{"id":304772,"date":"2020-10-12T16:01:57","date_gmt":"2020-10-12T14:01:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304772"},"modified":"2020-10-12T16:04:49","modified_gmt":"2020-10-12T14:04:49","slug":"teska-vremena-za-albaniju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/12\/teska-vremena-za-albaniju\/","title":{"rendered":"Te\u0161ka vremena za Albaniju"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: <\/strong>Ornela Liperi*<\/strong><\/p>\n

Svakog dana ulaz u glavni grad Albanije, Tiranu, blokiran je saobra\u0107ajom. Ulice su krcate ljudima koji \u017eure da izvr\u0161e svoje svakodnevne zadatke. Kafi\u0107i su gotovo prepuni. Neki od gra\u0111ana nose maske, ali ve\u0107ina je nesavesna. Visoke zgrade i neboderi ni\u010du u centru i na svakom \u0107o\u0161ku glavnog grada. A dani kada je sve bilo zaustavljeno, a ulice prazne izgledaju nam tako daleko.<\/p>\n

Na\u017ealost, ovo je samo fasada iza koje se krije gorka stvarnost. Albanska ekonomija ozbiljno je pogo\u0111ena pandemijom virusa KOVID-19. Nacionalni institut, INSTAT, upravo je objavio da albanska ekonomija u drugom tromese\u010dju 2020. godine bele\u017ei pad za 10,2 posto u odnosu na isti period<\/a> u 2019 godini. To je najve\u0107i pad od 1997. godine, kada je zemlju pogodila kriza prouzrokovana padom piramid<\/u>alnih<\/u> prevara.<\/p>\n

“Delatnosti poput trgovine, transporta i ugostiteljstva” su najpogo\u0111enije. Ova grupa usluga bele\u017ei pad za 26,3 posto u odnosu na drugi kvartal 2019 godine.<\/p>\n

Natpisi ,,Izdaje se” mogu se videti na ulicama Tirane i mnogih drugih gradova. Zvani\u010dni podaci Uprave za javne prihode pokazuju da broj poslovnih subjekata (od kojih je ve\u0107ina mali) koji su pre\u0161l<\/u>i<\/u> u neaktivn<\/u>e<\/u> pove\u0107ao se za vi\u0161e od 40 posto u periodu maj-avgust 2020. u odnosu na isti period 2019 godine. Ve\u0107ina njih krivicu nalazi u Kovidu i padu kupovne mo\u0107i. To se moglo o\u010dekivati \u200b\u200bu zemlji u kojoj su male trgovinske radnje i usluge klju\u010dne za zapo\u0161ljavanje (na primer, postoji oko 18 000 barova i restorana ili 16 posto od ukupnog broja subjekata u dr\u017eavi, prema podacima INSTAT-a).<\/p>\n

Po\u010detkom aprila Svetska banka upozorila je da je Albanija izlo\u017eena riziku zbog velike sive ekonomije i visoke stope samozapo\u0161ljavanja (sa stopom samozapo\u0161ljavanja od 34,7 posto od ukupnog broja zapo\u0161ljenja, Albanija je prema ovom pokazatelju na prvom mestu u regionu). ,,Zemlje sa nesrazmernim neprijavljenim radom na crno, privremenim zapo\u0161ljavanjem i samozapo\u0161ljavanjem suo\u010di\u0107e se sa rastu\u0107om nezaposleno\u0161\u0107u, \u0161to \u0107e uzrokovati zna\u010dajne pote\u0161ko\u0107e, pogotovo ukoliko ne postoji odgovaraju\u0107a socijalna za\u0161tita.” ka\u017eu<\/a> iz banke.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor: Svjetska banka<\/p>\n

Vlada je usvojila dva paketa za podr\u0161ku gra\u0111anima i preduze\u0107ima pogo\u0111enim pandemijom virusa KOVID-19 u iznosu od 45 milijardi leka (2,8 posto BDP-a), koji se sastoje od bud\u017eetske potro\u0161nje, dr\u017eavnih garancija, odlaganja poreza i subvencionisanja plati za period mart-maj.<\/p>\n

Me\u0111utim, nakon prestanka podr\u0161ke platama, nezaposlenost je naglo porasla. Slu\u017ebeni podaci INSTAT-a pokazuju da je u prvoj polovini 2020. godine oko 50 000 gra\u0111ana ostalo bez posla ili oko 6 posto ukupne radne snage u privatnom sektoru (nepoljoprivredne i poljoprivredne usluge). Ovo je najve\u0107i pad zabele\u017een u poslednjih deset godina. Oko 60 posto nezaposlenih su mladi<\/a>, do 29 godina.<\/p>\n

Pandemija je tako\u0111e imala negativan uticaj i na dr\u017eavni bud\u017eet. Do sredine 2020. godine javni dug je porastao na 80 posto BDP-a, \u0161to je 14 procentnih poena vi\u0161e od kraja 2019. godine, dostigav\u0161i \u200b\u200bnajvi\u0161i nivo do sada. U junu 2020 godine Albanija je izdala evroobveznicu u iznosu od 650 miliona evra kako bi pomogla u pokrivanju potrebnih sredstava.<\/p>\n

Duboki koreni krize<\/strong><\/h2>\n

\u010cak i pre krize izazvane pandemijom, Albanija, jedna od najsiroma\u0161nijih zemalja u Evropi, sa BDP-om po glavi stanovnika od samo 31 posto od proseka Evropske unije, postigla je mali napredak. Ovaj nivo je ostao nepromenjen poslednjih nekoliko godina, \u0161to ukazuje da je zemlja zaglibila u takozvanom procesu konvergencije. Ovaj nivo siroma\u0161tva smatra se jednim od klju\u010dnih faktora za visoku stopu emigracije i sve ve\u0107e uklju\u010denosti stanovni\u0161tva u kriminal vezan za trgovinu drogom i \u0161vercom .<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor: Eurostat<\/p>\n

Rast u 2019. godini pao je sa 4 posto od protekle godine na 2 posto, kao rezultat sna\u017enog zemljotresa koji je pogodio centralnu Albaniju 26. novembra i pad proizvodnje elektri\u010dne energije zbog suvog vremena. Javni dug je na kraju 2019. godine bio na neodr\u017eivo visokom nivou od oko 70 posto BDP-a, ostavljaju\u0107i kreatorima politike manje finansijskog prostora u odnosu na druge zemlje u regionu, poput Srbije (52 posto) ili Severne Makedonije (39 posto).<\/p>\n

MMF predvi\u0111a da \u0107e se do kraja 2020 godine fiskalni deficit pove\u0107ati na oko 7 posto BDP-a, a da \u0107e javni dug nadma\u0161iti 80 posto BDP-a.<\/p>\n

\"\" \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvor: MMF<\/p>\n

Strukturne slabosti zemlje do\u0161le su do izra\u017eaja tokom pandemije. Lo\u0161e pla\u0107eni rad i rad na crno bili su \u0161iroko rasprostranjeni. Prose\u010dna plata albanskih radnika najni\u017ea je na Zapadnom Balkanu (u smislu pariteta kupovne mo\u0107i), prema Svetskoj banci. Preko 30 posto radnih mesta je rad na crno. Broj radnih mesta sa nepunim radnim vremenom i samozapo\u0161ljavanjem najve\u0107i je u regionu. Poljoprivreda, koja ima nisku stopu produktivnosti, \u010dini gotovo 40 posto ukupne zaposlenosti, a proizvodnja i usluge su nedovoljno razvijene. Niske plate su glavna konkurentna prednost izvoznika, poput proizvo\u0111a\u010da tekstila koji uglavnom izvoze u Italiju. Izvoz robe u Italiju, glavnog trgovinskog partnera Albanije, smanjio se za vi\u0161e od 40 posto tokom zatvaranja dr\u017eave (mart-maj 2020.) i za 15 posto u junu-julu u odnosu na prethodnu godinu. Sveukupno, ukupan izvoz robe u prvih sedam meseci 2020. godine opao je za 17 posto u <\/u>pore\u0111enj<\/u>u<\/u> sa prethodnom godinom.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e ekonomski pad pove\u0107ati siroma\u0161tvo. Prema Svetskoj banci, pre krize prouzrokovane Kovidom-19, otprilike oko 4 od 10 Albanaca \u017eivelo je sa manje od 5,5 ameri\u010dkih dolara dnevno.<\/p>\n

Rane projekcije Svetske Banke o siroma\u0161tvu nakon zemljotresa i pandemije KOVIDOM-19 predvi\u0111aju da \u0107e se siroma\u0161tvo i dalje kretati oko 40 posto u 2020 godini, podrivaju\u0107i napredak u smanjenju siroma\u0161tva postignutom poslednjih godina rasta.<\/p>\n

Oporavak \u0107e biti te\u017ei nego \u0161to se o\u010dekivalo<\/strong><\/h2>\n

Po\u010detne nade o brzom oporavku blede. Turizam, jedan od glavnih pokreta\u010da albanske ekonomije, uspeo je da pre\u017eivi uz ,,pomo\u0107” gra\u0111ana Kosova. Ali njegov uticaj na ekonomiju bio je marginalan u odnosu na prethodne godine kada je privreda cvetala. Broj stranih pristiglih dr\u017eavljana na teritoriji Albanije u ovih osam meseci 2020 godine smanjio se za 64,2 posto u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Prema Me\u0111unarodnom aerodromu u Tirani, jedinom aerodromu u zemlji, \u010darter letovi su pali za oko 70 posto u proteklih sedam meseci 2020 godine u odnosu na prethodnu godinu.<\/p>\n

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svojim najnovijim “Regionalnim ekonomskim procenama” predvi\u0111a da \u0107e Albanija i Crna Gora imati najve\u0107i pad u 2020, sa -9 posto, zbog velike zavisnosti od turizma. Srbija \u0107e do\u017eiveti manji pad od samo -3,5 posto, a zatim slede Severna Makedonija, Bosna i Kosovo (5 posto, respektivno). Celi zapadni Balkan zabe\u017ei\u0107e pad od 5,1 posto, \u0161to je vi\u0161e od prognoze od -3,9 posto za regione EBRD-a.<\/p>\n

I pored toga \u0161to prognoza za protekli izve\u0161taj za maj 2020. godine ostaje nepromenjena, EBRD je smanjio procenu albanske ekonomije za slede\u0107u godinu za 7,5 procenta. Ekonomija \u0107e slede\u0107e godine imati porast od samo 4,5 posto, u odnosu na po\u010detnu procenu od 12 posto. Ovo je najve\u0107a korekcija prema dole ne samo u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, ve\u0107 i u svim regionima EBRD-a.<\/p>\n

Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) tako\u0111e ima pesimisti\u010dne prognoze. U Zaklju\u010dku Prve nadzorne misije programa, MMF je prilagodio procenu za 2020. godinu sa -5 posto u aprilu na -7,5 posto, \u0161to odra\u017eava zavisnost zemlje od turizma i novca koji se \u0161alje iz inostranstva.<\/p>\n

Ovo je signal da mo\u017ee do\u0107i do oporavka u obliku slova ,,V.\u201d I pored toga \u0161to se o\u010dekuje da \u0107e ekonomija po\u010deti da se oporavlja u drugoj polovini 2020. godine i postepeno ja\u010dati tokom 2021. godine, kako se uticaj \u0161okova smanjuje, a rekonstrukcija od zemljotresa nastavlja, povratak u normalu traja\u0107e du\u017ee.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor: INSTAT<\/p>\n

Iseljavanje je “najbr\u017ee” re\u0161enje<\/strong>\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Od ranih 1990-ih, nakon \u0161to je zemlja pre\u0161la iz socijalisti\u010dkog u demokratski sistem, migracija albanskog stanovni\u0161tva po\u010dela je naglo da raste. Procenjuje se da je 1,2 miliona ljudi pobeglo iz zemlje u poslednje tri decenije ili vi\u0161e od 40 posto<\/a> ukupnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor: Eurostat<\/p>\n

Ovaj trend ponovo je za\u017eiveo 2014. godine i danas je Albanija lider po broju zahteva za azil u zemljama EU +, na prvom mestu me\u0111u zemljama Zapadnog Balkana i me\u0111u prvih deset<\/a> u svetu.<\/p>\n

Mladi su ti koji najvi\u0161e napu\u0161taju zemlju. Podaci Eurostata pokazuju da je oko 80 posto tra\u017eioca azila u 2014. godini bilo mla\u0111e od 34 godine. Jedna tre\u0107ina njih je bila mla\u0111a od 14 godina, \u0161to je o\u010dajni\u010dki znak za roditelje o budu\u0107nosti njihove dece u Albaniji!<\/p>\n

Budu\u0107i da bi pandemija mogla dodatno da pove\u0107a siroma\u0161tvo u Albaniji, o\u010dekuje se da \u0107e Albanci ponovo potra\u017eiti uto\u010di\u0161te u iseljavanju, \u0161to \u0107e obremeniti brzi i odr\u017eivi ekonomski razvoj zemlje!<\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/strong><\/a>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/a>\u00a0(Makedonije), u saradnji sa\u00a0ABCnews.al<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija),\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora),\u00a0Prlija<\/strong><\/a>\u00a0(Hrvatska) i\u00a0SEGA<\/strong><\/a>\u00a0(Bugarija).<\/p>\n

*Ornela Liperi je od 2002. godine glavna urednica \u010dasopisa Monitor, jedinog nedjeljnog ekonomskog \u010dasopisa u Albaniji, a\u00a0 i urednica ekonomskog portala www.monitor.al od 2012. Diplomirala je 1997. u Tirani na Ekonomskom fakultetu (marketing). Tako\u0111e je diplomirala na studiju\u00a0 Upravljanje poduze\u0107ima na Francuskom upravnom institutu u Tirani i Univerzitetu Bordo u Francuskoj. Pola godine\u00a0 je bila akademska istra\u017eiva\u010dica na Oksfordu (Velika Britanija). Autorica je brojnih istra\u017eiva\u010dkih radova, studija, \u010dlanaka i publikacija o makroekonomskoj situaciji u Albaniji, kao i o procesu integracija.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekonomski oporavak bi\u0107e te\u017ei nego \u0161to se o\u010dekivalo (Foto: cnn.com)<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":304787,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-304772","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304772","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304772"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304772\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304788,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304772\/revisions\/304788"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/304787"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304772"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304772"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304772"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}