{"id":304261,"date":"2020-10-07T16:17:57","date_gmt":"2020-10-07T14:17:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=304261"},"modified":"2020-10-07T16:18:49","modified_gmt":"2020-10-07T14:18:49","slug":"nevidljivi-u-borbi-protiv-nevidljivog-neprijatelja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/07\/nevidljivi-u-borbi-protiv-nevidljivog-neprijatelja\/","title":{"rendered":"Nevidljivi u borbi protiv nevidljivog neprijatelja"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: <\/strong>Stefan Mari\u0107<\/strong><\/p>\n

Uprkos \u201eekonomskom optimizmu\u201d vladaju\u0107e elite u Srbiji, efekti zdravstvene krize u velikoj meri prelili su se i na ekonomiju. Iako je izdvojen solidan iznos sredstava za pomo\u0107 privredi, \u010dini se da je dr\u017eavna politika usmerena ka najugro\u017eenijim kategorijama radnika, privrednika i stanovni\u0161tva\u00a0 – ostala nepromenjena. Samozaposleni preduzetnici, radnici koji rade u prekarnim uslovima ili \u201ena crno\u201d, kao i socijalno najugro\u017eenija doma\u0107instva ponovo su najve\u0107im delom ostali sami na vetrometini.<\/p>\n

Veliki broj otkaza u neformalnom sektoru ekonomije pra\u0107en je masovnim otpu\u0161tanjima radnika koji su radili u fabrikama nekih od najve\u0107ih stranih investitora. Ekonomska politika privla\u010denja stranih investicija \u201epo svaku cenu\u201d koju vladaju\u0107i re\u017eimi u zemlji sprovode ve\u0107 dugi niz godina jo\u0161 jednom je pokazala svoju mra\u010dnu stranu. Srbija je tako\u0111e jedina<\/a> zemlja u regionu koja za vreme pandemije nije pove\u0107ala, niti pro\u0161irila obuhvat socijalnih davanja najsiroma\u0161nijim slojevima stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Prve ozbiljne ekonomske mere koje su se ticale minimiziranja negativnih ekonomskih posledica pandemije Vlada Republike Srbije donela je sa izvesnim zaka\u0161njenjem, tek po\u010detkom aprila.<\/p>\n

Ne\u0161to agilnija u dono\u0161enju antikriznih ekonomskih mera bila je Narodna banka Srbije (NBS), koja je osim uobi\u010dajenog poteza smanjenja referentne kamatne stope u krizama ovakvog tipa, donela i odluku o uvo\u0111enju moratorijuma na otplatu kredita i lizinga. Zastoj u otplati ovih obaveza va\u017eio je za period od najmanje 90 dana od uvo\u0111enja vanrednog stanja (15. mart) i odnosio se na sva fizi\u010dka i pravna lica. Ovakva mera imala je makar privremen pozitivan uticaj na likvidnost stanovni\u0161tva i privrednog sistema, ali ni ona nije mogla pro\u0107i bez odre\u0111enih kontroverzi. Naime, iako nisu napla\u0107ivale zatezne kamate, banke su u periodu za koji je va\u017eio moratorijum napla\u0107ivale redovne kamate na sve kredite. U praksi to je podrazumevalo pove\u0107anje ukupne vrednosti obaveza nakon isteka moratorijuma za iznos obra\u010dunatih kamata za vreme moratorijuma. Najvi\u0161i dr\u017eavni zvani\u010dnici i prore\u017eimski mediji nisu se preterano trudili da detaljnije objasne mehanizam delovanja moratorijuma, pa je tako za mnoge gra\u0111ane ova \u201ecaka\u201d pro\u0161la \u201eispod radara\u201d.<\/p>\n

Nakon vi\u0161enedeljne neizvesnosti da li \u0107e i na koji na\u010din dr\u017eava ekonomski reagovati u borbi protiv \u201enevidljivog neprijatelja\u201d, Ministarstvo finansija poslednjeg dana marta kona\u010dno izlazi u javnost sa donetim ekonomskim programom. Prema najavama ministra finansija, ukupna vrednost ovih mera iznosila je 610 milijardi dinara<\/a> (5,1 miljardi evra), \u0161to je oko 11 posto vrednosti BDP-a zemlje. Ipak, u ovih 610 milijardi ulazili su i krediti privatnih banaka privredi, tako da je prava vrednost<\/a> ovih mera 430 milijardi dinara (7,8 posto BDP-a). Ekonomskim programom Vlade obuhva\u0107eno je odlaganje pla\u0107anja poreza i doprinosa na zarade i dobit u naredna tri meseca, isplata minimalne zarade mikro, malim i srednjim preduze\u0107ima za svakog zaposlenog u naredna tri meseca, pristup povoljnim kreditima za ove firme, kao i jednokratna isplata pomo\u0107i 100 evra svim punoletnim gra\u0111anima Republike Srbije. Ove mere definitivno su dovele do ubrizgavanja prekopotrebne likvidnosti u privredni sistem, me\u0111utim one su mogle biti izda\u0161nije i zna\u010dajno selektivnije.<\/p>\n

Mera odlaganja pla\u0107anja poreza i doprinosa npr. mogla je biti propra\u0107ena i otpisivanjem ovih obaveza, posebno za mikro i mala preduze\u0107a koja posluju u okviru najpogo\u0111enijih delatnosti kao \u0161to su turizam, ugostiteljstvo i saobra\u0107aj. Vlada je mogla napraviti \u0161emu prema kojoj bi osim isplate minimalne zarade za manje ugro\u017eene firme ispla\u0107ivala i ve\u0107i iznos pomo\u0107i za firme koje su do\u017eivele najve\u0107i pad prometa, \u0161to je upravo bio slu\u010daj u pomenutim delatnostima. Tako\u0111e, mogli su biti preduzeti znatno ve\u0107i napori kako bi krediti namenjeni privredi bili znatno pristupa\u010dniji mikro i malim preduze\u0107ima koji za razliku od ve\u0107ih firmi \u010desto nemaju ve\u0107 uhodane kreditne aran\u017emane sa bankama, \u0161to im ote\u017eava pristup ovim prekopotrebnim sredstvima.<\/p>\n

Lo\u0161i kriterijumi i epidemija otkaza<\/strong><\/h2>\n

Da bi se bilo koja firma kvalifikovala za neku od mera u okviru ekonomskog programa Vlade, ona nije mogla otpustiti vi\u0161e od 10 posto radnika u periodu od po\u010detka vanrednog stanja do datuma formalnog stupanja ovih mera na snagu. I upravo u ovom kriterijumu dolazimo do prvog velikog problema. Naime, lako mo\u017eemo zamisliti situaciju u kojoj je frizer ili automehani\u010dar koji ima do 9 zaposlenih bio prinu\u0111en da otpusti makar jednog radnika zbog drasti\u010dnog pada tra\u017enje. Prema ovako postavljenom kriterijumu, takva odluka bi ovo preduze\u0107e automatski diskvalifikovala iz programa pomo\u0107i, za razliku od nekih ve\u0107ih firmi sa do 100 zaposlenih koje bi teorijski mogli otpustiti i do 10 radnika nakon \u010dega bi i dalje formalno mogli da se prijave za dr\u017eavnu pomo\u0107. Na ovaj na\u010din mnoge firme koje spadaju u grupu najpogo\u0111enijih krizom ne bi bile obuhva\u0107ene merama pomo\u0107i.<\/p>\n

Drugi problem sa ovim kriterijumom je u tome \u0161to se u tih maksimalno 10 posto otpu\u0161tenih radnika ne ra\u010dunaju i radnici koji su zaposleni posredstvom jedne od agencija za zapo\u0161ljavanje budu\u0107i da se takvi radnici formalno ne vode kao zaposleni preduze\u0107a u kojem de facto<\/em> rade. Tako\u0111e, u 10 posto<\/a> ne ulaze ni radnici koji rade na privremeno-povremenim poslovima i prema ugovorima na odre\u0111eno. Ovo je posebno problemati\u010dno ako imamo u vidu da se prema ovogodi\u0161njim podacima Eurostata<\/a> u kategoriji privremene zaposlenosti u Srbiji nalazi \u010dak 437 hiljada radnika. Broj radnika koji rade u prekarnim uslovima u Srbiji uve\u0107an je \u010dak 4 puta u poslednjih 8 godina (sa 2,4 posto 2011. godine na 8 posto 2019. godine) i trenutno je na nivou koji je tri puta ve\u0107i od proseka EU<\/a>. Upravo ovi radnici (pored radnika koji rade u neformalnom sektoru) su tokom pandemije bili pod najve\u0107im udarom. U masovnim otpu\u0161tanjima u Srbiji prednja\u010dili su veliki strani investitori koji su u pro\u0161losti, potaknuti izda\u0161nom \u0161emom dr\u017eavnih subvencija, premestili deo svojih kapaciteta u Srbiju.<\/p>\n

Finska fabrika kablova za automobilsku industriju, PKC iz Smedereva, u dva talasa otpustila je oko 350 ljudi<\/a>. Do 2014. godine ova firma je kroz program dr\u017eavnih subvencija dobila skoro 14 miliona evra<\/a>. Ha\u010dinson, francuska fabrika koja se bavi proizvodnjom creva za vodu i benzin, otpustila je izme\u0111u 80 i 300 radnika<\/a> (broj zavisi od toga da li pitate radnike Ha\u010dinsona ili gradona\u010delnika Rume). Ova fabrika primila je dr\u017eavne subvencije za izgradnju prvog od dva proizvodna pogona, a imala je koristi i od izgradnje infrastrukture<\/a> koju su finansirale dr\u017eava i lokalna samouprava u vrednosti od preko milion evra.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"

Foto: balkaninsight.com<\/p><\/div>\n

Kao rezultat procesa likvidacije \u010dak tri kooperantske firme koje rade za italijansku kompaniju Olimpias u Ni\u0161u, koja je ina\u010de ekskluzivni dobavlja\u010d \u010duvene italijanske kompanije Beneton, izme\u0111u 500 i 700 radnika preko no\u0107i je ostalo bez posla<\/a>. Ova multionacionalna italijanska kompanija tako\u0111e spada u red onih stranih firmi koji su dobile izda\u0161ne dr\u017eavne subvencije. U slu\u010daju Benetona, do 2015. godine ova kompanija dobila je 10,5 miliona evra subvencija na ime svog dolaska u Srbiju.<\/p>\n

Manipulacija podacima u politi\u010dke svrhe<\/strong><\/h2>\n

Verovali ili ne, vladaju\u0107a politi\u010dka garnitura u Srbiji ne samo da se hvali smanjenjem nezaposlenosti<\/a> u sred pandemije, nego se \u010dak ponosi i time \u0161to je nezaposlenost spu\u0161tena na rekordno niski nivo. Iako je kategorija nezaposlenosti prema zvani\u010dnoj statistici zaista smanjena, takav rezultat je isklju\u010divo posledica ekonomske metodologije i nikako ne zna\u010di da za vreme pandemije nije bilo otpu\u0161tanja. Naime, da biste upali u statisti\u010dku kategoriju nezaposlenosti, morate da aktivno tra\u017eite posao, \u0161to je u uslovima pandemije zna\u010dajno ote\u017eano, a ponekad i nemogu\u0107e. Zato je veliki broj radnika iz kategorije zaposlenosti nakon dobijanja otkaza pre\u0161ao u kategoriju neaktivnosti, a ne nezaposlenosti.<\/p>\n

Zahvaljuju\u010di ovome, mogu\u0107e je da se u isto vreme smanji nezaposlenost<\/a> (za oko 87 hiljade) i zaposlenost (za oko 33 hiljade) na ra\u010dun velikog pove\u0107anja neaktivnosti (ne samo iz kategorije zaposlenosti nego i nezaposlenosti). Zato je brojka koja govori o smanjenju zaposlenosti mnogo relevantnija za sticanje slike o trenutnom stanju na tr\u017ei\u0161tu rada u Srbiji. Ali da bi smo stekli jo\u0161 bolju sliku, potrebni su nam jo\u0161 neki podaci. Tako je npr. Me\u0111unarodna organizacija rada (MOR) izra\u010dunala da je u Srbiji u drugom u odnosu na prvi kvartal ukupan broj radnih sati na nivou cele privrede bio manji za \u010dak 14,8 posto<\/a>, \u0161to bi teorijski bilo ekvivalentno gubljenju 510 hiljada radnih mesta. Ipak, va\u017eno je re\u0107i da u ovo smanjenje ukupnog broja radnih sati ne ulaze samo ljudi koji su stvarno izgubili posao, ve\u0107 i radnici kojima je samo skra\u0107eno radno vreme, kao i zaposleni koji su trenutno na prinudnom odmoru itd.<\/p>\n

Politi\u010dka elita u Srbiji tako\u0111e nije propustila priliku da se pohvali \u010dinjenicom da \u0107e Srbija za vreme pandemije imati jednu od najmanjih stopa pada BDP-a, ili kako oni to vole da ka\u017eu \u2013 najve\u0107u stopu rasta<\/a> (iako je negativna). Me\u0111utim, relativno manja stopa pada BDP-a u Srbiji (prema MMF-u 3 posto ove godine) nema puno veze sa nekom preterano uspe\u0161nom ekonomskom politikom, ve\u0107 sa strukturom odnosno nerazvijeno\u0161\u0107u privrede. Pandemija koronavirusa je srazmerno vi\u0161e pogodila razvijene zemlje zbog ve\u0107eg relativnog zna\u010daja proizvoda sa ve\u0107om dodatom vredno\u0161\u0107u poput automobila, ma\u0161ina i opreme, turizma itd. za kojima je najvi\u0161e opala tra\u017enja.<\/p>\n

Kao dr\u017eava \u010dije je u\u010de\u0161\u0107e poljoprivrede i prehrambene industrije (za \u010dijim proizvodima je tra\u017enja najmanje pogo\u0111ena) pet odnosno tri puta ve\u0107e nego u zemljama Zapadne Evrope, Srbija jednostavno nema iste probleme kao razvijene zemlje Zapada.<\/p>\n

Predizborni \u201epoklon\u201d u vidu 100 evra<\/strong><\/h2>\n

Odluka Vlade da u paket ekonomskih mera uvrsti i jednokratnu isplatu od 100 evra svim punoletnim gra\u0111anima izazvala je najve\u0107a negodovanja u ekonomskim krugovima, ali i u samoj javnosti. Glavni razlog le\u017ei u tome \u0161to je nov\u010dana pomo\u0107 ista nezavisno od dohotka pojedinca.<\/p>\n

Tako smo imali situaciju u kojoj bogatiji \u010dlanovi dru\u0161tva isplatu od 100 evra nisu ni primetili na svom bankovnom ra\u010dunu, dok je za one kojima je ova pomo\u0107 najpotrebnija ona bila nedovoljna za zadovoljavanje najosnovnijih potreba. Siroma\u0161na doma\u0107instva sa ve\u0107im brojem dece su najgore pro\u0161la s obzirom da jedino maloletni gra\u0111ani ne dobijaju ovu pomo\u0107.<\/p>\n

Siroma\u0161nije porodice tako\u0111e nemaju svoju u\u0161te\u0111evinu i imaju manju podr\u0161ku na koju se mogu osloniti (npr. te\u017ee pozajmljuju novac), a u uslovima pandemije nastaju i vanredni tro\u0161kovi (maske, higijena itd.). Socijalno odgovorna politika u uslovima krize pogotovo je va\u017ena u zemljama koje se nalaze na samom evropskom vrhu po pitanju stope rizika od siroma\u0161tva<\/a> u koje spada i Srbija.<\/p>\n

U tom kontekstu pora\u017eavaju\u0107a je \u010dinjenica da je Srbija jedina zemlja u regionu<\/a> koja niti je pove\u0107ala visinu nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, niti je njen obuhvat pro\u0161iren na ve\u0107i broj ljudi.<\/p>\n

Na jednokratnu isplatu 100 evra pomo\u0107i svim gra\u0111anima potro\u0161i\u0107e se ogroman deo bud\u017eetskih sredstava, \u010dak 600 miliona evra. Pore\u0111enja radi, to je dva i po puta vi\u0161e od godi\u0161nje isplate prava korisnicima socijalne za\u0161tite<\/a>, upola ve\u0107e od agrarnog bud\u017eeta ili \u010dak tri puta ve\u0107e od prose\u010dnih godi\u0161njih investicija u zdravstvo u protekle tri godine<\/a>.<\/p>\n

Prema ocenama Fiskalnog saveta<\/a>, \u010dak 30 posto preduze\u0107a u Srbiji nije iskoristilo mogu\u0107nost odlaganja pla\u0107anja poreza i doprinosa na zarade i profit. \u00a0Dve tre\u0107ine mikro, malih i srednjih preduze\u0107a oslonilo se na sopstvene rezerve i pomo\u0107 prijatelja i porodice<\/a> za re\u0161avanje finansijskih pote\u0161ko\u0107a za vreme vanrednog stanja, a samo 5-10 posto njih je reklo da su Vladine mere uticale na njihovu odluku o neotpu\u0161tanju radnika. Prema anketi dve doma\u0107e NVO<\/a> oko 230 miliona evra od 950 miliona kolika je bila ukupna vrednost direktne dr\u017eavne pomo\u0107i preduze\u0107ima u vidu isplate minimalaca potencijalno je moglo oti\u0107i preduze\u0107ima koja nisu pretrpela ekonomske gubitke. Svi ovi podaci predstavljaju argumente koji idu u prilog selektivnijem pristupu biranju preduze\u0107a i delatnosti kojima je ekonomska pomo\u0107 najpotrebnija.<\/p>\n

Ako se za prvi paket mera moglo re\u0107i da je zbog ve\u0107e jednostavnosti bilo neophodno dodeliti pomo\u0107 svima kako bi novac \u0161to pre stigao do ugro\u017eenih preduze\u0107a, takav argument se nikako ne mo\u017ee upotrebiti i za druge ekonomske pakete pomo\u0107i budu\u0107i da je Vlada imala vremena da proceni koje je sektore privrede pandemija najvi\u0161e ugrozila i da u skladu sa tim napravi novi paket mera.<\/p>\n

Ekonomski program koji bi bio mnogo selektivniji (uvo\u0111enjem odre\u0111enog nivoa pada prometa kao kriterijuma dodele pomo\u010di na primer), ali i izda\u0161niji za taj znatno manji broj targetiranih preduze\u0107a, kao i socijalno odgovorna politika koja bi zna\u010dajno pove\u0107ala izdvajanja za socijalnu za\u0161titu najugro\u017eenijih slojeva stanovni\u0161tva predstavlja jedini mogu\u0107i preostali odgovor na nepredvidive ekonomske posledice pandemije \u010diji se kraj jo\u0161 uvek ne nazire.<\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/a><\/strong>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/a>\u00a0(Makedonije), u saradnji sa\u00a0ABCnews.al<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija),\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora),\u00a0Prlija<\/strong><\/a>\u00a0(Hrvatska) i\u00a0SEGA<\/strong><\/a>\u00a0(Bugarija).<\/p>\n

Stefan Mari\u0107 je apsolvent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na smjeru Ekonomska analiza i politika. Sta\u017eirao je u Timu za socijalno uklju\u010divanje i smanjenju siroma\u0161tva i radio na nekoliko projekata Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A11. Autor je ekonomskih i dru\u0161tveno-politi\u010dkih tekstova za doma\u0107e i regionalne portale kao \u0161to su Ma\u0161ina, Bilten i Slobodni Filozofski.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Samozaposleni preduzetnici, radnici koji rade u prekarnim uslovima ili \u201ena crno\u201d, kao i socijalno najugro\u017eenija doma\u0107instva ponovo su najve\u0107im delom ostali sami na vetrometini( Foto: newseu.cgtn.com)<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":304265,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-304261","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304261","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=304261"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304261\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":304267,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/304261\/revisions\/304267"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/304265"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=304261"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=304261"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=304261"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}