“Pozivamo predsjednika Crne Gore, gospodina Mila \u0110ukanovi\u0107a, premijera, ministra obrane, predsjednika Skup\u0161tine i Vladu Crne Gore da odmah zaustave militarizaciju teritorije Sinjajevine i urade nezavisnu procjenu uticaja na \u017eivotnu sredinu i gra\u0111ane, \u0161to uklju\u010duje i zdravstveni, socijalni i ekonomski aspekat, te da se osigura u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u proces dono\u0161enja odluke o na\u010dinu raspolaganja Sinjajevinom. Tra\u017eimo za\u0161titu tradicionalnog na\u010dina \u017eivota i ekosistema u skladu s poglavljem 27 o pristupu EU. Zapo\u010deti primjenu evropskih ekolo\u0161kih standarda definisanih u Zelenom novom sporazumu za Evropu i relevantnim direktivama EU-a (Direktiva EIA 85\/337 \/ EEZ) kao i izjavi Arhu\u0161ke Konvencije UN-a. Tra\u017eimo uklju\u010divanje Sinjajevinskih lokalnih zajednica u politi\u010dke procese, kad god se odluke odnose na njih”, navodi se u izjavi i dodaje da lokalne zajednice treba da imaju presudnu ulogu u na\u010dinu raspolaganja prostorom.<\/p>\n
Organizacije civilnog dru\u0161tva su, kako je navedeno, izrazile solidarnost sa mje\u0161tanima Sinjajevine i okolnih sela i gradova, te iskazale zabrinutost zbog militarizacije drugog po veli\u010dini pa\u0161njaka u Evropi, koji je prema crnogorskoj Nacionalnoj strategiji i akcionom planu biolo\u0161ke raznolikosti, koja je bila predmet pregovora o pristupanju s Evropskom unijom (EU), trebao da bude progla\u0161en za regionalni park prirode prije kraja 2020.<\/p>\n
To je, kako podsje\u0107aju, va\u017eno biljno podru\u010dje (IPA) od 2016. godine i predlo\u017eeno je kao podru\u010dje za\u0161tite ptica i podru\u010dje od posebnog interesa za o\u010duvanje mre\u017ee EMERALD, status koji bi Sinjajevina stekla nakon ulaska Crne Gore u EU.<\/p>\n
Podsje\u0107aju da je Sinjajevina dio UNESCO rezervata biosfere rijeke Tare i da se grani\u010di s nacionalnim parkom Durmitor, jednim od najstarijih na Balkanu, te da je Vlada u septembru 2019, ignori\u0161u\u0107i legitimno i legalno izglasanu peticiju, otvorila vojni poligon na povr\u0161ini preko 7.500 hektara u srcu rezervata biosfere rijeke Tare, zanemariv\u0161i vi\u0161e od 3000 potpisa gra\u0111ana, te da su iste godine crnogorske, ameri\u010dke, austrijske, slovena\u010dke i italijanske trupe u\u010destvovale u prvoj me\u0111unarodnoj vojnoj obuci NATO-a, koriste\u0107i preko pola tone eksploziva, dok je lokalno stanovni\u0161tvo bilo prisutno sa svojim stadima na planini.<\/p>\n
U zajedni\u010dkoj izjavi se ukazuje na to da vojni poligon ugro\u017eava najmanje 25.000 porodica na obroncima Sinjajevine, ali i o\u010duvanje biolo\u0161ke raznolikosti i lokalnog ekosistema. Isti\u010du da nijesu ura\u0111ene procjene uticaja vojnog poligona na \u017eivotnu sredinu, kao ni medicinske i dru\u0161tveno-ekonomske posledica stvaranja vojnog poligona na Sinjajevini.<\/p>\n
Predstavnik ICCA konzorcijum Marko Basi, \u010dlan Vije\u0107a s posebnom odgovorno\u0161\u0107u za Ju\u017enu Evropu i Sredozemlje, profesor antropologije, Sveu\u010dili\u0161te u Palermu u Italiji, je kazao danas da podru\u010dja poput Sinjajevine nisu samo neutralna, geografska ili proizvodna podru\u010dja, ve\u0107 \u201cteritorija \u017eivota\u201d, kakva su \u0161irom svijeta sna\u017ean izvor simbola i zna\u010denja, graditelj solidarnosti i identiteta zajednice. On je ukazao da upravljanje Sinjajevinom, zasnovano na drevnim institucijama kao \u0161to su katuni i zbor, dovodi do korijena naroda Crne Gore i njegovog identiteta.<\/p>\n
“Priznanje Sinjajevine za biosferni rezervat UNESCO-ovog kanjona Tara, prisustvo lokaliteta Natura 2000 i studija Evropske unije, kako bi ga pretvorili u regionalni park, govore o sposobnosti lokalnih zajednica da koriste ta podru\u010dja u skladu s prirodom, pretvaraju\u0107i Sinjajevinu u globalnu ba\u0161tinu. ICCA konzorcijum ne mo\u017ee podnijeti da nijemo gleda kako se Sinjajevina iz teritorije \u017eivota pretvara u podru\u010dje rata i smrti. Ovo je trenutak za biranje mira, demilitarizacije i de-eskalacije sukoba”, rekao je Basi, koji je obe\u0107ao podr\u0161ku ICCA konzorcijuma u borbi za za\u0161titu Sinjajevine, koriste\u0107i iskustva Italije koja je zakonom za\u0161titila katunski na\u010din \u017eivota.<\/p>\n
Njegov kolega Joam Evans je podijelio svoja iskustva iz borbe svoje zajednice protiv rudarskog kopa u \u0160paniji. On je naveo da njihova borba za zemlji\u0161te traje decenijama, ali da uspijevaju da odole napadima industrije koja \u017eeli da uni\u0161ti \u017eivot cijele zajednice.<\/p>\n
“Zato mi stojimo uz Sinjajevinu i podr\u017eavamo va\u0161u borbu da za\u0161titite va\u0161u planinu. Glas mje\u0161tana ne smije ostati zanemaren, oni moraju znati \u0161ta se planira sa njihovom zemljom i nikakve akcije ne mogu biti preduzete mimo njihove volje”, istakao je Evans.<\/p>\n