{"id":300777,"date":"2020-08-29T06:42:16","date_gmt":"2020-08-29T04:42:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=300777"},"modified":"2020-08-29T06:42:16","modified_gmt":"2020-08-29T04:42:16","slug":"u-ime-zrtve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/29\/u-ime-zrtve\/","title":{"rendered":"U ime \u017ertve"},"content":{"rendered":"
\n
Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/div>\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n

Ponovo radi bioskop! Primenjuju\u0107i higijenske mere za spre\u010davanje \u0161irenja zaraze koronavirusom, mo\u0107i \u0107emo opet da u gledanju filmova u\u010destvujemo kao u dru\u0161tvenom \u010dinu. Fizi\u010dki odaljeni jedni od drugih i s maskama na licima, bi\u0107emo socijalno ujedinjeni u utisku zajedni\u010dkog gledanja iste pokretne slike.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n

 <\/p>\n

Ipak, onaj ko je dozvolio da se, u ovako vanrednim okolnostima, u bioskopskoj sali mogu jesti kokice, pokazao je da mu ni na kraj pameti nije ono \u0161to je bit ujedinjenja publike u estetskom utisku i dru\u0161tvenoj akciji. Zato \u0107emo, ve\u0107 nekoliko puta u tek nekoliko po\u010detnih re\u010denica pomenuv\u0161i zajedni\u0161tvo u dru\u0161tvenom \u010dinu, socijalnu distancu i tome sli\u010dno, sada re\u0107i re\u010d-dve o dru\u0161tvenom zna\u010daju filma i, za tu srhu, njegovom izuzetnom polju \u2013 anga\u017eovanosti.<\/p>\n

\u0160ta je to anga\u017eovani film? Po\u0111imo za odgovorom od o\u010diglednog iskustva gledanja filmova koje bez premi\u0161ljanja nazivamo anga\u017eovanima!<\/p>\n

Sve su to dela koja ukazuju na vidove represije u odre\u0111enom dru\u0161tvu. U tim filmovima, obespravljenom se nedu\u017enom \u010doveku pru\u017ea prilika da, dokumentarno ili posredno u igranom filmu, obelodani svoj udes i optu\u017ei nepravednike. Anga\u017eovanom filmu stalo je, dakle, do delotvornosti pravde koje nema u pravnom sistemu datog dru\u0161tva.<\/p>\n

Ako o anga\u017eovanom filmu pri tom govorimo i kao o umetni\u010dkom delu, onda to zna\u010di da on, osim saose\u0107anja i poriva za ispravljanjem nepravde, kod gledalaca izaziva i estetski u\u017eitak, koji transcendira bukvalno zna\u010denje predo\u010dene stvarnosti. U tom slu\u010daju, dati film se pribli\u017eio otelovljenju \u201eplanetarne tajne\u201c, kako je, jo\u0161 dvadesetih godina pro\u0161log veka, Eli Flor definisao ekskluzivni zadatak dokumentarnog (i ne samo dokumentarnog) filma.<\/p>\n

Su\u0161tinu umetni\u010dkog anga\u017eovanog filma, na najbolji na\u010din izra\u017eava njegova negativna definicija: estetske manjkavosti reperkuiraju se u ravni etike. Evo nekoliko primera, kako bismo razjasnili ovaj stav!<\/p>\n

U dokumentarnom filmu \u201eDeca Beslana\u201c, Eve Evart i Leslija Vudheda, deci koja svedo\u010de o iskustvu u\u017easa, koje su pre\u017eivela u zgradi osnovne \u0161kole kao taoci \u010de\u010denskih terorista, na kraju filma postavlja se pitanje: \u0161ta danas misle o teroristima koji su im ubili \u0161kolske drugove, sestre, bra\u0107u, roditelje? Sva deca ka\u017eu da te opake ljude mrze i \u017eele da ih ubiju.<\/p>\n

Autorima ta izjava nije bila dovoljna. Oni insistiraju na tome da im deca slikovito predo\u010de kako bi osvetu izvr\u0161ila. Dakle, autorima je stalo da, u predstavi o onom \u0161to se ne\u0107e dogoditi, a na osnovu motiva i ose\u0107anja koje je stvorilo ono \u0161to se dogodilo, svoj film zape\u010date ove\u0161talom tezom da zlo ra\u0111a zlo. Pri tom oni ne vode ra\u010duna o tome da pred sobom imaju decu \u017ertve. Siluju\u0107i sad njihovu imaginaciju, pretvaraju ih za gledaoce svog filma u potencijalne zlo\u010dince. Dakle, oni manipuli\u0161u verbalizovanom emocionalnom reakcijom \u017ertve, i to infantilnom, na krajnje maliciozan na\u010din, postaviv\u0161i joj nemoralno pitanje.<\/p>\n

Ovde, svakako, treba re\u0107i i to da Evartova i Vudhed, kao zaklju\u010dkom, manipuli\u0161u jednom neizostavnom fazom zdrave emocionalne reakcije deteta, bitnom za proces zaceljivanja njegove traume. Ta faza, ta rana posttraumatska faza reakcije, puna srd\u017ebe, ozloje\u0111enosti i \u017eelje za osvetom, nije nu\u017eno trajna reakcija, niti \u0107e nu\u017eno biti stav u zrelom dobu \u017ertve.<\/p>\n

U igranom anga\u017eovanom filmu \u201eHambur\u0161ka \u0107elija\u201c, Antonije Bird, na\u010dinjena je druk\u010dija gre\u0161ka. Nastao na dokumentarnoj gra\u0111i o hambur\u0161kom krilu u\u010desnika u teroristi\u010dkom napadu 11. septembra u Njujorku, ovaj film se zavr\u0161ava pre nego \u0161to je napad ostvario svoj cilj, uzrokuju\u0107i \u017ertve i seju\u0107i strah, a zatim i odmazdu.<\/p>\n

Glavni junak je prozapadno, sekularno orijentisani musliman iz visokog dru\u0161tva, obrazovan u najskupljim katoli\u010dkim \u0161kolama, student Berlinskog univerziteta. I, napre\u010dac, bez ikakvog \u201eobreda prelaza\u201c, bez ikakve izmene uverenja, eto ga pred nama kao zadrtog islamskog fundamentaliste i teroriste.<\/p>\n

Onaj koji je do malopre s prezirom posmatrao svoje, u religijskim ritualima i suvi\u0161e revnosne saplemenike, iznebuha odlazi u d\u017eamiju, a iz d\u017eamije pravo na sastanak studentske islamisti\u010dke grupe. Dakle, iako je u filmu sve svedeno na linearnu radnju, autorka je propustila da nam prika\u017ee \u0161ta se to desi u du\u0161i mladog \u010doveka pa da on postane sopstvena suprotnost. \u010cime je nezadovoljan, gde je bit njegovog novog o\u010daranja, u \u0161ta se to razo\u010darao, \u0161ta ga je pokolebalo, \u0161ta ga je pomamilo, obuzelo, razgnevilo? O tome nema nikakvog \u201edokumentarnog\u201c podatka, o tome nema nikakvog nagove\u0161taja.<\/p>\n

Na takav na\u010din film, u stvari, sugeri\u0161e gledaocima da i najbolji mogu potpasti pod uticaj religijskog fanatizma, ali pod jednim uslovom: da su pripadnici, makar i sekularizovani, islama, da dolaze iz okrilja islamske tradicije. To je krajnje prepotentni, orijentalisti\u010dki indoktriniran stav. Kona\u010dno, to je evroimperijalni, kulturno rasisti\u010dki stav hri\u0161\u0107anskog, belog pripadnika povla\u0161\u0107ene klase.<\/p>\n

U sredi\u0161tu anga\u017eovanog filma, da zaklju\u010dimo, uvek je \u017ertva, ali ne bilo koja \u017ertva. Dakako, ne \u017ertva prirodne nepogode, nego \u017ertva isklju\u010duju\u0107ih stavova i\/ili verske, nacionalne, rasne, klasne, rodne, seksualne i druge netrpeljivosti i podvojenosti.<\/p>\n

Anga\u017eovani film je samo onaj film \u010diji je diskurs \u2013 diskurs same \u017ertve.<\/p>\n

Danas<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U sredi\u0161tu anga\u017eovanog filma, da zaklju\u010dimo, uvek je \u017ertva, ali ne bilo koja \u017ertva. Dakako, ne \u017ertva prirodne nepogode, nego \u017ertva isklju\u010duju\u0107ih stavova i\/ili verske, nacionalne, rasne, klasne, rodne, seksualne i druge netrpeljivosti i podvojenosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271174,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-300777","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/300777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=300777"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/300777\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":300778,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/300777\/revisions\/300778"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=300777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=300777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=300777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}