{"id":305117,"date":"2020-10-17T07:42:57","date_gmt":"2020-10-17T05:42:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=305117"},"modified":"2020-10-17T07:42:57","modified_gmt":"2020-10-17T05:42:57","slug":"zapadni-balkan-je-poslednji-otok-slobode-i-ljudskosti-u-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/17\/zapadni-balkan-je-poslednji-otok-slobode-i-ljudskosti-u-evropi\/","title":{"rendered":"‘Zapadni Balkan je poslednji otok slobode i ljudskosti u Evropi’"},"content":{"rendered":"

Autorka: Jelena Tasi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u010ce\u0161ki pisac i pravnik Blanka \u010cehova, uprkos pandemiji virusa korona, stigla je u Srbiju na predstavljenje srpskog izdanja svog romana \u201eTotal Balkan\u201c, koji je u prevodu Zorana Duki\u0107a objavila izdava\u010dka ku\u0107a Clio.<\/p>\n

Ona je tokom 2007. i 2008. kao pravnik radila na KiM u jednoj od me\u0111unarodnih misija Pitera Fejta, koji je istovremeno bio specijalni me\u0111unarodni predstavnik i specijalni predstavnik EU na Kosovu. \u010cehova ne \u017eeli da precizira u kojoj je Fejtovoj administracija radila, ali ka\u017ee da je tamo do\u0161la iz radoznalosti, posle razo\u010darenja koje je do\u017eivela u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U razgovoru za Danas go\u0161\u0107a iz \u010ce\u0161ke obja\u0161njava za\u0161to \u201eTotal Balkan\u201c nije autobiografska knjiga, nego humorom ubla\u017eena Brid\u017eit D\u017eons dnevni\u010dka interpretacija stvarnih doga\u0111aja na KiM.<\/p>\n

* Mnogi me\u0111unarodni zvani\u010dnici tvrde da im ugovori ne dopu\u0161taju da odre\u0111eni broj godina javno govore i pi\u0161u o doga\u0111ajima na KiM. Izuzetak su bili italijanski general Fabio Mini i neki visoki francuski oficiri koji su posle kosovskog iskustva napustili vojnu slu\u017ebu. Da li ste imali bilo kakvih problema kad se Va\u0161a knjiga pojavila tri godine po\u0161to ste napustili misiju na KiM?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013\u00a0 Ovo je knjiga u formi dnevnika napisana na isti na\u010din na koji je\u00a0 Helen Filding napisala \u201eDnevnik Brid\u017eit D\u017eons\u201c. Helen Filding nije Brid\u017eit D\u017eons, a ja stalno ponavljam da ovo nije autobiografska pri\u010da. To je fikcija koju niko ne mo\u017ee da zabrani da pi\u0161ete.<\/p>\n

* Zbog \u201eTotal Balkana\u201c porede Vas sa Karolom \u010capekom, kog pominjete u knjizi. Koliko u njoj ima i uticaja Jaroslava Ha\u0161eka i duha \u201eDobrog vojnika \u0160vejka\u201c?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Zvu\u010da\u0107e glupo, ali ja sam i na prijemnom na Oksfordu rekla da jako volim knjigu \u201eDnevnik Brid\u017eit D\u017eons\u201c. Tu knjigu volim zbog samoironije i samoomalova\u017eavanje svojih poslova. Nekako mi je to prirodno, jer sam i ja autenti\u010dno takva, to ne radim radi poze.<\/p>\n

* Da li zbog tog u delovima knjige u svoj humor uvodite i montipajtonovski, delom mra\u010dni i nadrealni duh \u0161ala doma\u0107eg stanovni\u0161tva?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 To su \u0161ale koje sam usput \u010dula i \u010dinilo mi se da to opisuje odnos ljudi prema doga\u0111ajima i stvarnosti. Ne bih mogla da ka\u017eem ko je na Kosovu u te\u017eoj poziciji \u2013 Srbi ili Albanci, to je sve individualno. Ja sam tamo na\u0161la puno ljudi na obe strane koji se normalno dru\u017ee. To su normalni ljudi koji ne \u017eele probleme u napetostima i sukobima. Ali, to je te\u0161ko prakti\u010dno spovesti jer ne postoji mesto na kome \u0107e se oni zajedno na\u0107i.<\/p>\n

* Da li planirate da knjigu prevedete i na albanski jezik?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Ja uvek imam veliki problem sa izborom prevodioca, a albanski ne znam. To mi je toliko dalek jezik da nisam u stanju da procenim, pogotovo ako\u00a0 se radi o ovakvoj politi\u010dkoj i humoristi\u010dnoj pri\u010di, \u0161to je mnogo te\u017ee prevesti nego ne\u0161to drugo. Osim problema kako na\u0107i pravog prevodioca, za to bi trebalo da bude zainteresovan i neki albanski izdava\u010d. Tamo nemam nikakve kontakte da bih ponudila knjigu, iako mislim da je ona jedinstvena u tome \u0161to je mogu objaviti i albanski, srpski, \u010de\u0161ki i engleski izdava\u010di jer ne izra\u017eava nikakav politi\u010dki zaklju\u010dak. Zaista sam je pa\u017eljivo pisala da se ne mo\u017ee re\u0107i da su autorka i glavna junakinja na bilo kojoj strani.<\/p>\n

* Kako ste kao pravnik prevazi\u0161li paradoks da radite u formalno i deklarativno statusno neutralnoj me\u0111unarodnoj misiji, \u010diji je glavni zadatak bila izgradnja institucija budu\u0107eg nezavisnog Kosova po planu Martija Ahtisarija, koji je Srbija odbila i koji nije razmatran u Savetu bezbednosti UN?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Pre nego \u0161to sam se zaposlila u Misiji ja sam pa\u017eljivo pratila \u0161ta se doga\u0111a i \u010dinilo mi se da je to na\u010din da se situaciju stabilizuje u regionu. Meni se \u010dinilo da je to dobro i da \u0107u ja u tome pomo\u0107i. Ko zna, mo\u017eda bi to, ako bi se napravilo kako treba, na kraju svima bilo dobro. \u201eTotal Balkan\u201c opisuje kako \u010dak i dobri planovi mogu krenuti po zlu zbog konkretnih specifi\u010dnih ljudi koje nije briga za Kosovo, Srbe i Albance, mir\u2026<\/p>\n

* Na dan jednostranog progla\u0161enja kosovske nezavisnosti 17. februara 2008, Va\u0161a junakinja bila je u avionu za London \u2013 \u201eiznad svega\u201c, ali svesna emocija kosovskih Albanaca i \u010dinjenice da je me\u0111unarodna zajednica\u00a0 prekr\u0161ila me\u0111unarodno pravo. Da li je takav stav dovoljan za o\u010duvanje li\u010dne nepristrasnosti u Misiji koja je radila na tom progla\u0161enju?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Apsolutno, jer u knjizi ima puno predloga kako bi se to moglo re\u0161iti o kojima junakinja razmi\u0161lja. Za\u0161to nije bilo podele\u00a0 \u2013 da severni deo Kosova, gde ve\u0107inom \u017eive Srbi, pripadne Srbiji, za\u0161to se podela nije napravila preko reke Ibar? Bilo je i drugih predloga. Njoj se u glavi vrti hiljadu za\u0161to i \u0161ta jo\u0161 ima iza toga da bi se to moralo ba\u0161 tako napraviti.<\/p>\n

* Misiju iznutra opisali ste kao birokratsko, parazitsko telo, za mnoge samo prilika za dobru zaradu, \u0161to je utisak i mnogih Srba na i van KiM, koji stranu upravu smatraju okupacijom. Kako su Va\u0161e kolege iz Misije reagovale na knjigu?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Mnogi od njih ne znaju ni da je knjiga iza\u0161la, jer nema neku reklamu i marketing. Englesko izdanje za \u0161est godina kupilo je 14 ljudi. To je najmanje uspe\u0161an naslov na Amazonu. Kolegama je bilo jako \u010dudno kad sam odlazila iz Misije jer je to posao koji se ne napu\u0161ta samo tako \u2013 dobar je u svakom pogledu. Mo\u017eda su oni misli da sam ja na neki na\u010din luda i \u010dudna, ali to se ne ti\u010de samo me\u0111unarodnih organizacija. I kad kao pravnik radite u \u010ce\u0161koj ili Srbiji, imate mogu\u0107nost izbora. Mo\u017eete i\u0107i u korporativnu sferu \u2013 raditi za veliku advokatsku kancelariju, iako znate da \u0107ete tamo donekle morati glumiti zbog raznih stvari koje vam ne govore iz du\u0161e, ili mo\u017eete raditi za neku malu organizaciju koja poma\u017ee ne znam kome, \u0161to je drugi na\u010din \u017eivota.<\/p>\n

* Va\u0161a junakinja zaljubila se u severni deo KiM, posebno Kosovsku Mitrovicu. Kakav ste Vi poneli utisak sa KiM?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Ja sam se zaljubila u to mesto. Meni se svi\u0111alo to \u0161to su ljudi koji tamo \u017eive \u2013 i Srbi i Albanci, iako ne mogu nigde putovati, mnogi nemaju ni putovnice, a ni para, stvorili neki svoj svet. U Kosovskoj Mitrovici ima muzi\u010dara, D\u017eez festival u Zve\u010danu je fantasti\u010dan, a i na jugu postoje neki albanski bendovi\u00a0 koje sam slu\u0161ala jer sam i sama svirala u bendu me\u0111unarodnih radnika. To me podsetilo na pri\u010du mojih roditelja o stvarnosti u \u010cehoslova\u010dkoj u sedamdesetim i osamdesetim godinama 20. veka. Sve je bilo zatvoreno, nigde se nije moglo i\u0107i i ljudi su se sami snalazili. To na Kosovu jo\u0161 na neki na\u010din \u017eivi i taj \u017eivot \u010dini zanimljivim. Pogotovo za nekog ko dolazi iz ostatka Evrope gde mo\u017ee da ide gde ho\u0107e i ima sve.<\/p>\n

* U vreme koje pominuju Va\u0161i roditelji \u010ce\u0161ka i Poljska bile su u biv\u0161oj SFRJ turisti\u010dke destinacije za zimovanja, na kojima je bilo je i baha\u0107enja, jer je Jugoslavija tada bila svet za celu Isto\u010dnu Evropu. Kako se stvari promenile da biste i Vi 2007. do\u0161li na KiM zbog \u201eegzotike\u201c iako je re\u010d o jugoisto\u010dnom delu Evrope?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Ne znam ta\u010dno \u0161ta je to, ali \u010desto ka\u017eem da je ceo Balkan, pogotovo Zapadni Balkan poslednji otok slobode i ljudskosti u Evropi.<\/p>\n

* Bez obzira na sve?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Bez obzira na sve. Tu se \u010dak mo\u017eete dogovoriti oko puno stvari o kojima nema dogovora u drugim svetovima. Pa \u010dak ni u Sloveniji, koju ne do\u017eivljavam kao Balkan, gde je sve uredno. Mislim da ljudi daju ovde vi\u0161e od sebe. Pogotovo na Kosovu, gde se snalaze \u2013 naprave sebi festival, rok akademiju u Kosovskoj Mitrovici. Svi d\u017eezeri koji dolaze na taj festival su odu\u0161evljeni, a nemaju pojma sa koliko se malo toga tamo sve napravilo. To je\u00a0 snala\u017eljivost koju volim. I mi smo \u010cesi takvi bili tokom dubokog komunizma. To nas pribli\u017eava, kao i humor koji je isti. Kosovo dodu\u0161e vi\u0161e nije egzoti\u010dno, postoje nova \u017eari\u0161ta u svetu, ali je i dalje egzotika da je re\u010d o razlici izme\u0111u medijske slike i stvarnosti. Jako je te\u0161ko u glavama ljudi promeniti sliku stvorenu o Kosovu.<\/p>\n

* \u0160ta bi preteglo kad bi se stavilo na vagu s jedne strane koliko su me\u0111unarodne misije na KiM olak\u0161ale \u017eivot ljudima \u2013 slobodu kretanja, pravdu, demokratiju i s druge strane njihovu odgovornost za to \u0161to je KiM \u201ecrna rupa\u201c kriminala i korupcije u Evropi?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 To tako jako i slo\u017eeno pitanje da se ne usu\u0111ujem da o njemu govorim. Ali, da ne ispadne da sam stalno kriti\u010dna prema svim organizacijama, \u0161to je neka pau\u0161alizacija koju ne volim, moram da ka\u017eem da postoji jedna stvar koja je jako bitna, a postoji i u knjizi. Ona se ti\u010de prisutnosti me\u0111unarodnih snaga i organizacija gde je to bilo bitno, kao \u0161to je monitoring izbora. Izbori su po\u010detak podele mo\u0107i, a tamo mo\u017ee biti takvih nenormalnih prevara \u0161to sam videla nadgledaju\u0107i vi\u0161e izbora na Kosovu. To jedna od stvari koje imaju smisla. Bilo je i drugih koje su me\u0111unarodne organizacije radile, mada mislim da su \u010desto to bili izgubljeni novci. Ali, sve to ne bih mogla da \u201estavim na vagu\u201c.<\/p>\n

* Bez obzira \u0161to su pojedini pripadnici me\u0111unarodnih misija uspostavljali prisnije veze sa doma\u0107im stanovni\u0161tvom, koliko su pravila slu\u017ebe nalagala neki vid kolonijalnog odnosa i prema Srbima i prema Albancima?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 U Misiji je bilo puno ljudi koji se dru\u017eili sa ljudima s jedne i druge strane. To smatram pozitivnim, jer zna\u010di da su pripadnici misije samo ljudi, a ne neke ma\u0161ine koje nemaju ose\u0107aja za ljude. Normalno je da do\u0111e do kontakta jer je na\u0161 posao bio i da saznamo kako ljudi tamo \u017eive. Mo\u017eda se to nekad radi na potpuno neefikasan, neprakti\u010dan i glup na\u010din. Doga\u0111alo se da sam u srpsko selo morala da idem sa Albancem prevodiocem. Oni su svi bili simpa ljudi, \u010dak su se poznavali, ali nije bilo ugodno ljudima da pri\u010daju. Pogotovo ako ja znam taj jezik, \u0161ta \u0107e mi prevodilac, ali ipak mora\u0161 da se pridr\u017eava\u0161 pravila. Sve su to sitne gluposti zbog kojih misija gubi autoritet u o\u010dima stanovni\u0161tva. Ali, ipak ima tamo puno ljudi koji daju sve od sebe i trude se, ali su u sukobu sa sistemom i ograni\u010denjem koje ta misija ima. To je jako te\u0161ko i takvi ljudi, kakva je i junakinja ove knjige, odustaju. Nemaju snage da to godinama izdr\u017ee.<\/p>\n

Jadranska nevesta<\/strong><\/p>\n

\u2013 Za razliku od \u201eTotal Balkana\u201c u knjizi \u201ePriru\u010dnik za jadransku nevestu\u201c ima dosta autobiografskih elemenata. Ja sam godinama dolazila na Pelje\u0161ac da pi\u0161em, a onda sam upoznala mog mu\u017ea i saznala kakav je \u017eivot na selu blizu Jadrana. On je skroz druga\u010diji od onog koji je moja familija zami\u0161ljala za mene. Meni su roditelji, dedovi i bake, pravnici i le\u010dnici i mo\u017eda nisu misli da \u0107u na kraju \u017eiveti u selu na ju\u017enom Jadranu. Ali, nama je tamo divno. Sad bih volela da na hrvatski prevedem \u201eJadransku nevestu\u201c, koja je napisana na \u010de\u0161kom \u2013 obja\u0161njava Blanka \u010cehova, koja je tokom dvodnevnog boravka u Srbiji roman \u201eTotal Balkan\u201c predstavila u Beogradu i Novom Sadu, razgovarala sa studentima i profesorima na Katedri za \u010de\u0161ki jezik Univerziteta u Beogradu. Ka\u017ee da je \u017eelela da poseti i KiM, ali da je zbog pandemije tamo ponovo uveden karantin za putnike.<\/p>\n

Izme\u0111u prava i pisanja<\/strong><\/p>\n

\u2013 Iako sam prvu kratku pri\u010du napisala sa sedam-osam godina, nisam mogla da se odlu\u010dim izme\u0111u prava i pisanja. U to vreme u \u010ce\u0161koj nije bilo studija kreativnog pisanja, pa sam studirala pravo. Iako sam videla da to nije i posao za mene, da mi to ne govori iz du\u0161e, radila sam jako zanimljive stvari kao pravnik i na kraju sam \u010dak u\u010dila na\u0161e suce, uklju\u010duju\u0107i i one iz Ustavnog suda, adminstrativnom pisanju. Na upis za studije kreativnog pisanja na Oksfordu nagovorila me je koleginica iz Strazbur\u0161kog suda. Bila sam prva studentica kojoj engleski nije maternji jezik, \u0161to mi je ogromna \u010dast \u2013 ka\u017ee Blanka \u010cehova.<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a>
\nFoto: Ivana Zori\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Blanka \u010cehova: Bez obzira na sve. Tu se \u010dak mo\u017eete dogovoriti oko puno stvari o kojima nema dogovora u drugim svetovima. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":305118,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-305117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305117","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=305117"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305117\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":305119,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/305117\/revisions\/305119"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/305118"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=305117"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=305117"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=305117"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}