{"id":304307,"date":"2020-10-08T07:45:27","date_gmt":"2020-10-08T05:45:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304307"},"modified":"2020-10-08T07:45:27","modified_gmt":"2020-10-08T05:45:27","slug":"drzavi-netreba-demokratija-crkvi-netreba-teologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/08\/drzavi-netreba-demokratija-crkvi-netreba-teologija\/","title":{"rendered":"Dr\u017eavi (ne)treba demokratija, Crkvi (ne)treba teologija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Davor D\u017ealto<\/strong><\/p>\n

Pravoslavni svet je poslednjih godina sve samo ne dosadan. De\u0161avanja u Ukrajini, projekat osnivanja autokefalne crkve u toj zemlji \u2013 uz zna\u010dajan anga\u017eman drugih dr\u017eava i crkava, protesti u Crnoj Gori u kojima je lokalna pravoslavna crkva imala odlu\u010duju\u0107i uticaj, serija skandala vezanih za crkvu u Gr\u010dkoj i Srbiji, uloga crkvenih predstavnika u postizbornoj Belorusiji, iznova potvr\u0111uju da su religijske institucije i religijski narativi, kako na \u2018Istoku\u2019 tako i na \u2018Zapadu\u2019, i dalje veoma va\u017eni \u010dinioci dru\u0161tvenih i politi\u010dkih de\u0161avanja, \u0161ta god ko o tome mislio.<\/p>\n

U Srbiji i regionu (tj. na post-YU prostoru) se proteklih meseci dosta pisalo o crkvenim temama. Tu je najpre ve\u010dito pitanje Kosova i odnosa visokih crkvenih predstavnika prema istom. Zatim su tu bili (i delom su jo\u0161 uvek) protesti-litije u Crnoj Gori, koje su rezultirale izbornom pobedom opozicionih partija i otvaranjem mogu\u0107nosti da se ta zemlja oslobodi jednog veoma dugove\u010dnog re\u017eima. Proteklih meseci su naro\u010dito aktuelni sukobi na relaciji Sinoda, Bogoslovskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu.<\/p>\n

Ove i sa njima povezane teme su u javnosti razli\u010dito tuma\u010dene, uglavnom, usled lokalnih prilika na medijskoj i politi\u010dkoj sceni, na tabloidan na\u010din. Tabloidno \u2018izve\u0161tavanje\u2019 ne ide za tim da prenese neku (koliko-toliko) pouzdanu informaciju, niti ide za tim da istra\u017ei neku pojavu, jo\u0161 manje da kriti\u010dki preispita dru\u0161tvene fenomene u interesu javne sfere. Naprotiv, tabloidna logika i jezik slu\u017ee da se po\u0161to-poto pove\u0107a \u2018rejting\u2019, da se sva pitanja, problemi i odgovori formatiraju na na\u010din koji \u0107e iste isprazniti od realnog sadr\u017eaja, da se li\u010dni, ideolo\u0161ki, partijski ili poslovni neprijatelji provla\u010de kroz blato, i da se senzacionalisti\u010dkim pravljenjem \u2018virtuelno realnog\u2019 i oni najsporedniji sadr\u017eaji nametnu kao najva\u017eniji. Sve u svrhu ve\u0107 pomenutog \u2018rejtinga\u2019 ali i u svrhu promocije odre\u0111ene \u2018agende\u2019 (\u0161to dr\u017eavno-partijskih, \u0161to crkvenih, \u0161to privatno-korporativnih struktura). Naravno, tu je najve\u0107a \u017ertva autenti\u010dan javni prostor, kao prostor slobodnog mi\u0161ljenja i dijaloga.<\/p>\n

Crkvene strukture mo\u0107i<\/h2>\n

Tako i medijsko-tabloidno formatiranje pitanja vezanih za crkvu \u010desto ide za tim da konflikte predstavi kao borbu \u2018patriota\u2019 i \u2018pravoslavnih\u2019 protiv \u2018modernista\u2019, odnosno kao borbu \u2018progresivnih struja\u2019 protiv \u2018konzervativnih\u2019, \u2018prozapadnih\u2019 i \u2018proruskih\u2019 uticaja. Ovakve, od smisla ispra\u017enjene ocene, besomu\u010dno se ponavljaju u gotovo svim \u2018vi\u0111enijim\u2019 medijima, bilo da su \u2018na\u0161i\u2019 ili \u2018njihovi\u2019, \u2018levi\u2019 ili \u2018desni\u2019. Ono \u0161to, po obi\u010daju, izostaje je pa\u017eljivija analiza, ne\u0161ablonsko mi\u0161ljenje, kao i razgovor o strukturama mo\u0107i, kako onima unutar crkve tako i onima u drugim zna\u010dajnim dru\u0161tvenim institucijama.<\/p>\n

Kao i svaka velika i uticajna organizacija, i institucionalna crkva ima svoje strukture mo\u0107i. Kao i dr\u017eavne, i crkvene strukture mo\u0107i su retko kad monolitne, a \u010desto imaju divergentne, pa i suprotstavljene interese. Strukture mo\u0107i, po logici svog postojanja, tra\u017ee savezni\u0161tva sa drugim strukturama mo\u0107i (crkvenim, dr\u017eavnim, korporativnim\u2026) kako bi uspostavile, zadr\u017eale ili pro\u0161irile svoj uticaj. Otuda je gre\u0161ka posmatrati \u2018crkvu\u2019, kao i \u2018dr\u017eavu\u2019, kao monolite, ili kao institucije koje su pre svega posve\u0107ene nekoj ideologiji, koje su ili samo \u2018progresivne\u2019 ili samo \u2018konzervativne\u2019. Strukture mo\u0107i su uvek konzervativne kada treba o\u010duvati postoje\u0107u mo\u0107. A \u010desto su \u2018revolucionarne\u2019 i \u2018progresivne\u2019 kada su jo\u0161 uvek nedovoljno etablirane, kada se bore za ve\u0107i uticaj. I tu neke bitne razlike izme\u0111u religijskih i nereligijskih institucija nema.<\/p>\n

Tako se dolazi do toga da se u javnom prostoru formira slika kako je glavni sukob, kako u dru\u0161tvu tako i u crkvi, ili na relaciji Sinod \u2013 Univerzitet, pitanje ideologije, ili svetozanora, te da se \u2018progresivne\u2019 i \u2018moderne\u2019 struje sukobljavaju sa \u2018konzervativnim\u2019 i \u2018antimodernim\u2019. Zapravo, dominantne crkvene strukture mo\u0107i te\u017ee da zadr\u017ee i, po mogu\u0107nosti, dalje pro\u0161ire svoj uticaj. U tom kontekstu je va\u017eno disciplinovati sve koji mogu predstavljati podr\u0161ku alternativnim strukturama mo\u0107i, \u010dija je lojalnost upitna. U tom kontekstu je teologija \u010desto na udaru, i to nije specijalitet samo SPC, niti pravoslavlja, ve\u0107 gotovo univerzalan fenomen (treba se samo prisetiti koliko je izrazito lo\u0161e teologije produkovano u ranom modernom periodu kako bi se legitimisale crkveno-dr\u017eavne strukture mo\u0107i u zemljama zapadne i severne Evrope). U ovom svom aspektu, crkvene strukture mo\u0107i se pona\u0161aju veoma sli\u010dno dr\u017eavnim, koje (iako \u010desto formalno \u2018demokratske\u2019) te\u017ee da spre\u010de razvoj autenti\u010dne i slobodne dru\u0161tveno-politi\u010dke misli.<\/p>\n

Razaranje obrazovne sfere<\/h2>\n

To nas dovodi do va\u017enog uvida: svi sistemi mo\u0107i, svi represivni aparati, naro\u010dito u manje razvijenim dru\u0161tvima, gaje podozrenje prema bilo kom ozbiljnijem intelektualnom diskursu, bio on teolo\u0161ki, politi\u010dko-teorijski ili neki drugi. A naro\u010dito gaje otpor prema slobodnoj misli, prema nezavisnim pojedincima koji na stvari gledaju na nekonvencionalan na\u010din.<\/p>\n

Ako je re\u010d o ve\u0107 etabliranim strukturama mo\u0107i unutar crkve, one po pravilu nisu zainteresovane za ozbiljnu teologiju, jer bi ih ista mogla delegitimisati.<\/p>\n

Ista logika je bila na snazi u \u2018komunisti\u010dkom\u2019 Sovjetskom Savezu \u2013 najve\u0107i neprijatelji re\u017eima su bili levi\u010dari koji su \u017eeleli da se ozbiljno i kriti\u010dki bave marksizmom. Istu logiku vidimo i u tzv. \u2018demokratskim\u2019 sistemima, \u010dije strukture mo\u0107i ne gledaju blagonaklono na ozbiljno, slobodno i kriti\u010dko preispitivanje ideja i praksi demokratije (sa ili bez znaka navoda).<\/p>\n

Zato se kvalitetan istra\u017eiva\u010dki i akademski rad u sferi humanisti\u010dkih disciplina \u010desto do\u017eivljava kao pretnja. Tu se mogu postaviti prava i kredibilna pitanja, mogu se dovesti u pitanje postoje\u0107i ideolo\u0161ki okviri, dekonstruisati propagandni narativi i strukture mo\u0107i bazirane na njima, ali i obrazovati ljudi koji \u0107e znati da kriti\u010dki misle a ne samo da reprodukuju ono \u0161to im neko ka\u017ee. Zato strukture mo\u0107i, bilo dr\u017eavne, crkvene ili korporativne, preferiraju perpetuiranje postoje\u0107ih ideolo\u0161kih narativa u sferi \u2018nauke\u2019, koji im idu na ruku. Danas im tako\u0111e zgodno do\u0111e i razaranje obrazovne sfere i svo\u0111enje mi\u0161ljenja, uklju\u010duju\u0107i i onog akademskog, na nivo propagandnih slogana.<\/p>\n

Pri tome ne treba zaboraviti ni to da su mnogi \u2018intelektualci\u2019, naro\u010dito oni iza kojih ne stoji neko ozbiljno delo, veoma skloni poltronstvu, i da im prija blizina vlasti. Time oni kompenzuju odsustvo stvarnih rezultata u sferi kojom bi trebalo da se bave, ali i obezbe\u0111uju sebi privilegije, uticaj i mo\u0107 kako unutar akademskih struktura tako i u \u0161irem dru\u0161tvu. \u2018Preletanje\u2019 \u010dlanova politi\u010dkih partija kako bi zadr\u017eali funkcije i privilegije ima svoju paralelu u \u2018preletanju\u2019 intelektualaca koji zarad privilegija a \u010desto i samo zarad podila\u017eenja sopstvenoj sujeti, pristaju da govore bilo \u0161ta \u0161to \u0107e promovisati trenutnu \u2018modu\u2019 i podilazati trenutnom propagandno-ideolo\u0161kom narativu i onima u poziciji mo\u0107i. Tako se stvara jedan korumpiran, i intelektualno bankrotiran klijentelisti\u010dki sistem koji onemogu\u0107ava razvoj, ali zato omogu\u0107ava tim istim strukturama mo\u0107i replikaciju i ekspanziju. A ozbiljna, nezavisna i stvarala\u010dka misao postaje, tako formatiranom javnom i \u2018stru\u010dnom\u2019 diskursu, najve\u0107a pretnja.<\/p>\n

I tu se, naizgled paradoksalno, susre\u0107u mnoge \u2018konzervativne\u2019, \u2018nacionalisti\u010dke\u2019 ili \u2018proruske\u2019 dru\u0161tveno-dr\u017eavno-crkvene strukture mo\u0107i i veliki broj onih \u2018liberalnih\u2019, \u2018gra\u0111anskih\u2019, \u2018prozapadnih\u2019, \u2018demokratskih\u2019 wanna-be struktura mo\u0107i. Ni jednima ni drugima ne odgovara autenti\u010dna, dobra teologija, kao \u0161to im ne odgovara ni autenti\u010dna i dobra politi\u010dka filosofija. I jedni i drugi preferiraju pojednostavljene ideolo\u0161ke narative, koji \u0107e biti ponavljani unedogled, ali ne i preispitivani. I jednima i drugima, u trenutnoj kompoziciji javnog prostora i dominantnih interesa, odgovara tabloidna logika.<\/p>\n

Za to vreme, funkcionalnoj demokratiji i autenti\u010dno javnoj sferi ni\u0161ta nije potrebnije od dobre i autenti\u010dne dru\u0161tveno-politi\u010dke misli, kao \u0161to i Crkvi (izvan struktura mo\u0107i) ni\u0161ta nije potrebnije od dobre autenti\u010dne teologije.<\/p>\n

(Davor D\u017ealto je pravoslavni teolog lijeve orijentacije, umjetnik, istori\u010dar umjetnosti i dru\u0161tveni teoreti\u010dar, i autor vi\u0161e knjiga. Redovni je profesor na Stockholm School of Theoogy)<\/p><\/blockquote>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi sistemi mo\u0107i i represivni aparati gaje podozrenje prema bilo kom ozbiljnijem intelektualnom diskursu, bio on teolo\u0161ki, politi\u010dko-teorijski ili neki drugi, a naro\u010dito gaje otpor prema slobodnoj misli, prema nezavisnim pojedincima koji na stvari gledaju na nekonvencionalan na\u010din<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271305,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-304307","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304307","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304307"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304307\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304308,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304307\/revisions\/304308"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271305"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304307"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304307"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304307"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}