{"id":301808,"date":"2020-09-08T12:26:49","date_gmt":"2020-09-08T10:26:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=301808"},"modified":"2020-09-08T12:26:49","modified_gmt":"2020-09-08T10:26:49","slug":"iskoristiti-demokratsku-priliku-u-crnoj-gori","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/08\/iskoristiti-demokratsku-priliku-u-crnoj-gori\/","title":{"rendered":"Iskoristiti demokratsku priliku u Crnoj Gori"},"content":{"rendered":"

Autori: Florijan Biber i Jovana Marovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori odr\u017eani pro\u0161le nedelje predstavljali su deseti poku\u0161aj opozicije da porazi dugovladaju\u0107u Demokratsku partiju socijalista pod vo\u0111stvom Mila \u0110ukanovi\u0107a. Budu\u0107i da je na vlasti jo\u0161 od pre pojave mobilnih telefona ili interneta, niko se nije nadao da bi vladaju\u0107a partija mogla da izgubi ve\u0107inu. Naposletku, jo\u0161 od 1945. godine nije do\u0161lo do promene vladaju\u0107e partije. Ipak, opozicija je uspela da zabele\u017ei veoma tesnu pobedu i osvoji 41 poslani\u010dko mesto ispred DPS i njenih saveznika. Opozicija je izuzetno fragmentirana, a predvode je tri koalicije koje se sastoje iz dvocifrenog broja stranaka i pokrivaju politi\u010dki spektar od ekstremnog srpskog nacionalizma do gra\u0111anskih partija levo od centra. Zajedni\u010dki imenitelj im je cilj okon\u010danja vlasti DPS i Mila \u0110ukanovi\u0107a.<\/p>\n

\u010cini se da ovaj rezultat daje povoda za zabrinutost. U seriji incidenata nakon izbora, mete napada su bili pripadnici manjina. U Pljevljima su razbijeni prozori Islamske zajednice i istaknute poruke govora mr\u017enje. Srpski nacionalisti koji podr\u017eavaju opoziciju pevali su nacionalisti\u010dke pesme koje su prizvale se\u0107anja na nacionalisti\u010dku pomamu s po\u010detka devedesetih godina pro\u0161log veka. To je usledilo nakon mesec dana rastu\u0107ih tenzija u vezi sa Zakonom o slobodi veroispovesti koji je vlada donela krajem 2019. godine, a brojni zvani\u010dnici Srpske pravoslavne crkve protuma\u010dili kao zakon koji vodi ka oduzimanju crkvene imovine. Ovaj konflikt je samo vrh ledenog brega jednog dugotrajnog i bolnog razlaza. Pre trideset godina, pripadnost crnogorskoj, odnosno srpskoj naciji smatrana je bliskom vezom. Tokom proteklih decenija, vladaju\u0107a stranka oja\u010dala je zasebni crnogorski nacionalni identitet i u\u010dinila da se Srbi ose\u0107aju isklju\u010denim. \u0110ukanovi\u0107 je \u010desto namerno izazivao polarizaciju povodom ovakvih pitanja identiteta, s obzirom na to da je bio svestan da je ve\u0107ina koja se sastoji od Crnogoraca, kao i manjina, koja uklju\u010duje Bo\u0161njake, Albance i Hrvate, uglavnom na njegovoj strani. Me\u0111utim, \u010dini se da je ovog puta polarizacija imala kontraefekat i da je Zakon o slobodi veroispovesti mobilisao vi\u0161e glasa\u010da da glasaju protiv \u0110ukanovi\u0107a nego \u0161to je to bio slu\u010daj u pro\u0161losti.<\/p>\n

Najradikalnija opoziciona grupa je Demokratski front koji je na \u010delu ve\u0107eg opozicionog bloka \u201eZa budu\u0107nost Crne Gore\u201d. DF je desni\u010darska, prosrpska, proruska i populisti\u010dka koalicija, sa sna\u017eno izra\u017eenim evroskepticizmom. Na ovim izborima joj se pridru\u017eila nekolicina malih partija poput Radni\u010dke partije i Socijalisti\u010dke narodne partije (SNP), koja je nastala jo\u0161 1997. godine raskolom u vladaju\u0107oj DPS, predstavljaju\u0107i krilo koje je u ve\u0107oj meri prosrpsko, ali je u me\u0111uvremenu skoro u potpunosti promenila svoje \u010dlanstvo i rukovodstvo. Tako\u0111e, vlada je optu\u017eila neke od lidera DF da stoje iza dr\u017eavnog udara koji je navodno planiran u toku prethodnih parlamentarnih izbora. Dvojica su prvostepenom presudom osu\u0111eni zbog u\u010de\u0161\u0107a u ovim doga\u0111ajima. Kona\u010dna presuda jo\u0161 uvek nije doneta, a dokazi protiv njih \u010dine se veoma neubedljivim.<\/p>\n

Preostala dva glavna opoziciona bloka su u ve\u0107oj meri gra\u0111anski orijentisani, a zajedno su osvojili 14 poslani\u010dkih mesta. Ve\u0107i blok \u010dini koalicija \u201eMir je na\u0161a nacija\u201d pod vo\u0111stvom Demokrata, partije koja se smatra umerenom i proevropskom. Koalicija se sastoji od DEMOS-a, na \u010delu s Miodragom Leki\u0107em koji je bio predsedni\u010dki kandidat 2013. godine, Nove levice, kao i nekih nezavisnih kandidata, poput nekada\u0161njeg lidera Crnogorske partije Vladimira Pavi\u0107evi\u0107a. Demokrate su formirani podelom unutar SNP-a 2015. godine.<\/p>\n

Koalicija \u201eCrno na belo\u201d koju predvodi Ujedinjena reformska akcija (URA), gra\u0111anska i progresivna partija sa sna\u017enim akcentom na zelenim politikama, osvojila je 4 mesta u novom parlamentu. Na njenom \u010delu je Dritan Abazovi\u0107, pripadnik albanske manjine, koji je neo\u010dekivano postao odlu\u010duju\u0107i faktor. Bez njegove podr\u0161ke, opozicija nema ve\u0107inu, \u0161to mu daje veliki uticaj. U isto vreme, Abazovi\u0107 je predmet napada zbog saradnje sa strankama koje propagiraju srpski nacionalizam.<\/p>\n

Uprkos rizicima, postoji razlog za nadu kad je re\u010d o ishodu izbora. Mirna predaja vlasti nakon tridesetogodi\u0161nje vladavine jedne partije predstavlja o\u010dekivani izazov, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je ta stranka transformisala dr\u017eavu, izme\u0111u ostalog sticanjem nezavisnosti i usvajanjem \u010dvrste prozapadne spoljne politike. Prvi signali iz redova opozicije su ohrabruju\u0107i, budu\u0107i da su se njeni predstavnici uzdr\u017eali od daljih polarizacija i pozvali na smirenost. \u0160tavi\u0161e, tri koalicije su se brzo slo\u017eile u vezi sa \u010detiri principa za rad nove vlade:<\/p>\n

Kao prvo, budu\u0107a koalicija \u0107e ispuniti sve me\u0111unarodne obaveze, uklju\u010duju\u0107i one koje su preuzete na osnovu \u010dlanstva u NATO-u. To je potvrdio i jedan od lidera DF, nagla\u0161avaju\u0107i da napu\u0161tanje NATO-a nije na dnevnom redu. Lider pokreta URA Abazovi\u0107 tako\u0111e je u vi\u0161e navrata naglasio da ne\u0107e do\u0107i do povla\u010denja priznanja Kosova. Drugi princip podrazumeva neophodne reforme koje Crna Gora mora sprovesti kako bi ubrzala svoj put ka EU. U tom smislu, klju\u010dne reforme su one koje se odnose na vladavinu prava, odnosno ja\u010danje i depolitizaciju institucija, kao i odlu\u010dnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Postignut je sporazum o ekspertskoj vladi, kao tre\u0107em principu. Ona, prema mi\u0161ljenu trojice lidera, na najbolji na\u010din mo\u017ee odgovoriti na trenutnu, izuzetno zabrinjavaju\u0107u politi\u010dku i ekonomsku situaciju u zemlji. Kona\u010dno, nova vlada \u0107e u potpunosti biti posve\u0107ena po\u0161tovanju Ustava i sprovo\u0111enju, kao i izmenama svih diskriminatornih zakona, uklju\u010duju\u0107i i Zakon o slobodi veroispovesti. Tako\u0111e, predstavnici manjina su pozvani da u\u010destvuju u radu budu\u0107e vlade.<\/p>\n

Ovakva platforma mogla bi umiriti strahove gra\u0111anski orijentisanih Crnogoraca i manjina da bi nova vlada mogla nastojati da poni\u0161ti neke od pozitivnih postignu\u0107a prethodne, a da se umesto toga usredsredi na nasle\u0111e decenija dominacije jedne partije nad javnom upravom. Pored ovih principa, jasno je da radikalna, antizapadna i nacionalisti\u010dka politika ne bi imala podr\u0161ku javnosti u Crnoj Gori. I dok unutar opozicije postoji glasna i konzervativna struja srpskog nacionalizma, njene pristalice \u010dine manje od tre\u0107ine bira\u010dkog tela. Svaka koalicija koja bi krenula tim putem bi izgubila parlamentarnu ve\u0107inu i podr\u0161ku bira\u010da.<\/p>\n

Pravi izazov opozicije bi\u0107e da odoli trima isku\u0161enjima: kao prvo, scenarija na osnovu kog bi DPS kupio ili kooptirao partije ili njihove poslanike kako bi promenili stranu. To ne bi bio prvi put da vladaju\u0107a partija na taj na\u010din oja\u010da svoju podr\u0161ku. Drugi izazov bi bio scenario po kome bi nova vlada koristila klijentelizam i nepotizam na isti na\u010din na koji je to decenijama \u010dinila DPS, kako bi do\u0161li do svog udela, i da zarobljenu dr\u017eavu ne demontiraju, ve\u0107 prosto prisvoje. Tre\u0107i izazov bi bio optere\u0107enost beskona\u010dnim i neva\u017enim sva\u0111ama o pitanjima identiteta koje imaju polarizuju\u0107i efekat, a malo uticaja na pobolj\u0161anje \u017eivota ljudi.<\/p>\n

Ovakva demokratska tranzicija pra\u0107ena je rizicima, uzev\u0161i u obzir da \u0107e vladaju\u0107a partija mo\u017eda nastojati da je sabotira i uve\u0107a tenzije, a da \u0107e se radikalne pristalice opozicije mo\u017eda upustiti u dalje \u010dinove nasilja. U tom smislu, me\u0111unarodna podr\u0161ka i anga\u017eman mogu pomo\u0107i da se izbegnu zamke i rizici tranzicije kojom se okon\u010davaju decenije jednopartijske vlasti. Ako ona uspe, Crna Gora mo\u017ee postati primer za bavljenje drugim sli\u010dnim re\u017eimima u okru\u017eenju.<\/p>\n

Florijan Biber<\/strong> je profesor na katedri Jean Monnet, na predmetu Evropeizacija Jugoisto\u010dne Evrope, na Univerzitetu u Gracu, i koordinator je Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).<\/em><\/p>\n

Jovana Marovi\u0107<\/strong> je izvr\u0161na direktorka Politikon mre\u017ee u Crnoj Gori i \u010dlanica Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).<\/em><\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mirna predaja vlasti nakon tridesetogodi\u0161nje vladavine jedne partije predstavlja o\u010dekivani izazov, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je ta stranka transformisala dr\u017eavu, izme\u0111u ostalog sticanjem nezavisnosti i usvajanjem \u010dvrste prozapadne spoljne politike. Prvi signali iz redova opozicije su ohrabruju\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301102,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-301808","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301808","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=301808"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301808\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":301818,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301808\/revisions\/301818"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301102"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=301808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=301808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=301808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}