Ranije je u stomaku ledene mumije Eci, \u010doveka koji je umro pre vi\u0161e od pet hiljada godina, genetskom analizom otkrivena bakterija helikobakter pilori.<\/p>\n
Kako se ispostavilo, mnoge zarazne bolesti su mnogo drevnije nego \u0161to se to mislilo.<\/p>\n
Zubobolja<\/p>\n
Nau\u010dnici sa Univerziteta Eks-Marselj u Francuskoj, 1998. godine na \u010delu sa Mi\u0161elom Drankurom, prvi put su izolovali DNK patogena kuge iz zuba ljudi koji su sahranjeni na \u010detristo godina starom groblju. U zubnoj pulpi istra\u017eiva\u010di su otkrili delove genoma bakterije Jersinija pestis, potvr\u0111ujuc\u0301i tako da je krajem 14. veka Francusku pogodila epidemija ove zarazne bolesti.<\/p>\n
Posle smrti telo se raspada pod uticajem spoljne sredine, procesa sahranjivanja i mikroba u zemlji. Meka tkiva imaju tendenciju da tokom vremena potpuno nestanu, osim ako nije do\u0161lo do mumifikacije. Kosti su tako\u0111e uni\u0161tene. Najja\u010di deo su zubi koji ostaju o\u010duvani do trista hiljada godina, a u njihovim \u0161upljinama se nalazi zubna pulpa zajedno sa ostacima mikrobnih c\u0301elija.<\/p>\n
Dobro o\u010duvani zubi u vilici su dragocen arheolo\u0161ki materijal. Nau\u010dnici rade sa potpunom za\u0161titom, poput forenzi\u010dara, kako ne bi uprljali uzorak savremenim mikroorganizmima, \u010duvaju ga u zatvorenim kontejnerima uz sve mere predostro\u017enosti.<\/p>\n
\u0160to je zubna \u0161upljina vec\u0301a, to je vi\u0161e arheolo\u0161kog materijala. Iz pulpe se izdvajaju biomolekuli ili njihovi delovi: DNK i proteini tako\u0111e pokazuju patogen.<\/p>\n
Dve decenije nakon otkric\u0301a francuskih geneti\u010dara, zubna pulpa je pomogla u identifikovanju deset patogenih bakterija i jednog virusa koji su zarazili druge ljude. Me\u0111u njima su salmonela, lepra, tuberkuloza, stafilokoke.<\/p>\n
Izaziva\u010d kuge je najbolje prou\u010davan. Najstariji je izolovan iz zubne pulpe dvoje ljudi koji su umrli pre 3800 godina, u bronzanom dobu, i sahranjeni su na teritoriji savremene Samarske oblasti. Kao rezultat toga, datum ulaska ove infekcije u ljudsku populaciju morao je biti odlo\u017een za hiljadu godina.<\/p>\n
Rovovska bakterija<\/p>\n
U novom radu Drankur i kolege su prona\u0161li DNK bakterije Bartonella quintana . Ovaj mikrob se prenosi preko ljudskih u\u0161iju, izazvao je epidemiju rovovske groznice u Prvom svetskom ratu koja je odnela preko milion \u017eivota. Ovog puta pulpa je uzeta iz 25 zuba iz 5 kostura starih dve hiljade godina, koji su sahranjeni u rimskoj nekropoli grada Bezanson u Francuskoj. Imaju vrlo dobro o\u010duvane krve c\u0301elije \u2014 eritrocite. Ovo je izuzetno retko. Uz pomoc\u0301 fluorescentne hibridizacije na licu mesta su napravili snimak eritrocita koji su inficirani bakterijom Bartonella quintana.<\/p>\n
A najstarija bakterija ove vrste izolovana je iz zubne pulpe ostataka sa jugoistoka Francuske. Njihova starost je \u010detiri hiljade godina. Ispostavilo se da je rovovska groznica jedna od najstarijih infekcija zajedno sa tuberkulozom, koja je tako\u0111e prema DNK prona\u0111ena i kod Egipc\u0301anina koji je umro pre 5400 godina.<\/p>\n
Kuga i hepatitis<\/p>\n
Johanes Krauze sa Univerziteta u Tibingenu (Nema\u010dka), jedan od vodec\u0301ih istra\u017eiva\u010da, genomiku drevnih patogena naziva novim pravcem. Upravo je on, upore\u0111ujuc\u0301i DNK izaziva\u010da kuge koja je izolovana iz ostataka razli\u010ditih vekova, ponovo stvorio evoluciju mikroba i razjasnio puteve migracije na\u0161ih predaka. On je zajedno sa svojim kolegama 2011. godine dekodirao genom drevne kuge. Ova bolest je nestala iz Evrope, ali je i dalje ima u nekim regionima u svetu, poput Mongolije.<\/p>\n
Me\u0111unarodni tim nau\u010dnika, uklju\u010dujuc\u0301i Krauze, 2015. godine analizirao je mikrobiom Eci \u010doveka \u2014 takozvane ledene mumije koja je stara 5300 godina i prona\u0111ena u italijanskim Alpima. Nau\u010dnici su uzeli uzorke tkiva iz gastrointestinalnog trakta, uradili nekoliko testova za identifikaciju delova genoma, mikroba, i izolovali DNK Helikobakter pilori \u2014 bakterije koja \u017eivi u stomaku 90 odsto ljudi. Kod svake desete osobe ona izaziva \u010dir i rak \u017eeludca. Mo\u017eda je i Eci imao takve probleme.<\/p>\n
U nedavnom radu, nau\u010dnici iz Tibingena su sa kolegama iz \u0160vajcarske i Poljske ispitivali su uzorke tkiva i zuba 119 egipatskih mumija koje se \u010duvaju u muzejima u Nema\u010dkoj. Najstariji su stari vi\u0161e od dve hiljade godina. Utvr\u0111eno je da jedan od njih, nazvan Abusir 1630, ima bakterije lepre. Prema antropolo\u0161kim podacima, utvr\u0111eno je da je re\u010d o mu\u0161karcu od 30-40 godina. Uz to, nije imao spoljne znake bolesti ili o\u0161tec\u0301enja kostiju.<\/p>\n
Jo\u0161 kod jednog pojedinca koji je umro pre dve hiljade godina, prona\u0111ena je DNK virusahepatitis B. Pored toga, kod mumije su identifikovali Proteus mirabilis (bakterija koja izazova infekciju urinarnog trakta), Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium \u2014 ovi mikrobi \u017eive u zdravim crevima, ali mogu postati i uzrok bolesti.(Izvor: Sputnjik)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ispitivajuc\u0301i tkiva i zube egipatskih mumija starih dvije hiljade godina, nau\u010dnici su prona\u0161li DNK pet patogena, uklju\u010dujuc\u0301i mikrobakterije lepre i virusa hepatitis B.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-303631","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=303631"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303631\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":303632,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303631\/revisions\/303632"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=303631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=303631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=303631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}