{"id":306391,"date":"2020-11-01T07:22:18","date_gmt":"2020-11-01T06:22:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=306391"},"modified":"2020-11-01T07:23:06","modified_gmt":"2020-11-01T06:23:06","slug":"sinjajevina-izmedu-poligona-i-pasnjaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/11\/01\/sinjajevina-izmedu-poligona-i-pasnjaka\/","title":{"rendered":"Sinjajevina izme\u0111u poligona i pa\u0161njaka"},"content":{"rendered":"

Autorka: Iskra Krsti\u0107 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Katunjani (pastiri) i aktivisti ve\u0107 drugu nedelju \u010duvaju stra\u017eu na Sinjajevini, fizi\u010dki spre\u010davaju\u0107i crnogorsku vojsku da na lokaciji Savina voda odr\u017ei artiljerijsku ve\u017ebu. Okupljeni na zimski mrzloj visoravni poru\u010duju: \u201cMi svoju planinu ne damo. A vi, koji bi da nam je ubijete, da li znate \u0161ta radite? Gdje vam je razum?\u201d Suo\u010dena sa malobrojnijim, ali upornim \u201cneprijateljem\u201d, vojska je ga\u0111anje minobaca\u010dima na privremeno odlo\u017eila na neodre\u0111eno \u2013 na mesec, ili godinu dana, \u201cdok se ne steknu uslovi\u201d.<\/p>\n

Otpor najavljenoj militarizaciji drugog po veli\u010dini pa\u0161njaka u Evropi traje ve\u0107 tri godine, a intenziviran je sredinom oktobra, kada su se lokalni sto\u010dari po\u017ealili na nare\u0111enje Ministarstva odbrane da se povuku sa planine. Podsetimo,Vlada Crne Gore je pro\u0161le godine u svrhe vojnog poligona odredila 7.5 hiljada hektara koji pripadaju op\u0161tinama \u0160avnik, Kola\u0161in i Mojkovac, u obodnoj zoni predela predlo\u017eenog za Natura 2000 podru\u010dje i park prirode.<\/p>\n

Iz Ministarstva odbrane tvrde da su pogodnu lokaciju u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu tra\u017eili godinama, te da ve\u017ebe ne\u0107e ugroziti ni \u017eivotnu sredinu niti poljoprivredne aktivnosti. Od gra\u0111ana se zahteva da vojsku prepoznaju kao garant sigurnosti od spoljnih neprijatelja i mirnodopskih nepogoda, te strate\u0161kog partnera, koji \u0107e unaprediti lokalnu saobra\u0107ajnu infrastrukturu, \u010dine\u0107i planinu dostupnijom.<\/p>\n

Ekolo\u0161ki aktivisti i me\u0161tani, naprotiv, upu\u0107uju na to da vojska ne raspola\u017ee ba\u0161 nikakvim dokazima da artiljerijske ve\u017ebe ne bi na\u0161kodile \u017eivotnoj sredini. Zakon o procjeni uticaja na \u017eivotnu sredinu, na nesre\u0107u, ne zahteva da studije uticaja prate projekte namenjene odbrani. Oficiri obe\u0107avaju da \u0107e se uraditi procena uticaja, ali tek naknadno, kada prirodi mo\u017eda bude nanesena nepopravljiva \u0161teta. \u010cak i tada \u0107e biti te\u0161ko proceniti njene razmere na poroznom kra\u0161kom terenu \u201csa koga voda be\u017ei\u201d u neispitanim \u0161emama, upozoravaju gor\u0161taci.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Koliko vojska razumije gra\u0111ane?<\/h2>\n

Dr\u017eanje predstavnika Ministarstva odbrane je za aktiviste i me\u0161tane neshvatljivo, pa i donekle uvredljivo, kao opetovani poku\u0161aj da se vojnim aktivnostima da prioritet u odnosu na \u017eivotvornu svakodnevicu. Tvrdnja vojske da je za\u0161titnik od spoljnog neprijatelja zvu\u010di, pritom, pomalo nerealisti\u010dno u kontekstu \u010dinjenice da je crnogorska vojska malobrojna i slabo opremljena; a to \u0161to je Crna Gora \u010dlanica NATO-a usmerena na pridru\u017eivanje Evropskoj uniji podsti\u010de gra\u0111ane da se zapitaju ko bi je to uop\u0161te napao, i da li se to od sto\u010dara zapravo o\u010dekuje da se Sinjajevine odreknu zarad treninga vojnika za misije poput onih u Avganistanu.<\/p>\n

Gra\u0111ani su se ose\u0107ali vi\u0161e ekonomski, nego vojno ugro\u017eeni i pre nego \u0161to je BDP u drugom kvartalu ove godine pao za rekordnih 20%, javni dug sko\u010dio na preko 90% BDP-a i po\u010delo da se \u0161u\u0161ka o mogu\u0107nosti dr\u017eavnog bankrota. Po sve\u017eim istra\u017eivanjima svaka tre\u0107a porodica sa decom trenutno ne mo\u017ee da priu\u0161ti kupovinu nove ode\u0107e. U kontekstu saznanja o zao\u0161travanju ekonomske krize i klimatskih promena deluje skoro nadrealno plan da se pa\u0161njak od koga ve\u0107 zavisi 20.000 ljudi, i koji bi, bar hipoteti\u010dki, mogao da hrani Crnu Goru zaspe bilo kojim tipom hemijskih sredstava, ma koliko vojska tvrdila da \u201cTNT skoro u potpunosti isparava\u201d.<\/p>\n

Vlasti i vojska su ve\u0107 ispoljili zavidan stepen neupoznatosti sa konkretnim terenom i doprineli rastu nepoverenja me\u0161tana kada su pro\u0161le godine najavili sadnju \u010dak 100.000 mladih borova i smr\u010de. Domet obave\u0161tenosti i senzibilnosti idejnih tvoraca takvog greenwashinga postao je tema podsmeha kada se prvih tri hiljade posa\u0111enih \u010detinara, pogre\u0161no izabranih sorti i nesre\u0107no izabrane vetrovite lokacije \u2013 o\u010dekivano \u2013 osu\u0161ilo.<\/p>\n

Ove godine su katunjane zaprepastili i \u201ckreativno\u0161\u0107u\u201d tajminga za napre\u010dac i haoti\u010dno najavljenu vojnu ve\u017ebu. \u201cPa ne mogu ljudi samo da se spakuju u dvije torbe pletiva\u010de i da odu od ku\u0107e istog dana! Za neupu\u0107ene: \u017eivot na katunu nije produ\u017eeni ljetnji odmor\u201d, objavila je na dru\u0161tvenim mre\u017eama Sonja Dragovi\u0107, urbana teoreti\u010darka poreklom sa Sinjajevine. Dragovi\u0107 je objasnila da su planinske kolibe trenutno pune kaca i me\u0161ina sira i skorupa, sakupljanih \u010ditavog leta, koji ne sme da se prenosi u sela prerano, jer \u0107e se pokvariti: \u201cA ne smije da se pokvari, treba da se (najve\u0107im dijelom) proda, da bi porodica imala od \u010dega da pre\u017eivi zimu. Sto\u010dari koji dr\u017ee ovce i koze u ovom periodu dogovaraju i \u010dekaju otkup jagnjadi i jaradi, koji mora da se organizuje dok su stada jo\u0161 na planini. Ovo zbog toga \u0161to u seoskim pojatama nema dovoljno mjesta za \u010ditavo stado, niti treba da ga bude\u201d, dodala je Dragovi\u0107, zapitav\u0161i se kako je mogu\u0107e da vojska dr\u017eave \u201ckoja je sva od planina\u201d ne zna ni\u0161ta o ritmu \u017eivota na<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u017divot s planinom<\/h2>\n

Sli\u010dno je predstavnicima crnogorskog General\u0161taba pre neki dan u televizijskoj debati na ovu temu objasnila i planinka Mileva Gara Jovanovi\u0107. Sve izvinjavaju\u0107i se prisutnima \u0161to ima samo \u010detiri razreda osnovne \u0161kole, Gara je iznela argumentaciju na kojoj bi joj u\u010deniji mogli samo pozavideti. Heroina borbe za Sinjajevinu je ponovila da planina \u010dija su joj blaga omogu\u0107ila da od\u0161koluje \u0161estoro dece nije nikakva pustara, kakvom je progla\u0161ava vojska, ve\u0107 predeo kome \u0107e se u narednom periodu mnogi mo\u017eda morati, a mo\u017eda i jednostavno \u017eeleti da okrenu.<\/p>\n

Jovanovi\u0107 je stigla da u samo nekoliko re\u010denica problematizuje i strate\u0161ki odnos Crne Gore prema poljoprivredi i izvozu, zapitav\u0161i se za\u0161to je danas u Crnoj Gori tako malo sto\u010dara, a meso uvozno. Po mi\u0161ljenju boraca za Sinjajevinu, ulaganje u infrastrukturu ne bi trebalo da bude uslovljeno prisustvom vojske.<\/p>\n

Aktivnim u\u010de\u0161\u0107em u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu daleko od toga da upadne u u\u0161e\u0107ereni stereotip noble savage-a, Jovanovi\u0107 se osvrnula i na ono \u0161to industrijska i postindustrijska ekonomija orijentisana na rast odbacila kao romanti\u010dni arhaizam \u2013 su\u017eivot \u010doveka i \u017eivog sveta, uklju\u010duju\u0107i tu i doma\u0107e \u017eivotinje. Obja\u0161njavaju\u0107i da gajenje stoke podrazumeva po\u0161tovanje i prepoznavanje njenih potreba, Gara se obratila predstavnicima vojske: \u201cOvce i krave ne govore, ali nas razumiju, i mi njih razumijemo. Jedino vi ne razumijete ni\u0161ta!\u201d<\/p>\n

Klasi\u010dna podjela uloga<\/h2>\n

Brojni akteri i organizacije pridru\u017eile su se odbrani Sinjajevine od Ministarstva odbrane pravnim i politi\u010dkim sredstvima. Koalicija za odr\u017eivi razvoj (KOR) tu\u017eila je Predraga Bo\u0161kovi\u0107a, odlaze\u0107eg ministra odbrane Vrhovnom dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu zbog kr\u0161enja Ustava i pripreme vi\u0161e krivi\u010dnih dela iz oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine. Aktivnostima KOR-a se simboli\u010dki pridru\u017eilo nekoliko organizacija za za\u0161titu \u017eivotne sredine iz regiona.<\/p>\n

Odbranu je podr\u017eala i URA, jedan od koalicionih partnera u novoj vladi i \u010dlanica zelenih Evrope. Njen predsednik, Dritan Abazovi\u0107, u\u010destvovao je u stra\u017eama. On je obe\u0107ao da \u0107e se zauzeti za odustajanje od artiljerijskih ve\u017ebi, iznev\u0161i i podozrenje da su u pozadini projekta poligona koruptivne radnje. Abazovi\u0107 se tako pridru\u017eio onima koji postavljaju pitanje zbog \u010dega \u201cplotunanje\u201d ne mo\u017ee da sa\u010deka da se obave ispitivanja i do\u0111e do dogovora suprotstavljenih strana. Mandatar za sastav nove vlade, Zdravko Krivokapi\u0107, putem Tvitera se izjasnio da:\u201dNajavljena vojna vje\u017eba Vojske CG na Sinjajevini predstavlja akciju protivnu op\u0161tem dobru i javnom interesu Crne Gore. Niko nema pravo da ugro\u017eava imovinu, \u017eivotnu sredinu, niti prirodno blago na\u0161e Sinjajevine\u201d.<\/p>\n

Dok se Ministarstvo odbrane ispred aktivista i me\u0161tana u\u0161an\u010dilo u duboki rov formalnosti (\u201cSve je ura\u0111eno po pravilnicima\u201d tvrde oni), do\u0161lo je i do poku\u0161aja da se ova bitka za za\u0161titu \u017eivotne sredine prika\u017ee kao etnonacionalni sukob. U pitanju je ko zna koja po redu repriza dobro uve\u017ebanog igrokaza u kom se DPS predstavlja kao isklju\u010divi garant bezbednosti i suvereniteta crnogorske dr\u017eave, (veliko)srpski nastrojeni predstavnici crnogorske opozicije i politi\u010dki akteri u Srbiji mu terciraju, svi politi\u010dki profitiraju, a kratkih rukava, naravno, ostaje narod. Strategija pomeranja te\u017ei\u0161ta svakog mogu\u0107eg problema na teren etni\u010dkih i nacionalnih pitanja nije izostajala ni kada je u pitanju ekologija, niti je jenjala gubitkom DPS-a na izborima, a sve\u017ei gafovi pojedinih predstavnika doju\u010dera\u0161nje opozicije olak\u0161avaju etiketiranje \u010ditave koalicije.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Neza\u0161ti\u0107eni dr\u017eavni aparat<\/h2>\n

Za deo javnost stvari su jasne: ako je nova vlast \u201cudarila\u201d na siroti neza\u0161ti\u0107eni dr\u017eavni aparat, nema govora o tome da je poligon gre\u0161ka odlaze\u0107eg ministra, da u celoj stvari ima korupcije, ili da Crnu Goru, mo\u017eda, uslovljava NATO \u2013 to \u201c\u0161iptarski \u010detnik\u201d Dritan radi na slabljenju odbrane Crne Gore da bi je mogla okupirati Srbija. (Jedan od najboljih primera za to je skora\u0161nji tekst Dragana Bursa\u0107a, koji pokazuje i kako se u opisanu matricu skladno uklapaju ejd\u017eizam i mizoginija kada borce za Sinjajevinu naziva decom i \u201cfolklornim babama\u201d. U pitanju je, naravno, isto skretanje pa\u017enje sa ekolo\u0161kih i ekonomskih na identitetska pitanja koje ve\u0107 decenijama zamajava i unesre\u0107uje napa\u0107eni \u017eivalj postjugoslovenskog prostora, a iste kompradorske politi\u010dke elite odr\u017eava u zdravlju i veselju.<\/p>\n

Gra\u0111ani, ipak, u ovom trenutku imaju mnogo razloga za nepoverenje prema odlaze\u0107im vlastima, neverovatno talentovanim za plasiranje projekata razornih po ekonomiju i ekologiju istovremeno,1 a te\u017eina egzistencijalnih problema koji priti\u0161\u0107u Crnu Goru name\u0107e se i previ\u0161e da bi ove zime bila prenebregnuta ili uspe\u0161no spinovana.<\/p>\n

Posmatrano krajnje prakti\u010dno i prizemno, treba spre\u010diti vojnu ve\u017ebu koja bi stotinama porodica sa osiroma\u0161enog crnogorskog severa osujetila pre\u017eivljavanje zime i onemogu\u0107ila druge da se vrate tradicionalnoj poljoprivredi, a mo\u017eda i novim-starim formama zajedni\u0161tva poput zajedni\u010dkih dobara. Vlada to jo\u0161 ne mo\u017ee \u2013 jer nije konsolidovana. U takvom trenutku najrazumniji su oni koji se po kriterijumima ove sebi\u010dne kapitalisti\u010dke kataklizme pona\u0161aju krajnje iracionalno \u2013 oni katunjani i aktivisti koji i dalje na vrh ledene vrleti uz skorup \u010dikaju cevi minobaca\u010da.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    Jedan od najboljih primera za to je autoput Bar-Boljare, zbog koga je letos devastirano korito reke Tare. Pre samo mesec dana plamen je zahvatio obalno podru\u010dje u NP Skadarsko jezero, koje se moglo spasiti da kanaderi nisu odavno otu\u0111eni. Male derivacione hidroelektrane su, na beri\u0107et tajkunima, upropastile ekosisteme ve\u0107 petnaestak reka, a \u010detiri aktuelno zavise upravo od gra\u0111anskih stra\u017ea. [\u21a9]<\/p><\/blockquote>\n

    Bilten<\/a><\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Crnogorsku planinu Sinjajevinu mje\u0161tani ovisni o njoj ekonomski ve\u0107 tjednima brane vlastitim tijelima. Dok podr\u0161ka sti\u017ee od o\u010dekivanih saveznika, vlasti pribjegavaju uobi\u010dajenim i destruktivnim spinovima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":305328,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-306391","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=306391"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306391\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":306393,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306391\/revisions\/306393"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/305328"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=306391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=306391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=306391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}