{"id":301317,"date":"2020-09-03T08:00:23","date_gmt":"2020-09-03T06:00:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=301317"},"modified":"2020-09-03T08:00:23","modified_gmt":"2020-09-03T06:00:23","slug":"mediteranske-varnice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/09\/03\/mediteranske-varnice\/","title":{"rendered":"Mediteranske varnice"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Borivoj Erdeljan<\/strong><\/p>\n

Gr\u010dka i Turska, susedi i \u010dlanice istog saveza (NATO) jo\u0161 jednom \u201eisprobavaju mi\u0161i\u0107e\u201c. Nije izvesno da uzavrela retorika i pomorski manevri, koji teku kao igra ma\u010dke i mi\u0161a ne\u0107e dovesti i da se potegnu ma\u010devi, ovog puta u borbi za podvodno blago u isto\u010dnom Mediteranu.<\/p>\n

Obe strane \u2013 naravno \u2013 kazuju da \u0161tite vi\u0161e nacionalne interese i ponos, ali su trenutno ogromna materijalna dobra, gas i nafta u dubokoj vodi, opasna varnica koja se raspaljuje u neuga\u0161enom helensko-osmanskom nadmetanju.<\/p>\n

Smirenija uputstva jo\u0161 ne sti\u0161avaju uzavrele vite\u0161ke strasti. Takav je, recimo, savet Panajotisa Cakonasa, direktora programa za \u010duvanje bezbednosti u Fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) u Atini, koji razumno ka\u017ee: \u201eAko dve zemlje ne mogu da se slo\u017ee, spor treba da iznesu pred me\u0111unarodni sud, koji \u0107e povu\u0107i liniju razgrani\u010denja.\u201c<\/p>\n

\u201eNe\u0161to moraju da \u017ertvuju i Gr\u010dka i Turska da bi se prona\u0161ao realan kompromis\u201c, dodaje i Janis Papadimitriu, komentator Nema\u010dkog radija, \u201ema koliko je zakon u sada\u0161njem sporu u isto\u010dnom Sredozemlju na strani Atine.\u201c<\/p>\n

Dr\u017eave se spore oko povla\u010denja linija ekskluzivne ekonomske zone u moru (time i kori\u0161\u0107enja tog izvora blaga), koju je Konvencija Ujedinjenih nacija iz 1982. odredila da mogu da se protegnu na dve stotine morskih milja od obale. Ankara nije potpisnik ovog dokumenta, ali brojni pravnici smatraju da je po ustaljenom obi\u010dajnom pravu, ipak obavezna da ga po\u0161tuje.<\/p>\n

Kako je isto\u010dni Mediteran svojevrstan \u201ezajedni\u010dki stan\u201c mnogih dr\u017eava, ekskluzivne ekonomske zone u njemu vi\u0161estruko se preklapaju, pa su sve vi\u0161e izvor nere\u0161enih pristupa bogatstvu. Idealan klju\u010d podele mogla bi da bude poslednja re\u010d svetskog suda iz Haga, pod uslovom da svi prihvate njegove odluke i po\u0161tovanje istine da more nije pojedina\u010dno vlasni\u0161tvo, sem \u2013 naravno \u2013 prava na najvi\u0161e dvanaest (morskih) milja teritorijalnih voda, ali i tu se nailazi na zamke (na primer gr\u010dko ostrvce Kastellorizo je udaljeno od obale Turske dva, a od Atine \u0161est stotina kilometara).<\/p>\n

Ameri\u010dki geolozi su jo\u0161 pre deset godina procenili da na otvorenom moru u isto\u010dnom Mediteranu, samo prema obalama Izraela, Gaze, Kipra, Sirije i Libana, zalihe gasa dosti\u017eu 3.455 milijardi kubnih metara, a nafte 1.75 milijardi barela.<\/p>\n

Apetiti svih kom\u0161ija su, doda li se i Turska, razumljivi, a megdan interesenata u podeli kola\u010da \u2013 opet o\u010dekivano \u2013 naj\u017ee\u0161\u0107i je izme\u0111u Ankare i Atine, koje se nadme\u0107u na suprotnim stranama trke za razvoj kori\u0161\u0107enja energetskih izvora isto\u010dnog Mediterana. Bi-Bi-Si pedantno slika raspored:<\/p>\n

Kiparska vlada, Gr\u010dka, Izrael i Egipat su se udru\u017eili i njihove isporuke \u0107e u Evropu i\u0107i podmorskim gasovodom duga\u010dkim dve hiljade kilometara. Pored toga sastavljen je i isto\u010dnomediteranski Gasni forum vi\u0161e dr\u017eava, ali bez Turske (ljutita Ankara uzvra\u0107a da ne\u0107e ostati praznih ruku u eksploataciji mediteranskih sirovina).<\/p>\n

Turska je pro\u0161le godine po\u010dela dubinsko bu\u0161enje zapadno od Kipra, a novembra 2019. je sa Tripolijem potpisala ugovor o stvaranju ekskluzivne ekonomske zone, koja se prote\u017ee od njene ju\u017ene obale do kopna Libije, uz najavu o skorom zala\u017eenju u gr\u010dki za\u0161ti\u0107eni prostor oko Rodosa i Krita.<\/p>\n

Usledili su protivudarci. Po\u010detkom avgusta Atina i Kairo su se sporazumeli o svojoj zajedni\u010dkoj ekonomskoj zoni, koja \u2013 preseca tursko-libijsku putanju.<\/p>\n

Turski predsednik Red\u017eep Tajip Erdogan stavlja isto\u010dni Mediteran u sredi\u0161te svojih geopoliti\u010dkih slagalica, posebno \u2013 zapa\u017ea magazin \u0160pigel \u2013 patriotskim pokli\u010dom o za\u0161titi \u201eplave otad\u017ebine\u201c. Istovremeno, to mu dobro do\u0111e da svojoj javnosti skre\u0107e pa\u017enju sa doma\u0107ih problema, ekonomskih politi\u010dkih i umanjene li\u010dne popularnosti. \u201eTeritorije sredozemnog regiona odre\u0111ene su 1923. sporazumom u Lozani, ali Erdogan vi\u0161e ne \u017eeli da prihvati tada\u0161nja re\u0161enja\u201c, bele\u017ei analiti\u010dar nema\u010dkog nedeljnika, pa tvrdi da je njegova zemlja o\u0161te\u0107ena na\u010dinom na koji su povu\u010dene granice i s tim se nikako ne miri.<\/p>\n

U atinskom dnevniku Katimerini, Nikos Konstandaras ovako opisuje nastalu situaciju: \u201eIskustvo nam pokazuje da Turci ne blefiraju. Mi Grci smo nau\u010dili da \u010ditamo njihove namere. Znamo da prvo oprobaju vodu u koju ulaze, proveravaju\u0107i crvene linije me\u0111unarodne zajednice, sve do trenutka kad ih pre\u0111u. Onda se svi suo\u010davamo sa svr\u0161enim \u010dinom, koji ma koliko da je nezakonit, u Ankari smatraju da je njihovo pravo neupitno. U tom duhu predsednik Erdogan \u010dini velike napore da sebe predstavi i vidi kao naslednika sultana \u2013 osvaja\u010da.\u201c<\/p>\n

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut \u010cavu\u0161oglu, podse\u0107a Gr\u010dku da je parlament u Ankari jo\u0161 1995. poru\u010dio da bi poku\u0161aj Atine da pro\u0161iri teritorijalne vode na dvanaest milja (\u0161to je nedavno u\u010dinjeno na jonskoj obali) u Egeju bio smatran za \u201ecasus belli\u201c.<\/p>\n

Hronike bele\u017ee da su odnosi Gr\u010dke i Turske zapam\u0107eni po menama neprijateljstva i mirenja, otkad su Grci stekli nezavisnost od Osmanskog carstva 1830. Dve dr\u017eave su se suo\u010dile otad sa \u010detiri velika rata, \u010dak i razmenom stanovni\u0161tva, ali i periodom prijateljstva krajem dvadesetih i tridesetih godina pro\u0161log veka (u vreme Elefteriosa Venizelosa i Mustafe Kemala Ataturka) i poleta normalizacije zapo\u010detog 1999. \u201ezemljotresnom diplomatijom\u201c (prethodna prirodna nesre\u0107a Turske podstakla je proces), dok je 1996. tokom dramati\u010dne no\u0107i, u poslednji \u010das spre\u010den rat oko Imie (Kardaka na turskom), dve nenaseljene stene u Egeju, obi\u010dno kori\u0161\u0107ene za ispa\u0161u koza.<\/p>\n

Do danas nesloga, nalaze\u0107i nove forme, ne popu\u0161ta, nekad i hodom po ivici no\u017ea.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Hronike bele\u017ee da su odnosi Gr\u010dke i Turske zapam\u0107eni po menama neprijateljstva i mirenja, otkad su Grci stekli nezavisnost od Osmanskog carstva 1830.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-301317","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=301317"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301317\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":301319,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/301317\/revisions\/301319"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=301317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=301317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=301317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}