{"id":302472,"date":"2020-09-18T07:41:44","date_gmt":"2020-09-18T05:41:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=302472"},"modified":"2020-09-18T07:41:44","modified_gmt":"2020-09-18T05:41:44","slug":"vasingtonski-hepening-i-kosovsko-pitanje-o-kockama-i-krugovima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/18\/vasingtonski-hepening-i-kosovsko-pitanje-o-kockama-i-krugovima\/","title":{"rendered":"Va\u0161ingtonski hepening i kosovsko pitanje: o kockama i krugovima"},"content":{"rendered":"

Komandni modul ima kvadratne kertrid\u017ee, a oni na LEM-u su okrugli. Molim vas, recite mi da ovo nije vladina operacija.<\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Eugen Kranc, Apollo 13<\/em><\/p>\n

Nejasno je \u0161ta je to scenarista hteo da ka\u017ee re\u010dima Eugena Kranca: da li da je vladin (NASA-in) projekat inherentno lo\u0161 zato \u0161to je vladin? Ili \u2013 po\u0161to je problem prouzrokovan upravo \u010dinjenicom da su LEM i Komandni modul za Apollo program dizajnirale razli\u010dite privatne kompanije \u2013 da bi bio uspe\u0161niji da je bio malo vi\u0161e vladin pa da se u dizajniranje nije uplitalo nekoliko konstruktorskih kompanija, da je proces odlu\u010divanja bio centralizovaniji pa i proizvodi unifikovaniji? Kako bilo, valjalo je nakon toga na\u0107i na\u010din da se kockasti filter ugura u okruglu rupu.<\/p>\n

E otprilike tako i Kosovo: valja ugurati kocku u okruglu rupu. A decizionisti\u010dke politike se u re\u0161avanju ovih kvadratura kruga pokazuju kao najbolje: ali ne zbog toga \u0161to ponekad na kraju na silu i uspevaju da uguraju, ve\u0107 pre zbog proste \u010dinjenice da je guranje kocke u okruglu rupu nekako i njihov primarni modus operandi. Uostalom, glavna karakteristika decizionisti\u010dkih politika odavno je namesto \u201epravog\u201c decizionizma (mo\u0107i da se donese odluka, da se \u201eprese\u010de\u201c \u010dvor) spram nekog konkretnog pitanja postala demonstracija mo\u0107i da se odlu\u010dno odlu\u010duje, preko kolena lomi i \u0161to treba i \u0161to ne treba a \u010dvorovi seku, nebitno kako i sa kojim posledicama. Te ne treba da za\u010dudi ako se sve to olako pretvori i u jedno \u010doporno demonstriranje veli\u010dine simboli\u010dkog falusa i\/ili ne\u0161to intimnije pore\u0111enje (ne tvrdimo ni\u0161ta, samo spekuli\u0161emo jer u privatne odaje nismo zavirivali).<\/p>\n

Tako je ameri\u010dka administracija sivonjski gurala i gurala, i na kraju isterala svoje. To \u0161to o\u010digledno ne\u0107e funkcionisati i \u0161to \u0107e vrlo verovatno na terenu proizvesti mnogo vi\u0161e problema, sasvim je sekundarno pitanje. A pogledano iz lokalne \u017eablje perspektive stvar stoji otprilike isto: onkraj o\u010diglednog poni\u017eenja u Va\u0161ingtonu, na\u0161 je decizionista presekao \u010dvor1 \u2013 i tako \u0107e to preneti udvori\u010dki mediji. Drugim re\u010dima, namesto \u0161to \u0107e \u2013 kako se vrlo verovatno nadaju lokalni opozicioni lideri i gra\u0111ani \u2013 bizarni va\u0161ingtonski \u0107u\u0161pajz rasklimati lokalnu mo\u0107 jednog protodiktatora na periferiji kapitalizma, pre \u0107e biti da \u0107e je u\u010dvrstiti \u2013 ba\u0161 kao \u0161to \u0107e pre biti da Trampovi bizarni bu\u0107kuri\u0161i koje proizvodi ve\u0107 \u010detiri godine radije poja\u010dati njegovu poziciju no je rasklimati kako se (tobo\u017e) nadaju njegovi (tobo\u017e) protivnici u demokratskoj partiji. Jer simboli\u010dko potvr\u0111ivanje Njegove submisivne pozicije negde tamo, za nas zna\u010di potvr\u0111ivanje dominantne pozicije ovde. I u tom smislu sada valja i pomnije analizirati ne toliko potpisani dokument ve\u0107 \u010ditav igrokaz kao integralni deo reprodukcije politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i; simboli\u010dko potvr\u0111ivanje hijerarhijske lokacije onih koji mogu da seku \u010dvorove.<\/p>\n

Ali i nas samih. Jer u izvesnom smislu do\u0161lo je i do simboli\u010dke potvrde dominacije nad nama: taman onoliko koliko je u pitanju bila i potvrda mogu\u0107nosti dogovora unutar desne konzervativne internacionale bila je to i pokazna ve\u017eba apsolutne, neupitne dominacije sa ciljem demonstriranja politi\u010dke mo\u0107i, predupre\u0111ivanja svake mogu\u0107e alternative te na kraju i proizvodnji (socijalnog) defetizama u lokalnim sredinama i na ni\u017eim politi\u010dkim nivoima. Stoga je u pitanju krajnje integrisani mehanizam proizvodnje mo\u0107i i u tom kontekstu, va\u0161ingtonski hepening jeste uspe\u0161an. Taman onoliko koliko i globalna i lokalna politi\u010dka i ekonomska mo\u0107 ovise (i) o simboli\u010dkom potvr\u0111ivanju te mo\u0107i, hapening je potvrdio direktnu liniju koja kre\u0107e od korporativne \u010dizme, preko ameri\u010dke imperijalne \u010dizme koja gazi kako se ovoj gornjoj \u0107efne, pa sve do lokalne \u010dizme koja nas gazi evo dobrih tridesetak godina. Stoga mo\u017eda valja iznova pro\u010ditati Fukujamin manifest: kraj istorije nije dodu\u0161e do\u0161ao sa kapitalisti\u010dkom liberalnom demokratijom, ali se dobrano radi na tome da se istorija zavr\u0161i sa kapitalisti\u010dkim autoritarnim iliberalizmom, nacionalnom dr\u017eavom i lokalnim nacionalizmima kao \u0107elijom globalizacije.<\/p>\n

Tek, sva janusovska lica autoritarnih lidera postaju kompletna kada se upotpune i figurom kralja Ibija: komi\u010dnog ali grotesknog usled ogromne mo\u0107i koja mu je data (a sa njom obi\u010dno ide i uverenje o opravdanosti te mo\u0107i te i neizbe\u017eni zilotizam). Uostalom, nije li ta\u010dno: \u010detrdeset (a mo\u017eda i sto deset) godina se eto glo\u0111emo, koljemo, ratujemo, mrzimo i neuspe\u0161no re\u0161avamo vi\u0161eslojni problem Kosova a onda ode Vu\u010di\u0107 u Va\u0161ington i Grenel mu ispostavi re\u0161enje koje je na\u0161ao na wikipediji.<\/p>\n

No, o integrisanosti desne internacionale \u2013 ali i o tome da me\u0111unarodni poredak prolazi kroz svoju dekadentnu fazu \u2013 govori i izvesna intersekcionalnost politi\u010dkih problema: desna internacionala je gusto uvezana borbena jedinica izra\u017eene me\u0111usobne solidarnosti pa ne treba da \u010dudi da se u centru ugovora najednom na\u0161ao neko sasvim deseti: Benjamin Netanjahu (pa se tako u ugovoru posredno na\u0161ao i trenutno najozbiljniji izraelski vojnopoliti\u010dki saveznik na Bliskom Istoku: Saudijska Arabija) kojem Tramp ovim potezom vr\u0161i transfuziju u jednom izuzetno nezgodnom momentu (Netanjahu se nalazi jedan poslani\u010dki imunitet od su\u0111enja i gotovo sigurne presude za seriju korupciona\u0161kih afera).<\/p>\n

I taman onoliko koliko je za politi\u010dku dominaciju ovih snaga potrebno \u017eonglirati brojnim problemima, potrebno je \u017eonglirati i mnogostrukim politi\u010dkim identitetima \u2013 i taman onoliko koliko je savremeni svet obele\u017een izvesnim sinkretizmom i eklekticizmom \u2013 do\u0161lo je i do izvesne forme intersekcionalnosti savremenih figura autoritaraca, pa tako i na\u0161eg: nacionalista (a ipak ba\u0161 onaj koji \u0107e (p)otpisati Kosovo), protestant, Maks Veber, modernizator i, iznad svega, Mesija. A sasvim je sigurno da mesijalnski zadaci idu na ruku dana\u0161njam predsedniku: da li kad uvodi protestantske etike, da li kad ispravlja krive drine i ostale etni\u010dke granice, da li sada kad se\u010de kosovske \u010dvorove. Tako da imamo jo\u0161 jednu lo\u0161u vest za sve one koji se nadaju da \u0107e ga bilo koji potez oko Kosova destabilizovati.<\/p>\n

No, problem je donekle i diskurzivni: opsednutost \u201enacijom\u201c kao pretpostavljanim krovnim politi\u010dkim problemom postsocijalisti\u010dkih dr\u017eava ograni\u010dio je i lokalni komentarijat koji se ovog puta zaglavio u cinculiranju izmedju srama i blama pa je propu\u0161teno \u2013 mo\u017eda \u010dak i ne sasvim slu\u010dajno \u2013 da postoji i jo\u0161 jedna komponenta ugovora, ona ekonomska.<\/p>\n

Stoga, vratimo se na sam po\u010detak. Kao i u gorepomenutom filmu: ne zna se da li su dogovori vlada re\u0161enje ili problem, ali se zna da je u slu\u010daju Kosova privatizacija re\u0161enje! Ne dodu\u0161e za bilo koje lokalne probleme ve\u0107 za problem globalnog kapitala u pronala\u017eenju novih prostora za efikasniju i jo\u0161 suroviju eksploataciju. Ali \u201emi\u201c odavno i nismo fokus no alat za re\u0161avanje i moneta za potkusurivanje. Tako valja pro\u010ditati onu jednu ta\u010dku koja je valjda da bi ostala neprime\u0107ena ostala strpana u sredinu koju niko ne \u010dita (vrlo verovatno uklju\u010div tu i potpisnike) i zamaskirana u jedno op\u0161te mesto.<\/p>\n

Razvoj kapitalisti\u010dkih odnosa, dakle, uveliko \u0107e biti poduprt ba\u0161 ovim potpuno haoti\u010dnim i te\u0161ko razumljivim me\u0111unarodnim ugovorom (samo usput podsetimo da je nesumnjivo da \u0107e \u201esloboda\u201c da se kapital rola biti rezervisana tek za neke i pretpostavljamo da \u0107e ti neki biti bliski uskom krugu pregovara\u010da). Uostalom korporacije se sa nejasnim politi\u010dkim statusima i haoti\u010dnim situacijama nalaze u veoma intimnom odnosu \u2013 upravo zbog \u010dinjenice da se one relativno lako pretvaraju u slobodne zone. Drugim re\u010dima, nejasni status Kosova sada je tr\u017ei\u0161na prednost. Tre\u0107im re\u010dima: privatizacija drugim sredstvima.<\/p>\n

Makar i ne znao kako i koji \u010dvor i makar mu to postalo jasno dok je Tramp predstavljao \u0161ta je ve\u0107 bilo dogovoreno, pa on gledao \u0161ta zapravo pi\u0161e u papiru koji je tog jutra ispostavljen na potpisivanje.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Va\u0161ingtonski sporazum o \u201enormalizaciji ekonomskih odnosa\u201c koji su u Beloj ku\u0107i potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 i kosovski premijer Avdulah Hoti, vi\u0161e govori o tesnoj internacionalnoj povezanosti desnice, te povezanosti globalnog kapitala u stalnoj potrazi za novim prostorima eksploatacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301421,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-302472","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302472","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=302472"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302472\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":302473,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/302472\/revisions\/302473"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301421"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=302472"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=302472"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=302472"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}