{"id":304722,"date":"2020-10-12T08:14:40","date_gmt":"2020-10-12T06:14:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304722"},"modified":"2020-10-12T08:14:40","modified_gmt":"2020-10-12T06:14:40","slug":"srbija-i-kosovo-2020-barometar-balkanske-potcinjenosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/12\/srbija-i-kosovo-2020-barometar-balkanske-potcinjenosti\/","title":{"rendered":"Srbija i Kosovo 2020: barometar balkanske pot\u010dinjenosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Anja Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to su memorandumi \u201e\u0161tednje\u201c nametnuti gr\u010dkoj radni\u010dkoj klasi bili 2015. godine, a poga\u017eeni referendum o promeni imena Makedonije 2018, ove godine je sporazum o privrednoj normalizaciji odnosa izme\u0111u Srbije i Kosova potpisan u SAD. Da balkanske elite ne vode politiku u interesu ve\u0107ine svog stanovni\u0161tva \u2013 radni\u010dke klase balkanskih zemalja \u2013 ve\u0107 da predstavljaju poslu\u0161ne pione u manevrima velikih sila, ve\u0107 mesec dana slikovito pokazuju posledice sporazuma potpisanog u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n

Makar zna\u010daj ovog sporazuma i bio samo simboli\u010dki \u2013 \u0161to je, dodu\u0161e, promptnim otvaranjem kancelarije ameri\u010dke Razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, kao i predlogom da se jezero Gazivode u \u010dast pomiriteljskog sporazuma preimenuje u jezero Tramp, ve\u0107 dovedeno u pitanje \u2013 lovorike ne ubiru ni Vu\u010di\u0107 ni Hoti, koji su kao predstavnici Srbije i Kosova potpisali sporazum, ve\u0107 ameri\u010dki predsednik koji \u0107e se u novembru (pod uslovom da pre\u017eivi zarazu virusom o \u010dijoj je bezazlenosti prethodno skrojio na desetine teorija zavere) suo\u010diti sa mogu\u0107no\u0161\u0107u reizbora. \u0160tavi\u0161e, i Vu\u010di\u0107 i Hoti nai\u0161li su na opravdano nezadovoljstvo kako stanovni\u0161tva u \u010dije ime su navodno nastupali u Va\u0161ingtonu, tako i niza drugih aktera koji su implicirani sporazumom \u2013 od Evropske unije, preko arapskih zemalja, do Kine.<\/p>\n

Nasuprot Donaldu Trampu, kome sporazum pru\u017ea jo\u0161 jedan povod za hvalisanje navodno mirotvorskom politikom, a ameri\u010dkom imperijalizmu daje zalog kompetitivnih prednosti u odnosu na druge imperijalisti\u010dke sile koje se iz vlastitih politi\u010dko ekonomskih interesa otimaju za Balkan \u2013 poput EU, Rusije, Kine i drugih \u2013samim balkanskim narodima izme\u0111u kojih je sporazum navodno sklopljen on pru\u017ea jo\u0161 jedan dokaz vlastite pot\u010dinjenosti imperijalisti\u010dkom diktatu. Najve\u0107i zalog ovog sporazuma za radni\u010dku klasu Srbije i Kosova jeste \u0161to nas, kao i Gr\u010dka 2015. i Makedonija 2018. godine, podse\u0107a da se nezavisna, internacionalisti\u010dka i solidarna politi\u010dka alternativa gradi samo na\u0161om sopstvenom borbom i anga\u017emanom, a ne servilnim odlukama na\u0161ih vlastodr\u017eaca potpisanim pod patronatom velikih sila.<\/p>\n

Pre sporazuma: privredne abnormalnosti i ameri\u010dki \u201elek\u201c<\/h2>\n

Razlog \u0161to je privredna normalizacija istaknuta kao fokus ovog sporazuma le\u017ei u ulozi koju su SAD ove godine preuzele u medijaciji odnosa izme\u0111u Srbije i Kosova. Naime, kada je vlada Ramu\u0161a Haradinaja krajem 2018. godine pove\u0107ala carine na uvoz proizvoda iz Srbije najpre za 10%, a potom, u odgovoru na neuspeh Kosova da se kao nezavisna dr\u017eava pridru\u017ei Interpolu, za 100%, do\u0161lo je do zastoja u pregovorima izme\u0111u dve zemlje. Evropska unija, kao vode\u0107i medijator u pregovorima, mesecima nije uspevala ni da \u201eodmrzne\u201c dijalog, ni da obezbedi da sporazumi koji su ranije potpisani izme\u0111u Srbije i Kosova, a pod njenim pokroviteljstvom, budu ostvareni u praksi.<\/p>\n

Haradinaj je u me\u0111uvremenu, nakon \u0161to mu je u julu 2019. godine upu\u0107en poziv da se kao osumnji\u010deni za ratne zlo\u010dine pojavi na me\u0111unarodnom sudu u Hagu, dao ostavku na mesto premijera, pri \u010demu su povi\u0161ene carine na proizvode iz Srbije (i Bosne i Hercegovine) ostale netaknute. Uslov koji je odlaze\u0107a Haradinajeva vlada postavila bio je da Srbija zvani\u010dno prizna Kosovo kao nezavisnu dr\u017eavu, pa da pove\u0107anje carina bude ukinuto. Dalje odlu\u010divanje o privrednim i politi\u010dkim odnosima Kosova i Srbije tako je prepu\u0161teno novoj vladi, koja je formirana skoro \u010detiri meseca nakon \u0161to je pokret \u201eSamoopredeljenje\u201c (Vet\u00ebvendosje) odneo pobedu na parlamentarnim izborima odr\u017eanim 6. oktobra.<\/p>\n

Nova kosovska vlada pod upravom Aljbina Kurtija bila je, me\u0111utim, kratkog daha. Ona se na\u0161la pod zdru\u017eenim unutra\u0161njim i spolja\u0161njim pritiscima: iznutra su je podrivali sukobi sa dobro ustanovljenom kosovskom politi\u010dkom elitom, \u010diji je deo ve\u0107 dve decenije unazad bila i Demokratska liga Kosova (LDK), koalicioni partner u Kurtijevoj vladi; spolja se na\u0161la pod pritiscima da se povinuje politi\u010dkoj volji stranih sila koje najmanje 12 godina, otkada je Kosovo proglasilo nezavisnost, svojim prisustvom efektivno spre\u010davaju Kosovo da vodi nezavisnu dr\u017eavnu politiku \u2013 u pitanju su SAD i EU (odnosno KFOR i Euleks kao njihove \u201esigurnosne\u201c ispostave na Kosovu). Ti pritisci su podrazumevali i ponovljeni zahtev SAD i EU da se pove\u0107ane carine uvedene 2018. godine \u0161to pre ukinu, a Kosovo i Srbija vrate za pregovara\u010dki sto.<\/p>\n

Kada je Kurti odbio da automatski ukine carine i umesto toga predlo\u017eio model reciprociteta \u2013 postepenog smanjivanja carina u zamenu za ustupke Srbije, pre svega stopiranje kampanje \u201eotpriznavanja\u201c Kosova koju je ministarstvo spoljnih poslova Srbije vodilo me\u0111u zemljama koje su ve\u0107 priznale nezavisno Kosovo \u2013 SAD su po\u010dele da ucenjuju kosovsku politi\u010dku vrhu\u0161ku povla\u010denjem svojih trupa i finansija. Kolonijalizovana politi\u010dka elita na Kosovu je izme\u0111u Kurtija, predvodnika pokreta koji je odneo pobedu na izborima obe\u0107avaju\u0107i socijalne promene i raskid sa korumpiranim sistemom, i svog vi\u0161edecenijskog ameri\u010dkog patrona, odabrala potonjeg, a Kurtijevoj vladi izglasala nepoverenje i oborila je 25. marta.<\/p>\n

Pove\u0107ane carine kona\u010dno su ukinute po\u010detkom juna, odlukom vlade sada\u0161njeg premijera Avdulaha Hotija, koji dolazi iz redova LDK-a. Time su, po volji SAD i EU, restartovani pregovori Srbije i Kosova. No, u ovim pregovorima SAD su po\u010detkom godine preuzele proaktivniju ulogu, uspostavljaju\u0107i, re\u010dima Trampovog specijalnog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova, Ri\u010darda Grenela, novu podelu posla, po kojoj su SAD zadu\u017eene za ekonomski, a EU za politi\u010dki aspekt normalizacije odnosa. Druga\u010dije re\u010deno, SAD \u201esamo\u201c \u0161ire kapitalizam, dok se u unutra\u0161nja politi\u010dka pitanja zemalja navodno ne me\u0161aju.<\/p>\n

Naravno, kao \u0161to ne postoji mirotvorski imperijalizam, ni ekonomsko odlu\u010divanje ne mo\u017ee se odvijati nezavisno od politi\u010dkog. Sadr\u017eina sporazuma potpisanog u Va\u0161ingtonu i reakcije drugih imperijalisti\u010dkih interesenata za Balkan to jasno pokazuju.<\/p>\n

Ekonomija bez politike?<\/h2>\n

Nijedna ekonomska mera koju sporazum predvi\u0111a nije \u201e\u010disto\u201c ekonomska, kako Ri\u010dard Grenel voli da predstavlja Trampovu verziju ameri\u010dkog imperijalizma. Tako je izgradnja saobra\u0107ajne infrastrukture \u2013 auto-puta i pruge izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine (sa poveznicama izme\u0111u Pri\u0161tine i Merdara i Pri\u0161tine i Ni\u0161a), koji su ina\u010de predvi\u0111eni jo\u0161 sredinom februara u okviru izjave o namerama koju su Srbija i Kosovo potpisali pod ameri\u010dkim pokroviteljstvom, a u kontekstu zamrznutog briselskog dijaloga \u2013zavisna od ameri\u010dkih kredita koje treba da obezbede Razvojna finansijska korporacija (DFC) i EXIM (Export\u2013Import) banka. Obe kreditne institucije imaju za cilj da podsti\u010du ameri\u010dki privatni biznis van SAD. U januaru dogovoreno obnavljanje letova izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine (ponovo kao proizvod ameri\u010dke, a ne evropske diplomatije) tako\u0111e je prepu\u0161teno jednoj privatnoj kompaniji \u2013 podru\u017enici nema\u010dke Lufthanse, kompaniji Eurowings \u2013 \u0161to zna\u010di da \u0107e o cenama avionskih karata i drugim putnim tro\u0161kovima odlu\u010divati strana privatna kompanija.<\/p>\n

Pored auto-puta i pruge, sporazum predvi\u0111a da DFC i EXIM obezbe\u0111uju kredite i za poslovanje malih i srednjih preduze\u0107a u Srbiji i na Kosovu, kao i za eventualne druge bilateralne projekte. Uz to, ameri\u010dko ministarstvo energetike i druga relevantna tela ameri\u010dke vlade bi\u0107e uklju\u010dena u odlu\u010divanje o kori\u0161\u0107enju vodnih i energetskih resursa jezera Gazivode. Srbija i Kosovo obavezali su se i na \u201ediverzifikaciju izvora energije\u201c, \u0161to je eufemizam za smanjenje pre svega ruskog, ali u poslednjih nekoliko godina i kineskog udela (uglavnom preko privatizacije nekada dr\u017eavnih preduze\u0107a, kao u slu\u010daju \u017delezare Smederevo koja je sada u stoprocentnom vlasni\u0161tvu hongkon\u0161ke privatne kompanije New-Silkroad Holding) u snabdevanju balkanskih zemalja energijom. \u0160tavi\u0161e, sam Ri\u010dard Grenel je nakon potpisivanja sporazuma to neuvijeno i rekao \u2013 glavni rezultat sporazuma je Trampova diplomatska pobeda u svojevrsnom hladnom ratu protiv Rusije i Kine.<\/p>\n

U ovom kontekstu treba posmatrati i eksplicitnije politi\u010dke (a ne \u201e\u010disto\u201c ekonomske) odredbe sporazuma, koje se pre svega ti\u010du odnosa Srbije i Kosova sa Izraelom. Obe zemlje su se, naime, obavezale na progla\u0161avanje libanskog Hezbolaha teroristi\u010dkom organizacijom, a obe su i pristale da Jerusalim tretiraju kao glavni grad Izraela, uprkos \u010dinjenici da je isto\u010dni deo grada jo\u0161 od \u0160estodnevnog rata 1967. godine pod izraelskom okupacijom. Isto\u010dni Jerusalim, koji je prete\u017eno naseljen palestinskim \u017eivljem, me\u0111unarodno se tretira kao budu\u0107i glavni grad nezavisne palestinske dr\u017eave (u sklopu tzv. dvodr\u017eavnog re\u0161enja), usled \u010dega \u201enepodeljeni Jerusalim\u201c u funkciji glavnog grada isklju\u010divo izraelske dr\u017eave nije me\u0111unarodno priznat. Srbija i Kosovo sada se pridru\u017euju malobrojnim zemljama \u2013 preciznije, samo SAD i Gvatemali \u2013 koje svojim priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela negiraju \u010dinjenicu izraelske okupacije.<\/p>\n

Jedinstvo ekonomskog i politi\u010dkog aspekta ogleda se i u ovom manevru pribli\u017eavanja dveju balkanskih zemalja \u0161iroko shva\u0107enom Zapadu \u2013 budu\u0107i da Izrael funkcioni\u0161e kao glavni garant ameri\u010dkih interesa na Bliskom istoku \u2013 i njihovog odaljavanja od Rusije i Kine. Izrael je, naime, uklju\u010den u projekat izgradnje alternativnog energetskog toka kojim bi se prirodni gas iz Isto\u010dnog Mediterana sprovodio u Evropu. Zajedno sa Kiprom i Gr\u010dkom kao neposrednim partnerima, Izrael, uz ameri\u010dku podr\u0161ku, nastoji da \u201ediverzifikuje izvore energije\u201c za Evropu, odnosno da ponudi zapadnu alternativu isto\u010dnoj, rusko\u2013turskoj osi snabdevanja. Rusija ve\u0107 godinama unazad predstavlja glavnog snabdeva\u010da EU (i Evrope u celosti) prirodnim gasom i drugim izvorima energije.<\/p>\n

Srbija i Kosovo kao ra\u010dve u okviru zapadnog, a ne isto\u010dnog energetskog toka mogli bi da promene dosada\u0161nje odnose energetske zavisnosti na Balkanu, a time i da doprinesu osetnijem ugro\u017eavanju ruskog monopola u Evropi \u2013 nastankom (najmanje) duopola, u kome bi zapadni (Izrael\u2013Kipar\u2013Gr\u010dka\u2013ostatak Balkana i Evrope) tok konkurisao isto\u010dnom (Rusija\u2013Turska\u2013balkanske i evropske zemlje). Izgleda da je i Vu\u010di\u0107 shvatio da odredba o energetskoj \u201ediverzifikaciji\u201c stremi ovakvom ishodu, budu\u0107i da se svega nekoliko dana nakon potpisivanja sporazuma ogradio kako njime nije precizirano ni koji oblici energije su u pitanju, ni od koga \u0107e se energija uvoziti \u2013 pri \u010demu je potcrtao privr\u017eenost Srbije ruskom gasu.<\/p>\n

Idili\u010dni odnosi s Kinom mo\u017eda su pod ve\u0107im znakom pitanja, nakon \u0161to su se i Srbija i Kosovo sporazumom obavezali da \u0107e zabraniti \u201eupotrebu opreme 5G koju su obezbedili nepouzdani prodavci\u201c, kao i da \u0107e je \u0161to pre povu\u0107i iz upotrebe tamo gde je ve\u0107 prisutna. \u201eNepouzdani prodavci\u201c su jo\u0161 jedan eufemizam \u2013 u ovom slu\u010daju, za kinesku kompaniju Huavej, koja je glavni takmac ameri\u010dkim kompanijama u snabdevanju sveta tehnologijom \u201epete generacije\u201c. Pod ameri\u010dkim pritiskom, ve\u0107 je nekoliko zemalja (poput Australije i Velike Britanije) zabranilo upotrebu Huavejovih proizvoda 5G.<\/p>\n

Srbija je, s druge strane, pre tri godine potpisala sporazum o strate\u0161kom partnerstvu sa Huavejom na izgradnji mre\u017ee 5G; ministarstvo unutra\u0161njih poslova je od Huaveja naru\u010dilo kamere za prepoznavanje lica i nadgledanje; Huaveju je bila poverena i izgradnja dr\u017eavnog data centra, razvoj softvera za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, digitalizacija \u0161kola i \u0161to\u0161ta drugo. SAD ovim sporazumom neskriveno \u0161ire opseg svog trgovinskog rata sa Kinom, nastoje\u0107i da je istisnu iz onih polja u kojima je ve\u0107 prisutna (uz gorepomenute stavke, sporazum uklju\u010duje i razvoj ameri\u010dkih informaciono-nadzornih sistema u Srbiji i na Kosovu) i da se nametnu tamo gde Kine jo\u0161 nema.<\/p>\n

Me\u0111unarodne reakcije: svi sre\u0107ni, svi zadovoljni?<\/h2>\n

Reakcije na sporazum koji predstavlja u tolikoj meri upadljiv upliv ameri\u010dkog imperijalizma u me\u0111usobnu politiku dveju balkanskih zemalja bile su takve da su i Vu\u010di\u0107 i Hoti, kao i ostatak politi\u010dke vrhu\u0161ke obeju zemalja, danima i nedeljama morali da se peru od onoga na \u0161ta su stavili potpis. Primetno je, dodu\u0161e, da su se prali pre svega pred drugim dr\u017eavama i savezima s kojima su im odnosi, zahvaljuju\u0107i sporazumu, potencijalno do\u0161li na tanak led \u2013 a ne pred svojim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n

Ve\u0107 7. septembra, svega tri dana nakon potpisivanja sporazuma, Vu\u010di\u0107 i Hoti otputovali su u Brisel ne bi li zvani\u010dno nastavili evropski dijalog. U susret sastanku, izdali su zajedni\u010dko saop\u0161tenje u kome ka\u017eu da \u201enajvi\u0161i prioritet daju EU integracijama\u201c i da je sporazum potpisan u Va\u0161ingtonu tek \u201ekoristan doprinos sveobuhvatnom, pravno obavezuju\u0107em sporazumu o normalizaciji odnosa\u201c. Ovo saop\u0161tenje o\u010digledno je trebalo da umiri EU, \u010diji zvani\u010dnici su bili zate\u010deni ve\u0161\u0107u o preme\u0161tanju srbijanske i otvaranju kosovske ambasade u Jerusalimu, a \u0161to se protivi zvani\u010dnoj poziciji EU \u2013 pa tako i njenih prospektivnih zemalja-\u010dlanica.<\/p>\n

Odgovori zemljama koje, barem na papiru, podr\u017eavaju palestinsko pravo na samoopredeljenje i vlastitu dr\u017eavu, bili su jo\u0161 tragikomi\u010dniji. Vu\u010di\u0107eva savetnica za medije, Suzana Vasiljevi\u0107, u trapavom televizijskom gostovanju tvrdila je kako je potpisana samo \u201eizjava o namerama\u201c, a u isti mah i \u201eobavezuju\u0107i dokument\u201c, te kako odluka o preme\u0161tanju ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim nije kona\u010dna, a onda i da srbijanska strana tu odluku nije ni prihvatila niti na nju stavila potpis, jer se ona u stvari ni ne nalazi u \u201ena\u0161oj\u201c verziji sporazuma, ve\u0107 samo u kosovskoj. S obzirom na to da su se Kosovo i Izrael ovim sporazumom tek obavezali na uzajamno priznanje \u2013 pri\u010da o otvaranju kosovske ambasade u Jerusalimu do\u0161la je tek nakon potpisivanja, iz Trampovih i Netanjahuovih usta \u2013 sasvim je logi\u010dno da u kosovskoj verziji sporazuma ni ne mo\u017ee da stoji odredba o preme\u0161tanju ambasade, kad kosovska ambasada u Izraelu jo\u0161 ni ne postoji.<\/p>\n

Vasiljevi\u0107 je bila na istom fonu sa Ha\u0161imom Ta\u010dijem kada je u pomenutom gostovanju tvrdila da su reakcije arapskih zemalja bile \u201euglavnom pozitivne i bez ikakvih ve\u0107ih zamerki\u201c. Ta\u010di je kratko pre nje, nakon Erdoganove osu\u0111uju\u0107e reakcije, izjavio da \u201estrate\u0161ko, prijateljsko i bratsko partnerstvo [Kosova] s Turskom\u201c ni na koji na\u010din ne\u0107e biti ugro\u017eeno odlukom o uzajamnom priznanju Kosova i Izraela i sme\u0161tanjem kosovske diplomatske misije u Jerusalim. Pa ipak, Arapska liga je, ba\u0161 kao i Turska, promptno osudila ovu odredbu sporazuma \u2013 i ma koliko te osude bile licemerne u svetlu njihovih drugih politika (recimo, turskog tretmana Kurda ili \u010dinjenice da Arapska liga nije osudila ne\u0161to pre ovog potpisan sporazum o normalizaciji odnosa izme\u0111u Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata), definitivno ne stoji da su reakcije arapskih i\/ili ve\u0107inski muslimanskih zemalja bile \u201epozitivne i bez zamerki\u201c.<\/p>\n

\u201eNe ratu me\u0111u narodima, ne miru me\u0111u klasama\u201c<\/h2>\n

Sve ovo dokazuje ne da su Vu\u010di\u0107 i Hoti ve\u0161te i pomirenju naklonjene diplomate koje vode autonomnu politiku u odnosu na razli\u010dite imperijalisti\u010dke sile, ve\u0107 upravo suprotno \u2013 da su servilni dr\u017eavnici koji ispunjavaju manje-vi\u0161e \u0161ta god im bilo koja od imperijalisti\u010dkih sila nalo\u017ei, pri tome vode\u0107i najmanje ra\u010duna o dobrobiti radnog naroda u Srbiji i na Kosovu, koji svojim politikama guraju u sve dublji i crnji vir du\u017eni\u010dkog ropstva. Reakcije dvaju kosovskih naroda \u2013 Albanaca i Srba \u2013 nakon potpisivanja sporazuma bile su naro\u010dito indikativne u tom pogledu: Albanci su komentarisali kako ih neizabrana Hotijeva vlada (nakon obaranja Kurtijeve) zapravo ni ne predstavlja, i da je odluka o priznavanju Izraela pristajanje da vlada igra onako kako SAD sviraju, dok su na vest o promeni imena jezera Gazivode i jedni i drugi rekli da ne smatraju da ono treba da se menja, ali da ih ionako niko ni\u0161ta ne pita. Natpis koji je osvanuo na \u201eTrampovom mostu\u201c nad Gazivodama, da \u201ekosovski Srbi zahvaljuju predsedniku Trampu \u0161to donosi mir\u201c, nestao je s mosta na isti vol\u0161eban na\u010din na koji je i postavljen \u2013 niko ne zna ni ko je ni kada je to uradio.<\/p>\n

Nasuprot Trampovim brokerskim mirovnim sporazumima \u2013 najpre onom izme\u0111u Izraela i Palestine, a potom i ovom izme\u0111u Srbije i Kosova \u2013 mir se ne gradi dekretima velikih sila i njihovih marioneta o daljem galopiranju kapitalizma preko le\u0111a i preko le\u0161eva radni\u010dke klase. Kao \u0161to je Roza Luksemburg napisala pre vi\u0161e od sto godina, militarizam predstavlja neizbe\u017enu posledicu klasnog sistema, i on ima dva lica \u2013 rat i naoru\u017eani mir. Sporazum u Va\u0161ingtonu primer je upravo takvog, naoru\u017eanog mira \u2013 jedinog kakav je pod kapitalizmom mogu\u0107. \u201eVojna neutralnost\u201c na kojoj Vu\u010di\u0107 toliko potencira, a koja se zapravo ogleda u kupovanju (i prodavanju) oru\u017eja od me\u0111usobno suprotstavljenih imperijalisti\u010dkih blokova i dr\u017eava, slika je i prilika takve mirotvorske politike.<\/p>\n

Mir, privredni i politi\u010dki prosperitet grade se, naprotiv, samo odozdo \u2013 zajedni\u010dkim zalaganjima i upornom borbom radni\u010dke klase zava\u0111enih naroda. Mir ne podrazumeva potkusurivanje teritorijama \u2013 i vrlo \u017eivim ljudima! \u2013 kome pribegavaju i srbijanski i kosovski dr\u017eavnici, podr\u017eani od strane razli\u010ditih sila; on podrazumeva osloba\u0111anje od velikonacionalisti\u010dkih pretenzija i imperijalisti\u010dkih stega. Dok god dr\u017eava Srbija pola\u017ee nekakvo \u201eistorijsko\u201c pravo na Kosovo, a dr\u017eava Kosovo predaje svoju nezavisnost u ruke ameri\u010dkih i evropskih trupa, mira za radni narod ne\u0107e biti. Sloboda od tla\u010denja \u2013 onakvog kakvo su srpske vladaju\u0107e klase sprovodile nad albanskim \u017eivljem na Kosovu tokom gotovo \u010ditavog 20. veka, ali i onakvog kakvo u ovom veku sprovode snage zapadnog imperijalizma koje \u201e\u010duvaju mir me\u0111u narodima\u201c \u2013 izvojeva\u0107e se samo pobunom protiv sopstvenih, kapitalu poslu\u0161nih vlada Srbije i Kosova, a tako i protiv poretka zadovoljavanja imperijalisti\u010dkih interesa razli\u010ditih velikih sila. Mir je ili radni\u010dki, ili ga i nije.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok god dr\u017eava Srbija pola\u017ee nekakvo \u201eistorijsko\u201c pravo na Kosovo, a dr\u017eava Kosovo predaje svoju nezavisnost u ruke ameri\u010dkih i evropskih trupa, mira za radni narod ne\u0107e biti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301421,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-304722","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304722","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304722"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304722\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304728,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304722\/revisions\/304728"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301421"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304722"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304722"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304722"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}