{"id":305303,"date":"2020-10-19T08:05:43","date_gmt":"2020-10-19T06:05:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=305303"},"modified":"2020-10-19T08:05:43","modified_gmt":"2020-10-19T06:05:43","slug":"pandemija-i-demokratija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/19\/pandemija-i-demokratija\/","title":{"rendered":"Pandemija i demokratija"},"content":{"rendered":"

integralni snimak panela<\/a><\/p>\n

Autor: Ivan Krastev<\/strong><\/p>\n

O demokratiji se uvek mo\u017ee govoriti kao o krizi demokratije, i stvari tako stoje od njenog nastanka. Naravno, krize se vremenom menjaju; u na\u0161em slu\u010daju, probleme je stvorilo globalno \u0161irenje demokratije. Granica izme\u0111u demokratije i nedemokratije postala je vrlo nejasna.<\/p>\n

Danas gotovo svuda u svetu imamo izbore ali, kao \u0161to to Adam P\u0161evorski zna da ka\u017ee, demokratija je poredak u kome vlast mo\u017ee da izgubi izbore \u2013 i mada stvarno ima mnogo zemalja u kojima se izbori redovno odr\u017eavaju, ponegde vlast ne zna kako da ih izgubi.<\/p>\n

Jo\u0161 se ne\u0161to mo\u017ee primetiti, a to se posebno odnosi na zapadna dru\u0161tva: nije da ljudi imaju ose\u0107aj da su izgubili slobodu, ve\u0107 ose\u0107aju da su izgubili mo\u0107. Taj razlaz izme\u0111u ideje da imate mo\u0107, posebno mo\u0107 kao bira\u010d, i stanja slobode, otvara va\u017ena pitanja. U tom smislu, ne verujem da je kovid-19 uzrok zapitanosti nad krizom demokratije. Kao \u0161to je zaraza, kako ka\u017eu doktori, posebno opasna za ljude sa takozvanim postoje\u0107im zdravstvenim stanjima, i demokratija danas u izvesnom smislu ima neka postoje\u0107a stanja. I pre pandemije je postojalo nepoverenje u demokratske institucije, bilo je izneverenih o\u010dekivanja, mnogi su ose\u0107ali raskorak izme\u0111u ekonomskog prosperiteta i demokratije, posebno u odre\u0111enim dru\u0161tvenim grupama zapadnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Da budem iskren, koncept \u201espasavanja demokratije\u201c mi ne izgleda kao dobar okvir za razmatranje trenutnih prilika u svetu iz vi\u0161e razloga; pre svega jer verujem da \u0107e se demokratija promeniti \u2013 ona se stalno menja kroz istoriju. Ova kriza, koja nije samo kriza politi\u010dkih institucija, ve\u0107 i duboka ekonomska kriza, razotkriva slabosti na\u0161eg na\u010dina \u017eivota. Jedna od odlika demokratije, oduvek je bila, jeste da je to vrsta samokoriguju\u0107eg politi\u010dkog poretka. Ne zna\u010di da se u demokratijama ne prave gluposti ali, u pore\u0111enju sa totalitarnim re\u017eimima, demokratije su bolje u korigovanju gluposti.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Priroda politi\u010dkog poretka ne odre\u0111uje to ko \u0107e bolje reagovati na krizu. U vreme dramati\u010dne krize kao \u0161to je pandemija, dr\u017eave prakti\u010dno po\u010dinju da li\u010de jedna na drugu. Glavno pitanje postaje efikasnost, nivo dru\u0161tvenog poverenja, iskustvo sa prethodnim krizama, efikasnost dr\u017eavnog aparata. Demokratija \u0107e, naravno, platiti odre\u0111enu cenu ove krize. Videli smo da su SAD kao model demokratske dr\u017eave dosta lo\u0161e upravljale krizom, dok je model autoritarne dr\u017eave, Kina, radila dobro, bar zasad. Kriza jo\u0161 traje i tek \u0107emo videti ne samo kako se odrazila na javno zdravlje, ve\u0107 i njene ekonomske i psiholo\u0161ke posledice.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Brinu me razne stvari, ali \u010dini mi se da brigu treba oprezno usmeravati. Ne ka\u017eem da nema problema, ali u vreme pandemije mnoge demokratije ipak su jako dobro funkcionisale. Kona\u010dno, ne mo\u017eete o\u010dekivati da \u0107e se u ovoj vrsti totalne krize dr\u017eave pona\u0161ati kao u normalnom stanju. Mnogi na tragu Karla \u0160mita stalno kritikuju parlamentarne demokratije, jer se navodno ne snalaze u vanrednom stanju, ne znaju kako da donose brze i o\u0161tre odluke, ali ako pogledate zemlje kao \u0161to su Danska, Nema\u010dka i druge, vidite da su se neke od tih demokratija vrlo dobro sna\u0161le.<\/p>\n

Da bi efikasno reagovale na krizu, pojedine demokratije mogu primeniti politike koje je ina\u010de te\u0161ko zamisliti. Ta fleksibilnost je, po mom mi\u0161ljenju, znak snage demokratskog poretka, a ne njegove slabosti.<\/p>\n

S druge strane, doga\u0111aji u Ma\u0111arskoj se pogre\u0161no tuma\u010de. Naime, Orban je zatvorio parlament u kome ima apsolutnu ve\u0107inu, dakle, svakako mu odatle nije pretila opasnost. Razlog je jednostavan: opozicija je upravo bila spremna da podr\u017ei vladu u usvajanju mera, koje su ve\u0107 bile na snazi u mnogim evropskim dr\u017eavama, dok je Orbanu potrebno da o\u010duva politi\u010dku polarizaciju jer je to njegov glavni strate\u0161ki cilj.<\/p>\n

Vanredno stanje je u isto vreme bilo progla\u0161eno u mnogim evropskim demokratijama i ljudi su mogli da porede druge sa onim \u0161to se de\u0161ava u njihovoj zemlji. Posle prvih par meseci potpunog zatvaranja svega, uklju\u010duju\u0107i i institucije demokratije, mogli ste videti proteste po ulicama, parlamente koji ponovo zasedaju. U tom smislu, ne verujem da je to \u0161to se od parlamentaraca u po\u010detku tra\u017eilo da ostanu kod ku\u0107e, ne\u0161to \u0161to bi trebalo najvi\u0161e da brine, to je zaista bila privremena mera.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Da smo diskutovali o me\u0111unarodnoj saradnji pre dve godine, recimo, i da smo se pitali kakva bi to kriza bila potrebna da prinudi vlade da vi\u0161e sara\u0111uju \u2013 mo\u017eda rat, ili velike migracije, pa \u010dak i klimatske promene \u2013 verovatno bismo se slo\u017eili da je to pandemija. Virus prakti\u010dno uti\u010de na sve podjednako, ne mo\u017ee se zaustaviti na granici. Pa ipak, kad se desilo, videli smo da vlade nisu krenule u saradnju, pozatvarale su granice, intenzivirale su se neke tendencije poput rivaliteta SAD i Kine, \u0161to je dodatno snizilo efikasnost multilateralnih institucija.<\/p>\n

Istovremeno, videli smo i neke druga\u010dije situacije. Ja sam period zatvaranja proveo u bugarskoj provinciji i pratio sam kako ljudi, pozatvarani u svoje ku\u0107e, odjednom po\u010dinju da se interesuju za veliki svet. Svi ti ljudi koje dotad nije naro\u010dito zanimalo \u0161ta se zbiva izvan njihovog mesta ili dr\u017eave, odjednom su po\u010deli da se interesuju za to koliko je ljudi zara\u017eeno u Brazilu, \u0161ta se de\u0161ava u SAD i Nema\u010dkoj. Odjednom shvatamo koliko je povezan svet u kome \u017eivimo. Bilo je i puno solidarnosti na nivou porodica i kom\u0161iluka, svi smo videli kako su mladi ljudi zaista nastojali da preuzmu inicijativu iz brige za starije \u010dlanove porodica.<\/p>\n

\u010cak je i nacionalizam koji je do\u0161ao do izra\u017eaja u prvim nedeljama pandemije bio zaista druga\u010diji od nacionalizma koji je pratio izbegli\u010dku krizu 2015. Ovog puta nije se govorilo o izbeglicama po poreklu, ve\u0107 po mestu boravka. Na izvestan na\u010din, dok su vlade zatvarale granice, u mnogim zemljama Evrope migranti su tretirani jednako kao njihovi gra\u0111ani, jer se moralo spre\u010diti \u0161irenje zaraze. Tako je, na primer, u Portugaliji, paralelno sa zatvaranjem, objavljeno da \u0107e svi koji nemaju papire biti tretirani jednako kao i portugalski gra\u0111ani. Dakle, nije bilo samo isklju\u010divosti, bilo je i inkluzije.<\/p>\n

Ova kriza pokazuje se i kao kriza globalizacije i uveren sam da \u0107emo videti odre\u0111eni stepen deglobalizacije. Za nas je, na primer, socijalno-ekonomska me\u0111uzavisnost oduvek zna\u010dila izvor bezbednosti, a sada se posmatra kao izvor nesigurnosti. Odjednom smo shvatili da se od 180 klju\u010dnih trgovinskih proizvoda, 70% proizvodi samo u jednoj zemlji. Ho\u0107e li se to promeniti? Bez sumnje.<\/p>\n

Zasad mo\u017eemo da pratimo suprotstavljene trendove: na jednom nivou nema solidarnosti, na drugom je ima. SAD su u po\u010detku prakti\u010dno nestale sa globalne scene, dok je Kina vrlo agresivno koristila pandemiju za ostvarivanje svojih interesa. Zemlje su u potrazi za ad hoc koalicijama, pa mo\u017eemo pratiti kako, na primer, nema\u010dki predsednik, etiopski premijer i predstavnici drugih zemalja diskutuju kako da se budu\u0107a vakcina najbolje distribuira. Ta potraga za koalicijama izvan postoje\u0107ih multilateralnih institucija mo\u017ee biti efektivna i u osnovi ponuditi ne\u0161to \u0161to u ovom trenutku postoje\u0107e svetske institucije ne pru\u017eaju.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Verujem da \u0107emo biti u prilici da vidimo razne politi\u010dke eksperimente, \u0161to je posebno va\u017eno u trenutku kada se kriza javnog zdravlja polako pretvara u ekonomsku krizu. Tokom pandemije, ljudi su stekli vi\u0161e poverenja u lokalne nivoe vlasti, porodicu, grad, pa i nacionalnu dr\u017eavu u odnosu na multilateralne institucije. Zato \u0107e druga etapa krize umnogome zavisiti od fleksibilnosti. U po\u010detku pandemije, u martu i aprilu, stepen neizvesnosti bio je ogroman, vlade prakti\u010dno nisu znale ni \u0161ta se de\u0161ava, ni \u0161ta treba da rade, nisu imale nikakve podatke pa su po\u010dele da rade po scenariju najgoreg slu\u010daja. Uskoro su po\u010dele da kopiraju jedna drugu, pa ste \u0161irom Evrope imali totalno zatvaranje javnog \u017eivota, \u010dak i u Bugarskoj i isto\u010dnoj Evropi uop\u0161te, gde je u to vreme broj zara\u017eenih jo\u0161 uvek bio daleko ni\u017ei. To je bio dobar pristup: ako ne znate \u0161ta se de\u0161ava, najbolje je raditi kao da se de\u0161ava najgore. Sem toga, ako ne radite isto \u0161to i ostale zemlje, bira\u010di bi vam mogli postaviti nezgodna pitanja ako ne\u0161to stvarno po\u0111e po zlu. U tom smislu je hrabrost \u0160vedske da krene svojim putem zaista bila za po\u0161tovanje, bez obzira na to da li se sla\u017eete s takvim pristupom ili ne: ne mo\u017eete ostati ravnodu\u0161ni na taj stepen samopouzdanja dr\u017eave i poverenja dru\u0161tva.<\/p>\n

Me\u0111usobno kopiranje mera je, naravno, pri kraju. Sada do izra\u017eaja dolaze razlike \u2013 u broju zara\u017eenih, ekonomskim posledicama, samim dru\u0161tvima. Tako je, recimo, u isto\u010dnoj Evropi jedan od najve\u0107ih problema ostarelo medicinsko osoblje i visoka stopa zara\u017eenih me\u0111u njima, \u0161to na zapadu nije slu\u010daj. Treba eksperimentisati, jer \u0107e vlade trpeti pritisak da poka\u017eu rezultate, da objasne svoje postupke. Uli\u010dni protesti su sve brojniji i nije ih lako otpisati: nisu to tek ljudi koji odbijaju da nose maske, ve\u0107 imaju ozbiljne politi\u010dke zahteve za koje su spremni da se izlo\u017ee riziku od infekcije. Dakle, vide\u0107emo sve vi\u0161e raznih politi\u010dkih eksperimenata u raznim zemljama, i verujem da \u0107e to biti pozitivan ishod krize. Neki od tih eksperimenata \u0107e svakako biti proma\u0161aj, puko eksperimentisanje ne\u0107e osigurati uspeh, ali demokratija je oduvek bila eksperiment. Povratak eksperimentu je pozitivan znak.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Kao i ljudi, i dr\u017eave mogu biti sebi\u010dne, a da im onda u nekom trenutku postane jasno koliko je saradnja va\u017ena za opstanak. Evropska unija je odli\u010dan primer, gde je prvobitna reakcija zemalja bila zatvaranje granica, gomilanje lekova i za\u0161titne opreme. U prvih deset dana nije bilo razlike izme\u0111u Nema\u010dke i Ma\u0111arske. A onda su razlike po\u010dele da se pojavljuju, a najzna\u010dajnija je ta \u0161to je EU preduzela ono \u0161to je do pre tri-\u010detiri meseca bilo nezamislivo. Na primer, mutualizacija duga, o \u010demu se toliko raspravljalo u vreme svetske ekonomske krize ali se nikad nije realizovalo. Tako\u0111e mislim da su male dr\u017eave shvatile da \u010duvanje suvereniteta nema mnogo smisla u vreme totalne krize; saradnja je prioritet. Evropska kooperacija koja je usledila tokom leta posle prvog talasa pandemije nije luksuz koji su evropske dr\u017eave sebi mogle da priu\u0161te posle uspe\u0161ne reakcije u prvim mesecima krize, ve\u0107 su ljudi prosto shvatili da je to jedini okvir u kome se mo\u017ee biti efikasan. Posebno je redistribucija bila iznena\u0111enje za mnoge.<\/p>\n

***<\/h1>\n

\u017divimo u svetu u kome sa mnogim izazovima sa kojima \u0107emo se uskoro suo\u010diti nemamo nikakvog iskustva. Ose\u0107aj nemo\u0107i nije samo rezultat \u010dinjenice da je neko drugi uzeo mo\u0107 \u2013 jedan od paradoksa globalizacije je da svi ose\u0107aju da gube mo\u0107. Naravno da \u0107e vlade i dr\u017eave ose\u0107ati da gube mo\u0107 ali, iskreno govore\u0107i, ni najve\u0107e korporacije se danas ne ose\u0107aju naro\u010dito mo\u0107no: njihovu mo\u0107 mo\u017ee ograni\u010diti hiljadu ljudi na ulici koji pozivaju na bojkot njihove robe.<\/p>\n

Dakle, ne\u0161to se desilo sa samim konceptom mo\u0107i i to je ono \u0161to demokratiju danas \u010dini druga\u010dijom. Ranije smo imali ose\u0107aj da znamo gde je mo\u0107, \u0161ta ta mo\u0107 jeste, bilo je lak\u0161e preuzeti je i redistribuirati. A onda je mo\u0107 postala nevidljiva, \u0161to je uzgred jedan od razloga zbog kojih su teorije zavere danas tako popularne. Kada ne razumete \u0161ta se de\u0161ava, trudite se da otkrijete ko je taj mo\u0107ni akter koji radi sve ovo. Kovid-19 je uneo dodatnu konfuziju, pa mnoge vlade koriste ratni\u010dke metafore, a neprijatelja nema i ovo nije rat.<\/p>\n

Ljudi poku\u0161avaju da utvrde \u0161ta je to \u0161to zavisi od njih, \u0161to oni mogu da u\u010dine, \u0161ta je to \u0161to zapravo ho\u0107e, \u0161to korespondira sa njihovim iskustvom. Pre 10 godina Dani Rodrik je napisao knjigu o trilemi globalizacije, gde u osnovi ka\u017ee, gledajte, tri su stvari koje ne mo\u017eete imati odjednom: globalnu integraciju ekonomije, suverenitet i demokratiju. Mo\u017eete imati bilo koje dve, ali ne i tre\u0107u: mo\u017eete se integrisati i ostati suvereni, ali \u0107ete onda verovatno imati problem sa demokratijom jer \u0107e vam ljudi trpeti spoljne pritiske ekonomskih integracija; mo\u017eete i\u0107i ka integracijama i \u010duvati demokratiju, \u0161to je projekat EU, ali onda gubite ne\u0161to suvereniteta. Kriza nam je donela odre\u0111eni stepen realizma, \u0161to smatram osve\u017eenjem, jer smo se dugo pona\u0161ali kao da je ovo igra u kojoj svi pobe\u0111uju. To, naravno, ne zna\u010di da je re\u010d o igri u kojoj pobednik nosi sve, kao \u0161to neki poku\u0161avaju da nas ubede.<\/p>\n

***<\/h1>\n

Mo\u017eda \u0107e posledice ove krize li\u010diti na 1989. ali sa jednom bitnom razlikom: onda smo makar imali iluziju da znamo u kom smeru ide svet. Sada me prilike podse\u0107aju na de\u010diju knjigu, u kojoj junak istr\u010di iz ku\u0107e, uzja\u0161e konja i \u2013 odja\u0161e u svim pravcima istovremeno. Verujem da \u0107emo videti kako razne zemlje preduzimaju razli\u010dite korake, vide\u0107emo istovremeno i deglobalizaciju i globalizaciju. Negde \u0107e do\u0107i do prekida globalne trgovine, negde \u0107e do\u0107i do ja\u010de regionalne integracije; u pojedinim delovima sveta ve\u0107 dolazi do oru\u017eanih sukoba, dok se u drugima uspostavlja saradnja. Kao i uvek, verujem da je budu\u0107nost invazija nepoznatog. Zato je bolje da poku\u0161amo da razumemo \u0161ta se mo\u017ee uraditi s ovim \u0161to imamo, umesto da naga\u0111amo u kom pravcu ide svet.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Delovi izlaganja na panelu \u201eSpasavanje demokratije: saradnja i solidarnost posle pandemije\u201c u okviru 10. Beogradskog bezbednosnog foruma.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":305304,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-305303","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=305303"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":305305,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305303\/revisions\/305305"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/305304"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=305303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=305303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=305303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}