{"id":306609,"date":"2020-11-03T08:01:25","date_gmt":"2020-11-03T07:01:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=306609"},"modified":"2020-11-03T08:02:04","modified_gmt":"2020-11-03T07:02:04","slug":"dejton-je-kuca-za-strahove","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/03\/dejton-je-kuca-za-strahove\/","title":{"rendered":"Dejton je ku\u0107a za strahove"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragoslav Dedovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Svako ko je pre \u010detvrt veka javno govorio o ratu, ose\u0107a se opet pozvanim da komentari\u0161e dejtonski jubilej. Ja nevoljko pi\u0161em ove retke, jer ne vidim ni kako da se \u017eivi sa Dejtonom, ni kako da zemlja pre\u017eivi bez njega.<\/p>\n

Me\u0111u prigodnim “stru\u010dnjacima\u201d koji imaju spasonosne ideje za zemlju u kojoj sam odrastao niko da objasni kako njihove sjajne ideje mogu da obezbede politi\u010dku ve\u0107inu u sva tri naroda. Bez toga bi svaka dobra ideja bila tek nedemokratsko nametanje \u2013 kakva-takva odr\u017eivost nametnutih pravila bila bi uslovljena isklju\u010divo vojnom potentno\u0161\u0107u protektorske sile koja ih name\u0107e. A takvo stanje ve\u0107 imamo.<\/p>\n

Nacionalizam kao moderni fenomen<\/h2>\n

Predod\u017eba da je Dejton uzrok, a da je nacionalizam prolazna boljka dru\u0161tva koju je mogu\u0107e izle\u010diti otklanjanjem institucionalnog kvara jeste naivna. Socijalni antropolog Ernest Gelner\u00a0 nam je ostavio definiciju nacionalizma kao teorije politi\u010dkog legitimiteta po kojoj \u201eetni\u010dke granice ne smeju da se presecaju sa politi\u010dkim granicama”. Ako je ovo ta\u010dno, onda je Jugoslavija bila skandal za nacionalisti\u010dku teoriju dru\u0161tva. A Bosna i Hercegovina \u2013 samo srce tog skandala. Problem je nastao kada su ekonomske i sistemske protivre\u010dnosti\u00a0 jugoslovenskog “tre\u0107eg puta\u201d dovele do etni\u010dke reinterpretacije krize. Ili kako bi to Milovan \u0110ilas rekao \u2013 parafraziram ga po se\u0107anju – nacionalizam je poslednji izlaz komunizma.<\/p>\n

Otud pitanje za\u0161to socijalisti\u010dka jugoslovenska republika Bosna i Hercegovina sa uvo\u0111enjem vi\u0161epartiskog sistema prakti\u010dno po\u010dela da radi na autodestrukciji \u2013 pucaju\u0107i politi\u010dki po etnokonfesionalnim \u0161avovima \u2013 tako dobija svoj gorki odgovor. Bosna i Hercegovina i nacionalizam su principi koji se isklju\u010duju.<\/p>\n

Poklapanje teritorije i etni\u010dke zajednice<\/h2>\n

Sa dominantnim nacionalizmom u kom\u0161iluku \u2013 u sendvi\u010du izme\u0111u Beograda i Zagreba \u2013 bilo je pitanje vremena kada \u0107e nacionalisti\u010dke platforme stranaka koje su pobedile na vi\u0161estrana\u010dkim izborima u Bosni i Hercegovini\u00a0 biti pro\u0161irene zahtevom za ekskluzivnu teritoriju etnokonfesionalne zajednice. Prema Gelneru to nije bila stvar dobre ili lo\u0161e volje aktera. Onog trenutka kada su gra\u0111ani Jugoslavije, a potom i Bosne i Hercegovine politi\u010dku slobodu shvatili kao slobodu politi\u010dkog okupljanja nacija oko vo\u0111a, ve\u0107inski su potpisali pakt sa karkond\u017eulom koja \u0107e ih uvesti u rat. Prema Gelnerovoj definiciji nacionalizma, sa krajem specifi\u010dnog modela jugoslovenskog socijalizma, sloboda koja se otarasila proklamovanog bratstva i jedinstva, ukazala se biv\u0161im Jugoslovenima kao teritorijalni princip. Unutar nacionalizmom definisanih granica vlada sloboda. A “inoplemenici\u201d unutar tih granica jesu nesloboda.<\/p>\n

Odluka da se silom poku\u0161a prekrojiti politi\u010dka mapa tako da etni\u010dke i politi\u010dke zajednice budu jedno te isto, jeste, sa univerzalnog stanovi\u0161ta, zlo\u010dina\u010dka. Ali demonizuju\u0107i druge nacionalisti\u010dki gurui su je s lako\u0107om\u00a0 predstavili kao nacionalno-oslobodila\u010dki \u010din.<\/p>\n

Svebosanska utopija i dejtonska stvarnost<\/h2>\n

Za\u0161to je ovo va\u017eno? Zato \u0161to je neophodno da se shvati kako je Dejton rezultat procesa koji je po\u010deo jo\u0161 pre rata, koji je u ratu dostigao mra\u010dnu eskalaciju i \u010dije forme mogu da se prate unazad sve do nastanka modernog fenomena \u2013 nacionalizma. Budu\u0107i da je Dejtonski sporazum rezultat oru\u017eanog sukoba, njegova preambula koja spominje i Povelju Ujedinjenih nacija i ljudska prava i mnoge druge lepe stvari, nije vredna ni papira na kojem je napisana. To je dimna zavesa koja sakriva su\u0161tinu \u2013 u Dejtonu je okon\u010dan rat u kojem je trijumfovao ekstremni nacionalizam. Dejton je popis nagodbi koje su u ime nacionalisti\u010dke filozofije potpisali po snazi nejednaki akteri. U dejtonskim papirima je navedena politi\u010dka cena koju su oni u trenutku potpisivanja bili spremni da plate.<\/p>\n

Nacionalizam, koji je ugra\u0111en u ustavne temelje, ne\u0107e nestati. Mo\u017eda ga je u drugim krajevima sveta sa razvijenijom politi\u010dkom kulturom mogu\u0107e reformski civilizovati dobrim zakonima i dobrim upravljanjem dr\u017eavom i dru\u0161tvom. Ali Dejton nije zami\u0161ljen tako. On u isto vreme i oslikava i generi\u0161e to \u0161to je dovelo do njega \u2013 ekstremni nacionalizam.<\/p>\n

Dugo se mislilo da je dovoljno da se oko anacionalne tzv. “gra\u0111anske Bosne\u201d koja smatra da je mogu\u0107e potisnuti politi\u010dke posebnosti etni\u010dkih zajednica u ime op\u0161tegra\u0111anskog principa, okupi dovoljan broj bira\u010da i da \u0107e dejtonski problemi nestati.\u00a0 Previ\u0111a se da je takav “gra\u0111anizam\u201d oblik utopijskog svebosanskog nacionalizma, koji je uporediv sa unitarnim jugoslovenstvom. Slogan “gra\u0111anska BiH ili gra\u0111anski rat\u201d ignori\u0161e ireverzibilnost malignih dru\u0161tvenih procesa pre i posle Dejtona. Ali to ignorisanje ne\u0107e dovesti do ozdravljenja dru\u0161tva \u010dija je ve\u0107inska svest zamrznuta u trenutku dejtonske traume \u2013 kao poklopca u\u017easima rata.<\/p>\n

Ameri\u010dki katalizator sa batinom<\/h2>\n

Mo\u017eda je ta\u010dno da Dejtona ne bi bilo da Bil Klinton nije po\u017eurio da u predizbornoj predsedni\u010dkoj trci skloni le\u0161eve iz jedne daleke zemlje sa programa CNN-a. Ali i za ameri\u010dku batinu bio je potreban ideolo\u0161ki povod, a njega su isporu\u010dile srpske trupe ubijaju\u0107i jula 1995. na hiljade nenaoru\u017eanih bo\u0161nja\u010dkih mu\u0161karaca u Srebrenici. U Hrvatskoj su batinu protiv sebe aminovali kraji\u0161ki Srbi, suicidalno odbijaju\u0107i plan Z4, kojim je Zagreb pod pritiskom Zapada ponudio vi\u0161e nego \u0161to je iko o\u010dekivao. Te dve stvari u zbiru omogu\u0107ile su rasplet srpsko-hrvatsko-bo\u0161nja\u010dke drame na na\u010din na koji se desio.<\/p>\n

Da li su ta dva poteza deo velikog plana iz Kara\u0111or\u0111eva, kako tvrde jedni, ili su plod poslovi\u010dne dezorjentisanosti tada\u0161nje srpske politi\u010dke klase, mo\u017eda \u010dak kombinacija te dve stvari, jeste \u0161tof za kafanske rasprave i prosta\u010dke televizijske emisije u kojima se u “regionu\u201d evo ve\u0107 \u010detvrt veka postfakti\u010dki seiri.<\/p>\n

Srpsko-hrvatski zagrljaj<\/h2>\n

Da je cilj srpske borbe bila za\u0161tita Srba, niko normalan ne bi odbio ponu\u0111eni plan Z4, niti bi besmislenim podrinjskim ubijanjem navukao me\u0111unarodnu stigmu na narod u \u010dije ime se ubijalo. Cilj je bio ne\u0161to drugo \u2013 ujedinjenje srpskih teritorija na kojima su drugi bili “vi\u0161ak\u201d. Dakle, ono famozno poklapanje etni\u010dkih i politi\u010dkih granica. Time je prihva\u0107ena radna hipoteza paljanskog rukovodstva da tamo gde Srbi ne mogu da dominiraju njima i nije mesto. Zato ih vi\u0161e nema tu gde su ih nacionalisti branili – u Kninu, Sarajevu i Pri\u0161tini.<\/p>\n

Zagreb je u Va\u0161ingtonskom sporazumu 1994. zvani\u010dno odustao od pripajanja “Herceg-Bosne\u201d\u00a0 i ispravljanja “hrvatske kifle\u201d izlaskom na granice Banovine u kojoj bi “drugi\u201d tako\u0111e bili suvi\u0161ni, ako ih je preko pet odsto. Tu\u0111man je, verovatno, bio nagra\u0111en obe\u0107anjem da \u0107e Krajina i Vukovar, milom ili silom, biti vra\u0107eni u hrvatski dr\u017eavni okvir. Ali konzervativna nacionalno-klerikalna ideologija hrvatstva nikada ne\u0107e “odustati\u201d od svojatanja Bosne i Hercegovine. Kao i u srpskom slu\u010daju, to \u0107e se pokazati kao pogre\u0161no prema onim bh. sunarodnicima koji su u manjinskom polo\u017eaju.<\/p>\n

Bo\u0161nja\u010dko pristajanje<\/h2>\n

Napokon, bo\u0161nja\u010dka strana je tako\u0111e bila potro\u0161ena ratom u kojem su Bo\u0161njaci imali najvi\u0161e \u017ertava. Proklamovani zvani\u010dni cilj Sarajeva \u2013 o\u010duvanje multietni\u010dke BiH u njenim avnojevskim granicama \u2013 tiho je pu\u0161ten niz vodu jo\u0161 u ratu. To se desilo u onom trenutku kada su armija, koja je trebalo da obezbedi postizanje toga cilja,\u00a0 kao i dr\u017eavne institucije ideolo\u0161ki islamizovani. Dakle, bo\u0161nja\u010dka vlast je fakti\u010dki preuzela logiku svojih predratnih koalicionih partnera, a potom ratnih protivnika: Ko \u0161ta jamio \u2013 jamio. A to je zna\u010dilo da \u0107e u BiH postojati neki institucionalni vid za teritoriju kojom dominiraju Bo\u0161njaci. Alija Izetbegovi\u0107 nikada nije svoje takti\u010dko koketiranje sa multikulturalizmom uzdigao iznad nivoa korisnog ratnog narativa kojim se \u0161armira Zapad.<\/p>\n

Sve ovo bi trebalo imati na umu kada se procenjuje Dejtonski sporazum. On nije pao sa neba, nisu ga tamo neki “jenkiji\u201d zabetonirali mimo onoga \u0161to su zatekli na terenu.<\/p>\n

\u0160ta da se radi?<\/h2>\n

Sada srpska politi\u010dka kasta brani Dejton, koketiraju\u0107i povremeno sa separatizmom, bo\u0161nja\u010dka ga shvata kao prepreku na putu ka nekoj maglovitoj, integralnoj, predratnoj Bosni, hrvatska se koprca ste\u0161njena odredbama Va\u0161ingtonskog sporazuma iz kojeg je proistekla Federacija, a u kojoj hrvatskog \u010dlana predsedni\u0161tva biraju Bo\u0161njaci. Beograd deklarativno podr\u017eava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a su\u0161tinski posmatra Banjaluku kao svoju, a Sarajevo kao “njihovu\u201d ku\u0107u. Zagreb s vremena na vreme pokazuje poslovi\u010dnu ambivalentnost prema susednoj zemlji.<\/p>\n

Zapad se bavi sobom.<\/p>\n

U zemlji nije bilo nikakve kolektivne psihoterapije istinom. Umesto katarze, postfakti\u010dna proizvoljnost – drugi su krivi za sve. Me\u0111uetni\u010dka distanca raste.<\/p>\n

Bosni i Hercegovini bi bio preko potreban autohtoni, bosanskohercegova\u010dki konsenzus \u2013 dogovor koji bi nekom vrstom dugog i mukotrpnog ustavotvornog konventa prevazi\u0161ao Dejton i strahove zamrznute u njemu. I koji bi bez me\u0161anja nevoljnih protektora stvorio novi, odr\u017eivi balans izme\u0111u etni\u010dkog i gra\u0111anskog principa. Da li je sa postoje\u0107om distribucijom mo\u0107i u zemlji, sa ovakvom Evropom i Amerikom tako ne\u0161to zaista i mogu\u0107e? Ne znam. Ovakvi tekstovi samo poku\u0161avaju da procene da li se od prethodne okrugle godi\u0161njice pove\u0107ala sumorna udaljenost jedne izmrcvarene zemlje od jednakosti, bratstva i pravde.<\/p>\n

DW<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bosni i Hercegovini bi bio preko potreban autohtoni, bosanskohercegova\u010dki konsenzus \u2013 dogovor koji bi nekom vrstom dugog i mukotrpnog ustavotvornog konventa prevazi\u0161ao Dejton i strahove zamrznute u njemu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276820,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-306609","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306609","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=306609"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306609\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":306611,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306609\/revisions\/306611"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276820"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=306609"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=306609"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=306609"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}