{"id":306049,"date":"2020-10-28T07:46:25","date_gmt":"2020-10-28T06:46:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=306049"},"modified":"2020-10-28T07:46:25","modified_gmt":"2020-10-28T06:46:25","slug":"u-cemu-gresi-srpska-levica-i-desnica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/28\/u-cemu-gresi-srpska-levica-i-desnica\/","title":{"rendered":"U \u010demu gre\u0161i srpska \u2018levica\u2019 i \u2018desnica\u2019"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Davor D\u017ealto<\/strong><\/p>\n

Nedavno, 5. oktobra 2020, navr\u0161ilo se dvadeset godina od \u201epetooktobarske revolucije\u201c u kojoj je Slobodan Milo\u0161evi\u0107 smenjen sa funkcije predsednika Savezne Republike Jugoslavije, a kao posledica toga sru\u0161en je i jedan re\u017eim \u010diji je on bio predvodnik i simbol vi\u0161e od deset godina.<\/p>\n

Sve prije nas kao daleka istorija<\/h2>\n

Smrt Josipa Broza Tita bila je, tog 5. oktobra, udaljena dvadeset godina u pro\u0161losti, i autor ovog teksta je imao dvadeset godina. Neko ko je ro\u0111en 2000. godine je danas tako\u0111e dvadesetogodi\u0161njak, punoletan gra\u0111anin, koji verovatno ima ose\u0107aj da su se petooktobarske promene desile mnogo dalje u pro\u0161losti nego \u0161to je to zapravo slu\u010daj (kao \u0161to je i autor ovih redova to mislio za Tita i njegovo vreme). Jer vreme pre i posle na\u0161eg ro\u0111enja, za nas ne te\u010de istim tempom. Sve \u201epre nas\u201c se nama \u010dini kao mnogo dalja istorija, pa samim tim i kao ne\u0161to manje relevantno za sada\u0161nji trenutak od stvari kojima smo bili svedoci ili koje su se desile nama.<\/p>\n

\u00a0 Zato je istorijska svest toliko va\u017ena, jer ona omogu\u0107ava uspostavljanje kontinuitet\u00e2 koji prevazilaze li\u010dna i neposredna iskustva. A to onda, povratno, li\u010dnim iskustvima i znanjima \u010desto daje novi smisao.<\/h2>\n

Reakcije na dvadesetogodi\u0161njicu 5. oktobra u Srbiji uglavnom slede interpretativne matrice ve\u0107 uspostavljene tokom protekle dve decenije. Scenom dominiraju dve \u201e\u0161kole\u201c mi\u0161ljenja. Jedna, uslovno re\u010deno \u201edesna\u201c ili \u201epro-nacionalna\u201c, vidi u padu Milo\u0161evi\u0107a i u promenama do kojih je do\u0161lo u vreme vlade partija okupljenih oko Demokratske opozicije Srbije i njihovih lidera (pre svega Zorana \u0110in\u0111i\u0107a i Vojislava Ko\u0161tunice) \u2013 katastrofu. Promene do kojih je do\u0161lo se, iz ove perspektive, tuma\u010de prevashodno kao gubitak suvereniteta zemlje, uvod u lo\u0161e (\u201eplja\u010dka\u0161ke\u201c) privatizacije, pretvaranje zemlje u koloniju Zapada (pre svega Sjedinjenih Dr\u017eava), uvo\u0111enje neoliberalnih ekonomskih politika, i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Re\u017eimska realnost<\/h2>\n

Ne slu\u010dajno, ova \u201e\u0161kola\u201c se jednim delom preklapa sa trenutnim, prore\u017eimskim razumevanjem savremene srpske dru\u0161tvene realnosti. 5. oktobar je, sledstveno, bio pre svega organizovan od strane Zapadnih vlada i njihovih slu\u017ebi, odakle je i finansiran, a jedan deo gra\u0111ana je bio zaveden ili potkupljen (parama istog tog Zapada i njegovih slu\u017ebi) kako bi se, naizgled, obra\u010dunao sa Milo\u0161evi\u0107em, dok je, zapravo, radio protiv svoje zemlje.<\/p>\n

Druga \u0161kola mi\u0161ljenja, uslovno re\u010deno \u201epro-gra\u0111anska\u201c i \u201epro-demokratska\u201c, velikim delom ima suprotan stav. Mnogi od neposrednih u\u010desnika petooktobarskih promena pripadaju ovoj grupi, a jednim svojim delom se (naizgled paradoksalno) i ova \u201e\u0161kola mi\u0161ljenja\u201c preklapa sa pozicijama koje afirmi\u0161u trenutni re\u017eim.<\/p>\n

Na ovoj strani se Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim i politike 90tih godina dvadesetog veka tuma\u010de kao diktatura, kao vreme nacionalisti\u010dkog ludila, koje je ako ne proizvelo onda velikim delom doprinelo ratovima na prostoru biv\u0161e Jugoslavije.<\/h2>\n

Po shvatanju ove \u201e\u0161kole\u201c, smena Milo\u0161evi\u0107a je do\u0161la pre svega kao rezultat njegovog gubitka na izborima, i odlu\u010dnosti gra\u0111ana Srbije da se izbore sa jednim zlo\u010dina\u010dkim i antidemokratskim sistemom. Rezultat toga je bio 5. oktobar i uspostavljanje demokratije u Srbiji. Sve \u0161to se kasnije de\u0161avalo jeste bio poku\u0161aj Srbije da se vrati u \u201esvet\u201c i da uhvati korak sa evropskim i NATO integracijama, da uvede \u201etr\u017ei\u0161nu privredu\u201c i \u201ezapadne standarde i vrednosti\u201c. Sve \u0161to nije bilo dobro ili se nije u potpunosti realizovalo jeste krivica pre svega reakcionarnih snaga koje su se tome protivile, a koje su preostale iz prethodnog perioda, i koje su, u krajnjoj liniji, i odgovorne (direktno ili indirektno) za ubistvo Zorana \u0110in\u0111i\u0107a.<\/p>\n

Idejno-ideolo\u0161ka papazjanija<\/h2>\n

Zavisno od pozicije unutar ideolo\u0161kog spektra oba ova \u201ebloka\u201c (od kojih svaki ima svoje \u201edesne\u201c i \u201eleve\u201c polove), ali i utiliratarne (nazovimo ih ovde payroll) dru\u0161tveno-politi\u010dke uloge i aspiracije, razli\u010dito se tuma\u010di i aktuelni re\u017eim u Srbiji: Kao re\u017eim koji, iako mo\u017eda nesposoban i korumpiran, ipak vodi zemlju ka EU i NATO integracijama, ili kao izdajni\u010dki i diktatorski, ili opet kao tradicionalan i patriotski, odnosno kao pro-LGBTQ i pro-ruski (koji se samo pretvara da iskreno sara\u0111uje sa \u201eZapadom\u201c) i sl.<\/p>\n

Ova idejno-ideolo\u0161ka \u201efleksibilnost\u201c koju je mogu\u0107e prepoznati u aktuelnom re\u017eimu u Srbiji, \u010dini ga vrlo sli\u010dnim Milo\u0161evi\u0107evom. Oba je mogu\u0107e shvatiti kao prazan kontejner koji se mo\u017ee ispuniti bilo kakvim idejnim sadr\u017eajem, ve\u0107 prema potrebi, pa, shodno tome, mo\u017ee biti i prodemokratski i autoritaran, i prozapadni i proruski, i nacionalisti\u010dki i mondijalisti\u010dki, i neoliberalan i socijalno orijentisan.<\/p>\n

Naravno, konkretne akcije, kao i u slu\u010daju Milo\u0161evi\u0107a, ipak otkrivaju ne\u0161to ve\u0107i stepen konzistentnosti. One razotkrivaju ovu idejno-ideolo\u0161ku \u201esvestranost\u201c ipak samo kao deo propagandno-manipulativnih tehnika, budu\u0107i da se konkretni potezi, u meri u kojoj su organizovani i planirani (\u0161to tako\u0111e ne treba prenagla\u0161avati), vuku kako bi se zadovoljile i osna\u017eile trenutne strukture mo\u0107i unutar zemlje, i one najuticajnije izvan zemlje.<\/p>\n

Tako se name\u0107e pitanje: Koja je od ovih pozicija u pravu? Ili, bar, koja je bli\u017ea \u201eistini\u201c o 5. oktobru? Odgovor je, po mom mi\u0161ljenju \u2013 nijedna ni druga, odnosno i jedna i druga. Obe poga\u0111aju pojedine segmente petooktobarskih de\u0161avanja i njihovih posledica, i obe gre\u0161e u apsolutizovanju nekih od svojih premisa, kao i u veoma velikoj dozi simplifikacije ina\u010de izuzetno kopleksnih procesa.<\/p>\n

Previ\u0111anje isto\u010dnog imperijalizma<\/h2>\n

\u201eDesna\u201c \u0161kola mi\u0161ljenja ispravno uvi\u0111a problem pretvaranja zemlje u neku vrstu (neo)kolonijalne uprave tokom prvih decenija XXI veka, implementiranjem, izme\u0111u ostalog, neoliberalnih dogmi. Polaze\u0107i sa ovih pozicija, neki vide i aktuelni re\u017eim kao kontinuitet svih post-petooktobarskih politika. Mnogi \u201edesni\u010dari\u201c tako\u0111e \u010desto ispravno detektuju i problem zapadnog imperijalizma (\u010desto previ\u0111aju\u0107i one \u201eisto\u010dne\u201c), dele\u0107i sa (autenti\u010dnom) levicom skepti\u010dnost prema korporativnim strukturama mo\u0107i i sve ve\u0107em naru\u0161avanju individualnih i kolektivnih sloboda \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i i \u201ezapadna\u201c dru\u0161tva.<\/p>\n

Problem je, me\u0111utim, \u0161to mnogi \u201esuverenisti\u201c iz ove \u0161kole mi\u0161ljenja gre\u0161e kada petooktobarskim promenama odri\u010du demokratski karakter, kada zastupaju dru\u0161tveno-politi\u010dki \u201efatalizam\u201c (po kome \u201enarod\u201c nikada i ni\u0161ta ne mo\u017ee promeniti, po kome je svaka demokratska inicijativa \u201emanipulacija\u201c a svaka krupna dru\u0161tvena promena rezultat odluka doma\u0107ih i stranih \u201eslu\u017ebi\u201c), kao i kada minimizuju zlo\u010dine, okrutnost i nedemokrati\u010dnost milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, kada previ\u0111aju da je jednim delom, u jednom periodu akumulacije vlasti, i sam Milo\u0161evi\u0107 bio izaslanik neoliberalizma na balkanskim prostorima. (\u201eMilo\u0161evi\u0107\u201c i \u201eMilo\u0161evi\u0107ev re\u017eim\u201c ovde, naravno, treba shvatiti kao sinonime za politi\u010dke strukture mo\u0107i tog perioda, koje nisu u celosti ili isklju\u010divo bile pod kontrolom konkretne osobe.)<\/p>\n

Zasljepljenost idejom \u201cZapada\u201d<\/h2>\n

Sa druge strane, \u201eleva\u201c ili \u201egra\u0111anska\u201c opcija, ispravno uvi\u0111a dominantan karakter Milo\u0161evi\u0107eve vlasti, detektuju\u0107i \u010desto i neke od klju\u010dnih problema tada\u0161njeg dru\u0161tva, potrebu za demokratskim sistemom, za vladavinom prava, za upgrade-ovanjem dr\u017eavne uprave, uvo\u0111enjem (vi\u0161ih) standarda u svim sferama dru\u0161tva i sl. Ona tako\u0111e ispravno valorizuje autenti\u010dan gra\u0111anski bunt protiv tiranije Milo\u0161evi\u0107evog represivnog aparata i bizarnosti njegove propagandne ma\u0161inerije u svojoj poznoj fazi.<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogi pojedinci i grupe koje bi se mogle svrstati u ovaj \u201eblok\u201c gre\u0161e u svojoj zaslepljenosti idejom \u201eZapada\u201c, dok zemlje zapadne Evrope i severne Amerike naj\u010de\u0161\u0107e ne poznaju, a jo\u0161 manje razumeju. Mnogi \u201egrad\u017eani\u201c (kako ih oponenti nekad maliciozno nazivaju) su o\u010darani sopstvenom slikom o \u201erazvijenom svetu\u201c koja po mnogo\u010demu ne odgovara realnosti, a velikim delom, tamo gde i ima neke veze sa realnim, kasni za stvarnim razvojem doga\u0111aja po dvadeset, trideset, pa i vi\u0161e godina.<\/h2>\n

Mnoge \u201epro-zapadne\u201c i \u201epro-demokratske\u201c opcije su nesposobne da shvate dinamiku mo\u0107i koja uobli\u010dava dru\u0161tva zapadne Evrope i severne Amerike, da uvide njohovu kompleksnost, da artikuli\u0161u izazove sa kojima se zemlje poput Srbije susre\u0107u u svom odnosu prema \u0161irim ekonomskim i politi\u010dkim procesima (uklju\u010duju\u0107i i one koji dolaze iz zapadnih centara mo\u0107i), da se na jedan zreliji i informisaniji na\u010din odnose prema realnim interesima (korporativnim, politi\u010dkim) koji dolaze iz \u201esveta\u201c.<\/p>\n

Mnogi \u201eliberali\u201c i \u201elevi\u010dari\u201c tako\u0111e nisu sposobni da artikuli\u0161u nikakvu politiku koja bi i\u0161la za ne\u010dim dubljim, konkretnijim i supstancijalnijim od jednostavne \u201epro-EU\u201c pozicije, koju shvataju i implementiraju na na\u010din \u010desto identi\u010dan na\u010dinu na koji je KPJ od svojih \u010dlanova o\u010dekivala da ponavljaju partijski kurs.<\/p>\n

Oponenti re\u017eima u slu\u017ebi istog tog re\u017eima<\/h2>\n

Zato se mnogi \u201eprirodni\u201c oponenti aktuelnom re\u017eimu u Beogradu \u010desto nalaze u poziciji otvorene ili neme podr\u0161ke istom tom re\u017eimu; ne zato \u0161to ga nu\u017eno vole, ne \u010dak ni zato \u0161to nisu u stanju da vidi svu njegovu \u0161tetnost i antidemokrati\u010dnost, ve\u0107 zato \u0161to se njihovi intelektualni horizonti iscrpljuju parolom \u201eEvropa nema alternativu\u201c.<\/p>\n

Nema ni\u0161ta kontradiktorno u tome da se u 5. oktobru vidi jedan autenti\u010dan demokratski pokret, koji je doveo do sloma jednog nedemokratskog i \u0161teto\u010dinskog re\u017eima, kao i da se prihvati da je antimilo\u0161evi\u0107evski pokret krajem proteklog veka u\u017eivao velike simpatije \u201eZapada\u201c, ne zbog pravdoljubivosti zapadnih vlada i korporacija, ili zbog njihove posve\u0107enosti demokratiji, ve\u0107 zbog sopstvenih interesa.<\/h2>\n

Tako\u0111e nije kontradiktorno prihvatiti da je slom tog re\u017eima bio va\u017ena epizoda u poku\u0161aju stvaranja demokratskog dru\u0161tva, dok su, paralelno sa poku\u0161ajima demokratizacije, a na talasu novostvorenog entuzijazma, tekli procesi pretvaranja Srbije u jedan distopijski prostor u kome \u0107e do izraza do\u0107i surovost savremenog korporativnog kapitalizma.<\/p>\n

Taj kapitalizam, kao i politi\u010dki centri mo\u0107i, kako na \u201eIstoku\u201c tako i na \u201eZapadu\u201c, vi\u0161e vole da u svojim kolonijama vide nedemokratske sisteme, dok god su im upravitelji tih sistema poslu\u0161ni. Smo\u0107i snage da se nadi\u0111e binarna logika razumevanja sveta je prvi korak ka menjanju te distopijske realnosti na bolje.<\/p>\n

Davor D\u017ealto je pravoslavni teolog lijeve orijentacije, umjetnik, istori\u010dar umjetnosti i dru\u0161tveni teoreti\u010dar, autor vi\u0161e knjiga, stru\u010dnih \u010dlanaka i umjetni\u010dkih projekata, najmla\u0111i je doktor humanisti\u010dkih nauka u Njema\u010dkoj i biv\u0161oj Jugoslaviji. Zna\u010dajan doprinos dao je i analizi procesa globalnih integracija, te kritici nacionalizma na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Trenutno predaje na Stockholm School of Theology.<\/p><\/blockquote>\n

Preokret<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smo\u0107i snage da se nadi\u0111e binarna logika razumevanja sveta je prvi korak ka menjanju te distopijske realnosti na bolje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":306050,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-306049","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306049","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=306049"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306049\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":306051,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/306049\/revisions\/306051"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/306050"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=306049"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=306049"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=306049"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}