{"id":302574,"date":"2020-09-19T07:58:17","date_gmt":"2020-09-19T05:58:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=302574"},"modified":"2020-09-19T08:02:43","modified_gmt":"2020-09-19T06:02:43","slug":"biserko-religija-i-milo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/19\/biserko-religija-i-milo\/","title":{"rendered":"Biserko, religija i Milo"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Slobodan Divjak<\/span><\/strong><\/div>\n
\n

Tema moje polemike, tim povodom, bi\u0107e problem odnosa izme\u0111u emancipacije i religije.<\/p>\n

Usredsredi\u0107u se prvo na elementarno, zapanjuju\u0107e nepoznavanje ovog problema koje je ispoljila Sonja Biserko, iako se ona predstavlja kao proliberalno nastrojena prozapadnjakinja.<\/p>\n

Naime, u njenoj izjavi bode o\u010di sintagma kojoj su na\u0161i samozvani liberali skloni: \u201esrpska d\u017eamahirija\u201c.<\/p>\n

\u201eOd Crne Gore se sada poku\u0161ava da napravi srpska d\u017eamahirija<\/a>\u201c, isti\u010de ona ni ne slute\u0107i da je u svom teorijskom diletantizmu ovaj drugi pojam upotrebila na drasti\u010dno pogre\u0161an na\u010din, misle\u0107i da se njime ozna\u010dava islamska teokratska dr\u017eava, u kojoj je islam kao vera i na\u010din \u017eivota sama potka njenog ustavno-pravnog ure\u0111enja.<\/p>\n

Me\u0111utim, i po\u010detnici u ovoj materiji znaju da je d\u017eamahirija u realnosti postojala samo kao socijalisti\u010dka i sekularna dr\u017eava koja se zasnivala na neposrednoj demokratiji, tako da se u njoj parlamentarizam odbacivao kao obmanjuju\u0107i mehanizam.<\/p>\n

Da je kojim slu\u010dajem znala da je \u201ed\u017eamahirija\u201c suprotnost parlamentarizmu i teokratiji, Sonja Biserko bi izbegla da upotrebi taj termin, jer je ona samo prividno parlamentarno usmerena.<\/p>\n

O tome o\u010digledno svedo\u010di i njena naredna ocena.<\/p>\n

\u201eAko DPS Mila \u0110ukanovi\u0107a ne uspe da napravi vladu, ne znam u kom \u0107e pravcu krenuti Crna Gora\u2026\u201c<\/p>\n

O\u010dito da ukoliko neko misli da u parlamentarnom sistemu postoji samo jedna stranka koja neku dr\u017eavu mo\u017ee odvesti u \u201edemokratski raj\u201c, a svi ostali u propast demokratije i civilizacije, onda on sa prezirom gleda na parlamentarni pluralizam \u010diji je bazi\u010dni princip smena vlasti.<\/p>\n

Vapaj Sonje Biserko za nastavkom vladavine Milove stranke koja traje daleko vi\u0161e nego u ijednoj normalnoj zapadnoj dr\u017eavi jeste vapaj za jednostrana\u010djem obu\u010denim u ruho la\u017enog vi\u0161estrana\u010dja.<\/p>\n

Ona je bila i ostala poklonik antipluralisti\u010dke \u201epartijske dr\u017eave\u201c i shvatanja religije kao iracionalne po\u0161asti koje se \u010dove\u010danstvo mora \u0161to pre osloboditi.<\/p>\n

Posebno pravoslavne religije koju o\u010dito svrstava u fundamentalisti\u010dku orijentalnu religiju, \u0161to je krajnji nonsens.<\/p>\n

Kad je re\u010d o Vlatku Sekulovi\u0107u, slo\u017eio bih se sa nekim njegovim ocenama crnogorskih izbora<\/a>, posebno sa njegovim insistiranjem da demokratski izbori u prvi plan treba da izbace slobodni izbor pojedinca kao gra\u0111anina, jer i sam u svojim tekstovima i knjigama branim liberalno-demokratski sistem koji se zasniva\u00a0 na primatu individualnih prava, tj. na postulatu da su pojedinci kao pojedinci primarni nosioci prava.<\/p>\n

Ipak, po\u0161tuju\u0107i Vlatka Sekulovi\u0107a kao vrsnog advokata i pravnika, smatram da on nije, bar mi se tako \u010dini, precizno razumeo status gra\u0111anina-individualca u gra\u0111anskoj dr\u017eavi.<\/p>\n

Gra\u0111anin u takvoj dr\u017eavi, prema njenom bazi\u010dnom ustrojstvu, nije atomizovani pojedinac, \u201enedru\u0161tveno bi\u0107e\u201c, koje se ne mo\u017ee udru\u017eivati u razli\u010dite asocijacije (kolektivitete).<\/p>\n

Ako \u017eeli da postane \u010dlan odre\u0111enih kolektiviteta, to mu, izme\u0111u ostalog, omogu\u0107uje \u010disto formalni liberalni princip slobode udru\u017eivanja, uz odre\u0111ena pravna ograni\u010denja koja mu onemogu\u0107uju da zadire u istu takvu slobodu drugih.<\/p>\n

Ta \u0161ta su politi\u010dke stranke \u010diji su \u010dlanovi razli\u010ditog etnokulturnog porekla, nego proizvod takvog udru\u017eivanja.<\/p>\n

Dakako, to se odnosi i na pojedince koji se na nivou dru\u0161tva mogu punopravno uklju\u010divati u asocijacije gra\u0111anskog dru\u0161tva, uklju\u010div one religijskog tipa.<\/p>\n

Ni antitradicionalizam niti tradicionalizam nije su\u0161tina liberalnog ustavno-pravnog poretka, ve\u0107 neprikosnoveno pravo pojedinaca da biraju izme\u0111u tih alternativa, pri \u010demu je tu od klju\u010dne va\u017enosti da se nijedna od tradicija, u na\u010delu gledano, ne mo\u017ee uzdi\u0107i na pijedestal dr\u017eavne tradicije i time postati konstitutivni princip dr\u017eave.<\/p>\n

Gospodin Sekulovi\u0107, me\u0111utim, tradiciju i religiju kao njenu bitnu komponentu suprotstavlja pojmu emancipacije pojedinca i ja\u010danju njegovih prava.<\/p>\n

On u tom smislu navodi stavove Entonija Gidensa i Eriha Froma da je emancipacija osloba\u0111anje od religije.<\/p>\n

To su veoma poznati stavovi nastali pod uticajem jedne struje prosvetiteljstva i Marksa po kojima je religija oblik ljudskog otu\u0111enja, otklon od nau\u010dnog pogleda na svet ili \u201eopijum za narod\u201c.<\/p>\n

Ali, to su duboko paternalisti\u010dki i stoga antiliberalni pogledi.<\/p>\n

Jer oni pojedincima uskra\u0107uju pravo da po vlastitom naho\u0111enju biraju svoj odnos prema religiji.<\/p>\n

Ti pogledi su, naime, nespojivi sa liberalnim na\u010delom slobode veroispovesti.<\/p>\n

Nije tu bitna rasprava o tome da li Bog postoji ili ne postoji, ve\u0107 neoboriva \u010dinjenica da u svakoj dr\u017eavi postoje oni koji veruju da Bog postoji i oni koji u to ne veruju, te i jedne i druge treba tretirati kao ravnopravne gra\u0111ane sa istim formalnim pravima, uz naglasak na me\u0111usobnoj toleranciji.<\/p>\n

Nezasnovano je, po nekom automatizmu, smatrati da je stanovni\u0161tvo zemalja u kojim preovla\u0111uju vernici zatucanije i primitivnije od onih drugih u kojima to nije slu\u010daj.<\/p>\n

Uostalom, Amerika, po statisti\u010dkim podacima odgovaraju\u0107ih svetskih institucija, spada u red najpobo\u017enijih zemalja: nijedan njihov dosada\u0161nji predsednik nije se izja\u0161njavao kao ateista, jer, ukoliko bi to bio slu\u010daj, procenjuje se da bi dobio maksimum pet odsto glasova; uz to svi njihovi predsednici zaklinju se nad Biblijom, \u0161to dodu\u0161e nije u duhu liberalizma, jer se time favorizuje hri\u0161\u0107anska religija.<\/p>\n

Isto tako, Nema\u010dka ima daleko vi\u0161e vernika nego ateista, itd.<\/p>\n

Autor je pisac brojnih filozofskih knjiga<\/strong><\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povod za ovaj tekst su ocene Sonje Biserko o crnogorskim izborima date u Danasu i neki stavovi Vlatka Sekulovi\u0107a izneseni u njegovom komentaru \u201eMilo, Vu\u010di\u0107, Risto i odbrana svetinja\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":293849,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-302574","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302574","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=302574"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302574\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":302578,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302574\/revisions\/302578"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/293849"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=302574"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=302574"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=302574"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}