{"id":305505,"date":"2020-10-21T07:00:19","date_gmt":"2020-10-21T05:00:19","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=305505"},"modified":"2020-10-21T07:00:19","modified_gmt":"2020-10-21T05:00:19","slug":"prl-je-protiv-kapitalizma-branicemo-interese-svih-ponizenih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/21\/prl-je-protiv-kapitalizma-branicemo-interese-svih-ponizenih\/","title":{"rendered":"‘PRL je protiv kapitalizma. Brani\u0107emo interese svih poni\u017eenih’"},"content":{"rendered":"

Autor: Mark Losoncz<\/strong><\/p>\n

Jovo Baki\u0107 je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.\u00a0 Ro\u0111en je 1970. u Beogradu gde s kra\u0107im prekidima \u017eivi od 1985. godine. \u017diveo je i u Ni\u0161u, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici. Stru\u010dno se usavr\u0161avao na Univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masa\u010dusets u Amherstu. U okviru programa CEEPUS predavao je na Karlovom univerzitetu u Pragu.\u00a0 Napisao je tri obimne monografije: Evropska krajnja desnica 1945-2018, Jugoslavija: razaranje i njegovi tuma\u010di, kao i Ideologije jugoslovenstva izme\u0111u srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941. Uz pomenuto, objavio je i tridesetak kra\u0107ih studija na srpskom, engleskom i nema\u010dkom jeziku u nau\u010dnoj periodici i zbornicima nau\u010dnih radova. U avgustu 2020. godine izabran je u Glavni odbor novoosnovane Partije radikalne levice. Mark Lo\u0161onc je za ma\u0111arski portal Merce razgovarao sa Jovom o Partiji radikalne levice, borbi sa oligarhijama i sli\u010dnostima u regionalmim politikama.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 MARK LO\u0160ONC: Do sada ste bili Socijaldemokratska unija. Dok niste promenili ime u Partiju radikalne levice, hteo sam da vas pitam nije li socijaldemokratija iz jasnih razloga danas u krizi, i nije li potreban radikalniji program i naziv? S obzirom da je do\u0161lo do va\u017enih promena, moram postaviti nova pitanja. U ranijem programu ste bili kriti\u010dni prema \u201eliberalnom kapitalizmu\u201c, i zalagali ste se, izme\u0111u ostalog, za \u201ekolektivni vid vlasni\u0161tva\u201c. Na osnovu ovoga nije bilo sasvim jasno da li ste protiv svakog oblika kapitalizma. S druge strane, kolektivno vlasni\u0161tvo je mogu\u0107 i unutar kapitalizma (jedan od klasi\u010dnih primera je kompanija Mondragon). Da li je Partija radikalne levice mnogo jasnije antikapitalisti\u010dka u odnosu na SDU?<\/strong><\/em><\/p>\n

JOVO BAKI\u0106: Svakako je to slu\u010daj. SDU, kojoj sam se priklju\u010dio krajem prethodne godine, nije ni bila antikapitalisti\u010dka do pre dve godine, kada je u njenom vo\u0111stvu sazrela misao da se preobrazi u jednu radikalno-levi\u010darsku partiju, koja je jasno antikapitalisti\u010dka, pa je u tom cilju i pozvala levi\u010dare na ujedinjenje. Odgovorili su pojedinci iz Levog samita Srbije, srpskog dela DIEM25, kao i neki od nas koji nismo pripadali nijednoj organizaciji. Protiv smo svakog kapitalizma, iako je jasno da je za radikalnu promenu dru\u0161tveno-ekonomskog sistema u jednoj maloj zemlji na periferiji svetskog kapitalisti\u010dkog sistema, kakva je Srbija, potrebna prethodna ili istovremena promena u centru svetskog kapitalisti\u010dkog sistema. Videli smo na primeru Sirize kako prolazi zemlja na poluperiferiji svetskog kapitalisti\u010dkog sistema kada poku\u0161a da se suprotstavi diktatu iz centra. No, ako talas iz centra do\u0111e, zna\u0107emo da ga iskoristimo. Dotad \u0107emo se boriti kako znamo i umemo, brani\u0107emo interese svih poni\u017eenih i uvre\u0111enih, poku\u0161avaju\u0107i da dovedemo u pitanje ideolo\u0161ku hegemoniju neoliberala i krajnjih desni\u010dara i da postepeno name\u0107emo levi\u010darske teme u javnosti Srbije.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 SDU je postojala od 1996. godine. Ako sam dobro razumeo, vi ste se dogovorili sa delom rukovodstva SDU da vam se ustupi registracija za formiranje radikalnije stranke leve orijentacije (s obzirom da je osnivanje nove partije u Srbiji veoma skupo). Imao bih nekoliko pitanja u vezi sa organizacijskom formom. Vi se u svim relevantnim sferama dru\u0161tva zala\u017eete za demokratizaciju. Kako se demokratizacija odvija unutar va\u0161e partije?<\/strong><\/em><\/p>\n

Zapravo je re\u010d o ujedinjavanju levi\u010dara iz razli\u010ditih organizacija, kao \u0161to sam objasnio u odgovoru na Va\u0161e prvo pitanje. No, naravno, osnivanje stranke jeste izuzetno skupo u Srbiji (oko 55 000 evra), \u0161to je u funkciji onemogu\u0107avanja siroma\u0161ne ve\u0107ine da se bavi politikom, pa je volja SDU da s nama ostalima okrene svoj brod sna\u017eno ulevo znatno olak\u0161ala posao. Na\u0161a partija nije liderska. Imamo kolektivno Predsedni\u0161tvo (tri \u010dlanice i dva \u010dlana) i Izvr\u0161ni odbor (jedna \u010dlanica i \u0161est \u010dlanova) kao izvr\u0161ne organe Glavnog odbora, kojem moraju oba izvr\u0161na tela da pola\u017eu ra\u010dun, dok svi zajedno odgovaraju Kongresu, za \u010dijeg delegata mo\u017ee da se prijavi svaka drugarica i drug. Na taj na\u010din se vodi borba protiv mogu\u0107ih autoritarnih tendencija u partiji. Naravno, Mihelsov \u201egvozdeni zakon oligarhije\u201c ostaje kao opasnost koja vreba u budu\u0107nosti i bi\u0107e veliki izazov da se ne podlegne takvim tendencijama.<\/p>\n

\u00a0\u00a0 U istorijskom trenutku kada opozocionari u Ma\u0111arskoj i Srbiji \u010desto zagovaraju jedinstvo \u201eopozicije\u201c, vi izjavljujete da \u201ene\u0107emo sara\u0111ivati ni sa kim, sa SzS [Savez za Srbiju, \u201eopoziciona\u201c koalicija sa deset stranaka] nemamo ni\u0161ta zajedni\u010dko\u201c. Oslanjate se na ljude koji nisu kompromitovani u\u010de\u0161\u0107em u dosada\u0161njoj strana\u010dkoj politici. \u0160tavi\u0161e, kritikovali ste i oligarhiju koja je na vlasti, i oligarhiju koja je u \u201eopoziciji\u201c (rekli ste da treba \u201ekonfiskovati imovinu narodnim neprijateljima\u201c). Govorili ste o tome da \u201eSPS [Socijalisti\u010dka partija Srbije] i Pokret socijalista nisu levi\u010dari jer sprovode desni\u010darski neoliberalni program\u201c. S obzirom da je u pitanju veoma hrabra autonomna strategija, moram da vas pitam: na koje sve saveznike ra\u010dunate? Kako \u0107ete do\u0107i do \u0161irokih narodnih masa?<\/strong><\/em><\/p>\n

Na\u0161a pozicija na prvi pogled nije sjajna, ali ube\u0111eni smo da \u0107e vremenom gra\u0111anke i gra\u0111ani shvatiti da je u njihovom najboljem interesu da nam se pridru\u017ee u razvla\u0161\u0107ivanju oligarhije. Naime, mi smo deo siroma\u0161ne ve\u0107ine nasuprot oligarhiji. Koristi\u0107emo sve dru\u0161tvene mre\u017ee na internetu, portale koji ve\u0107 postoje poput \u201eMa\u0161ine\u201c, \u010dasopise poput \u201eNovog plamena\u201c, svaki poziv na neko od sredstava javnog op\u0161tenja, da ukazujemo na zloupotrebe oligarhije i predstavljamo na\u0161 program, nude\u0107i re\u0161enja za nagomilane dru\u0161tvene probleme. Poku\u0161a\u0107emo da sa sindikatima uspostavimo vezu i intenziviramo radni\u010dke borbe. Nastavi\u0107emo i ono \u0161to smo dosad radili. Naime, na\u0161i dosada\u0161nji \u017eivoti i delanje svodo\u010de da se ne pla\u0161imo oligarhije i da smo spremni na borbu za prava svih poni\u017eenih i uvre\u0111enih u na\u0161em dru\u0161tvu: od sirotinje kojoj uzimaju jedini krov nad glavom preko penzionera kojima su protivustavno ugro\u017eena ste\u010dena prava do radnica i radnika koji rade u u\u017easnim uslovima, ponegde \u010dak i uz uskra\u0107ivanje prava da odu u toalet, i masovno ginu na gradili\u0161tima. Ima nas koji radimo na univerzitetima. Rad s intelektualnom omladinom veoma je va\u017ean u borbi protiv neoliberalne i radikalno-desni\u010darske ideolo\u0161ke hegemonije. Naposletku, ne treba isklju\u010diti saradnju s postoje\u0107im lokalnim radikalno-demokratskim pokretima u pojedinim gradovima, jer tu ima pametnog i \u010destitog sveta, istinski suprotstavljenog oligarhiji, koji mogu da budu saveznici u borbi za pravednije dru\u0161tvo. Dug i trnovit put je pred nama, ali mi smo se upravo zaputili na to putovanje, spremni na sve.<\/p>\n

Nadovezuju\u0107i se na prethodno pitanje: vi ste govorili o tome da se \u201eneke stvari ne mogu bezbolno re\u0161avati\u201c. Rekli ste da je \u201epotreban hirur\u0161ki no\u017e kako bi se tumor odstranio.\u201c U novinama smo pro\u010ditali slede\u0107e: \u201eJovo Baki\u0107 prvi je univerzitetski predava\u010d koji je posle du\u017eeg vremena pozvan u policiju na informativni razgovor zbog javno izgovorene re\u010di. Naime, Baki\u0107 je u intervjuu nedeljniku NIN rekao da je upad u zgradu Radio-televizije Srbije \u00bbbudalast, osim ukoliko se ne ide dugim cevima\u00ab\u201c. \u0160ta biste odgovorili onim \u201elevoliberalima\u201c i dogmatskim pacifistima koji su upla\u0161eni zbog ovakvih izjava? Da li to zna\u010di da demokratizacija nije mogu\u0107a bez nasilja? \u0160ta je ta\u010dno\u201erevolucionarna pravda\u201c o kojoj ste govorili?<\/strong><\/em><\/p>\n

Nema politike bez nasilja, jer se upravo oko mo\u0107i sukobljavamo u politici. Nema mo\u0107i, ako iza nje ne stoji i sila. Dr\u017eava je odre\u0111ena kao politi\u010dka zajednica koja ima monopol na upotrebu sile. No, kada je dr\u017eava nepravedna, a u kapitalizmu je po pravilu takva, pa jo\u0161 ako je, kao \u0161to je slu\u010daj u Srbiji, republiku otela i zato\u010dila mafija, onda je legitimna revolucija i svrgavanje takvog autoritarno-mafija\u0161kog re\u017eima u cilju korenitog preobra\u017eaja privrede, kulture i politike. Revolucionarna pravda podrazumeva hap\u0161enje vlastodr\u017eaca i mafija\u0161a s kojima se nalaze u sprezi, njihovo su\u0111enje, konfiskaciju nezakonito (\u010dak i po standardima bur\u017eoaske pravne dr\u017eave) ste\u010dene imovine, kao i imovine onih koji su na svojim sredstvima masovnog op\u0161tenja promovisali kriminalce, a time i kriminal, te nacionalizaciju svojine krupnih kapitalista. Su\u0161tina je da nema nepotrebnog nasilja prema nevinom svetu ili prema obi\u010dnim \u010dlanovima vladaju\u0107ih stranaka, \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e bio slu\u010daj u velikim revolucijama.<\/p>\n

Do sada ste pominjali razli\u010dite evropke uzore: Levicu Nema\u010dke, Sirizu u Gr\u010dkoj, Levicu u Sloveniji i Radni\u010dku frontu u Hrvatskoj. \u0160ta mislite, \u0161ta je ono u njihovim iskustvima \u0161to levica u Srbiji tako\u0111e mora nau\u010diti? I dodao bih jo\u0161 jedno pitanje. Srbija o\u010dajni\u010dki \u017eeli da u\u0111e u Evropsku uniju, iako joj ne ide. \u0160ta je va\u0161 stav u pogledu EU? Kako mo\u017eete odgovoriti na izazov intenzivne saradnje izme\u0111u nekih zapadnih elita i Vu\u010di\u0107a?<\/strong><\/em><\/p>\n

Bitno je ukoreniti se u \u0161irokim dru\u0161tvenim slojevima, u\u010destvovati u borbama radni\u0161tva, braniti sirotinju, poni\u017eene i uvre\u0111ene, ali i okupljati vredne i \u010destite intelektualce. Nismo iznena\u0111eni srda\u010dnim odnosima pripadnika starih evropskih oligarhija s autoritarnim vo\u0111om doma\u0107e oligarhije, jer on se nalazi na \u010delu jedne prili\u010dno bedne kolonije, pa je kao takav rado vi\u0111en u razli\u010ditim metropolama iz kojih dolaze strani izrabljiva\u010di doma\u0107eg radni\u0161tva. Mi smo sumnji\u010davi prema EU, jer to nije jedna socijalna i demokratska zajednica, ve\u0107 je re\u010d o oligarhijskoj strukturi kapitalizma koja u sebi objedinjava stare oligarhije centra svetskog kapitalisti\u010dkog sistema s mladim oligarhijama biv\u0161ih socijalisti\u010dkih dr\u017eava na (polu)periferiji tog sistema. Prema tome, niti smo impresionirani Evropskom unijom niti Vu\u010di\u0107em i doma\u0107om oligarhijom. Mi \u0107emo skretati pa\u017enju narodu da dogovori Vu\u010di\u0107a i predstavnika starih evropskih ili ameri\u010dke oligarhije ne idu u korist sirotinje, tj. velike ve\u0107ine stanovni\u0161tva, nego u korist samih stranih i doma\u0107ih oligarha. Istovremeno, veoma smo posve\u0107eni internacionalizmu kao jednoj od na\u0161ih vrhovnih vrednosti i nadamo se da \u0107emo na\u0107i iskrene saborce u politi\u010dkim partijama i pokretima koje brane i zastupaju interese radni\u0161tva i obespravljene sirotinje u svim pomenutim oligarhijama. Nadamo se da \u0107emo se sa takvim politi\u010dkim snagama u budu\u0107nosti izboriti za preobra\u017eaj EU u jednu sasvim druga\u010diju zajednicu ravnopravnih ljudi i nacija, otvorenu prema drugom i druga\u010dijem, i zasnovanu na idealima jednakosti, slobode i bratstva me\u0111u svim ljudima.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Ako sam vas dobro razumeo, smatrate da ima mnogo mistifikacije u pogledu Kosova. Kakav je stav Partije radikalne levice prema ovom pitanju?<\/strong><\/em><\/p>\n

Kosovo je u velikoj meri la\u017ean problem, jer razli\u010dite vlasti Republike Srbije se njime ve\u0107 decenijama bave, tro\u0161e\u0107i ogromnu energiju i vreme, iako na njega ne mogu su\u0161tinski da uti\u010du, dok istovremeno ne obra\u0107aju pa\u017enju na svakodnevnu muku i probleme siroma\u0161ne ve\u0107ine, a tu mogu da pomognu. Srbija nema fakti\u010dku vlast nad Kosovom jo\u0161 od agresije NATO iz 1999, dok na papiru jo\u0161 uvek mo\u017ee da se poziva na svoja prava, iako se ona iz godine u godinu u stvarnosti krune. Naravno, iz istorijskih i kulturnih razloga Kosovo je veoma va\u017eno za Srbe, a prisustvo NATO na teritoriji Kosova nikako nije prihvatljivo. Neophodno je da trupe NATO odu s Kosova, a da Albanci i Srbi do\u0111u do me\u0111usobno prihvatljivog dogovora bilo u iskrenim pregovorima bez posrednika i bez u\u010de\u0161\u0107a ratnih zlo\u010dinaca s bilo koje strane, bilo u pregovorima uz posredstvo Ujedinjenih Nacija. No, mnogo su va\u017eniji, kako od EU tako od Kosova, svakodnevni problemi \u017eivota gra\u0111ana, a naro\u010dito \u010dinjenica da su od njih autoritarni vo\u0111a, njegova porodica i mafija oteli republiku.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Jedan od izazova za pravu levicu jeste suo\u010davanje sa nasle\u0111em 1990-ih kada su la\u017eni levi\u010dari bili na vlasti. \u0160ta je ono \u0161to biste afirmisali iz tog perioda?<\/strong><\/em><\/p>\n

Iz tog razdoblja va\u017ena je antinacionalisti\u010dka borba SDU, stranke koja se, uz pomo\u0107 novih ljudi iz drugih organizacija i levi\u010dara, preobrazila ove godine u Partiju radikalne levice. Ni\u0161ta drugo se iz tog razdoblja ne mo\u017ee uzeti. \u0160tavi\u0161e, la\u017eni levi\u010dari su uspeli da levicu ogade ljudima koji bi svojim interesima trebalo da budu najvatrenije pristalice levi\u010darskih vrednosti i politika. Utoliko je na\u0161 posao te\u017ei.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Ve\u0107 se u programu SDU moglo pro\u010ditati da se zala\u017eete \u201eza teritorijalnu organizaciju Srbije kroz regionalnu, gradsku, op\u0161tinsku organizaciju i teritorijalnu autonomiju\u201c. Da li to podrazumeva federalizaciju Srbije koja \u0107e uklju\u010diti i autonomiju Vojvodine?<\/strong><\/em><\/p>\n

Federalizacija je ostala u svesti gra\u0111ana povezana s krajem socijalisti\u010dke Jugoslavije u ratovima za njeno nasle\u0111e. Utoliko nikakva federalizacija ne mo\u017ee u Srbiji dobiti bilo kakvu podr\u0161ku. Autonomija Vojvodine je dosad predstavljala na\u010din da se lovci na plen iz vladaju\u0107ih partija oligarhije udome u birokratskom aparatu i u pokrajinskim javnim preduze\u0107ima. Na\u0161a partija \u0107e se svakako zalagati za decentralizovanu dr\u017eavu, ali i unitarna dr\u017eava mo\u017ee da bude veoma decentralizovana, pa \u0161to vi\u0161e vlasti treba prebaciti na nivo gradova i op\u0161tina, a mo\u017eda i regiona, ako za to postoji istinski interes gra\u0111ana koji tu \u017eive. Vlast mora da bude na usluzi narodu, a to se posti\u017ee u\u010de\u0161\u0107em naroda u politici odnosno u re\u0161avanju sopstvenih problema. Neposredna demokratija, kao ideal, najlak\u0161e se ostvaruje na nivou malih politi\u010dkih zajednica, tj. mesne zajednice, op\u0161tine i grada. Svakako gra\u0111ani Zrenjanina ili Kikinde znaju bolje od bilo koga u Beogradu ili u Novom Sadu kako im je bez vode. Oni moraju da pokrenu inicijativu za prevazila\u017eenje tog problema, a gradska, op\u0161tinske i republi\u010dka vlast moraju da im budu na usluzi. Kanal Dunav-Tisa-Dunav jeste ne samo problem Vojvo\u0111ana, ve\u0107 cela republika mora time da se bavi, ba\u0161 kao i navodnjavanjem poljoprivrednih povr\u0161ina (naravno, pre toga se mora izvr\u0161iti nacionalizacija krupnih poljoprivrednih poseda, ali uz vo\u0111enje ra\u010duna o ekonomskoj efikasnosti). Uop\u0161te, republika mora da poma\u017ee lokalnim samoupravama da re\u0161avaju lokalne i regionalne probleme u\u010de\u0161\u0107em u velikim infrastrukturnim radovima koje lokalne samouprave ne mogu samostalno da obave. Drugim re\u010dima, op\u0161tine i gradovi postaju politi\u010dki najva\u017enije zajednice, zato \u0161to gra\u0111ani tu mogu neposredno da izraze svoje interese, a republika, kao javna stvar, tu je da im solidarno poma\u017ee da se problemi re\u0161e. Ako \u010ditava relativno mala republika bude u slu\u017ebi svakog grada i svake op\u0161tine odnosno svih njenih gra\u0111anki i gra\u0111ana, onda nema potrebe \u010dak ni za regionalizacijom (o kojoj se, razume se, mora razmi\u0161ljati i razgovarati), a kamoli za federalizacijom. Naravno, teritorijalna organizacija je va\u017eno pitanje i treba da bude re\u0161avano uz uva\u017eavanje svih iznetih argumenata i razli\u010ditih interesa.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Danas su veoma aktuelna pitanja o novim oblicima fa\u0161izma, o \u201emikrofa\u0161izmu\u201c (Delez\/Gatari) ili o \u201epostfa\u0161izmu\u201c koji se vi\u0161e ne bori protiv sna\u017ene radni\u010dke klase (G. M. Tama\u0161). Vi ste napisali knjigu o ekstremnoj desnici. Kako vidite njenu ulogu u dana\u0161njoj Srbiji? Imam u vidu i \u010dinjenicu da je nedavno na Novom plamenu bila rasprava oko toga da li treba sara\u0111ivati sa \u201edesnim populizmom\u201c (npr. vidi ovde).<\/em><\/strong><\/p>\n

Dana\u0161nja krajnja desnica u Srbiji nalazi se ve\u0107im delom pod kontrolom autoritarno-mafija\u0161kog re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Narko-karteli, povezani s vla\u0161\u0107u, rukovode navija\u010dkim grupama Crvene Zvezde, Partizana, Rada i nekih drugih klubova. Ovi \u201enavija\u010di\u201c predstavljaju regrutnu bazu razli\u010ditih desno-ekstremisti\u010dkih grupa. Spremni su da tuku protivnike vlasti, kada ova bude ugro\u017eena, pa toga svi u opoziciji moraju da budu svesni i da spreme odgovaraju\u0107e odgovore. Naravno, izri\u010dito sam protiv saradnje s ekstremnim, pa i s radikalnim desni\u010darima bilo da su pod kontrolom vlasti bilo da su u opoziciji, jer levi\u010dari mogu samo da izgube u takvim savezima.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Kako gledate na paralele izme\u0111u Orbanovog i Vu\u010di\u0107evog re\u017eima?<\/strong><\/em><\/p>\n

Obojica su izrazito autoritarni, manipuli\u0161u nacionalizmom, koketiraju s krajnjom desnicom, trude\u0107i se da je kontroli\u0161u i upotrebljavaju za ostvarenje svojih interesa. Sve su to va\u017ene sli\u010dnosti koje ih upu\u0107uju na blisku i prili\u010dno srda\u010dnu saradnju. No, ne treba prevideti razlike, jer Orban je potekao iz liberalne opozicije socijalizmu, bio \u0160oro\u0161ev stipendista (koristili smo istu Cheveningstipendiju), da bi se preobrazio u radikalnog desni\u010dara koji se izdaje za konzervativca, i mo\u017ee da bude otvoreniji autoritarni ksenofobi\u010dni nacionalista koji proteruje CEU iz Budimpe\u0161te (prave\u0107i \u0161tetu akademskom \u017eivotu svoje otad\u017ebine), dok je Vu\u010di\u0107 ponikao iz ekstremno-desni\u010darske Srpske radikalne stranke, pa sada mora da trpi razli\u010dita poni\u017eenja (tap\u0161anje Klintona po ramenu, pla\u0107anje savetni\u010dkih usluga Bleru i \u0160rederu, dovo\u0111enje Srbije u de factokolonijalni polo\u017eaj prebacivanjem ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim) u cilju pranja svoje politi\u010dke biografije.<\/p>\n

Predstavnici manjinske ma\u0111arske oligarhije u Vojvodini predstavljaju most izme\u0111u dveju oligarhija. Naravno, pozitivno je \u0161to se to odra\u017eava na relativno dobrosusedske odnose, a negativno je to \u0161to se sve odvija pod okriljem autoritarnih oligarhija koje ne prezaju ni od istorijskog revizionizma. Razlika je, bar koliko je meni poznato, u tome \u0161to Orban nije u sprezi s mafijom, narko-klanovima, a Vu\u010di\u0107 jeste; kao i u tome \u0161to Orban koketira i s veliko-ma\u0111arskim opsesijama, dok se Vu\u010di\u0107 posvetio banalizaciji nacionalizma, gradnji megalomanskih spomenika i grdnih zgradurina, poku\u0161avaju\u0107i na taj na\u010din da zameni \u201eVeliku Srbiju\u201c, nacionali\u010dki ideolo\u0161ki ideal \u0161irenja teritorija, kojem je bio odan sve do 2008, jednom periferijsko-kapitalisti\u010dkom banalizacijom \u201enebeske Srbije\u201c, uperene u visinu profitonosnih oblaka \u201eBeograda na vodi\u201c.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jovo Baki\u0107: Kosovo je u velikoj meri la\u017ean problem, jer razli\u010dite vlasti Republike Srbije se njime ve\u0107 decenijama bave, tro\u0161e\u0107i ogromnu energiju i vreme, iako na njega ne mogu su\u0161tinski da uti\u010du, dok istovremeno ne obra\u0107aju pa\u017enju na svakodnevnu muku i probleme siroma\u0161ne ve\u0107ine, a tu mogu da pomognu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":270711,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-305505","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305505","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=305505"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305505\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":305506,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305505\/revisions\/305506"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/270711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=305505"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=305505"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=305505"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}