{"id":304610,"date":"2020-10-11T07:19:21","date_gmt":"2020-10-11T05:19:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304610"},"modified":"2020-10-11T07:19:21","modified_gmt":"2020-10-11T05:19:21","slug":"igre-redistribucije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/11\/igre-redistribucije\/","title":{"rendered":"Igre redistribucije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

Olimpijsko finale na 100 metara samo \u0161to nije po\u010delo. Na pucanj startnog pi\u0161tolja publika ska\u010de na noge. Sprinteri su potr\u010dali. Ali posle 30 metara trka\u010d na \u010delu usporava, kao da se solidari\u0161e sa trka\u010dima koje je ostavio iza sebe. Mada se sprinterima to nije dopalo, uvedena su nova pravila kojima se ograni\u010dava najve\u0107a dozvoljena distanca izme\u0111u pobednika i trka\u010da na za\u010delju.<\/p>\n

To je analogija koju konzervativni protivnici redistribucije bogatstva imaju na umu dok lamentiraju nad \u201epolitikama zavisti\u201c. Bogata\u0161e zami\u0161ljaju kao sprintere koje nezadovoljnici poku\u0161avaju da uspore zakonima i previsokim porezima.<\/p>\n

Ali \u017eivot nije sportsko takmi\u010denje i rezultati ne zavise samo od talenta i treninga. \u017divot vi\u0161e li\u010di na arenu u starom Rimu u kojoj oklopljeni gladijatori kasape nenaoru\u017eane \u017ertve, koje u ovom slu\u010daju nisu gubitnici zbog nedovoljnog ulaganja truda, ve\u0107 zbog asimetri\u010dne raspodele oru\u017eja na po\u010detku.<\/p>\n

Pedesetih i \u0161ezdesetih godina 20. veka rad i inovativnost su vas mogli podi\u0107i iz siroma\u0161tva i otvoriti vam put do bolje pozicije na dru\u0161tvenoj lestvici. Ali to je bilo mogu\u0107e samo zato \u0161to je super-bogatima, naro\u010dito bankarima, dru\u0161tvo nametalo odre\u0111ena ograni\u010denja u pogledu na\u010dina na koje mogu koristiti svoje bogatstvo. Sa ukidanjem postavljenih ograni\u010denja, nakon ru\u0161enja sistema iz Breton Vudsa i op\u0161te finansijalizacije ekonomije koja je usledila, na\u0161li smo se u svetu u kom rad i kreativnost ne garantuju adekvatnu nagradu.<\/p>\n

Problem sa kojim se ve\u0107ina ljudi danas suo\u010dava, naro\u010dito mladih, nije to \u0161to im izmi\u010du investicione superzvezde poput Warrena Buffetta. Problem je u tome \u0161to su u svojim poku\u0161ajima sputani stagniraju\u0107im investicijama i platama, a to je posledica \u010dinjenice da se bogati danas bogate i dok spavaju, na na\u010dine koji nemaju nikakve veze sa ulo\u017eenim trudom, preduzimljivo\u0161\u0107u ili \u0161tedljivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

Deo problema su i veliki inovatori. Jeff Bezos je bio dalekovid, revolucionisao je sistem maloprodaje i obogatio se. Ali koji deo njegovog bogatstva od 200 milijardi dolara je nagrada za dobru poslovnu ideju i pokazani preduzetni\u010dki duh? A koji deo je proistekao sam od sebe iz prethodno akumuliranog bogatstva?<\/p>\n

Na takva pitanja nije mogu\u0107e precizno odgovoriti, ali \u010dinjenica je da najve\u0107i deo svetskog bogatstva vi\u0161e ne sti\u017ee do inovatora i ljudi koji obavljaju poslove va\u017ene za funkcionisanje dru\u0161tva. Dok se bogatstvo koncentri\u0161e u veoma malom krugu, ostatak ekonomije se pretvara u pustinju.<\/p>\n

To nije ni\u0161ta novo. Odavno znamo da velika tr\u017ei\u0161na mo\u0107 uve\u0107ava bogatstvo, koje onda dodatno uve\u0107ava tr\u017ei\u0161nu mo\u0107. To je su\u0161tina problema: za produktivnost i zapo\u0161ljavanje ni\u0161ta nije pogubnije od prevelike koncentracije tr\u017ei\u0161ne mo\u0107i. Da upotrebimo onu analogiju konzervativaca, najbr\u017ei trka\u010di ne mogu pobediti ako su najbogatiji prethodno pretvorili stazu u \u017eivo blato za sve ostale. Zato se najte\u017ee siroma\u0161tvo i najve\u0107i broj \u201esmrti iz o\u010daja\u201c registruje tamo gde je koncentracija bogatstva najve\u0107a.<\/p>\n

\u0160ta bi trebalo preduzeti tim povodom? Kako redistribuirati bogatstvo na po\u0161ten i efikasan na\u010din?<\/p>\n

\u010cesto se govori o porezima na imovinu. Ali porezi na imovinu koji su zakonski i politi\u010dki ostvarivi ne bi zna\u010dajnije umanjili razorni nivo nejednakosti koji smo dostigli. \u0160tavi\u0161e, to bi konzervativcima omogu\u0107ilo da dovedu u pitanje \u010ditav projekat redistribucije bogatstva postavljanjem pitanja koja nisu neumesna: Treba li dr\u017eava da izbaci siroma\u0161nu naslednicu iz ku\u0107e zato \u0161to vi\u0161e nije u stanju da pla\u0107a porez? I kako \u0107emo uop\u0161te utvrditi vrednost neke imovine, na primer, kolekcije po\u0161tanskih maraka, ako je prethodno ne iznesemo na tr\u017ei\u0161te?<\/p>\n

Dobra vest je da postoje proverene metode redistribucije bogatstva, bez naru\u0161avanja bilo \u010dijih prava i kr\u0161enja eti\u010dkih na\u010dela. Theodore Roosevelt je 1906. raspar\u010dao Standard Oil i druge kartele, uprkos brojnim kriti\u010darima koji su ga napadali zbog ugro\u017eavanja duha preduzetni\u0161tva i inovativnosti. Posle sloma Vol strita 1929, drugi Roosevelt, Franklin Delano, slu\u0161ao je iste takve napade dok je poku\u0161avao da zlog duha finansija vrati nazad u bocu. Theodore i Franklin Roosevelt su u dva poteza ostvarili redistribuciju bogatstva kakva ina\u010de ne bi bila mogu\u0107a bez revolucije.<\/p>\n

Naravno, mo\u0107ni pronalaze na\u010dine da se oslobode nametnutih stega. Posle ru\u0161enja sistema iz Breton Vudsa 1971, karteli i Vol strit su brzo povratili mo\u0107. Tri megakompanije, BlackRock, Vanguard i State Street, poseduju bar 40 odsto svih ameri\u010dkih javnih kompanija i gotovo 90 odsto onih koje su kotirane na Njujor\u0161koj berzi.<\/p>\n

Dogovaranje i name\u0161tanje cena je van kontrole, jer svaki direktor zna da je megakorporacija kojoj njegova firma pripada u kontaktu sa direktorima rivalskih firmi koje joj tako\u0111e pripadaju. Rezultat su vi\u0161e cene, usporavanje inovacija, opadanje investicija i plata.<\/p>\n

Mo\u0107 je dodatno koncentrisana posle implozije Vol strita 2008, kada su banke po\u010dele da pumpaju reke novca u finansijski sistem. Koriste\u0107i novac iz centralnih banaka, d\u017einovski karteli su izmi\u0161ljali nove slo\u017eene oblike zadu\u017eivanja i kupovali sopstvene akcije, \u0161to je njihove cene podiglo u stratosferu, uskra\u0107uju\u0107i tako svetu investicije u kvalitetna radna mesta i zelenu infrastrukturu.<\/p>\n

Megakompanije imaju i druge hobije, kao \u0161to su uzurpiranje tr\u017ei\u0161ta i kupovina politi\u010dara i regulatornih agencija, \u010dime uni\u0161tavaju liberalnu demokratiju. Kada je stigla pandemija i gurnula realnu ekonomiju u jo\u0161 dublju depresiju, svet finansija se potpuno odvojio od realne ekonomije i pretvorio kapitalizam u neku vrstu tehno-feudalizma.<\/p>\n

Da bismo demontirali ovaj re\u017eim, moramo primeniti unapre\u0111ene verzije intervencija koje su izveli Theodore i Franklin Roosevelt. Umesto gubljenja vremena na rasprave o neefikasnim porezima na imovinu, progresivne snage treba da se koncentri\u0161u na strategiju koja uklju\u010duje tri elementa.<\/p>\n

Prvo, novac iz centralnih banaka treba usmeriti isklju\u010divo na podr\u0161ku javnim investicijama u zelenu infrastrukturu i druga javna dobra. Drugo, korporacije koje monopolizuju velika tr\u017ei\u0161ta koja su same stvorile \u2013 kao Amazon i Facebook, na primer \u2013 treba raspar\u010dati. Najzad, deo akcija velikih korporacija (da ka\u017eemo, 10 odsto) treba deponovati u fond socijalnog kapitala iz kog \u0107e se finansirati univerzalna osnovna dividenda.<\/p>\n

Takva kombinacija politika inspirisanih zakonima protiv trustova i Nju dilom iz pro\u0161lih vremena mogla bi da o\u017eivi na\u0161u ekonomiju, revitalizuje demokratiju i sa\u010duva planetu. Da je politi\u010dka ekonomija sportska arena, bilo bi jasno ko je favorit za zlatnu medalju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bismo demontirali ovaj re\u017eim, moramo primeniti unapre\u0111ene verzije intervencija koje su izveli Theodore i Franklin Roosevelt.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-304610","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304610","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304610"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304610\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304629,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304610\/revisions\/304629"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304610"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304610"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304610"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}