{"id":301409,"date":"2020-09-04T07:59:44","date_gmt":"2020-09-04T05:59:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=301409"},"modified":"2020-09-04T07:59:44","modified_gmt":"2020-09-04T05:59:44","slug":"ratno-i-pandemijsko-novinarstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/04\/ratno-i-pandemijsko-novinarstvo\/","title":{"rendered":"Ratno i pandemijsko novinarstvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Patrick Cockburn<\/strong><\/p>\n

Borba protiv novog korona virusa \u010desto se poredi s ratom. Retorika je \u010desto bombasti\u010dna, ali sli\u010dnosti izme\u0111u borbe protiv virusa i protiv neprijatelja zaista postoje. Ratno i pandemijsko izve\u0161tavanje tako\u0111e imaju mnogo toga zajedni\u010dkog: u oba slu\u010daja novinari pi\u0161u o stvarima koje se ti\u010du \u017eivota i smrti. Interesovanje javnosti napaja se dubokim strahovima, \u010desto intenzivnijim u vreme epidemije zato \u0161to tada opasnost preti celom stanovni\u0161tvu. U ratu, ako izuzmemo vojnu okupaciju i bombardovanje cele teritorije, strah je najve\u0107i me\u0111u onima koji su najbli\u017ee zoni ratnih operacija.<\/p>\n

Mo\u017ee nam se \u010diniti da je priroda opasnosti koje dolaze od vojnog nasilja veoma razli\u010dita od opasnosti koje sobom nosi \u0161irenje smrtonosne bolesti. Ali gledano sa stanovi\u0161ta vlasti, obe vrste opasnosti predstavljaju egzistencijalnu pretnju zato \u0161to i u jednom i u drugom slu\u010daju neuspeh mo\u017ee izazvati promenu re\u017eima. Ljudi retko pra\u0161taju vladi koja je izgubila rat ili se nije adekvatno nosila s prirodnom katastrofom kao \u0161to je korona virus. Nosioci vlasti moraju da se bore za svoje politi\u010dke \u017eivote, mo\u017eda \u010dak i za svoju fizi\u010dku egzistenciju, i zato prisvajaju svaki uspeh i rade sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i da izbegnu odgovornost za ono \u0161to je po\u0161lo naopako.<\/p>\n

Moja prva pandemija<\/h2>\n

Prvi put sam do\u017eiveo pandemiju u leto 1956, kad sam kao \u0161estogodi\u0161njak oboleo od polimijelitisa (de\u010dje paralize) u Korku, u Irskoj. Epidemija je tamo po\u010dela ubrzo nakon \u0161to je virusolog D\u017eonas Salk napravio vakcinu za tu bolest u Sjedinjenim Dr\u017eavama, ali pre nego \u0161to je vakcina postala dostupna u Evropi. Epidemije de\u010dje paralize bile su na vrhuncu u prvoj polovini 20. veka i po mnogo \u010demu su li\u010dile na dana\u0161nje iskustvo s korona virusom: mnogi su se zarazili, ali trajno onesposobljeni ili umrli su bili manjina. Za razliku od korona virusa, najve\u0107a opasnost je pretila deci, a ne starima. Strah koji je izazvao poliomijelitis bio je \u010dak ve\u0107i od ovog koji izaziva dana\u0161nja epidemija, upravo zato \u0161to su najugro\u017eeniji bili vrlo mladi i \u0161to \u017ertve uglavnom nisu zavr\u0161avale na groblju, ve\u0107 su bile vidljive dok su se kretale sa \u0161takama, u invalidskim kolicima ili dok su le\u017eale u \u201egvozdenim plu\u0107ima\u201c.<\/p>\n

Roditelji nisu znali kako im se dete zarazilo zato \u0161to se virus \u0161irio preko velikog broja asimptomatskih nosilaca koji nisu bili svesni da ga imaju. Najte\u017ee su bili pogo\u0111eni imu\u0107niji krajevi modernih gradova kao \u0161to su Boston, \u010cikago, Kopenhagen, Melburn, Njujork i Stokholm. Ljudi koji su tu \u017eiveli imali su dovoljne koli\u010dine \u010diste vode i dobru kanalizaciju, ali nisu shvatali da ih je upravo to li\u0161ilo prirodnog imuniteta na polio virus. Isti obrazac je postojao i u Korku: ve\u0107ina obolelih \u017eivela je u imu\u0107nijim delovima grada, dok siroma\u0161ni kvartovi nisu bili pogo\u0111eni. Svuda se mahnito tragalo za onima koji bi mogli biti odgovorni za \u0161irenje bolesti, kao \u0161to su, na primer, strani imigranti. Za vreme njujor\u0161ke epidemije 1916. \u010dak i \u017eivotinje su bile osumnji\u010dene, pa je uhva\u0107eno i ubijeno 72.000 ma\u010daka i 8.000 pasa.<\/p>\n

Bolest mi je trajno oslabila noge. Hramljem. Kada sam izve\u0161tavao u opasnim okolnostima na Bliskom istoku mogao sam samo da hodam, ne i da tr\u010dim. Oduvek sam svestan svog nedostatka, ali nisam mnogo razmi\u0161ljao o tome kako sam ga stekao, kao ni o samoj epidemiji sve do 90-ih godina 20. veka. Tada sam obilazio bolnice u Iraku, lo\u0161e snabdevene jer se zdravstveni sistem zemlje uru\u0161avao pod teretom sankcija UN-a. Kao dete sam bio pacijent u sli\u010dnoj, bednoj bolnici u Irskoj, i dok sam gledao decu u o\u010dajnim uslovima u Iraku, palo mi je na pamet da bi trebalo da saznam ne\u0161to vi\u0161e o onome \u0161to me je zadesilo. U to vreme moje neznanje je bilo potpuno. Nisam \u010dak znao ni koje je godine epidemija pogodila Irsku, ni da li je uzro\u010dnik de\u010dje paralize virus ili bakterija.<\/p>\n

Po\u010deo sam da \u010ditam novine i izve\u0161taje ministarstva zdravlja iz tog vremena. Istovremeno sam intervjuisao lekare, sestre i pacijente koji su jo\u0161 bili \u017eivi. Kathleen O\u2019Callaghan, doktorka u bolnici Sent Finbar, gde su me odveli kad mi je bila postavljena dijagnoza, rekla mi je da su ljudi bilo tako upla\u0161eni da su \u201eprelazili ulicu kako ne bi pro\u0161li pored zidova bolnice u kojoj su se le\u010dili zara\u017eeni\u201c. Moj otac se setio da je policija morala da dostavlja hranu porodicama u kojima je neko bio zara\u017een, jer niko drugi nije hteo da im pri\u0111e. Sestra Crvenog krsta Maureen O\u2019Sullivan, koja je u to vreme vozila ambulantna kola, rekla mi je da bi se ljudi, \u010dak i nakon \u0161to se epidemija zavr\u0161ila, prestravili kad bi videli njena kola: mislili su da se \u201epolio vratio\u201c i uvla\u010dili decu u ku\u0107e, a neki bi \u010dak nasred ulice kleknuli da se pomole.<\/p>\n

Nosioci lokalne vlasti u siroma\u0161nom gradi\u0107u kakav je Kork razumeli su da je strah glavna osobina epidemije bolje nego \u0161to to danas shvataju nacionalne vlasti. Poku\u0161ali su da odr\u017eavaju ravnote\u017eu izme\u0111u panike i lakomislenosti u javnom mnjenju kontrolom vesti o epidemiji. Kada bi neki veliki britanski list, na primer Times, objavio da polio hara u Korku, nazivali su to tipi\u010dnim britanskim ocrnjivanjem i preterivanjem. Ali njihovi napori da potisnu vesti nikada nisu bili jako uspe\u0161ni. Nastoje\u0107i da umanje razmere onoga \u0161to se doga\u0111alo oni su zapravo umanjivali sopstveni kredibilitet. U tom pretelevizijskom dobu glavni izvor informacija u mom gradu bio je Cork Examiner, list koji je, nakon \u0161to su objavljene vesti o prvim zara\u017eenima po\u010detkom jula 1956, ta\u010dno izve\u0161tavao o broju slu\u010dajeva, ali je sistematski umanjivao njihovu ozbiljnost.<\/p>\n

Naslovi kao \u0161to je \u201eNeopravdana panika\u201c i \u201eSituacija jo\u0161 nije opasna\u201c redovno su se pojavljivali na donjoj polovini prve strane ovog lista. Nad njima su vri\u0161tali naslovi o sueckoj krizi i nemirima u Ma\u0111arskoj. Na taj na\u010din se samo podsticalo \u0161irenje panike u Korku jer su mnogi ljudi bili uvereni da je broj umrlih znatno ve\u0107i od zvani\u010dno objavljenog i da se tela no\u0107u kri\u0161om iznose iz bolnica.<\/p>\n

Otac mi je rekao da je, na kraju, delegacija lokalnih biznismena, vlasnika najve\u0107ih prodavnica, zapretila vlasnicima Cork Examinera da \u0107e povu\u0107i svoje oglase ako list ne prestane da izve\u0161tava o epidemiji. Ta pri\u010da mi se u\u010dinila sumnjivom, ali mnogo godina kasnije, kad sam pregledao novine iz doba epidemije, uverio sam se da je ta\u010dna i da je na\u0161 lokalni list potpuno prestao da izve\u0161tava o epidemiji u vreme kad su bolesna deca preplavila bolnicu Sent Finbar.<\/p>\n

La\u017eno izve\u0161tavanje o ratovima i epidemijama<\/h2>\n

Kad sam zapo\u010deo istra\u017eivanje za knjigu o epidemiji de\u010dje paralize u Korku, koja \u0107e biti naslovljena Slomljeni de\u010dak (Broken Boy), ve\u0107 25 godina sam izve\u0161tavao o ratovima, po\u010dev od severnoirskih Nevolja tokom 70-ih godina, libanskog gra\u0111anskog rata, ira\u010dke invazije Kuvajta, ameri\u010dkog napada na Avganistan posle 11. septembra i invazije Iraka 2003, koju su predvodile Sjedinjene Dr\u017eave. Posle objavljivanja knjige, nastavio sam da pokrivam te beskrajne sukobe za britanski Independent, kao i nove sukobe koje je 2011. pokrenulo arapsko prole\u0107e u Libiji, Siriji i Jemenu.<\/p>\n

U januaru ove godine, kad je zapo\u010dela pandemija korona virusa, zavr\u0161avao sam knjigu (upravo objavljenu) Rat u doba Trampa: Poraz Isisa, pad Kurda, konfrontacija sa Iranom \/ War in the Age of Trump: The Defeat of Isis, the Fall of the Kurds, the Confrontation with Iran. Gotovo istog \u010dasa sam primetio upadljive paralele izme\u0111u pandemije korona virusa i epidemije poliomijelitisa pre 64 godine. Zajedni\u010dki faktor je verovatno sveop\u0161ti strah, mada to dana\u0161nje vlasti nisu shvatile. Vlada Borisa D\u017eonsona u Velikoj Britaniji bila je tipi\u010dna po tome \u0161to je verovala da ljude treba zastra\u0161iti da bi se zatvorili u ku\u0107e. U stvari mnogi ljudi su ve\u0107 bili prestravljeni i trebalo ih je umiriti.<\/p>\n

Primetio sam i zlokobne sli\u010dnosti izme\u0111u na\u010dina na koji se \u0161ire la\u017ei o epidemijama i o ratovima. Ljudi na odgovornim polo\u017eajima \u2013 a Donald Tramp je ekstremna verzija \u2013 uvek progla\u0161avaju pobede i uspehe \u010dak i kad su neuspesi i porazi o\u010digledni. Padaju mi na pamet re\u010di generala Konfederacije D\u017eeksona \u201eKamenog Zida\u201c; dok je posmatrao teren koji je nedugo pre toga bio popri\u0161te bitke, upitao je svog pomo\u0107nika: \u201eDa li ste ikada pomislili, gospodine, kakvu priliku bojno polje pru\u017ea la\u017eovima?\u201c<\/p>\n

To je izvesno ta\u010dno za ratove ali, \u010dini mi se, ni\u0161ta manje i za epidemije, kao \u0161to nam neprestano pokazuje Tramp. Kad je u pitanju rat, kampanje dezinformacija barem naknadno nailaze na kritike i osude. Razmislite o tome na trenutak: zar nije logi\u010dno da ljudi koji nastoje da ubiju jedni druge spremno la\u017eu jedni o drugima? Mada je izreka \u201eistina je prva \u017ertva rata\u201c \u010desto bila opasan izgovor za lo\u0161e izve\u0161tavanje ili nepromi\u0161ljeno prihvatanje povoljnije verzije ratnih doga\u0111aja (kojom su vlasti hranile lakoverne medije), jednako bi se moglo re\u0107i da je istina prva \u017ertva pandemije. Neizbe\u017ean haos koji sledi posle brzog \u0161irenja smrtonosne bolesti i re\u0161enost ljudi na vlasti da izbegnu odgovornost za sve ve\u0107i gubitak \u017eivota vode u istom pravcu.<\/p>\n

Nema, naravno, ni\u010deg neizbe\u017enog u potiskivanju istine o ratovima, epidemijama ili, uostalom, o bilo \u010demu drugom. Novinari \u0107e uvek biti anga\u017eovani, individualno ili kolektivno, u borbi protiv propagandista i predstavnika slu\u017ebi za odnose s javno\u0161\u0107u, i pobeda ove ili one strane u toj borbi nikad nije neizbe\u017ena.<\/p>\n

Ali ratovi i epidemije su melodramski doga\u0111aji, a melodrama ometa stvarno razumevanje. \u201e\u010clanak s mnogo krvi uvek bi\u0107e prvi\u201c ta\u010dno opisuje prioritete u vestima, bilo da se radi o jedinici za intenzivnu negu u Teksasu ili o raketnom napadu na Avganistan. Takve scene su potresne, ali nam \u010desto ne ka\u017eu mnogo o onom \u0161to se zaista doga\u0111a.<\/p>\n

Novija istorija ratnog izve\u0161tavanja ne ohrabruje. Novinari \u0107e uvek morati da se bore protiv propagandista u slu\u017ebi vlade. Ali jo\u0161 od prvog ameri\u010dkog zalivskog rata protiv Iraka Sadama Huseina iz 1991. godine imam mu\u010dno ose\u0107anje da propagandisti sve \u010de\u0161\u0107e pobe\u0111uju u ratu vesti, dok su istinoljubivo novinarstvo i izve\u0161tavanje s lica mesta u povla\u010denju.<\/p>\n

Vesti koje nestaju<\/h2>\n

Po samoj svojoj prirodi, ratno izve\u0161tavanje \u0107e uvek biti te\u017eak i opasan posao, ali je poslednjih godina postalo jo\u0161 te\u017ee i opasnije. Pokrivanje ratova Va\u0161ingtona protiv Avganistana i Iraka \u010desto je bilo neadekvatno, ali ipak bolje od novijeg izve\u0161tavanja iz Libije i Sirije, zemalja koje razdire rat, ili od potpunog odsustva izve\u0161tavanja o katastrofi u koju se pretvorio Jemen. Taj nedostatak informacija je izazvao pogre\u0161ne predstave \u010dak i o elementarnim pitanjima kao \u0161to su ko se bori protiv koga i za\u0161to, i ko \u0107e biti stvarni pobednici i pora\u017eeni.<\/p>\n

Nema, naravno, ni\u010deg naro\u010dito novog u propagandi, kontroli nad vestima ili \u0161irenju \u201ela\u017enih \u010dinjenica\u201c. Egipatski faraoni upisivali su na spomenike la\u017ene opise bitaka u kojima su njihovi porazi progla\u0161avani juna\u010dkim pobedama. Jedini novi elementi u ratnom izve\u0161tavanju tokom poslednjih decenija su daleko ve\u0107a sofisticiranost i sredstva koja vlada mo\u017ee da upotrebi za krojenje vesti. Dodu\u0161e, demonizacija protivnika kao \u0161to je dugogodi\u0161nji ira\u010dki vladar Sadam Husein nije bila te\u017eak zadatak prosto zato \u0161to je on zaista bio demonski autokrata.<\/p>\n

Uprkos tome, pokazalo se da je najuticajnija novinska pri\u010da iz ira\u010dke invazije susednog Kuvajta 1990. i kontrainvazije koju su predvodile Sjedinjene Dr\u017eave bila la\u017ena. To je pri\u010da da su u avgustu 1990. ira\u010dki vojnici izbacivali bebe iz inkubatora u kuvajtskim bolnicama i ostavljali ih da umru na podu. Jedna Kuvaj\u0107anka koja je radila kao volonterka u bolnici zaklela se pred ameri\u010dkim Kongresnim odborom da je svojim o\u010dima gledala te grozote. Njena pri\u010da je bila izuzetno uticajno sredstvo mobilisanja me\u0111unarodne podr\u0161ke za ratne napore predsednika D\u017eord\u017ea Bu\u0161a i ameri\u010dkih saveznika.<\/p>\n

U stvarnosti se pokazalo da je ta pri\u010da \u010dista izmi\u0161ljotina. Navodna bolni\u010dka volonterka bila je zapravo \u0107erka kuvajtskog ambasadora u Va\u0161ingtonu. Nekoliko novinara i stru\u010dnjaka za ljudska prava odmah je izrazilo sumnju, ali njihove glasove je u\u0107utkao gnev koji je pri\u010da izazvala u javnosti. Bio je to klasi\u010dan primer uspe\u0161nog propagandnog udara: vest koja je dospela na vrh liste prioriteta i koju nije bilo lako pobiti, a kad se dokazalo da je la\u017ena \u2013 dugo posle rata \u2013 ona je ve\u0107 bila obavila svoj zadatak i obezbedila podr\u0161ku za koaliciju koja \u0107e, predvo\u0111ena Sjedinjenim Dr\u017eavama, krenuti u rat protiv Iraka.<\/p>\n

Na sli\u010dan na\u010din, kad sam izve\u0161tavao o ameri\u010dkom ratu u Avganistanu 2001-2002. godine, pokrivanje tih doga\u0111aja u me\u0111unarodnim medijima ostavljalo je utisak da su ameri\u010dka vojska i njeni avganistanski saveznici definitivno porazili talibane. Na televiziji su prikazivani dramati\u010dni snimci eksplozija bombi i raketa na talibanskim linijama fronta i neometano napredovanje snaga Severne alijanse re\u0161enih da \u201eoslobode\u201c avganistanski glavni grad Kabul.<\/p>\n

Dok sam pratio talibane koji su se povla\u010dili na jug, u pokrajinu Kandahar, postalo mi je jasno da tu nije posredi uobi\u010dajena definicija pora\u017eenih snaga, to jest da su njihove jedinice prosto dobile nare\u0111enje da se razi\u0111u i vrate svojim ku\u0107ama. Njihove vo\u0111e su o\u010digledno shvatile da je protivnik nadmo\u0107an i da je bolje sa\u010dekati da se situacija promeni u njihovu korist, \u0161to se i dogodilo 2006, kad su se vratili u rat, grunuli svom \u017eestinom i tako nastavili do dan-danas. Godine 2009. bilo je opasno voziti se dalje od najju\u017enije policijske stanice u Kabulu, jer je postojala mogu\u0107nost da bilo gde du\u017e puta za\u010das niknu talibanski kontrolni punktovi.<\/p>\n

Nijedan od ratova koje sam pokrivao nikad se nije zaista zavr\u0161io, ali se jeste povukao, ako ne i nestao iz vesti u medijima. Ako se ne na\u0111e efikasna vakcina za covid-19 ili ako ona ne bude globalno dostupna, ne\u0161to sli\u010dno bi se moglo dogoditi sa ovom pandemijom.<\/p>\n

Po\u0161to korona virus sad dominira vestima i \u010dak ih preplavljuje, te\u0161ko je u to poverovati. Ali 1918, dok je Veliki rat jo\u0161 trajao, vlasti su se bavile pandemijom koja je kasnije dobila ime \u0161panska groznica tako \u0161to su prosto potiskivale vesti o njoj. Po\u0161to nije u\u010destvovala u ratu, \u0160panija nije cenzurisala vesti o epidemiji na taj na\u010din, pa je bolest nepravedno nazvana \u201e\u0161panska groznica\u201c, iako je verovatno po\u010dela da se \u0161iri iz Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

Epidemija de\u010dje paralize u Korku navodno se naglo zavr\u0161ila sredinom septembra 1956, kad je lokalna \u0161tampa prestala o njoj da izve\u0161tava, ali to je bilo bar dve nedelje pre nego \u0161to su se zarazila mnoga deca, me\u0111u njima i ja. Isto tako, ratovi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, koji su nekad dobijali veliku pa\u017enju u vestima, danas se uglavnom jedva pominju iako jo\u0161 traju s nesmanjenom \u017eestinom (kao, na primer, katastrofe u Libiji i Siriji).<\/p>\n

U narednim godinama to isto bi se moglo dogoditi korona virusu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nijedan od ratova koje sam pokrivao nikad se nije zaista zavr\u0161io, ali se jeste povukao, ako ne i nestao iz vesti u medijima. Ako se ne na\u0111e efikasna vakcina za covid-19 ili ako ona ne bude globalno dostupna, ne\u0161to sli\u010dno bi se moglo dogoditi sa ovom pandemijom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301410,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-301409","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301409","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=301409"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301409\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":301411,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301409\/revisions\/301411"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301410"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=301409"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=301409"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=301409"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}