{"id":304635,"date":"2020-10-11T08:02:18","date_gmt":"2020-10-11T06:02:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304635"},"modified":"2020-10-11T08:02:18","modified_gmt":"2020-10-11T06:02:18","slug":"ponasanja-otkrivaju-traume-iz-djetinjstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/11\/ponasanja-otkrivaju-traume-iz-djetinjstva\/","title":{"rendered":"Pona\u0161anja otkrivaju traume iz djetinjstva"},"content":{"rendered":"

Traumom iz detinjstva smatra se sve \u0161to je moglo u\u010diniti da se dete ose\u0107a bespomo\u0107no i nesigurno, kao i neizvesno \u0161ta \u0107e se dogoditi sa njim, od seksualnog, fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zlostavljanja, do razvedenih roditelja, zamenarivanja, maltretiranja, nestabilne okoline u kojoj odrasta i bolesti i neprijatnih medicinskih pregleda, ka\u017eu psiholozi.<\/p>\n

Te traume mogu mogu biti toliko jake da ostaju trajno u du\u0161i deteta, a kada ono odraste, mogu se manifestovati kroz slede\u0107ih 5 pona\u0161anja:<\/p>\n

    \n
  1. Hroni\u010dna tenzija<\/li>\n<\/ol>\n

    Povrede koje nisu fizi\u010dke (psihi\u010dko maltretiranje, stres) u mozgu deteta izazivaju signal za proizvodnju hormona stresa (kortizol i norepinefrin), koji ulazi u telo i poma\u017ee da se malo telo izbori sa pretnjom. Organizam deteta automatski je pod tenzijom, a najve\u0107i problem je to \u0161to ta tenzija ne nestaje ni nakon \u0161to pretnja nestane. Ukoliko do\u0111e do takvog odgovora, neuronske mre\u017ee u mozgu nastavljaju da odr\u017eavaju stanje maksimalnog opreza i stalna tenzija je prisutna.<\/p>\n

      \n
    1. Dru\u0161tvena distanciranost<\/li>\n<\/ol>\n

      Nau\u010dnici veruju da su traume iz detinjstva naj\u010de\u0161\u0107i uzrok takozvane socijalne anksioznosti. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva izazvana je nasiljem nad detetom od strane roditelja, putem poni\u017eavanja, vre\u0111anja, potcenjivanja njegovih dostignu\u0107a i sposobnosti, kao i verbalne agresije i emocionalnog zanemarivanja (izostanak ose\u0107aja da roditelj brine za dete, nedostatak ljubavi, ose\u0107aj da je dete ne\u017eeljeno).<\/p>\n

      Sve bolesti izviru iz jednog stanja: Ovako se izle\u010dila i po\u010dela da \u017eivi punim plu\u0107ima Lujza Hej!<\/p>\n

      Ovakva deca kada odrastu tako\u0111e pokazuju dru\u0161tvenu anksioznost, zbog straha da ih neko stalno posmatra i da im sudi, a koji ose\u0107aju jo\u0161 od detinjstva.<\/p>\n

        \n
      1. Konstantna panika<\/li>\n<\/ol>\n

        Prose\u010dnoj osobi mnogo je lak\u0161e da izvu\u010de zaklju\u010dke i lekcije iz nekog doga\u0111aja, nego \u0161to to mo\u017ee da u\u010dini anksiozna osoba sa stalnim ose\u0107ajem panike. Anksiozni um nije u stanju da se fokusira ni na \u0161ta drugo osim na \u201eprete\u0107e situacije\u201c koje dolaze.<\/p>\n

          \n
        1. Pokoravanje strahovima<\/li>\n<\/ol>\n

          Svako od nas u ve\u0107oj ili manjoj meri poku\u0161ava da izbegne neprijatne situacije, ali \u017ertve psiholo\u0161ke traume iz detinjstva ovu te\u017enju forsiraju do krajnjih granica. Na primer, prose\u010dna osoba se pla\u0161i odlaska kod zubara, ali korist na kraju nadvlada strah. Ali, osobe sa traumama iz detinjstva pu\u0161taju strah da preovlada i izbe\u0107i \u0107e odlazak kod stomatologa po svaku cenu.<\/p>\n

            \n
          1. Nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja punog potencijala<\/li>\n<\/ol>\n

            Nau\u010dnici sa Univerziteta Florida utvrdili su jasnu vezu izme\u0111u traume iz detinjstva i kvalitetom \u017eivota ispod proseka.<\/p>\n

            \u201eDeca koja su mentalno istraumirana u detinjstvu pokazuju nedovoljni akademski uspeh, zbog \u010dega dalje dolazi do antisocijalnog pona\u0161anja, propu\u0161tanja velikih prilika, \u010dak i nemogu\u0107nosti materijalnog obezbe\u0111ivanja u budu\u0107nosti\u201c, objasnili su stru\u010dnjaci.<\/p>\n

            Kako se izboriti sa ovim traumama<\/strong><\/p>\n

            Prvo i najva\u017enije, ako poznajete dete koje je zlostavljano ili zanemarivano, kontaktirajte socijalnu slu\u017ebu ili policiju. Emotivne rane je najbolje le\u010diti \u0161to je ranije mogu\u0107e, iako naj\u010de\u0161\u0107e nikada nije kasno za to.<\/p>\n

            Evo \u0161ta odrasli treba da rade kako bi prevazi\u0161li posledice trauma iz detinjstva, prema ekspertima Helpguide.org, svetski priznatog udru\u017eenja za mentalno zdravlje:<\/p>\n

              \n
            1. Ve\u017ebajte<\/li>\n<\/ol>\n

              Traume izbacuju telo iz prirodne ravnote\u017ee, stavljaju\u0107i ga u stanje razdra\u017eenosti i straha. Bukvalno, nervni sistem se \u201ezamrzava\u201c i ostaje u jednom stanju. Da biste se izborili sa tim, dovoljno je da imate 30 minuta fizi\u010dke aktivnosti bar pet puta nedeljno.<\/p>\n

                \n
              1. Ne izolujte se od dru\u0161tva<\/li>\n<\/ol>\n

                Kontakt sa ljudima i iskreni razgovori mo\u017eda su najbolji lek za rane na du\u0161i. Samo\u0107a je najgori izbor.<\/p>\n

                  \n
                1. Balans nervnog sistema<\/li>\n<\/ol>\n

                  Ovo je veoma va\u017eno, zato dobro obratite pa\u017enju.<\/p>\n

                  \u201eNije va\u017eno koliko ste nervozni, anksiozni ili se ose\u0107ate neprijatno. U svakom trenutku morate biti svesni da je nervni sistem pod va\u0161om kontrolom i da mo\u017eete da se smirite i ose\u0107ate bolje, ako postavite takav cilj\u201c, napominju stru\u010dnjaci. To mo\u017eete u\u010diniti putem meditacije ili ve\u017ebi disanja.<\/p>\n

                    \n
                  1. Brinite o zdravlju<\/li>\n<\/ol>\n

                    \u0160to vam je telo zdravije, ve\u0107e su \u0161anse da se izborite sa stresom i traumama. Doktori preporu\u010duju da spavate 7 do 9 sati svake no\u0107i, da izbegavate alkohol,\u00a0 cigarete i druge \u0161tetne supstance, da se hranite izbalansirano i da redovno odmarate.(Izvor:krstarica.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                    Anksiozni um nije u stanju da se fokusira ni na \u0161ta drugo osim na \u201eprijete\u0107e situacije\u201c koje dolaze<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":304636,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-304635","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304635","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304635"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304635\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304637,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304635\/revisions\/304637"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/304636"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304635"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304635"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304635"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}