{"id":304979,"date":"2020-10-15T06:53:38","date_gmt":"2020-10-15T04:53:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304979"},"modified":"2020-10-14T22:14:06","modified_gmt":"2020-10-14T20:14:06","slug":"zasto-vrijeme-ide-samo-u-jednom-smjeru-od-proslosti-prema-buducnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/15\/zasto-vrijeme-ide-samo-u-jednom-smjeru-od-proslosti-prema-buducnosti\/","title":{"rendered":"Za\u0161to vrijeme ide samo u jednom smjeru, od pro\u0161losti prema buduc\u0301nosti?"},"content":{"rendered":"

Putovanje kroz vreme uklju\u010duje logi\u010dke paradokse<\/strong><\/p>\n

Jedan od paradoksa putovanja kroz vreme je paradoks konzistencije ili paradoks dede. On postaje relevantan kada se tokom putovanja u pro\u0161lost promeni istorija. Recimo da \u010dovek otputuje u svoju pro\u0161lost i u njoj ubije svog dedu jo\u0161 za njegovog detinjstva. U tom slu\u010daju njegov deda ne bi mogao za\u010deti njegove roditelje, pa ne bi bilo ni njega. A kako njega ne bi bilo, on ne bi mogao ni da putuje u pro\u0161lost ni ubije svog dedu.<\/p>\n

U zakonima fizike vreme nema zadati smer<\/strong><\/p>\n

Psiholo\u0161ki, mi pro\u0161lost jasno prepoznajemo kao ne\u0161to \u0161to je iza nas i \u0161to je poznato, a buduc\u0301nost kao ne\u0161to \u0161to je pred nama i nepoznato je, prenosi Indeks.hr.<\/p>\n

Iskustvo nas u\u010di da nije moguc\u0301e okrenuti film \u017eivota unazad, a da to niko ne primeti kao ne\u0161to pogre\u0161no. Ako neki filmski zapis iz svakodnevnog \u017eivota vrtimo unazad, uglavnom je uvek svima jasno da se zbiva ne\u0161to neprirodno. Na primer, niko ne o\u010dekuje da bi \u010da\u0161a koja je sa stola pala na pod i razbila se mogla uzleteti s poda na sto da bi se na njemu ponovno sastavila u izvornu celinu ispunjenu tekuc\u0301inom. I deca mogu prepoznati da u takvim filmskim prizorima ne\u0161to ne \u0161tima.<\/p>\n

Ako s neke ta\u010dke na nekoj zgradi pustimo loptu da pada prema tlu i snimimo doga\u0111aj, moc\u0301i c\u0301emo da ga vrtimo i napred i nazad, a da niko nec\u0301e moc\u0301i rec\u0301i koji je smer pravi \u2013 je li lopta ispu\u0161tena da pada dole ili je ispucana da leti uvis. To je zato \u0161to je zakon gravitacije reverzibilan. Lopta koja pada ubrzava istom akceleracijom koja zavisi o vremenu, ba\u0161 kao \u0161to lopta ispucana uvis postupno usporava.<\/p>\n

Isto je i sa bilijarskim kuglama. Ako bela kugla juri prema crvenoj koja mirno stoji na bilijarskom stolu i pogodi je u sredinu, bela c\u0301e se zaustaviti, a crvena nastaviti istom brzinom kojom je bela stigla. Ako to snimimo i okrenemo film u suprotnom smeru, videc\u0301emo crvenu kuglu kako dolazi i udara u belu koja stoji. Projekcija filma u oba smera izgledac\u0301e jednako uverljivo. Na sli\u010dan na\u010din u vremenu su reverzibilni svi Njutonovi zakoni. Smer vremena u njima nije bitan tako da jedinice vremena nikada nemaju predznak; u formule se ne uvr\u0161tava negativno ili pozitivno vreme, vec\u0301 samo njegova apsolutna koli\u010dina.<\/p>\n

Uvo\u0111enje termodinami\u010dke strele vremena<\/strong><\/p>\n

No, u stvarnom svetu stvari ne funkcioni\u0161u kao u idealnim fizi\u010dkim modelima. Smer vremena uvek pre ili kasnije postaje o\u010dit. Ako pustite loptu da padne i da se odbija od tla, ona c\u0301e odskakivati sve ni\u017ee i ni\u017ee i vremenom se potpuno smiriti na tlu. Za\u0161to? Postoji jedna klju\u010dna razlika u odnosu na zakone fizike koja je zaslu\u017ena za na\u0161u percepciju postojanja smera vremena, a to je tzv. entropija koja proizlazi iz drugog zakona termodinamike. Entropija je veli\u010dina koja, statisti\u010dki gledano, ima zadat vremenski smer.<\/p>\n

\u0160ta su drugi zakon termodinamike i entropija?<\/strong><\/p>\n

Prema drugom zakonu termodinamike toplina vremenom prelazi s toplijeg tela na hladnije i tim procesom se raspr\u0161uje, tako da u zatvorenim sistemima vremenom dolazi do izjedna\u010davanja temperature svih tela.<\/p>\n

Ako u kantu s hladnom vodom stavimo zagrejani kamen, on c\u0301e svoju toplinu \u0161iriti na vodu, a potom i na kantu. Proces prenosa energije stac\u0301e kada se temperatura svih tela izjedna\u010di, tako da u sistemu vi\u0161e nec\u0301e biti energije koja bi se mogla iskoristiti za obavljanje nekog rada. To je tako\u0111e klju\u010dni razlog zbog kojeg ne mo\u017ee postojati perpetuum mobile, ma\u0161ina\u00a0 koji obavlja rad bez prestanka.<\/p>\n

U slu\u010daju gore navedene lopte iz stvarnog sveta kineti\u010dka energija lopte koja poskakuje raspr\u0161ic\u0301e se kroz trenje i druge procese u samu loptu, u vazduh i u tlo.<\/p>\n

Sli\u010dnu tendenciju ima i materija. Ona ima sklonost da od ure\u0111enog stanja prelazi u haoti\u010dno, a ne obratno. Ako u neku zatvorenu posudu punu vazduha ubacimo neki plin, on nec\u0301e ostati u ure\u0111enom oblaku u istom uglu u koji smo ga ubacili. Molekuli vazduha i plina me\u0111usobno c\u0301e se sudarati tako da c\u0301e se uba\u010deni plin razneti po posudi.<\/p>\n

Navedimo jo\u0161 nekoliko svakodnevnih primera entropije iz \u017eivota: 1) toplina koncentrisana u \u0161oljici kafe imac\u0301e sklonost da se raspr\u0161i po vazduhu i zidovima u sobi tako da c\u0301e se na kraju temperatura sobe i \u0161oljice izjedna\u010diti, a na\u0161a kafa c\u0301e se ohladiti; 2) atomi ili molekuli parfema nec\u0301e ostati na okupu, vec\u0301 c\u0301e se sudarati s molekulima u vazduhu i s vremenom raspr\u0161iti u prostoru oko nas, tako da c\u0301e osobe u na\u0161oj blizini osetiti njegov miris.<\/p>\n

Zajedni\u010dko za sve primere je da imamo porast entropije, odnosno porast neure\u0111enosti. Tu treba biti oprezan jer je entropija u fizici definisana rigoroznije. Na primer, smesa vode i ulja ima vec\u0301u entropiju, odnosno neure\u0111enost kada su slojevi vode i ulja razdvojeni jer je u sastavu manje iskoristive energije kada je te\u017ea voda dole, a lak\u0161e ulje gore (u beste\u017einskom stanju ne bi bilo tako). Svi sastavi imaju tendenciju da iz stanja maksimalne ure\u0111enosti prelaze u maksimalnu neure\u0111enost. Sli\u010dan put sledi i svemir \u2013 od maksimalne ure\u0111enosti koju predstavlja energija koncentrisana u jednoj ta\u010dki na po\u010detku, kroz veliki prasak i \u0161irenje u kojem se energija postupno izjedna\u010dava, svemir se krec\u0301e prema svojoj termodinami\u010dkoj smrti u kojoj vi\u0161e nec\u0301e biti tela koja bi mogla preneti svoju energiju drugim telima.<\/p>\n

Za\u0161to sve te\u017ei neredu i smrti?<\/strong><\/p>\n

Pojednostavljeno bismo mogli rec\u0301i da je puno vec\u0301a verovatnost da neki sistem te\u017ei prema haosu nego prema ure\u0111enosti. Uzmimo primer neuvezanu fasciklu od 500 stranica. Ako ih bacamo u vazduh, mnogo je vec\u0301a verovatnost da c\u0301e se stranice ra\u0161trkati nego da c\u0301e se poslo\u017eiti prema brojevima stranica. Verovatnost da se uzastopnim bacanjima stranice ponovno poslo\u017ee u pravilan redosled prakti\u010dno je zanemariva. To je posledica \u010dinjenice da stranice fascikla imaju mno\u0161tvo moguc\u0301nosti da se poslo\u017ee na pogre\u0161an na\u010din, u neure\u0111enom redosledu, a tek jedan da se poslo\u017ee u po\u010detnom. Logi\u010dno je stoga da c\u0301e se sa svakim bacanjem stranica doga\u0111ati ono \u0161to je mnogo verovatnije \u2013 povec\u0301anje nereda. Neure\u0111enost c\u0301e stoga sve vi\u0161e rasti dok ne postane tolika da moguc\u0301a zamena stranica vi\u0161e nec\u0301e menjati ukupno stanje nereda u sistemu \u2013 on c\u0301e sa svakim narednim bacanjem ostajati prakti\u010dki jednak. \u0160to fascikla ima vi\u0161e stranica, odnosno \u0161to vi\u0161e elemenata ima sastav (molekula, atoma i sl.), to c\u0301e te\u017enja povec\u0301anju nereda biti izra\u017eenija. Kada bi fascikla imala samo dve stranice, one bi se mogle poslo\u017eiti u pravilan poredak vec\u0301 nakon nekoliko bacanja (u proseku sa svakim drugim).<\/p>\n

Dakle, buduc\u0301i da svi sistemi u vremenu te\u017ee povec\u0301anju entropije, odnosno neure\u0111enosti, a ne obratno, u svemiru opa\u017eamo da vreme ima smer. Kao \u0161to smo rekli na po\u010detku, o\u010dekujemo da c\u0301e \u010da\u0161a koja pada sa stola rezultirati stanjem vec\u0301eg nereda \u2013 razbijenom \u010da\u0161om i prolivenom vodom. Obratno je toliko malo verovatno da mo\u017eemo o\u010dekivati da se nec\u0301e dogoditi, barem ne za trajanja svemira.<\/p>\n

Je li \u017eivot izuzetak od entropije, a time i rezultat kreacije ili je rezultat entropije?<\/p>\n

Postoje neki izuzeci od ovakvog procesa kretanja svega od ure\u0111enosti prema haosu. Jedan od primera je nastanak \u017eivih organizama koji su svakako organizovaniji od sastavnih delova – molekula.<\/p>\n

Taj argument rado koriste kreacionisti koji smatraju da je ure\u0111enost \u017eivih organizama odstupanje od drugog zakona termodinamike, \u0161to bi trebalo da zna\u010di da \u017eivot nije mogao nastati sam od sebe, vec\u0301 isklju\u010divo uplivom Boga.<\/p>\n

No, fizi\u010dar D\u017eeremi England s MIT-ja smatra sasvim suprotno \u2013 da je entropija mogla biti podsticaj za nastanak \u017eivota, a ne prepreka. On smatra da su \u017eivi organizmi odli\u010dni raspr\u0161iva\u010di energije, \u0161to zna\u010di da svojim razvojem, a naro\u010dito replikacijom, doprinose povec\u0301anju entropije. \u017divi organizmi, koji se temelje na ugljeniku, uspe\u0161niji su u hvatanju energije iz okoline i u raspr\u0161ivanju unaokolo nego nasumi\u010dne skupine atoma ugljenika. Prema Englandovoj tezi, predstavljenoj u \u010dasopisu Hemikal fiziks 2014. godine, skupine atoma koje pokrec\u0301u spoljni izvori energije poput Sunca ili hemijskog goriva, okru\u017eene okeanom ili atmosferom, vrlo \u010desto c\u0301e se postupno preraspore\u0111ivati na takav na\u010din da c\u0301e apsorbovati i raspr\u0161ivati vi\u0161e energije, \u010dime c\u0301e pogodovati entropiji.<\/p>\n

England je ovu ideju testirao u sistemima koje sna\u017eno pokrec\u0301u spolja\u0161nji izvori energije poput sun\u010devih zraka, a nalaze se u okru\u017eenjima u koje mogu apsorbovatii i ispu\u0161tati toplotu. Nau\u010dnici smatraju da je \u017eivot mogao nastati upravo u takvim sistemima.<\/p>\n

Englandove studije pokazale su da c\u0301e u takvim sistemima najvec\u0301u verovatnost za razvoj imati one formacije koje sna\u017enije apsorbuju i sna\u017enije raspr\u0161uju energiju. Pritom isti\u010de da je razmno\u017eavanje, temelj evolucije \u017eivota, jedan od mehanizama kroz koje sistem mo\u017ee raspr\u0161ivati sve vi\u0161e energije, buduc\u0301i da stvara sve vi\u0161e i vi\u0161e raspr\u0161iva\u010da.<\/p>\n

Dakle, moglo bi se rec\u0301i da je entropija zaslu\u017ena i za postojanje smera vremena i za postojanje \u017eivota i smrti.(Izvor:Sputnjik)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedno od pitanja koje ljudi postavljaju od kada postoje filozofija i nauka jeste za\u0161to se vrijeme uvijek krec\u0301e samo u jednom smjeru od pro\u0161losti preko sada\u0161njosti prema buduc\u0301nosti, odnosno za\u0161to vrijeme ima ireverzibilan smer.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-304979","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304979"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304979\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304982,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304979\/revisions\/304982"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}