{"id":303068,"date":"2020-09-24T08:12:51","date_gmt":"2020-09-24T06:12:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=303068"},"modified":"2020-09-24T08:12:51","modified_gmt":"2020-09-24T06:12:51","slug":"svet-ce-se-promeniti-na-sokantan-nacin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/24\/svet-ce-se-promeniti-na-sokantan-nacin\/","title":{"rendered":"Svet \u0107e se promeniti na \u0161okantan na\u010din"},"content":{"rendered":"

Autor: D\u017eonatan Barton<\/strong><\/p>\n

Rej Dalio sigurno nije radikalni idealista, ali u svojim \u010destim pisanjima i medijskim nastupima ovaj investitor-veteran uporno poziva Amerikance da ponovo urede svoj dugove\u010dni dru\u0161tveni dogovor sa kapitalizmom kako bi on postao po\u0161teniji i dare\u017eljiviji prema ljudima.<\/p>\n

U protivnom, predvi\u0111a on, \u017eivot u Sjedinjenim Dr\u017eavama mogao bi da postane jo\u0161 te\u017ei, i to zbog: titanskog duga koji gu\u0161i ekonomski rast, sve manje \u0161ansi za obi\u010dne gra\u0111ane da finansijski napreduju, i op\u0161teg svetskog pada poverenja u ameri\u010dki dolar, \u010dime se umanjuje kupovna mo\u0107 Amerikanaca i sni\u017eava njihov \u017eivotni standard.<\/p>\n

Dalio je osniva\u010d Brid\u017evoter asocijacije, najve\u0107e hed\u017e-fond firme u svetu, \u0161to ga je u\u010dinilo milijarderom. Zato ne \u010dudi \u0161to on propagira kapitalizam kao dokazani na\u010din uve\u0107anja ekonomskog rasta i \u017eivotnog standarda.<\/p>\n

\u201eKapitalizam i kapitalisti su dobri za rast i stvaranje produktivnosti radi pove\u0107anja ekonomskog kola\u010da\u201c, ka\u017ee on. Dalio zatim ovu opservaciju okre\u0107e naglava\u010dke. Kapitalisti, me\u0111utim, taj ekonomski kola\u010d ne dele naro\u010dito dobro, pa dana\u0161nji kapitalisti\u010dki sistem \u2013 temelj ameri\u010dke ekonomije \u2013 ne funkcioni\u0161e dovoljno efikasno za sve.<\/p>\n

\u201eKapitalizam tako\u0111e proizvodi velike rupe u raspodeli bogatstva, \u0161to izaziva jaz u \u0161ansama, a \u0161to sve zajedno ugro\u017eava sistem\u201c, ka\u017ee Dalio o sistemu koji je bio i ostao klju\u010d zdravlja i uspeha ameri\u010dkih firmi, radnika, vlade i investitora.<\/p>\n

Ukoliko SAD ne preduzmu korake da naprave sistemske prepravke u cilju pru\u017eanja ve\u0107ih \u0161ansi za li\u010dno boga\u0107enje i finansijsku sigurnost za vi\u0161e Amerikanaca, posledice \u0107e verovatno biti bolne za celu zemlju, \u0161to je Dalio objasnio u svom skora\u0161njem telefonskom intervjuu, koji sledi ispod.<\/p>\n

Pisali ste i govorili o tri velika doma\u0107a i me\u0111unarodna problema sa kojima \u0107e se SAD suo\u010diti tokom narednih pet do deset godina, isti\u010du\u0107i da bi neuspeh da se iza\u0111e na kraj sa tim izazovima mogao da ugrozi poziciju Amerike u svetu. Koja su to tri glavna problema?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 Posmatram to mehani\u010dki, kao doktor koji posmatra bolest. Ukoliko me pitate u \u010demu je ovde problem, rekao bih da je to odre\u0111ena vrsta bolesti sa odre\u0111enim obrascima koji su bezvremeni i univerzalni, a Sjedinjene Dr\u017eave u \u0161irokom zamahu prate tu progresiju. Postoje tri problema koja nastupaju zajedno, pa je bitno da shvatimo ne samo njihove individualne, ve\u0107 i kolektivne posledice.<\/p>\n

Postoji problem novca i kreditnog ciklusa, problem preraspodele bogatstva i problem velike sile u nastajanju koja izaziva postoje\u0107u dominantnu silu. Ono \u0161to sada imamo je ekonomski pad, zajedno sa velikim jazom u preraspodeli bogatstva i rastu\u0107a mo\u0107 Kine koja izaziva postoje\u0107u mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

\u010cinjenica je da su komparativne prednosti Sjedinjenih Dr\u017eava oslabile tokom posledih par decenija. Na primer, Sjedinjene Dr\u017eave izgubile su dobar deo obrazovne prednosti koju su imale u odnosu na druge dr\u017eave, na\u0161 udeo u svetskom BDP-u je opao, jaz u preraspodeli bogatstva se uve\u0107ao, \u0161to je dovelo do na\u0161e politi\u010dke i dru\u0161tvene polarizacije.<\/p>\n

Ali nismo izgubili sve svoje komparativne prednosti. Na primer, u inovacijama i tehnologiji Sjedinjene Dr\u017eave i dalje prednja\u010de, mada Kina na tom planu ubrzano ja\u010da i prema postoje\u0107em tempu presti\u0107i \u0107e Ameriku. Vojno gledano, SAD su ja\u010de, ali je Kina i tu postala veoma jaka, a verovatno i ja\u010da u vodama blizu kineskih obala, \u0161to uklju\u010duje Tajvan i druge sporne oblasti. Finansije predstavljaju izazov za obe zemlje, ali vi\u0161e za SAD. Sjedinjene Dr\u017eave se nalaze u poznom stadijumu du\u017eni\u010dkog i nov\u010danog ciklusa u kojem stvaramo mnogo dugova i \u0161tampamo mnogo novca. To je problem. Indeks dolara, kao rezervne valute, i dalje je dominantan, iako ga ugro\u017eava to \u0161to centralna banka \u0161tampa jo\u0161 novca, kao i problem rasta zadu\u017eenosti.<\/p>\n

Da se fokusiramo na problem novca i kredita \u2013 prekomeran dug mo\u017ee da bude ubica preduzetni\u0161tva i doma\u0107instava, ali ve\u0107ina ljudi izgleda da ne shvata da dug isto tako stvara haos i u finansijama njihove dr\u017eave. Vlast ne gasi \u0161tampariju novca, \u010dime se kupuje vreme, ali na kraju \u0107e sistem negde morati da pukne.<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 Ako posmatrate istoriju \u2013 na primer, holandsku imperiju ili britansku imperiju \u2013 obe su iskusile stvaranje duga i \u0161tampanje novca, manje obrazovnih prednosti, ve\u0107e interne sukobe oko preraspodele bogatstva, kao i velike izazove od dr\u017eava rivala. Svaka dr\u017eava ima probe izdr\u017eljivosti. Ako gledate britansku istoriju, razvoj dr\u017eava rivala doveo ih je do gubitka komparativnih prednosti. Britanske finansije bile su u lo\u0161em stanju zbog akumulacije dugovanja. Tako se desilo da se nakon Drugog svetskog rata ovi faktori okrenu protiv njih. Posle je do\u0161lo do incidenta u Sueckom kanalu, pa vi\u0161e nisu bili svetska sila, a britanska funta je prestala da bude rezervna valuta. Ove bolesti se gotovo uvek odvijaju na isti na\u010din.<\/p>\n

Sli\u010dna pozicija Sjedinjenih Dr\u017eava u svetu, koja je bila dominantna u skoro svim ovim kategorijama na po\u010detku ovog svetskog poretka 1945, opala je i demonstrira realne simptome koji bi morali da izazovu zabrinutost. Mnogo je tu tereta. SAD imaju mnogo dugova, \u0161to dodatno poja\u010dava probleme koji tipi\u010dno vuku ekonomiju nadole, pa kako bi uspele (da se izvuku, prim. prev.) moraju da izvedu prili\u010dno glomazno restruktuiranje duga. Istorija nas u\u010di koliki je to izazov.<\/p>\n

\u017delim samo da uka\u017eem na odre\u0111enu logiku i \u010dinjenice. To je \u017eivotni ciklus. Rodite se i umrete. Kako starite, mo\u017eete da primetite odre\u0111ene stvari koje su simptomi starenja. Shvatanje \u017eivotnog ciklusa i shvatanje ispoljavanja ovih simptoma jeste ono \u0161to poku\u0161avam da postignem. Sjedinjene Dr\u017eave su 75 godina stara imperija i ispoljavaju znake opadanja. Ako \u017eelite da produ\u017eite \u017eivot, postoje jasne stvari koje mo\u017eete preduzeti, ali to podrazumeva preduzimanje koraka koje u normalnim okolnostima ne \u017eelite da preduzmete.<\/p>\n

Da budemo direktni: da li je kapitalizam propao?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014Ne bih ba\u0161 rekao da je propao, ali ima probleme koji se moraju ispraviti. Kao \u0161to sam rekao, nisam ideolog nego mehani\u010dar. Sve posmatram operativno, kao ma\u0161inu, i prema tome ono \u0161to je do sada prikazano jeste da je kapitalizam sjajan na\u010din za stvaranje podsticaja i inovacija, kao i za alokaciju resursa u cilju stvaranja produktivnosti. Sve uspe\u0161ne dr\u017eave ga primenjuju. Na primer, komunisti\u010dka Kina je odabrala kapitalizam, koji je bio klju\u010dan za njen rast.<\/p>\n

Ali kapitalizam tako\u0111e kreira i velike rupe u raspodeli bogatstva, \u0161to stvara jaz u \u017eivotnim \u0161ansama, a \u0161to sve zajedno ugro\u017eava sistem na na\u010dine koje danas vidimo. Jaz u raspodeli bogatstva daje nepo\u0161tenu prednost deci bogata\u0161a jer im pru\u017ea bolje obrazovanje, \u0161to podriva ideju o jednakim \u0161ansama. Kako broj ljudi sa jednakim \u0161ansama opada, smanjuje se i mogu\u0107nost pronala\u017eenja talentovanih ljudi u tom delu populacije, \u0161to nije pravedno i podriva produktivnost. Onda oni koji oskudevaju ho\u0107e da sru\u0161e kapitalisti\u010dki sistem kada nastupe vremena lo\u0161ih ekonomskih uslova. Ta dinamika oduvek je postojala kroz istoriju, a vidimo je i sada.<\/p>\n

Kapitalisti\u010dki sistem je baziran na te\u017enji za profitom kao sistemu alokacije resursa, \u0161to generalno dobro funkcioni\u0161e, ali ne uvek. To zna\u010di da su kapitalizam i kapitalisti dobri za rast i stvaranje produktivnosti radi uve\u0107anja ekonomskog kola\u010da, ali nisu dobri u podeli kola\u010da ekonomskih \u0161ansi. Socijalisti generalno nisu dobri za rast produktivnosti i veli\u010dine kola\u010da ekonomskih \u0161ansi, ali su bolji u njegovoj podeli.<\/p>\n

Sada imamo preveliki akcenat na distribuciji bogatstva i sticanju istog proizvodnjom duga i \u0161tampanjem novca, ali ne i uve\u0107anjem produktivnosti. Bogatstvo se ne mo\u017ee ste\u0107i stvaranjem duga i \u0161tampanjem novca. Moramo biti produktivni zajedno, moramo zajedni\u010dki prona\u0107i na\u010din da plasiramo investicije koje bi imale smisla, poput investicije u obrazovanje, kao i da stvorimo jednake \u0161anse koje bi pove\u0107ale produktivnost.<\/p>\n

Moramo se u ovo upustiti svi zajedno. Sistem mora biti redizajniran kako bismo to postigli. Ali ako tu promenu dizajna ne uradimo kako treba tro\u0161i\u0107emo neograni\u010deno, a da bismo iza\u0161li na kraj sa time stvara\u0107emo dodatne dugove koje nikada ne\u0107emo mo\u0107i da vratimo, \u010dime rizikujemo gubitak statusa rezervne valute za dolar. Ako do\u0111emo do te ta\u010dke, a veoma smo blizu nje, stvari \u0107e postati mnogo gore, jer \u017eivimo od pozajmljenog novca kojim se finansira na\u0161a potro\u0161nja.<\/p>\n

Kada govorimo o opasnostima za dolar kao rezervnu valutu \u2013 \u0161ta zna\u010di to \u201eblizu\u201c i \u0161ta bi gubitak tog statusa zna\u010dio za Amerikance?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 U narednih pet godina mogli bismo da do\u0111emo u situaciju da stranci koji pozajmljuju novac Sjedinjenim Dr\u017eavama vi\u0161e ne\u0107e hteti to da rade, nakon \u010dega dolar ne bi bio tako rado kori\u0161\u0107en u transakcijama \u0161irom sveta kao \u0161to je to danas slu\u010daj.<\/p>\n

Moramo da shvatimo da tro\u0161imo vi\u0161e nego \u0161to zara\u0111ujemo. Svaki pojedinac, svaka kompanija i svaka dr\u017eava ima bilans uspeha i zavr\u0161ni ra\u010dun. Bilans uspeha pokazuje odnos izme\u0111u zarade i tro\u0161kova. Ako su prihodi ve\u0107i od rashoda, sjajno, imate uve\u0107an zavr\u0161ni ra\u010dun. Ako su vam prihodi manji od rashoda, onda morate da preuredite zavr\u0161ni ra\u010dun.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave nemaju pozitivan odnos prihoda i rashoda niti dobar bilans uspeha i zavr\u0161ni ra\u010dun sa ostatkom sveta. Imaju deficit u trgovini sa ostatkom sveta, koji se finansira pozajmljivanjem novca, pa stvaramo dugove. Na\u0161 \u017eivotni standard je baziran na na\u0161em tro\u0161enju, a ne bilansu uspeha ili zavr\u0161nom ra\u010dunu. Ako Sjedinjene Dr\u017eave ne postanu produktivnije, jednog dana \u0107e izgubiti sposobnost pozajmljivanja, pa \u0107e morati da smanje izdatke, \u0161to je uvek bolno.<\/p>\n

A kad se ti bolni koraci preduzimaju usred situacije u kojoj se razli\u010diti delovi populacije me\u0111usobno dr\u017ee za gu\u0161u, to je toksi\u010dna kombinacija. Gra\u0111ani ne mogu da iznesu pad i njihova kupovna mo\u0107 opada. Prema tome, neizbe\u017eno je da \u0107e siroma\u0161ni morati da uzimaju novac od bogatih, a bogati \u0107e \u017eeleti da to spre\u010de. Ako stvari postanu dovoljno lo\u0161e, to \u0107e upropastiti produktivnost.<\/p>\n

Koje onde korake politi\u010dari i korporativci moraju sada da preduzmu kako bi stvorili i implementirali reforme koje \u0107e urediti ameri\u010diki zavr\u0161ni ra\u010dun i oja\u010dati status dolara?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 Ukratko, produktivnost i jednake \u0161anse su najpotrebniji. Ako bismo za po\u010detak makar mogli da se slo\u017eimo oko toga da su nam neophodne ove dve stvari, to bi bilo sjajno. Ono \u0161to sada imamo je situacija u kojoj se borimo jedni protiv drugih, ne stvaramo jednake \u0161anse za sve i na\u0161a produktivnost opada.<\/p>\n

Jedan od najve\u0107ih problema je to \u0161to se svako bori za svoju stvar. Kada ljudima ciljevi za koje se bore postanu bitniji od sistema koji ih objedinjuje, tada je taj sistem u opasnosti. Izgleda da se to sada doga\u0111a. Svako ima svoj cilj i gotovo da gube iz vidika celinu slike. Demokratija zavisi od kompromisa. To je ideja kompromisa, zajedni\u010dkog rada i sposobnosti da se pregovara kako bi se postiglo ono \u0161to ve\u0107ina \u017eeli, a ne ideja pobede jedne strane nad drugom.<\/p>\n

Morate da okupite relevantne aktere i da ih naterate da se dogovore oko toga \u0161ta bi bilo najbolje. Ta grupa mora biti dvopartijska i ekspertska. Treba okupiti predstavnike suprotstavljenih ideologija koji su ujedno i stru\u010daci, ali da ne budu samo pametni, nego i skromni, kako bi zajedni\u010dki formulisali plan koji svi mogu da podr\u017ee, uve\u0107avaju\u0107i produktivnost i veli\u010dinu kola\u010da i dobro ga dele\u0107i. Bilo bi sjajno ako bi predsednik, ko god on bio, mogao da se oslanja na ljude iz obe stranke, sa njihovim razli\u010ditim gledi\u0161tima.<\/p>\n

Dok se Amerikanci spremaju za predsedni\u010dke izbore u novembru, izgleda da \u0107e u premi\u0161ljanjima bira\u010da tri glavna problema koja ste ranije spomenuli biti zna\u010dajni faktori.<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 Da. Svet \u0107e se u narednih pet godina promeniti na \u0161okantne na\u010dine usled tri velika problema o kojim smo razgovarali.<\/p>\n

Prvo, tu je du\u017eni\u010dko-nov\u010dani ciklus \u2013 koja je vrednost novca? \u0160ta \u0107e se dogoditi sa dugom? Ho\u0107e li dolar o\u010duvati svoju vrednost? Finansiranje svega ovoga \u2013 ko \u0107e platiti to? Kako? \u0160ta \u0107e funkcionisati? To je broj jedan. Drugo, procepi u raspodeli bogatstva, \u0161ansama i vrednostima mora\u0107e da budu re\u0161eni. Ho\u0107emo li se hvatati za gu\u0161e na \u0161tetu svih ili \u0107emo sara\u0111ivati makar stvari postale jo\u0161 gore? Tre\u0107e je rast Kine, koji predstavlja izazov za postoje\u0107u mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava. Ho\u0107e li ovo biti dobro re\u0161eno?<\/p>\n

Bavi\u0107emo se ovim problemima u narednom predsedni\u010dkom mandatu, \u0161to \u0107e imati ogromne efekte na na\u0161 uspeh po tom pitanju. Poslednji put su ove tri stvari postojale na na\u010din na koji postoje danas u periodu od 1930-1945. godine. Tada ste poslednji put imali nulte kamatne stope i \u0161tampanje novca. Tada ste poslednji put imali jaz u preraspodeli bogatstva i politi\u010dke procepe ovako velike kao \u0161to su danas, a tada ste poslednji put imali i rastu\u0107e sile koje izazivaju postoje\u0107i svetski poredak. Ovaj i mnogi drugi analogni periodi pre njega poma\u017eu nam da formiramo perspektivu.<\/p>\n

Ovi i drugi doma\u0107i i me\u0111unarodni izazovi \u0107e sigurno finansijski uticati na Amerikance. \u0160ta bi bila pametna, proaktivna strategija za investitore kako bi istovremeno sa\u010duvali svoj portfolio i iskoristili tr\u017ei\u0161ne \u0161anse?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2014 Prvo, brinite o vrednosti svog novca isto onoliko koliko brinete o vrednosti svojih investicija. \u0160tampanje novca i zadu\u017eenost bi morali da vas osveste u tom pogledu. Zato su cene finansijskih efektiva sko\u010dile \u2013 akcije, zlato \u2013 usled duga i stvaranja novca. Ne treba da dr\u017eite ono \u0161to smatrate najsigurnijim \u2013 ke\u0161.<\/p>\n

Drugo, ve\u0161to diversifikujte. To uklju\u010duje diversifikaciju zemalja, valuta i efektiva, jer bogatstvo ne biva uni\u0161teno koliko biva preme\u0161tano. Kada se ne\u0161to ru\u0161i, ne\u0161to drugo se di\u017ee, pa sve treba posmatrati kao relativno. Dobro diversifikujte i brinite o vrednosti ke\u0161a.<\/p>\n

Amerikanci sve vrednuju putem ameri\u010dkog dolara, ali ne bave se vredno\u0161\u0107u samog dolara. Nalazimo se u okolnostima u kojim moramo biti obazrivi povodom toga, jer je za vladu najlak\u0161i izlaz da radi ono \u0161to SAD upravo i rade \u2013 da pozajmljuje i \u0161tampa dosta novca. Ne moraju ga dobiti ni od koga, jer kada podi\u017eu poreze to rade na ne\u010diji ra\u010dun, a taj neko se buni. A javnost ne obra\u0107a mnogo pa\u017enju na prezadu\u017eenost i \u0161tampanje novca. Svi vole novac koji dobijaju. Stanovni\u0161tvo \u0107ete \u010duti da govori \u201etreba nam jo\u0161 novca\u201c i bi\u0107e ljuti ako ga ne dobiju. Stoga ste prinu\u0111eni da im date jo\u0161 novca, a lak\u0161e je ako ga ne morate uzimati od nekog drugog.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rej Dalio: Svet \u0107e se u narednih pet godina promeniti na \u0161okantne na\u010dine usled tri velika problema koja sada postoje, a poslednji put su postojala u periodu od 1930-1945. godine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":292832,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-303068","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303068","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=303068"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303068\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":303069,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/303068\/revisions\/303069"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/292832"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=303068"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=303068"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=303068"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}