Elzberg (89), koga mnogi smatraju zaslu\u017enim za okon\u010danje Vijetnamskog rata jer je 1971. iznio u javnost takozvane “Papire Pentagona”, je, putem video veze, rekao da je poslije nekoliko susreta s Asan\u017eom zaklju\u010dio da dijele iste te\u017enje, da osvijetle “veliki manjak transparentnosti\u201c u krugovima donosilaca odluka u SAD, naro\u010dito kad je rije\u010d o pitanjima rata.<\/p>\n
On je kazao da su depe\u0161e o ratovima u Avganistanu i Iraku, koje je Vikiliks objavio, pokazale da je tortura “normalizovana\u201c.<\/p>\n
“Ameri\u010dka javnost je hitno morala da sazna \u0161ta se rutinski radi u njihovo ime, i nije bilo drugog na\u010dina da to shvate nego neodobrenim izno\u0161enjem podataka u javnost\u201c, naveo je Elzberg.<\/p>\n
Tu\u017eioci u SAD su optu\u017eili 49-godi\u0161njeg Asan\u017ea za \u0161pijuna\u017eu, u 17 ta\u010daka, i za zloupotrebu ra\u010dunara, povodom objavljivanja tajnih vojnih dokumenata SAD od Vikiliksa prije 10 godina, uglavnom o ratovima u Avganistanu i Iraku.<\/p>\n
Maksimalna kazna koju bi Asan\u017e mogao da dobije je 175 godina zatvora.<\/p>\n
Sli\u010dno kao Asan\u017eu, Elzbergu je su\u0111eno po 12 ta\u010daka optu\u017enice za \u0161pijuna\u017eu, nakon \u0161to je medijima dao 7.000 stranica povjerljivih dokumenata ameri\u010dke vojske.<\/p>\n
Prijetila mu je kazna do 115 godina zatvora, ali su optu\u017ebe odba\u010dene 1973. godine zbog nedozvoljenog tretmana kojem je bio izlo\u017een.<\/p>\n
Elzberg, koji je radio i u Stejt departmentu i u Pentagonu, je rekao da Asan\u017e ne\u0107e biti u mogu\u0107nosti da opravda svoje poteze ako bude izru\u010den u SAD.<\/p>\n
Dodao je da Asan\u017e “ne mo\u017ee da dobije fer su\u0111enje u SAD za ono \u0161to je prema optu\u017ebama uradio\u201c.<\/p>\n