Razgovor sa dr Biljanom Vankovski, profesoricom na Filozofskom fakultetu u Skoplju i ekspertkinjom za mirovna pitanja koju \u017eivo interesuje sve \u0161to se de\u0161ava u regionu diljem svijeta, pitao sam, na kraju na\u0161eg prijateljskog \u0107askanja posredstvom dru\u0161tvene mre\u017ee Fajsbuk, a na po\u010detku intervjua za PCNEN, kako iz makedonske perspektive izgleda pobjeda opozicije u Crnoj Gori?<\/p>\n
Vankovska:<\/strong> Na\u017ealost, Makedonija je toliko okrenuta sebi i staroj\/novoj vladi, da izbori u Crnoj Gori nisu bili u fokusu interesa. To nije ni \u010dudno, jer ovde niko ne mari ni za ono \u0161to se de\u0161ava u ju\u017enom susedstvu, izme\u0111u Gr\u010dke i Turske, gde se \u010duju ratni pokli\u010di. Makedonska javnost kao da gleda samo svoje brige, a da nije svesna da je se ti\u010de i ono \u0161to se de\u0161ava \u0161ire. Trebalo bi da se iza\u0111e iz ovog (geo)politi\u010dkog autizma, jer je i \u0161iri region sistem povezanih sudova. Onaj dio javnosti koji budno prati doga\u0111anja se sla\u017ee da se u Crnoj Gori de\u0161ava ne\u0161to veoma zna\u010dajno, samo se ne sla\u017ee u zaklju\u010dcima. Podjela mi\u0161ljenja nije razli\u010ditija od one u drugim okolnim dr\u017eavama: ve\u0107ina intelektualaca smatra da je dobro da je \u0110ukanovi\u0107evo vladanje (preku vlade DSP) zavr\u0161eno, ali se nagla\u0161avaju strahovi od demokratskog ishoda izbora. Ja pripadam manjem delu koji smatra da je do ovoga moralo do\u0107i i da je bolje nesavr\u0161ena demokratija i put u novo, nego dr\u017eanjem do status quo-a.<\/p>\n \u0160ta su najbitnije karakteristike te zna\u010dajnosti?<\/strong><\/p>\n S pozicije crnogorskog naroda, verujem da je najzna\u010dajnija stvar to \u0161to se mirnim putem uklonila vlast koja je 30 godina bila iznad prava i morala, ali je dobro igrala na me\u0111unarodnom planu. Objektivno gledaju\u0107i, kako bi i mnogi u Makedoniji naglasili, Crna Gora je postala \u010dlanica NATO, i jeste zemlja kandidatkinja za \u010dlanstvo u EU, koja je, ako se ne varam, otvorila sva poglavlja u pregovorima. Ovo zadnje je san za mnoge u Makedoniji, jer mi jo\u0161 \u010dekamo datum za po\u010detak pregovora. To se, do sada, isticalo kao ne\u0161to na \u010demu mo\u017eemo zavideti razvoju Crne Gore, pa otuda i zbunjenost – kako je mogu\u0107e da se sada govori da je sve to postignuto pod autokratskom vla\u0161\u0107u.<\/p>\n No, ako uporedimo stanje stvari na terenu u obe dr\u017eave, velike razlike nema ni u ekonomskom, socijalnom ili politi\u010dkom smislu.<\/p>\n Reakcije na promenu vlasti u Crnoj Gori pokazuju kako je Zapadu va\u017enija “stabilnost”, pa \u010dak i kada je garantuje autokrata, nego promene dobijene demokratskim putem, pa makar i uz neizvesnost i duga\u010dak hod po mukama. I tu ponovo upore\u0111ujem Makedoniju i Crnu Goru. Najvi\u0161e razo\u010daravaju, kao po obi\u010daju, progresivni (kvazi)intelektualci koji bi radije imali dobro poznatog vlastodr\u0161ca koga mogu kritikovati, ali se za njega smatra da navodno garantuje prozapadnu orijentaciju zemlje.<\/p>\n Ono \u0161to lako prepoznajem je demonizaciju same ideje promjena, demonizaciju svake opozicije koja makar samo deklarativno izaziva status quo, jer se o\u010dito o\u010dekuje da sa neba padne neka savr\u0161ena opozicija iz nesavr\u0161enog dru\u0161tva.<\/p>\n Sli\u010dno je i u Makedoniji. \u010cak i kada se najve\u0107a opoziciona stranka (sada VMRO-DPMNE) zaklinje na NATO i EU, od nje se stalno tra\u017ei da to doka\u017ee. Imamo samo jednu manju stranku krajnje levice (Levica) koja otvoreo ka\u017ee da je protiv \u010dlanstva u NATO i to se smatra fa\u0161izmom. I, na kraju, postoji jo\u0161 jedan razlog za potrebu da se prati stanje u Crnoj Gori: sada postaje jasno kako su fragilni odnosi u region, i da je i Crna Gora svojevrsni sigurnosni \u010dvor u kome se preklapaju interesi i pritisci. Ukoliko se neko usudi da izigra volju crnogorskog naroda ili u\u0111e u opasne igre, \u010ditav regionalni mozaik se dovodi u pitanje: Kosovo, Republika Srpska, Srbija, Makedonija, Albanija. Ali da ponovim, igranje strahovima je u korist status quo-a, i isprobana taktika i doma\u0107ih i spoljnih faktora.<\/p>\n Meni insistiranje na stabilnosti u balkanskom kontekstu li\u010di na nagovaranje \u017eene da ostane u braku iako je mu\u017e maltretira svakodnevno, jer ako ne trpi, raspa\u0161\u0107e se brak, pa \u0107e patiti djeca.<\/strong><\/p>\n Stabilitokratija jeste upravo to: toleriranje ku\u0107nog nasilja, s tim \u0161to se ovde dodaje – u ime vi\u0161ih ciljeva. Jedna stara ameri\u010dka izreka glasi: He is a son of a bitch, but he is OUR son of a bitch<\/em>. To govori da su spoljnim faktorima, i njihovim doma\u0107im apologetima, va\u017eniji njihovi interesi i geopolitika, nego autenti\u010dna volja naroda. Nije demokratija ako ne smete imati alternative, pa \u010dak i gre\u0161iti i popravljati gre\u0161ke putem izbora i drugim demokratskim metodama. Demokratija nije kada se tra\u017ei da izbor potvrdi ili blagoslovi neko spolja, mada se to de\u0161avalo na razli\u010ditim meridijanima.<\/p>\n Stanje u drugim dr\u017eavam u regionu nije mnogo razli\u010ditije u biti. Recimo, u Makedoniji mi imamo \u201cMila \u0110ukanovi\u0107a\u201d kod svih glavnih stranaka (ili, bolje je upotrebiti sintagmu o Kurt ii Murti, koje smo menjali a da se ni\u0161ta nije promjenilo). Tako smo ve\u0107 i izgubili osje\u0107aj da ne\u0161to mo\u017eemo promjeniti. Ali nije sve tako crno, i to mo\u017ee dokazati upravo doskora\u0161nja opozicija Crne Gore, i nadam se nova vlast koja \u0107e raditi pa\u017eljivo i mudro. Mene li\u010dno najvi\u0161e raduju mladi izdanci kao \u0161to su “Mo\u017eemo” u Hrvatskoj, Levica u Makedoniji i sada URA u Crnoj Gori. Bi\u0107e potrebno mnogo vremena da se stvari zaista promene, ali je bar krenulo. Ako na\u0161e starije generacije nisu uspele u tome, mi nemamo prava da spre\u010davamo mlade snage da tra\u017ee svoju priliku da urade ne\u0161to bolje.<\/p>\n Ova crnogorska URA iska\u010de iz stereotipa po tome \u0161to joj je na \u010delu mladi harizmati\u010dni Albanac iz Ulcinja. Je li i to ne\u0161to \u0161to budi nadu da se ovdje kod nas mo\u017ee de\u0161avati i ne\u0161to dobro i progresivno?<\/strong><\/p>\n Ne znam kako to do\u017eivljava crnogorska javnost, ali iz makedonske perspektive to je izvanredna, skoro nestvarna pojava. Dritan Abazovi\u0107 je sve \u0161to, recimo, nije Artan Grubi – prvi vicepremijer makedonske vlade, i pretstavnici njegove stranke (DUI) koja je na vlasti skoro 20 godina, a koja svoju legitimaciju crpi iz U\u010cK i konflikta iz 2001. i od albanstva je u\u010dinila politi\u010dku valutu. S tim \u0161to, moram dodati, da je makedonski sistem kreiran spolja i da je baziran na etni\u010dkoj podjeli vlasti (power-sharing) koja proizilazi iz Ohridskog sporazuma. Od onoga \u0161to sam mogla \u010duti i videti, Abazovi\u0107 je “dete trazicije” i faktor ujedinjavanja nacije (demosa) u Crnoj Gori. Kada bismo na politi\u010dkoj scenu svuda u regionu videli vi\u0161e ovakvih autenti\u010dnih likova, to bi zaista navjestilo prole\u0107e. Ako je za na\u0161e generacije prekasno, ove nove tek dolaze. Njima je detinjstvo i mladost pro\u0161lo u znaku tranziciskih tajkuna koji nemaju ni\u0161ta iza sebe osim deklarativne zalo\u017ebe za zapadne vrednosti, a dr\u017eave su pretvorili u balkanske kr\u010dme, po principu podjeli pa vladaj.<\/p>\n Abazovi\u0107a sada doma\u0107i i vanjski stabilokrati poku\u0161avaju ubijediti da ne smije i\u0107i sa opozicijom koju re\u017eim i njegovi saveznici progla\u0161avaju antidr\u017eavnom, prosrpskom i proruskom, i ho\u0107e da ga uguraju u ulogu koja njima odgovara. \u010cini se, na \u017ealost, da i neki ozbiljni analiti\u010dari nasjedaju na \u0161ematizovane obrasce u kojima su uloge ve\u0107 podijeljene i nema mogu\u0107nosti izlaska iz njih. Pritom, recimo, \u0110ukanovi\u0107 ima popust da mu se zaboravlja i opra\u0161ta lo\u0161a pro\u0161lost, jer se pomijenio, ali ne i mitropolitu Amfilohiju, koji mu je bio ideolo\u0161ki saveznik 90-tih?<\/strong><\/p>\n U politici, a posebno u velikoj politici (geopolitici), ne trebamo tra\u017eiti principe, a i kuso pam\u0107enje je vrlina. Recimo, nekada je i Sadam Husein bio saveznij Zapada, dok nije postao neprijatelj. Sli\u010dno je bilo godinama i sa Milo\u0161evi\u0107em, sa Ahmetijem, Gruevskim, Dodikom, itd. Interesantno je, ako ne i ironi\u010dno, da se Vu\u010di\u0107 priklonio evropskoj osudi Luka\u0161enka, a i njegovu pro\u0161lost pamtimo. Kameleonstvo i mimikrija je odlika politike. Ali, izgleda, narodu ili barem njegovim delovima je ve\u0107 dosta te glume i zato prepoznaju autenti\u010dni glas i izraz svojih o\u010dekivanja. Po onome \u0161to sam \u010dula, Abazovi\u0107 je pod neverovatnim pritiskom i spolja i iznutra, ali dovoljno je pametan da zna da ukoliko sada promjeni stranu to \u0107e biti kraj njegovog pokreta i ideje koja ga vode.<\/p>\n Isto se de\u0161avalo i kod nas sa dvoje poslanika Levice. Bilo je poku\u0161aja da ih se navede na prelet (uz velikodu\u0161ne ponude), ali su radije ostali u opoziciji. \u0160ematizovani obrasci pona\u0161anja, pa i politi\u010dke retorike, je ne\u0161to \u0161to su balkanski politi\u010dari nau\u010dili napamet, jer znaju da im je to legitimacijska karta kod spoljnih mentora. Gra\u0111ani si oni koji najbolje vide taj raskorak izme\u0111u evropske retorike i balkanske prakse, ali su naj\u010de\u0161\u0107e pasivizirani. Po mom mi\u0161ljenju, mit o miru u ku\u0107i i stabilnosti zasnovanim na korupciji se mora uru\u0161iti. I moraju politiku preuzeti novi likovi, a narod se probuditi. Stabilitokratija je drugo ime ne za stagnaciju, nego za nazadovanje i tiho umiranje.<\/p>\n Crnogorski dio Srpske pravoslavne crkve je postao ozbiljan politi\u010dki faktor, \u0161to su pokazali minuli izbori. Neki mla\u0111i dio klera (Gojko Perovi\u0107, rektor Cetinjske bogoslovije, na primjer) zvu\u010dao je modernije i evropskije od \u0110ukanovi\u0107a i premijera Du\u0161ka Markovi\u0107a. Kako gleda\u0161 na ulogu SPC u Crnoj Gori?<\/strong><\/p>\n Kao sekularista, nisam sre\u0107na kada crkve ili uop\u0161te verske zajednice imaju nekakvu ulogu u politici, posebno kada se to prenese na plan identitetske politike. Kao \u0161to znate, SPC ima otvori sukob sa MPC, ili obrnuto, i stvari su dosta komplikovane i po ovom pitanju u regionu. No, sla\u017eem se sa onima koji ka\u017eu da je \u0110ukanovi\u0107 sam izazvao krizu spornim zakonom, koji nije razlog, ali je poslu\u017eio kao triger za mobilizaciju protiv njegove vlasti. Da vas potsetim, takav pogre\u0161an korak je uradio i Gruevski poku\u0161ajem da ograni\u010di autonomiju univerziteta i nametne dr\u017eavni ispit studentima, \u010dime je protiv sebe navukao veliki deo javnosti, a o politi\u010dkoj opoziciji i da ne govorim. Ko lija, taj dolija, ka\u017ee poslovica. E, sada, ova je masovna mobilizacija pokazala da i SPC, kao i sve druge institucije, ima razli\u010dita lica i da nisu to monolitne strukture. Dobro je videti i likove koji odgovaraju novim vremenima i razumiju savremene probleme. Nadam se da \u0107e nova vlast uspeti da stvari postavi na svoje mesto – caru carevo, bogu bo\u017eije.<\/p>\n Naslu\u0107uje li se na Balkanu iko ko ima ili bi mogao imati viziju makar malo nalik onoj koju su imali ljevi\u010dari s po\u010detka 20 vijeka? Je li to uop\u0161te mogu\u0107e u postoje\u0107em evropskom (svjetskom) kontekstu?<\/strong><\/p>\n Iskreno, \u010dini se kao nemogu\u0107a misija, jer je neoliberalno jednoumlje koje je zamenilo staro dovelo do toga da je te\u0161ko uop\u0161te i razmi\u0161ljati izvan nekih ideologiskih parametara. \u010cak i poku\u0161aj se smatra da je jeres. Ali globalna kriza kapitalizma, i posebno u SAD, ali i izvan njega, nala\u017ee brzo premi\u0161ljanje sveta – jer se vi\u0161e i ne radi o alternative, izboru, nego o samom opstanku. Ono \u0161to ohrabruje su enklave koje ni\u010du na najneo\u010dekivanijim mestima, pojavljuju se neki novi mladi ljudi koji se, ne pozivaju\u0107i se na staru levicu, otvaraju vrata novoj. Ta nova levica mora prevazi\u0107i liberalne i libertarijanske okvire koji je svode na identitetska i kulturna pitanja i to sasvim na \u0161tetu socijalnih i ekonomskih. Imperijalizam je \u017eiv i zdrav, a i neolokolonijalizam, rekla bih najvi\u0161e u intelektualnoj i epistemolo\u0161koj sferi. U Gram\u0161ijevom stilu, potrebno je raditi na emancipaciji od ove zadate i \u201csvete\u201d matrice da bi se uspostavila druga\u010dija kulturna i intelektualna hegemonija i diskurs u dru\u0161tvu. Zato je i stabilitokracija opasna, jer je izraz (ne)mo\u0107i i (ne)slobode.<\/p>\n Razgovarao: Du\u0161ko VUKOVI\u0106<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Biljana Vankovska: Mit o miru u ku\u0107i i stabilnosti zasnovanim na korupciji se mora uru\u0161iti. I moraju politiku preuzeti novi likovi, a narod se probuditi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":301354,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4,12],"tags":[],"class_list":["post-301353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301353","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=301353"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301353\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":301355,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301353\/revisions\/301355"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/301354"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=301353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=301353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=301353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}