u010dnim nivoom senzitivnosti. Kad se suo\u010davamo sa simptomima ova dva stanja i ne uspevamo sami da se sa njima izborimo, preporu\u010dljivo je obratiti se stru\u010dnjacima. Na primer, profesionalci sa BetterHelp mogu pomo\u0107i.<\/p>\n
Iako ove osobine opisuju i ljude koji nisu visokosenzitivni, VSO se \u010de\u0161\u0107e mogu ose\u0107ati nervozno ili razdra\u017eeno. Mogu mnogo brinuti o tome \u0161ta drugi misle o njima, te biti izrazito povre\u0111eni ose\u0107ajem da su odba\u010deni ili da nisu ispunili sopstvena o\u010dekivanja. Osim toga, mogu se ose\u0107ati nelagodno u grupama ili nesigurno u partnerskim odnosima, jer su zabrinuti oko toga kako \u0107e ih do\u017eiveti drugi ljudi i partneri.<\/p>\n
Ipak, biti visokosenzitivna osoba nije samo izazobno; daleko od toga. S obzirom na to da oni do\u017eivljavaju svoje misli i ose\u0107anja dublje nego drugi ljudi, \u010desto mogu biti izrazito kreativni. Oni, tako\u0111e, i pozitivne emocije do\u017eivljavaju intenzivnije od drugih, a ne samo negativne. To ih mo\u017ee \u010diniti veoma empati\u010dnim i spremnim da pomognu ljudima, kao i sebi \u2013 kroz odr\u017eavanje rutina samonege, kao \u0161to su balansirana ishrana, redovan san i ve\u017ebanje. Perceptivni su, usmereni na detalje i u mogu\u0107nosti da odmah prepoznaju promene u svom okru\u017eenju. Oni mogu biti me\u0111u prvima koji \u0107e prepoznati ne\u0161to lepo ili, sa druge strane, opasno. Mogu, tako\u0111e, biti veoma savesni, te brinuti o tome da su ljubazni sa drugima. Postoje i nalazi koji kazuju da neretko imaju bogate, ispunjavaju\u0107e unutra\u0161nje \u017eivote.<\/p>\n
Otprilike jedna petina ljudi spada u kategoriju visokosenzitivnih, a nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je ve\u0107ina dru\u0161tvenih pravila, obi\u010daja i normi pona\u0161anja prilago\u0111ena onima koji nisu. Iz tog razloga, biti visokosenzitivan mo\u017ee se \u010diniti kao balast \u2013 neprestana borba da drugi razumeju kako je to biti druga\u010diji. Svako koga je nekad pogodilo kad mu\/joj ka\u017eu da ne\u0161to shvata previ\u0161e li\u010dno ili da su preosetljivi, odnosno povre\u0111eni ne\u010dim \u0161to \u201enije tako velika stvar\u201d, mo\u017ee znati kako je biti visokosenzitivna osoba. Dobra vest je da se ova osobina li\u010dnosti danas razume vi\u0161e nego ikada ranije, a to bi trebalo da dovede do boljeg razumevanja i prihvatanja ljudi sa tom osobinom. (Izvor:Dr Loren Soeiro\/ psihoverzum.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Visoka senzitivnost vi\u0161e se odnosi na akutne mentalne, fizi\u010dke i emocionalne odgovore na sve dra\u017ei koje nas okru\u017euju, uklju\u010duju\u0107i i one koji su unutar nas.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":306622,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-306621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306621","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=306621"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306621\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":306623,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306621\/revisions\/306623"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/306622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=306621"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=306621"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=306621"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}