{"id":306506,"date":"2020-11-02T07:27:39","date_gmt":"2020-11-02T06:27:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=306506"},"modified":"2020-11-02T07:27:39","modified_gmt":"2020-11-02T06:27:39","slug":"migranti-dobro-dosli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/02\/migranti-dobro-dosli\/","title":{"rendered":"Migranti, dobro do\u0161li!"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Albert Ajn\u0161tajn, Endru Karnegi, D\u017eozef Pulicer, Enriko Fermi, Levi \u0160traus, Nikola Tesla, Arnold \u0160varceneger, Vlade Divac, Melanija Tramp \u2013 \u0161ta je zajedni\u010dko ovim ljudima?<\/p>\n

Svi su oni bili migranti. Iz, redom, Nema\u010dke, \u0160kotske, Ugarske, Italije, Bavarske, Austrougarske, Austrije i SFR Jugoslavije, a u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave.<\/p>\n

I svi su unapredili ameri\u010dko dru\u0161tvo i svet naukom, preduzetni\u0161tvom, medijima, kulturom i sportom, pa i bra\u010dnim drugovanjem sa Donaldom Trampom. A ukoliko mislimo da je u pitanju davno pro\u0161lo vreme, razmislimo dvaput.<\/p>\n

Jer, upravo migranti suvereno vladaju savremenim informacionim tehnologijama i tim nekim inovacijama.<\/p>\n

Migrant je i tvorac pretra\u017eiva\u010da i kompanije Gugl \u2013 Sergej Mihajlovi\u010d Brin. Koji je sa porodicom emigrirao iz Sovjetskog Saveza prvo u Be\u010d i Pariz, a zatim i u Ameriku, be\u017ee\u0107i od verskih progona i antisemitizma.<\/p>\n

Danas je Brin sedma najbogatija osoba na svetu.<\/p>\n

I aktuelni generalni izvr\u0161ni direktor (CEO) Gugla, Sundar Pi\u010daj, isto je migrant iz Indije. Upravo je on kreirao i\/ili nadgledao razvoj softvera kao \u0161to su Gmail, Google Chrome, Google Drive i Google Maps.<\/p>\n

I tvorci i osniva\u010di YouTube, Stiv \u010cen i D\u017eaved Karim, tako\u0111e su migranti, \u010cen iz Tajvana, a Karim iz Isto\u010dne Nema\u010dke, dok mu je otac rodom iz Banglade\u0161a.<\/p>\n

Tvorac pretra\u017eiva\u010da Yahoo!, D\u017eeri Jang, isto je migrant iz Tajvana, i kada je 1978. do\u0161ao u Ameriku znao je samo jednu re\u010d engleskog jezika (\u201eshoe\u201c). Ilon Mask, osniva\u010d PejPala i Tesle, rodio se u Ju\u017enoj Africi, migrirao je u Kanadu, pa u Sjedinjene Dr\u017eave. I danas je peta najbogatija osoba na svetu.<\/p>\n

Osniva\u010d i kreator aplikacije WhatsApp, Jan Kum, migrirao je iz Ukrajine 1992. godine.<\/p>\n

Prvo je \u010distio podove u dragstoru, a danas je 62. najbogatija osoba u Americi. A najbogatija osoba na planeti danas, biznismen Karlos Slim, sin je migranta iz Libana koji je bio do\u0161ao u Meksiko.<\/p>\n

Zatim, ameri\u010dki dr\u017eavni sekretari Henri Kisind\u017eer i Medlin Olbrajt migranti su iz Nema\u010dke i \u010cehoslova\u010dke.<\/p>\n

Kenedijevi su bili migranti iz Irske, roditelji Dvajta Ajzenhauera migranti iz Nema\u010dke, a otac Baraka Obame rodio se u Keniji.<\/p>\n

Uz Jozefa Pulicera, migranti su i medijski radnici poput Ruperta Mardoka (Australija), Arijane Hafington (Gr\u010dka), Kristijan Amanpur (Iran) i Farida Zakarije (Indija). Migranti u Ameriku su i muzi\u010dari poput Nila Janga (Kanada), Karlosa Santane (Meksiko), Edija Van Halena (Holandija), Larsa Ulriha (Danska), Glorije Estefan (Kuba), Rijane (Barbados), D\u017eastina Bibera (Kanada) i Rite Ore (Jugoslavija).<\/p>\n

Jedan od najve\u0107ih kompozitora u ameri\u010dkoj istoriji, Irving Berlin, migrirao je iz Rusije. Migranti u Americi su i Odri Hepbern (Belgija), Jul Briner (Sovjetski Savez), Elizabet Tejlor (Engleska), Brus Vilis (Nema\u010dka), D\u017eim Keri (Kanada), Antonio Banderas (\u0160panija), Endi Garsija (Kuba), Pamela Anderson (Kanada), Selma Hajek (Meksiko), Penelope Kruz (\u0160panija), Lijam Nison (Severna Irska), \u0160arliz Teron (Ju\u017ena Afrika), Mila Kunis (Ukrajina), Natali Portman (Izrael) i nebrojeni holivudski drugi.<\/p>\n

I svi su se oni propatili sa radnim vizama, dozvolama i dr\u017eavljanstvima. O migrantima u globalnom sportu ne vredi ni tro\u0161iti karaktere. A ukoliko bismo ovde prebrojavali i decu migranata, spisak bi bio gotovo beskrajan.<\/p>\n

Jednostavno, skoro \u010ditava nauka i tehnologija u 20. veku, pa i Google, Yahoo, YouTube, PayPal i WhatsApp na prelazu vekova, te globalna popularna muzika, film i sport, bili bi doslovno nemogu\u0107i bez \u2013 migranata.<\/p>\n

I sve to uop\u0161te nije slu\u010dajno, naprotiv. Naime, migracije se mogu posmatrati i kao svojevrsni prirodni eksperiment iz ve\u0161ta\u010dke selekcije.<\/p>\n

Evo i kako.<\/p>\n

Zamislimo da mo\u017eemo da podelimo stanovni\u0161tvo u nekoj zemlji na dve grupe.<\/p>\n

Prvu grupu, u proseku, \u010dine oni ljudi koji su najmla\u0111i, najzdraviji, najodva\u017eniji, najskloniji riziku, najmarljiviji, najambiciozniji, najinovativniji i najkreativniji pojedinci.<\/p>\n

Drugu grupu \u010dine svi ostali.<\/p>\n

I, zamislimo da onda naprosto premestimo ili presadimo ovu prvu grupu najtalentovanijih u neku skroz drugu zemlju, dok ova druga grupa obi\u010dnih ostaje u svojoj zemlji ro\u0111enja.<\/p>\n

Ona zemlja u koju smo presadili tu prvu grupu ambicioznih, odva\u017enih i kreativnih individua \u0107e sigurno napredovati, dok \u0107e ova koju napu\u0161taju zaostajati, zar ne?<\/p>\n

Ne treba mnogo da zami\u0161ljamo, jer upravo ovakvu ve\u0161ta\u010dku selekciju ili selektivnu transplantaciju predstavljaju \u2013 migracije.<\/p>\n

Velika migrantska populacija u nekoj zemlji zato je ogromna dobit za tu zemlju.<\/p>\n

Najbolji primer za ovo su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave kao paradigma tog prirodnog eksperimenta, po\u0161to su iste tokom par stole\u0107a i stvarali isklju\u010divo odva\u017eni i ambiciozni migranti.<\/p>\n

I zato ne samo \u0161to populacija migranata u dru\u0161tvu ne predstavlja problem i opasnost, ve\u0107 upravo suprotno \u2013 migranti su izuzetna prednost za svaku dr\u017eavu i dru\u0161tvo.<\/p>\n

\u0160to pokazuju i brojevi.<\/p>\n

Na primer, \u010dak jedna tre\u0107ina svih ameri\u010dkih dobitnika Nobelove nagrade nije ro\u0111ena u Americi, i vi\u0161e od polovine ameri\u010dkih Nobelovaca ili su migranti ili deca migranata.<\/p>\n

Nimalo neobi\u010dno.<\/p>\n

Nau\u010dna istra\u017eivanja koja osvajaju Nobela zahtevaju iste one osobine koje mahom odlikuju upravo migrante \u2013 odva\u017enost, sklonost preuzimanju rizika, izuzetnu marljivost i spremnost na naporan rad, ambicioznost, inovativnost i kreativnost.<\/p>\n

Ili, za 118 godina Njujor\u0161ke filharmonije (1891-2009), glavni dirigenti iste tokom samo 12 godina nisu bili \u2013 migranti.<\/p>\n

Naprosto, migranti u nesrazmernom broju doprinose (ameri\u010dkoj) umetnosti, filmu, muzici i sportu, a posebno u najsve\u017eijim i teku\u0107im inovacijama ili u sektoru informacionih tehnologija.<\/p>\n

A posledice ovog demografskog eksperimenta ili migratorne transplantacije najve\u0107ih umova i inovatora, tih raznih Ajn\u0161tajna, Tesli i Ilona Maskova, podjednako va\u017ee i za populaciju onih obi\u010dnih radnika.<\/p>\n

Dakle, lekara, medicinskih sestara, socijalnih radnika, pa i automehani\u010dara, kerami\u010dara i zavariva\u010da.<\/p>\n

Radnici koji su se bili odva\u017eili da migriraju u zemlju i dru\u0161tvo sa drugim jezikom i kulturom, u proseku, moraju biti ambiciozniji, odva\u017eniji, skloniji riziku i napornom radu od onih koji ipak radije ostaju u svojoj skaradnoj zemlji.<\/p>\n

I njihove li\u010dnosti, ambicije, pona\u0161anje, pa i njihova genetika, van svake sumnje doprinose dru\u0161tvu u koje su migrirali.<\/p>\n

Mnogo je pri\u010de o zlom i naopakom odlivu mozgova i radne snage iz Srbije, ali je zanimljivo da ovda\u0161nji mozak ne mo\u017ee da ukapira tu prostu stvar da usput prisustvujemo i svojevrsnom \u2013 prilivu mozgova i radne snage, odnosno prilivu migranata koji dolaze u na\u0161u zemlju.<\/p>\n

A koliko potencijalnih nau\u010dnika, lekara, stru\u010dnjaka ili pak nobelovaca me\u0111u migrantima i njihovom decom propu\u0161tamo, time \u0161to ih komotno i rasistoidno pu\u0161tamo na put u pravcu Zapadne Evrope?<\/p>\n

I zato, ne samo \u0161to treba odlu\u010dno spre\u010diti nasilje rasisti\u010dkih hordi raznih Narodnih patrola i ostalih bledolikih gra\u0111ana u narajcanom strahu od migranata, ve\u0107 valja oti\u0107i i korak dalje.<\/p>\n

Umesto \u0161to migrante iz Sirije, Avganistana, Iraka, Jemena, Libije, Palestine itd. zatvaramo u kolektivne centre i sklanjamo od na\u0161ih o\u010diju dok ilegalno ne prebegnu u sre\u0107nija dru\u0161tva Zapadne Evrope \u2013 treba im ponuditi mogu\u0107nost da ostanu, rade i stvaraju u Republici Srbiji.<\/p>\n

Uostalom, gde se dede tradicionalno srpsko gostoprimstvo?<\/p>\n

\u010cak i nezavisno od ove izmi\u0161ljene tradicije, od moralnih imperativa, pa i od refleksivne \u010dinjenice da su mnogi na\u0161i gra\u0111ani tako\u0111e bili i izbeglice i gastarbajteri, od Nikole Tesle u Njujorku do Petra Petrovi\u0107a u Veterniku ili Klagenfurtu, i gde su svojim znanjem, ve\u0161tinama i radom doprinosili drugim dr\u017eavama, u pitanju je i krajnje pragmati\u010dna politika.<\/p>\n

Jer ljudi, Homo sapiensi, koji su danas spremni da \u017eive na ulici i pod vedrim nebom, da rizikuju batine i goli \u017eivot, i da marljivo rade poslove koje mi ne \u017eelimo da radimo, sve to u potrazi za boljim \u017eivotom za sebe i svoju decu \u2013 verovatno predstavljaju onaj najhrabriji i najvredniji udeo u stanovni\u0161tvu planete.<\/p>\n

Migranti danas \u010dine 30% stanovni\u0161tva Australije, 21% stanovni\u0161tva Kanade, 20% stanovni\u0161tva \u0160vedske i Austrije, 17% stanovnika Irske i 16% stanovnika Nema\u010dke.<\/p>\n

I sve su to najbogatija i najsre\u0107nija dru\u0161tva na planeti, za razliku od npr. Avganistana (0,4% migranata), Severne Koreje (0,2%), Nigerije (0,6%), Egipta (0,5%) ili Bosne i Hercegovine (1%).<\/p>\n

Najveli\u010danstveniji gradovi dana\u0161njice, Njujork, Pariz, London, Berlin ili Singapur, danas su gradovi sa ogromnim migrantskim populacijama (\u010dak 36% stanovnika Njujorka nisu ro\u0111eni u Americi), i upravo to ove gradove \u010dini vibrantnim i atraktivnim.<\/p>\n

Naprosto, migranti unapre\u0111uju postoje\u0107u kulturu, uvode nove ideje i obi\u010daje, mode i kuhinje. Oni unapre\u0111uju privredu svojim radom i preduzetni\u0161tvom, i jo\u0161 pla\u0107aju poreze ukoliko ostaju u zemlji.<\/p>\n

Migranti \u010dine svet povezanijim, a lokalno stanovni\u0161tvo kosmopolitskim, otvorenim, ili manje zatucanim i zagledanim u sopstveni pupak.<\/p>\n

Najzad, osobe u potrazi za \u017eivotom u novom okru\u017eenju samo \u017eele bolje \u017eivote za sebe i svoje porodice, ba\u0161 kao \u0161to su to ljudi \u010dinili hiljadama i hiljadama godina.<\/p>\n

Omogu\u0107iti im da to zaista i ostvare zna\u010di da stvaramo svet boljim mestom za \u017eivot za sve, pa i za nas same i na\u0161e dru\u0161tvo. I zato: migranti, ostajte ovde, dobro\u0161li ste.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Homo sapiensi, koji su danas spremni da \u017eive na ulici i pod vedrim nebom, da rizikuju batine i goli \u017eivot, i da marljivo rade poslove koje mi ne \u017eelimo da radimo, sve to u potrazi za boljim \u017eivotom za sebe i svoju decu \u2013 verovatno predstavljaju onaj najhrabriji i najvredniji udeo u stanovni\u0161tvu planete.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":192152,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-306506","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=306506"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306506\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":306507,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306506\/revisions\/306507"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/192152"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=306506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=306506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=306506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}