{"id":303319,"date":"2020-09-28T06:44:13","date_gmt":"2020-09-28T04:44:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=303319"},"modified":"2020-09-28T06:47:37","modified_gmt":"2020-09-28T04:47:37","slug":"sto-je-losije-zdravstvo-to-je-losija-ekonomija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/28\/sto-je-losije-zdravstvo-to-je-losija-ekonomija\/","title":{"rendered":"\u0160to je lo\u0161ije zdravstvo, to je lo\u0161ija ekonomija"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: <\/strong>Branimir Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pandemija KOVID-19 donela je najve\u0107u ekonomsku krizu nakon Drugog svetskog rata. O\u010dekuje se da \u0107e svetska ekonomija ove godine pasti za 5%, \u0161to je najvi\u0161e u zadnjih 75 godina, a gotovo i da nema zemlje koja nije pogo\u0111ena krizom.<\/p>\n

Ali ova kriza se ne razlikuje od ostalih samo zbog toga. Tako\u0111e se razlikuje jer je potekla van sfere ekonomije, odnosno proiza\u0161la je iz \u0161irenja jednog virusa. Tu se postavlja i pitanje – sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, da li je bolje uvesti ograni\u010denja kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje virusa ili je bolje ne raditi ni\u0161ta? \u0160vedska i Makedonija daju odgovor za vreme pandemije.<\/p>\n

Eksperiment <\/strong>\u0160vedsk<\/strong>e<\/strong><\/h2>\n

\u0160vedska je imala atipi\u010dnu reakciju na pandemiju KOVIDA-19. I pored toga \u0161to su sve ostale evropske zemlje uvele ograni\u010denja i “zatvorile” svoje ekonomije kako bi spre\u010dile \u0161irenje virusa, ona je odlu\u010dila da ne preduzme ni\u0161ta. Time je dala najve\u0107i prirodni eksperiment u novijoj istoriji.<\/p>\n

Kratkoro\u010dni rezultati \u0161vedskog eksperimenta su ve\u0107 vidljivi i najbolje mogu da se sagledaju u pore\u0111enju sa njenim skandinavskim susedima – Danskom, Norve\u0161kom i Finskom.<\/p>\n

Zdravstveni ishodi su ubedljivo najgori u \u0160vedskoj. Broj smrtnih slu\u010dajeva od KOVIDA-19 tamo je pet puta ve\u0107i nego u Danskoj, deset puta ve\u0107i nego u Finskoj i dvanaest puta ve\u0107i nego u Norve\u0161koj.<\/p>\n

Nije ni \u010dudo. Bez ograni\u010denja, to se i o\u010dekivalo. Ali koji su ekonomski rezultati? I oni su gori u \u0160vedskoj. BDP<\/a> u \u0160vedskoj je u drugom tromese\u010dju pao za 8,3%, u Danskoj za 6,9%, a u Norve\u0161koj i Finskoj za 5,1% i 4,5%.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor: <\/em>Worldometers<\/em><\/a> i <\/em>Eurostat<\/em><\/a><\/p>\n

Za\u0161to \u0160vedska ima gore ekonomske rezultate od svojih suseda, i pored toga \u0161to nije “zatvorila” ekonomiju, za razliku od njih?<\/p>\n

\u010cinjenica da \u0160vedska nije “ugasila” ekonomiju, uop\u0161te je nije po\u0161tedelo ekonomskog \u0161oka. Svi su se njeni ekonomski partneri “ugasili”, zbog \u010dega se smanjila spoljna potra\u017enja za \u0161vedskim proizvodima, odnosno \u0161vedski izvoz je pao, ba\u0161 kao da je i ona sama uvela ograni\u010denja.<\/p>\n

Ali \u010dinjenica da \u0160vedska nije uvela ograni\u010denja nanela im je dodatnu \u0161tetu. Tamo je broj novozara\u017eenih i smrtnih slu\u010dajeva bio mnogo ve\u0107i nego u drugim zemljama, \u0161to je onda prouzrokovalo da se ljudi i kompanije suzdr\u017ee od potro\u0161nje i ulaganja, mnogo vi\u0161e nego u drugim zemljama. Tako je u aprilu, kada je broj novih slu\u010dajeva u Norve\u0161koj opadao, trgovina<\/a> zabele\u017eila rast od 4,8% u odnosu na prethodni mesec, dok se u \u0160vedskoj istog meseca pove\u0107ao broj novih slu\u010dajeva, pa je i trgovina opala za 1,5%.<\/p>\n

Rezultati \u0161vedskog eksperimenta su nedvosmisleni. \u010cinjenica da \u0160vedska nije uvela ograni\u010denja za vreme pandemije nije donela ni\u0161ta dobrog, ve\u0107 je samo rasplinula pandemiju, pogor\u0161av\u0161i zdravstvene rezultate, a time i ekonomske.<\/p>\n

Makedonija je u po\u010detku bila pozitivan primer<\/strong><\/h2>\n

Bili smo pozitivan primer kada je zapo\u010dela pandemija. U svojim aprilskim projekcij<\/u>ama<\/u> Me\u0111unarodni monetarni fond predvi\u0111a da \u0107e na\u0161a ekonomija ove godine pasti za samo 4%. O\u010dekuje se da samo Srbija, Moldavija i Malta iz evropskih zemalja budu bolje od nas.<\/p>\n

Za\u0161to su o\u010dekivanja bila tako pozitivna? Prvi faktor bio je taj \u0161to se na\u0161a ekonomija smatra relativno zatvorenom, mnogo manje integrisanom u globalne ekonomske trendove od ostalih evropskih ekonomija, mnogo vi\u0161e zavisnom od doma\u0107ih faktora. Zbog toga nam ide relativno dobro u globalnim ekonomskim krizama, poput 2008-2009., Kada smo bili najmanje pogo\u0111eni u Evropi.<\/p>\n

Drugi faktor je bio da smo, kada su napravljene ove projekcije, krajem marta i po\u010detkom aprila, mi smo bili jedna od najmanje pogo\u0111enih zemalja u Evropi od koronavirusa. Uveli smo pravovremena ograni\u010denja, mere su se dosledno sprovodile, \u0161irenje virusa je usporeno i o\u010dekivalo<\/a> se da imamo ukupno oko 2000 slu\u010dajeva zara\u017eenih.<\/p>\n

Kada su nedavno iza\u0161li ekonomski podaci za drugo tromese\u010dje, videlo se da smo zapravo jedan od najgorih u Europi. Pad na\u0161eg BDP-a u drugom tromese\u010dju je 12,7%<\/a> (u odnosu na isti period 2019.), \u0161to je bolje od samo 10 evropskih zemalja, a gore od 20. Za\u0161to smo pro\u0161li tako lo\u0161e, uprkos pozitivnim po\u010detnim o\u010dekivanjima?<\/p>\n

Gre\u0161ke u ekonomskim merama<\/strong><\/h2>\n

Nesumnjivo, gre\u0161ke u vladinim ekonomskim merama tako\u0111e imaju uticaja. S njima se kasnilo, glavni paket je usvojen tek 31. marta<\/a>, otprilike 20 dana nakon zatvaranja \u0161kola, vrti\u0107a, restorana i tr\u017enih centara. Same mere bile su usmerene prvenstveno na velike kompanije – najve\u0107u dr\u017eavnu pomo\u0107 su dobile velike kompanije<\/a> koje prihoduju milione eura, poput privatnih bolnica, kazina, kladionica ili stranih kompanija iz neoporezivih zona. Mala preduze\u0107a su bila zanemarena. Imali smo samo jednu posebnu meru za mikro, mala i srednja preduze\u0107a – beskamatne kredite u ukupnom iznosu od 14 miliona eura, koji su odmah iskori\u0161\u0107eni. Mnoge razvijene zemlje su imale specijaln<\/u>e<\/u> paket<\/u>e<\/u> samo za mala preduze\u0107a, upravo zato \u0161to ih je kriza najvi\u0161e pogodila. Na primer, Nema\u010dka je osigurala 10 milijardi eura direktnih subvencija samozaposlenim i mikro preduze\u0107ima (do 10 zaposlenih).<\/p>\n

Pomo\u0107 je tako\u0111e bila lo\u0161e dizajnirana, pa je deo novca koji je trebao da zavr\u0161i kod radnika zavr\u0161io kod vlasnika firmi. Bilo je i slu\u010dajev<\/u>a<\/u> osumnji\u010denih za korupciju, kada su dr\u017eavne kompanije dr\u017eavnih funkcionera dobijale dr\u017eavnu pomo\u0107.<\/p>\n

Gra\u0111ani su bili gotovo u potpunosti izuzeti od mera. Mere koje su se na njih odnosile (platne kartice) usvojene su \u010dak i sa tre\u0107im paketom mera, sredinom juna, i bile su prili\u010dno skromne. Ukupno najavljeni iznos<\/a> imovine iznosio je 28 miliona eura, \u0161to je samo 0,25% BDP-a i samo 1\/6 od ukupnog iznosa sredst<\/u>ava<\/u> koje je dr\u017eava potro\u0161ila na suo\u010davanje sa krizom Covida-19. To je premalo za ubla\u017eavanje \u0161tetnih efekata od krize nakon gra\u0111ana i za “ponovno pokretanje” ekonomije.<\/p>\n

Me\u0111utim, i pored toga \u0161to su u\u010dinjene mnoge gre\u0161ke sa ekonomskim merama, to jo\u0161 uvek nije glavni razlog lo\u0161ih ekonomskih rezultata.<\/p>\n

Katastrofaln<\/strong>i<\/strong> zdravstven<\/strong>i<\/strong> bilans<\/strong><\/h2>\n

Glavni razlog lo\u0161ih ekonomskih rezultata je taj \u0161to se od kraja aprila na\u0161 zdravstveni bilans katastrofalno pogor\u0161ao. Po\u010deli su da se prave ustupci prema razli\u010ditim uticajnim dru\u0161tvenim grupama, poput verskih zajednica i odre\u0111enih poslovnih grupacija. Nije bilo odgovornosti za organizovanje liturgija u uslovima kada je postojala zabrana okupljanja, crkvama je bilo dozvoljeno da rade za Uskrs, nije se reagovalo na iftarska okupljanja, d\u017eamije su mogle da dr\u017ee ramazanske molitve. Popustilo se ugostiteljima i kladionicama i dozvoljeno im je otvaranje, i pored toga \u0161to su kulturni objekti ostali zatvoreni. Ministar unutra\u0161njih poslova nije hteo da sankcioni<\/u>\u0161e<\/u> one koji su prekr\u0161ili mere, pod izgovorom da \u0107e to pogor\u0161ati njihovu ionako te\u0161ku ekonomsku situaciju. Na kraju, mere su se potpuno opustile, prerano, u uslovima kada su se zdravstveni rezultati zapravo pogor\u0161avali.<\/p>\n

Dakle, od po\u010detnih o\u010dekivanja za ukupno 2000 zara\u017eenih, bili smo u situaciji da imamo 1000 novozara\u017eenih svake sedmice i ve\u0107 700 preminulih. Uz to, na\u0161i zdravstveni rezultati sada su me\u0111u najgorima samo u celom svetu i samo dvadeset<\/a> svetskih zemalja imaju vi\u0161e smrtnih slu\u010dajeva po glavi stanovnika od nas.<\/p>\n

Primerom smo ilustrovali najva\u017eniju ekonomsku lekciju iz trenutnog toka krize – da \u0161to je lo\u0161iji zdravstveni bilans, toliko lo\u0161iji \u0107e biti i ekonomski rezultati. Upravo zemlje koje su imale najgore zdravstvene rezultate u pandemiji, poput Italije, \u0160panije, Britanije, Francuske i Belgije, imale su najve\u0107i pad BDP-a u drugom tromese\u010dju. Mi smo neslavno u\u0161li u ovu grupu zemalja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izvor<\/em>: China Data Lab<\/em><\/a> i Eurostat<\/em><\/a><\/p>\n

Razlog je isti kao u \u0160vedskoj, a zapravo je u ekonomiji odavno poznat – o\u010dekivanja. Lo\u0161i zdravstveni ishodi pogor\u0161avaju o\u010dekivanja dru\u0161tva, generi\u0161u nesigurnost u budu\u0107nost i dovode do toga da se ljudi i preduze\u0107a suzdr\u017eavaju od tro\u0161enja i investiranja, \u0161to zauzvrat smanjuje agregatnu potra\u017enju i usporava ekonomsku aktivnost. Kejnz je naglasio ulogu o\u010dekivanja u ekonomiji jo\u0161 1936<\/a>, a ekonomisti danas veruju da je prevazila\u017eenje Velike depresije 1930-ih rezultat pobolj\u0161anih o\u010dekivanja<\/a>. Ali \u010dini se da na\u0161i kreatori politika voljniji da veruju lokalnim kafand\u017eijama i kladionicama nego ekonomistima.<\/p>\n

\u0160ta sad?<\/strong><\/h2>\n

Ali za\u0161to je va\u017eno ovo znati? Svrha ovog teksta nije samo pokazati da je ne\u0161to po\u0161lo po zlu u pro\u0161losti. Cilj je usmeriti \u0161ta treba da se uradi u budu\u0107nosti.<\/p>\n

U situaciji u kojoj se mnoge evropske zemlje suo\u010davaju sa drugim talasom pandemije i kada mnoge od njih razmi\u0161ljaju o povratku ograni\u010denja<\/a>, i mi \u0107emo morati da po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo o istoj stvari. Da, ograni\u010denja ne mora da budu tako o\u0161tra kao ograni\u010denja od marta do aprila, mogu biti bla\u017ea i selektivnija, i to je put kojim treba i\u0107i. Me\u0111utim, ukoliko druge evropske zemlje ipak odlu\u010de da uvedu stroga ograni\u010denja i ponovo da zatvore svoje ekonomije, mora\u0107emo i mi da uradimo isto. Ne smemo sebi da dopustimo da izigravamo drugu \u0160vedsku. To bi nanelo ogromnu \u0161tetu, i zdravstvenu i ekonomsku, i toje ne\u0161to \u0161to mora biti kristalno jasno svima.<\/p>\n

S tim u vezi, i ne mora da idemo mnogo daleko, dovoljno je da pogledamo u susedstvo. Gr\u010dka je sjajan primer uspe\u0161nog suo\u010davanja sa krizom – ima 10 puta manje smrtnih slu\u010dajeva od KOVIDA-19 po glavi stanovnika od nas, i pored toga \u0161to su turisti\u010dka zemlja. \u010cak i pad BDP-a u drugom kvartalu nije mnogo ve\u0107i od na\u0161eg – 15,3% nasuprot 12,7% – i pored toga \u0161to su desetkovali turizam. Ve\u0107 su po\u010deli da uvode nova ograni\u010denja<\/a>, i pored toga \u0161to su u poslednjih nekoliko dana imali oko 300 novozara\u017eenih infekcija dnevno (\u0161to bi kod nas bilo oko 60).<\/p>\n

Ne smemo ni da ponovimo gre\u0161ke iz pro\u0161losti i da pravimo ustupke i da popu\u0161tamo pod pritiscima, kao \u0161to je to bio slu\u010daj poslednjih meseci s verskim zajednicama, ugostiteljima, kladionicama i drugim uticajnim grupama. Svi moraju dosledno da po\u0161tuju \u200b\u200bmere, a ako to neko ne u\u010dini, nadle\u017ene vlasti trebalo bi da ih strogo sankcioni\u0161u. Izgovori poput nano\u0161enja \u0161tete gra\u0111anima su apsolutno neodr\u017eivi. \u0160teta se pravi nesankcioniranjem, jer se tako virus \u0161iri, a to onda ugro\u017eava i javno zdravlje i ekonomiju.<\/p>\n

Za period ograni\u010denja, mora\u0107e da se pripreme nove ekonomske mere za podr\u0161ku onima koji su pogo\u0111eni njima. Mere u svojoj biti ne bi trebalo mnogo da se razlikuju od onih koje su do sada uvedene, ali bi moralo da budu bolje osmi\u0161ljene i da uklone njihove slabosti. Mora da budu usmerenije, odnosno da zavr\u0161e kod onih kojima je pomo\u0107 najpotrebnija, poput malih preduze\u0107a, radnika, onih koji su ostali bez posla i siroma\u0161nih.<\/p>\n

Mora da postoji poseban paket mera samo za male kompanije, po uzoru na mnoge razvijene zemlje. Taj paket, pored podr\u0161ke za prevazila\u017eenje problema sa likvidno\u0161\u0107u i plata radnika, mora da obezbedi i podr\u0161ku za digitalnu transformaciju malih kompanija, odnosno preusmeravanje na onlajn poslovanje, elektronsku prodaju i sli\u010dno. Ovo je i prva preporuka OECD<\/a>-a za pomo\u0107 malim preduze\u0107ima u ovoj pandemiji.<\/p>\n

Nove ekonomske mere mora da posvete vi\u0161e pa\u017enje i gra\u0111anima. Podr\u0161ka za njih ne sme da se svede na platne kartice<\/a> od 3000 ili 9000 denara. Bacanje mrvica je uvredljivo. U zemlji sa najve\u0107im socijalnim razlikama u Evropi potrebne su sistemske promene za re\u0161avanje siroma\u0161tva, potreban nam je socijalni sistem koji \u0107e uzimati od onih koji imaju, a davati onima koji nemaju, a ovakve su krize najbolji trenutak za tako velike promene.<\/p>\n

Kona\u010dno, svi moramo da shvatimo da javno zdravlje i ekonomija idu ruku pod ruku zajedno. Ako javno zdravlje nije u dobrom stanju, ne\u0107e biti ni ekonomija u dobrom stanju. I u ovoj pandemiji i u “mirna” vremena. Zato po\u010dnimo da se brinemo o njemu mnogo vi\u0161e.<\/p>\n

—————————————–
\nInicijativu ,,Pri\u010de iz regiona” sprovodi Institut za komunikacijske studije (IKS)<\/a> u okviru projekta “Pove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” koji sprovodi IKS, uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju. Saradnici na projektu: Hrvatska (Prlija<\/a>), Kosovo (Sbunker<\/a>), Srbija (Ne davimo Beograd<\/a>), Bosna i Hercegovina (Analyze.ba<\/a>), Crna Gora (PCNEN<\/a>) i Bugarska (Sega.bg<\/a>).
\n———————————<\/p>\n

*Branimir Jovanovi\u0107 je ekonomski istra\u017eiva\u010d i profesor ekonomije na Institutu dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka, Skoplje. Doktorirao je na temi finansijske krize na Univerzitetu ,,Tor Vergata\u201d u Rimu. Radio je u Nacionalnoj banci, Ministarstvu finansija i Univerzitetu u Torinu. Vi\u0161e informacija o njemu na njegovoj web stranici: branimir.site.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Javno zdravlje i ekonomija idu ruku pod ruku i u vreme pandemije, pa je najbolji na\u010din da se ekonomiji pomogne u ovoj krizi uvo\u0111enje odgovaraju\u0107ih ograni\u010denja za kontrolu pandemije.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":303324,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17,14],"tags":[],"class_list":["post-303319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=303319"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303319\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":303399,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303319\/revisions\/303399"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/303324"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=303319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=303319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=303319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}