{"id":303836,"date":"2020-10-02T15:55:54","date_gmt":"2020-10-02T13:55:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=303836"},"modified":"2020-10-02T15:56:47","modified_gmt":"2020-10-02T13:56:47","slug":"bugarski-odgovor-na-pandemiju-bacanje-novca-u-prazno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/10\/02\/bugarski-odgovor-na-pandemiju-bacanje-novca-u-prazno\/","title":{"rendered":"Bugarski odgovor na pandemiju: Bacanje novca u prazno"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mila Kisjova*<\/strong><\/p>\n

\"\"Prema generalnom mi\u0161ljenju, Bugarska je pru\u017eila solidan otpor koronavirusu sa zdravstvenog stanovi\u0161ta. Ali isto se ne mo\u017ee re\u0107i za ekonomski odgovor na krizu. Da, \u010dini se da zemlju nisu najte\u017ee pogodile nevolje izazvane nevidljivim neprijateljem. Ali to nije toliko zbog vladinog antikriznog programa, koliko zbog bugarskog biznisa koji je navikao na borbu i pre\u017eivljavanje svih vrsta kataklizmi.<\/p>\n

Bugarska ekonomija opala je 10% u drugom kvartalu godine, izv<\/u>e\u0161tava<\/u> Nacionalni statisti\u010dki institut (NSI).<\/u> Period april-jun bio je najte\u017ei za zemlju u uslovima pandemije. Vlada je 13. marta proglasila vanredno stanje u poku\u0161aju da zaustavi \u0161irenje virusa, blokiraju\u0107i niz preduze\u0107a. Potpuno je zaustavljen rad svih restorana, velikih tr\u017enih centara, zabranjena su turisti\u010dka putovanja i odmori, obustavljen niz usluga, zatvorena su pozori\u0161ta i bioskopi, muzeji, koncertne i sportske dvorane, fitnes centri i banjski kompleksi. Transport je izgubio svoje putnike.<\/p>\n

Bugarska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je proglasila vanredno stanje zbog koronavirusa. To se nastavilo do sredine maja, kada su zatvorene firme postepeno nastavile sa radom za dve ili tri sedmice.<\/p>\n

U periodu april – jun, statistika je merila pogor\u0161anje svih makroekonomskih pokazatelja. Finalna potro\u0161nja smanjena je 2,1%, investicije su smanjene 7,9%, izvoz roba i usluga smanjen je \u00a022,1%, a uvoz 20,4%.<\/p>\n

Bugarska je, me\u0111utim, izbegla dvocifreni godi\u0161nji ekonomski pad – za razliku od mnogih drugih zemalja u Evropi. Bruto doma\u0107i proizvod (BDP) u drugom tromese\u010dju, u odnosu na isti kvartal 2019. godine, smanjio se 8,5%. – ispod prose\u010dnog pada evropskih ekonomija, koji je iznosio 14,1%,<\/u> prema podacima Eurostata.<\/p>\n

Najve\u0107i gubitnici <\/strong><\/h2>\n

Posledice pandemije od KOVIDA prvo su pogodile industrije koje uglavnom rade za izvoz i u velikoj meri zavise od snabdevanja sirovinama i komponentama iz Kine. Problemi su zapo\u010deli krajem 2019. godine, a produbili su se u prvim mesecima 2020. godine, kada je Kina potpuno prekinula trgovinske kontakte.<\/h2>\n

Bugarski proizvo\u0111a\u010di komponenata za automobilsku industriju bili su te\u0161ko pogo\u0111eni. U Bugarskoj postoji vi\u0161e od 40 fabrika koje su kooperanti evropskih giganata u automobilskoj industriji. Zbog kolapsa svetske prodaje automobila, mnogi su proizvodni pogoni u Evropi bili zatvoreni, uglavnom u Nema\u010dkoj, a to je dovelo do obustave rada na nekoliko nedelja mnogih njihovih bugarskih kooperanata. Desetine hiljada radnika poslato je na pla\u0107eno ili nepla\u0107eno odsustvo.<\/p>\n

Mnoge ma\u0161inske kompanije tako\u0111e su se privremeno zaustavile – zbog blokiranih isporuka u zemlje poput Rusije i Italije, koje su tako\u0111e zatvorile granice u martu i aprilu. Nakon toga, tzv. \u201ezeleni koridori\u201c, predvi\u0111eni za me\u0111unarodni transport robe u Evropi, omogu\u0107ili su kompanijama da relativno normalno po\u010dnu da rade u uslovima koronavirusa.<\/p>\n

Rast nezaposlenosti<\/strong><\/h2>\n

Najvi\u0161e je pogo\u0111en uslu\u017eni sektor, a najvi\u0161e su stradala mala preduze\u0107a. 13. marta, bukvalno za jedan sat, svi restorani u zemlji, frizeri, teretane, pozori\u0161ta, bioskopi, tr\u017eni centri bili su zatvoreni. Ovo je dovelo do gubitka<\/a> na 103.000 radnih mesta u aprilu i maju. Nezaposlenost u Bugarskoj sko\u010dila je na 9% – sa 6,2% na po\u010detku godine. Nakon toga, od juna, srame\u017eljivim otvaranjem letne turisti\u010dke sezone, stopa nezaposlenosti po\u010dela je da opada i u avgustu je dosegla 7,5%.<\/p>\n

Sna\u017eno pogo\u0111eni sektor turizma<\/strong> ima ogromnu “zaslugu” za rast nezaposlenosti. Krajem marta hotelijeri i turisti\u010dke agencije ostali su bez kupaca zbog prekida avionskih letova i zatvorenih granica mnogih zemalja. Sektor nije mogao da ra\u010duna ni na bugarske turiste, nakon \u0161to je progla\u0161ena vanredna situacija gotovo do kraja maja, zabranjeno je putovanje u zemlji u turisti\u010dke svrhe.<\/p>\n

Tek u julu obnovljeni su neki avionski letovi sa stranim turistima do bugarske crnomorske obale. Me\u0111utim, njihovo smanjenje je ostalo vi\u0161e od 80% do kraja sezone. Tradicionalna tr\u017ei\u0161ta poput Velike Britanije, Rusije, Izraela, Nema\u010dke su ovog leta nedostajala na bugarskom moru. Dve tre\u0107ine hotela u velikim odmarali\u0161tima Sun\u010dev breg, Zlatni pesoci i Albena uop\u0161te se nisu otvorili. Odobrena dr\u017eavna subvencija od 35 eura za svakog stranca koji je stigao \u010darter letom za Bugarsku nije uspela. Samo mali hoteli i pansioni u\u017eivali su u dobroj popunjenosti – uglavnom bugarskim turistima.<\/p>\n

A<\/strong>ntikrizni plan<\/strong> Sofije<\/strong><\/h2>\n

Nedelju dana nakon progla\u0161enja vanrednog stanja 13. marta, bugarski premijer Bojko Borisov najavio je antikrizni paket vredan 4,5 milijardi leva (2,25 milijardi e<\/strong>u<\/strong>ra<\/strong>). Pet meseci kasnije, velika ve\u0107ina ovih sredstava i dalje je samo obe\u0107anje na papiru.<\/p>\n

Jedna od prvih mera<\/a> bilo je davanje 700 miliona leva (350 miliona EUR) dr\u017eavnoj Bugarskoj razvojnoj banci, sa kojima bi ona trebala biti garant za komercijalne banke u cilju dodeljivanja jeftinih kredita pogo\u0111enim kompanijama i radnicima poslatim na nepla\u0107eno odsustvo.<\/h2>\n

Mera je nai\u0161la na \u017eestoku kritiku poslovne zajednice i gra\u0111ana, koji su o\u010dekivali da \u0107e se kasnije otpla\u0107ivati \u200b\u200bgrantovi umesto zajmova. Od 200 miliona leva (100 miliona EUR) namenjenih za beskamatne kredite zaposlenima na nepla\u0107enom odsustvu i ljudima iz slobodnih profesija kojima je te\u0161ko da ih praktikuju, samo 70,7 miliona leva je ispla\u0107eno krajem avgusta (35, 4 miliona evra) na oko 17.000 ljudi. Maksimalna pomo\u0107 u okviru ovog programa je 4.500 leva ili 2.250 eura.<\/p>\n

Podr\u0161ka malim i srednjim preduze\u0107ima sa garantovanim kreditima dr\u017eave sa niskim kamatama zapo\u010dela je tek u julu i trenutno su dodeljena sredstva vrlo mala. Izmenom bud\u017eeta izdvojeno je milijardu leva (500 miliona EUR) za spa\u0161avanje radnih mesta u privatnom sektoru. U tu svrhu, pokrenut je mo\u017eda najve\u0107i antikrizni program, gde dr\u017eava preuzima isplatu 60% od zarade radnika.<\/p>\n

Poslovna zajednica nije bila odu\u0161evljena. Kompanije \u010dija je delatnost blokirana restriktivnim merama nisu mogle da plate niti jedan lev kako bi zadr\u017eali svoje zaposlene. Zna\u010dajno je da je do sada samo 20% bud\u017eeta utro\u0161eno za ovu vrstu podr\u0161ke. Od septembra, \u0161ema koja je stekla popularnost kao “60 na 40”, postala je “80 na 20”, tj. dr\u017eava \u0107e pru\u017eiti ve\u0107u podr\u0161ku, ali samo za dva najugro\u017eenija sektora – turizam i autobuski prevoz.<\/p>\n

Vladaju\u0107a koalicija GERB-a i Ujedinjenih patriota je preduzela jo\u0161 jednu kontroverznu antikriznu meru – smanjenje PDV-a na restoranske usluge sa 20 na 9%. Bugarska je bila jedna od retkih zemalja u EU sa pau\u0161alnom stopom PDV-a (Porez na dodatu vrednost) od 20% za svu robu i usluge, sa izuzetkom turisti\u010dkog sme\u0161taja, oporezovanog sa 9%. Vlada je objasnila da \u0107e smanjenjem stope za hranu i bezalkoholna pi\u0107a restorani mo\u0107i da generi\u0161u ve\u0107u zaradu, a to \u0107e nadoknaditi gubitke zbog zatvaranja na dva meseca tokom vanrednog stanja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Veliki deo dru\u0161tva, kao i mnogi ekonomisti i finansijeri, bili su revoltirani ovim popustom dr\u017eave prema sektoru koji je poznat kao jedan od najsivijih u bugarskoj ekonomiji. \u010cak je i ministar finansija rekao da ne podr\u017eava tu meru, ali ona je donesena ve\u0107inom u parlamentu i va\u017ei\u0107e do kraja 2021. godine.<\/h2>\n

Kao posledica toga, prodaja knjiga, de\u010dje hrane i pelena, usluga u teretanama, bazenima i svim vrstama sportskih objekata dobila je smanjenu stopu PDV-a. O\u010dekivano, smanjenje poreza nije dovelo do ni\u017eih cena, ali ostaje da se vidi kako \u0107e to uticati na prihode bud\u017eeta.<\/p>\n

Odlaganje otplate bankarskih kredita – najefikasnija mera?<\/strong><\/h2>\n

Moratorijum na otplatu zajma uveden je za period od 6 meseci u aprilu. Do septembra su kompanije i doma\u0107instva odgodili obaveze prema bankama vrijedne 9,061 milijarde leva (4,5 milijardi EUR). Vi\u0161e od 14.100 kompanija odgodilo je isplate sume od gotovo 7 milijardi leva (19% svih kredita koje banke daju kompanijama). Ne\u0161to vi\u0161e od 93.000 pojedinaca ima odgo\u0111ene rate u iznosu od 2 milijarde leva, \u0161to je 8,3% od svih zajmova koje daju banke doma\u0107instvima.<\/p>\n

Istovremeno, drasti\u010dno kasne o\u010dekivane dotacije iz razli\u010ditih evropskih programa<\/strong>. Vladi je trebalo nekoliko meseci da neiskori\u0161\u0107eni novac iz evropskih programa odobren godinama unazad usmeri na mere dizajnirane posebno za koronavirus. Ve\u0107 u maju, 27.000 mikro i malih kompanija prijavilo se za grantove do 10.000 leva (5.000 EUR), ali prijave nekih od njih jo\u0161 uvek su u fazi razmatranja. Bespovratna sredstva za srednja preduze\u0107a tako\u0111e kasne – njihov zahtev za raspodelu 200 miliona leva zapo\u010deo je tek u avgustu.<\/p>\n

Celo leto nije mogla da zapo\u010dne<\/u> odobren<\/a><\/u>a<\/u> \u0161<\/strong>ema vau\u010dera za podr\u0161ku turizmu<\/strong>, prema kojoj dr\u017eava subvencionira jednonedeljni odmor u Bugarskoj sa 210 leva (105 eura). Vlada je ozbiljno ograni\u010dila opseg ove mere i napravila je besmislenom u praksi. Vau\u010deri su dostupni samo zdravstvenim radnicima, policajcima i ostalom osoblju koje je na frontu uklju\u010deno u borbu protiv KOVIDA-19. Uz to, mo\u0107i \u0107e da se odmore samo u malom broju dr\u017eavnih odmarali\u0161ta.<\/p>\n

Politi\u010dke turbulencije<\/strong><\/h2>\n

U me\u0111uvremenu, Bugarska je potresen<\/a><\/u>a<\/u> od politi\u010dkih protesta koji ne jenjavaju ve\u0107 tri meseca. Od po\u010detka jula, hiljade nezadovoljnih gra\u0111ana protestovalo je i mar\u0161iralo svake no\u0107i u Sofiji i drugim ve\u0107im gradovima, tra\u017ee\u0107i ostavku premijera Bojka Borisova i glavnog tu\u017eioca Ivana Ge\u0161eva. Pod pritiskom protesta i zahteva za ostavkama, kabinet Borisova pribegao je izda\u0161nim dodatnim transferima stotina miliona leva dr\u017eavnim strukturama, op\u0161tinama i raznim grupama porezkih obveznika. \u010cesto se ti vanredni tro\u0161kovi opravdavaju korona krizom, ali svima je jasno da je vode\u0107i razlog sticanje simpatija i vremena.<\/p>\n

Iznena\u0111uju\u0107e, vlada<\/a><\/u> je odlu\u010dila<\/u> da pove\u0107a 30% plate vi\u0161e od 33.000 zaposlenih u dr\u017eavnoj <\/strong>administraciji<\/strong>.<\/strong> Odlu\u010deno je da se dodeli dodatak od 50 leva tokom tri uzastopna meseca – avgusta, septembra i oktobra, najve\u0107oj socijalnoj grupi u Bugarskoj – penzionerima, koji broje vi\u0161e od 2,1 miliona ljudi.<\/h2>\n

Sa novom \u0161kolskom godinom, vlada je pove\u0107ala i iznos pomo\u0107i roditeljima dece do 14 godina koja mora da u\u010de od ku\u0107e zbog karantina. Ako su ovi roditelji primorani da odu na nepla\u0107eno odsustvo da bi se brinuli o svojoj maloj deci i pomogli im u u\u010denju na daljinu, mese\u010dno \u0107e primati 610 leva (305 eura) – isto koliko iznosi minimalna plata u Bugarskoj ili 915 leva ( 457 eura) ako imaju dvoje ili vi\u0161e dece. U aprilu i maju ova podr\u0161ka iznosila je 375 leva i iskoristilo je skoro 2.000 porodica.<\/p>\n

Do sada, zahvaljuju\u0107i prilivu novca za zarade, dodatke i penzije, doma\u0107a potro\u0161nja u celini ostaje gotovo na nivou pro\u0161logodi\u0161nje i uglavnom podr\u017eava formiranje bruto doma\u0107eg proizvoda. \u010cini se da su vladini rezervoari po\u010deli da se iscrpljuju kada je u pitanju uzimanje spoljnog zajma. Vlada je 15. septembra izdala obveznice na stranim tr\u017ei\u0161tima u iznosu od 2,5 milijardi eura.<\/p>\n

Pir<\/strong> nakon kuge i kupovin<\/strong>a<\/strong> politi\u010dkog poverenja<\/strong><\/h2>\n

Vladina taktika za re\u0161avanje problema izaziva sve vi\u0161e kritika. NVO Institut za tr\u017ei\u0161nu ekonomiju (IPE) upozorava na opasan prelazak na “varljivo razumevanje da se Bugarska mo\u017ee oporaviti od krize i krenuti ka brzom ekonomskom rastu samo merama za fiskalno stimulisanje doma\u0107e potra\u017enje”.<\/p>\n

“Pir nakon kuge”, tako je Bugarska trgovinska i industrijska komora (BTIK) od 1. avgusta utvrdila pove\u0107ane plate zaposlenih u dr\u017eavnoj administraciji. “Svima je jasno da vladaju\u0107a koalicija \u017eeli da osvoji vi\u0161e glasova na predstoje\u0107im izborima. Me\u0111utim, optere\u0107enje bud\u017eeta dodatnim tro\u0161kovima, uklju\u010duju\u0107i ilegalno pove\u0107anje plata zaposlenih u napumpanoj dr\u017eavnoj administraciji, bez postojanja e-vlade i bez smanjivanja administrativnog aparata, ugro\u017eava \u010ditav dr\u017eavni bud\u017eet u uslovima opadaju\u0107e ekonomije, zatvaranja preduze\u0107a “i smanjenje me\u0111unarodnih tr\u017ei\u0161ta”, upozorio je BTIK.<\/p>\n

Situacija deluje alarmantno. I postoje jasni signali da \u0107e ekonomska zima biti duga i te\u0161ka – ne samo za Bugarsku ili Evropu, ve\u0107 i za \u010ditav svet. Ovo zahteva reformu. Pitanje je postoje li u Bugarskoj politi\u010dke snage koje to mogu u\u010diniti.<\/p>\n

*Mila Kisova<\/strong> je dugogodi\u0161nja novinarka, koja je uglavnom pisala o ekonomskim temama – bankama i financijama, industriji, tr\u017ei\u0161tu rada, socijalnoj politici. Od 1997. do 2010. radila je za financijske novine Money, zatim u nacionalnom dnevnom listu Standard. Od po\u010detka 2017. novinarka je u novinama Sega. Diplomirala je na Institutu za kemijsku tehnologiju u Burgasu, zatim na Fakultetu novinarstva na Univerzitetu “St. Klimen Ohridski” u Sofiji . 2003 diplomirala je na poslovnom upravljanju (MBA) na City University of Seattle.<\/p><\/blockquote>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/a><\/strong>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/a>\u00a0(Makedonije), u saradnji sa\u00a0ABCnews.al<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija),\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora),\u00a0Prlija<\/strong><\/a>\u00a0(Hrvatska) i\u00a0SEGA<\/strong><\/a>\u00a0(Bugarija).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zemlja se tobo\u017ee dobro nosi s pandemijom, ali stvarnost je mnogo stra\u0161nija.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-303836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=303836"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":303844,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303836\/revisions\/303844"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=303836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=303836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=303836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}