{"id":299785,"date":"2020-08-17T06:57:46","date_gmt":"2020-08-17T04:57:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=299785"},"modified":"2020-08-17T06:57:46","modified_gmt":"2020-08-17T04:57:46","slug":"dogma-ili-antidogmatsko-misljenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/17\/dogma-ili-antidogmatsko-misljenje\/","title":{"rendered":"Dogma ili antidogmatsko mi\u0161ljenje"},"content":{"rendered":"

Autor: Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Mra\u010dne okolnosti pandemije, op\u0161ta nesigurnost i velika koli\u010dina nepouzdanih informacija su plodno tlo za teorije zavere. Protivnike zvani\u010dne dogme njihovi kriti\u010dari, me\u0111utim, nazivaju najrazli\u010ditijim pogrdnim imenima, od \u010dega je teoreti\u010dar zavere jedno od najre\u0111ih<\/p>\n

U leto revolucionarne 1968. godine autori Dejvid Bramvel i Keri Tornli pi\u0161u seriju la\u017enih pisama \u010ditalaca za \u010dasopis “Plejboj”, u kojima tvrde da svetom koji je postao suvi\u0161e autoritaran, sku\u010den i kontrolisan vlada zavereni\u010dko dru\u0161tvo pod nazivom “Iluminati”. Bramvel, autor opskurnog fanzina koji je inspirisao parodi\u010dni pokret Disdordijanaca i njegov kolega Tornli, koji je u to vreme bio zaposlen u “Plejboju”, \u0161alju potom seriju demantija i demistifikuju tvrdnje koje su prethodno sami izmislili.<\/p>\n

Njihov uvrnuti eksperiment u kome su \u017eeleli da demonstriraju \u0161irenje, a potom i opovrgavanje dezinformacija, zavr\u0161io se sasvim bizarno \u2013 eksperiment je zaboravljen, ali je ro\u0111ena teorija zavere o iluminatima, tajnoj svetskoj vladi koja \u0107e se razmno\u017eiti u \u010ditav spektar “legendi”, podsta\u0107i izdavanje stotina opskurnih knjiga i ste\u0107i hiljade poklonika koji ve\u0107 pola veka “ratuju” protiv ovih zaverenika.<\/p>\n

Naziv “iluminati” potekao je od prosvetiteljskog pokreta u Bavarskoj, koji je krajem 18. veka zaista postojao i koji je privla\u010dio intelektualce tog doba kao \u0161to su Gete i Herder sa ciljem da se suprotstave sujeverju, religioznom uticaju na \u017eivot i zloupotrebi vlasti. Nastala u parodi\u010dnom eksperimentu sa la\u017enim pismima, teorija zavere o iluminatima danas je, me\u0111utim, ne\u0161to sasvim drugo \u2013 ona obja\u0161njava za\u0161to je Napoleon izgubio bitku kod Vaterloa, kako je nastao “novi svetski poredak”, ko upravlja Holivudom i naravno, ko je ubio Kenedija.<\/p>\n

RASPRODAJA APSURDNIH VEROVANJA<\/strong><\/p>\n

Teorija zavere, bila ona o iluminatima ili o proizvo\u0111a\u010dima za\u0161titnih maski, bez ikakvih mistifikacija uvek kod onog ko u nju veruje podrazumeva izvesnu deluziju, privid, verovanje neutemeljeno na racionalnim \u010dinjenicama da postoji tajna urota koja obja\u0161njava neki fenomen (a za koji postoji jednostavnije obja\u0161njenje). Ovakvo, la\u017eno obja\u0161njenje ve\u0107ina ljudi sa lako\u0107om prepoznaje \u010dak i kad nije svesna njihove neistinitosti. Svakako ne\u0107e biti potrebe da detaljno studirate ne\u010diju tvrdnju na Tviteru, u TV emisiji ili tokom kakvog okupljanja (na distanci) da biste proverili da li svetom zaista vlada tajna vlada iluminata.<\/p>\n

Sama ova informacija u sebi, uglavnom, sadr\u017ei “dugme za samouni\u0161tenje” \u2013 ona je previ\u0161e slo\u017eena, sa puno nejasnih krajeva i uvek postoje jednostavnija i u skladu sa Okamovom o\u0161tricom, o\u010diglednija obja\u0161njenja. Na primer, kod zavere o sletanju na Mesec mnogo je jednostavnije obja\u0161njenje da su Armstrong i Oldrin zaista preleteli put od 384.400 kilometara do Zemljinog satelita i nazad, nego da stotine hiljada ljudi pola veka uporno kriju tajnu kako je \u010ditav slu\u010daj re\u017eiran u Kjubrikovom studiju (teorije zavere ponekad nude jedan lu\u0111i, ali i uzbudljiviji svet od onog u kome \u017eivimo).<\/p>\n

Uz to, kao \u0161to je slu\u010daj i sa drugim pseudonau\u010dnim teorijama, teorije zavere su \u010desto neproverljive, nisu falsifikabilne, kako bi rekao Karl Poper, i ne mogu se staviti na test jer pretenduju na to da su “celovite, neosporne istine” gde se nema \u0161ta proveravati, dok po\u010divaju na ukr\u0161tenim tvrdnjama i prodaji magle \u2013 svaki poku\u0161aj da se, na primer, doka\u017ee kako sletanje na Mesec nije re\u017eirao Stenli Kjubrik postaje novi dokaz da zavera postoji.<\/p>\n

Ova iracionalna socijalna patologija \u2013 u \u0161irem skupu zabluda \u2013 obuhvata \u010ditav spektar apsurdnih verovanja, od toga da svetom vladaju ljudi-gu\u0161teri, preko ideje da se prikrivaju tragovi NLO, da se masama upravlja ubacivanjem fluora u javne vodovode i da se na ljude uti\u010de prskanjem opasnih supstanci iz aviona (chem trails), do toga da su zarazne bolesti poput kovida-19 izmi\u0161ljene sa ciljem da se ljudi vakcini\u0161u. Koren ovakvih teorija obi\u010dno ni\u010de u kakvoj \u0161aljivoj ujdurmi poput pisama o iluminatima, ponekad je i nastao u od dru\u0161tva odba\u010denim zajednicama onih koji veruju u kakvu nedokazivu zabludu, kao \u0161to su ravnozemlja\u0161i, ali ih \u010desto izmi\u0161ljaju i maliciozni pojedinci poput ameri\u010dkog ultradesni\u010dara Aleksa D\u017eonsa, koji je u svojim programima iz politi\u010dkih razloga promovisao niz popularnih teorija zavere.<\/p>\n

SU\u017dENA SCENA ZA MALOBROJNU PUBLIKU<\/strong><\/p>\n

Ruka teoreti\u010dara zavere, me\u0111utim, sve donedavno, nije bila duga. Za razliku od stvarnih zavera, koje ponekad dovode na vlast odmetnute generale, okon\u010davaju dinastije, ru\u0161e postoje\u0107i poredak ili omogu\u0107uju kakvu lukavu kra\u0111u, pa \u010dak, kao u slu\u010daju Crne ruke, mogu da podstaknu svetski rat (mada zapravo retko bivaju uspe\u0161ne), teorije zavere vrlo retko igraju ozbiljniju ulogu na istorijskoj pozornici. Njihov teatar je sku\u010deniji i za protagoniste se odvija u kamp prikolicama, na opskurnim radio i TV programima, u malotira\u017enim mistery magazinima i, neizbe\u017eno, u psihijatrijskim klinikama. Teorije zavere su marginalni dru\u0161tveni fenomen i \u2013 osim u jednom slu\u010daju \u2013 one po svojoj prirodi ne mogu da se pro\u0161ire na op\u0161tu populaciju. O tome svedo\u010di \u010ditav niz psiholo\u0161kih studija koje ukazuju na specifi\u010dan profil ljudi \u0161to uop\u0161te mogu da poveruju u zavere.<\/p>\n

Ulazak u psiholo\u0161ki svet ljudi koji veruju u teorije zavere je mu\u010dan put, optere\u0107en usamljeni\u010dkim, nesre\u0107nim \u017eivotom. U studiji Danijela Frimana i Ri\u010darda Bentala iz 2017. godine ustanovljeno je da zagovornici teorija zavera dolaze iz raznih socijalnih sredina i razli\u010ditih religija, ali da “imaju ni\u017ei nivo fizi\u010dkog i psiholo\u0161kog blagostanja, \u010de\u0161\u0107e razmi\u0161ljaju o samoubistvu, slabije su radno i dru\u0161tveno povezani, imaju manje \u010dvrste emotivne veze, ponekad i te\u0161ka iskustva iz detinjstva i vrlo \u0107e verovatno zadovoljiti neki od kriterijuma mentalnog poreme\u0107aja”.<\/p>\n

Ne\u0161to starija studija Daglasa i Sutona otkrila je zanimljivu vezu po kojoj su oni koji veruju u teorije zavere daleko skloniji da i sami u\u010destvuju u zaverama, kao i da postoji \u010dvrsta korelacija izme\u0111u makijavelisti\u010dkih pogleda na \u017eivot i sklonosti u verovanje u teorije zavere. Istra\u017eiva\u010d sa Univerziteta u Viskonsinu Dejvid Baron je objavio \u010ditavu seriju radova kojima je uspeo da klasifikuje povezana verovanja kod ljudi sklonih teorijama zavere \u2013 u razli\u010ditim eksperimentima uspevao da je proceni koliko su skloni “zaverama” na osnovu merenja drugih sklonosti kao \u0161to je magijsko verovanje.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, ova istra\u017eivanja pokazuju ono \u0161to je o\u010digledno svakom ko se sreo bar sa jednim teoreti\u010darem zavere \u2013 oni \u010desto istovremeno veruju u vi\u0161e takvih tvrdnji, ali i da nisu svi ljudi skloni takvim verovanjima. Odnosno, teorijama zavere sklona je samo manjina. Mada naslovi knjiga ameri\u010dkih autora kao \u0161to su Sjedinjene ameri\u010dke zavere ili Dru\u0161tvo utemeljeno na zaveri sugeri\u0161u da je ova pojava masovna, kad se zaviri u njih, ali i drugu literaturu na ovu temu, teorije zavere su bile vi\u0111ene kao neprijatna, ali ipak, za \u0161ire dru\u0161tvo, bezazlena pojava.<\/p>\n

IZDAJNIK ILI VE\u0160TAC<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to se, uop\u0161te, brinemo o teorijama zavere? Na\u0161 kolega Nemanja Rujevi\u0107 u tekstu “Moderna loma\u010da za jeretike”, koji je objavljen u pro\u0161lom broju nedeljnika “Vreme”, odlazi \u010dak korak dalje \u2013 oslanjaju\u0107i se na stav koji ina\u010de postoji u nema\u010dkoj javnosti da je do\u0161lo do preina\u010davanja pojma “teoreti\u010dar zavere”, Rujevi\u0107 gradi tezu da je ovaj pojam postao moderno sredstvo za etiketiranje svakog ko se suprotstavlja zvani\u010dnoj dogmi, a da se sami teoreti\u010dari mogu podeliti na tri grupe, ve\u0107 prema tome koliko je njihova zavera opravdana. Ovo vi\u0111enje koje ga izjedna\u010duje sa jeresi i gde se \u0110ordano Bruno karakteri\u0161e kao teoreti\u010dar zavere, zaista nas mo\u017ee voditi ka tome da postojanje teorije zavere sasvim zanemarimo. Ako je pojam ispra\u017enjen od svog zna\u010denja do te mere da se svako antisistemsko pona\u0161anje identifikuje sa njim, nepotreban je. To ovde stavlja ta\u010dku na jedan o\u010digledno primamljiv na\u010din.<\/p>\n

Me\u0111utim, nevolja je \u0161to, kao i same teorije zavere, takav stav jednostavno nije ta\u010dan. Protivnike zvani\u010dne dogme, bilo da je ona politi\u010dka ili kulturna, njihovi kriti\u010dari nazivaju na najrazli\u010ditije na\u010dine, od \u010dega je teoreti\u010dar zavere jedno od najre\u0111ih, naspram, na primer, daleko \u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enih pojmova kao \u0161to su lopov, izdajnik, pla\u0107enik, tajkun, o \u010demu je lako se uveriti i u na\u0161im, ali i stranim tabloidnim medijima. U istom diskursu je Inkvizicija \u0110ordana Bruna nazivala ve\u0161cem.<\/p>\n

Druga nevolja je \u0161to je situacija sasvim obrnuta \u2013 osramo\u0107ena, poni\u017eena i prognana teorija zavere je po svojoj prirodi vi\u0111ena da bude dogma, a ne antidogmatsko mi\u0161ljenje. To je motiv zbog koga se toliko istra\u017euju teorije zavere, kao i za\u0161to u uslovima pandemije, op\u0161te uznemirenosti i straha dolazi do inflacije psiholo\u0161kih studija na ovu temu. Teorije zavere, mada danas sasvim bezazlene, sutra mogu postati mejnstrim ideologija.<\/p>\n

Naime, Karl Poper u kultnoj knjizi Otvoreno dru\u0161tvo jo\u0161 1945. godine ka\u017ee kako teorije zavere postaju ekstremno opasne ako na vlast do\u0111e neko ko i sam veruje u njih. O\u010digledan je primer vrha Hitlerove NSDAP, u kome je ve\u0107ina saradnika vo\u0111e Rajha duboko i istinski verovala u cionisti\u010dku zaveru protiv Nema\u010dke. Prema Poperu, ali i \u010ditavom nizu drugih autora, totalitarni sistemi su skloni da svoje postupke odmazde ili progona pravdaju “tajnim zaverama”, kao \u0161to je bilo \u010duveno spaljivanje Rajhstaga u Hitlerovoj Nema\u010dkoj, ali i daleko modernije afere kakva se pre nekoliko godina dogodila nakon vojnog pu\u010da u Turskoj.<\/p>\n

ORU\u017dJE TOTALITARIZMA<\/strong><\/p>\n

Totalitarizam, moglo bi se \u010dak re\u0107i, raste u senci teorije zavere. On klija po opskurnim radio-programima, me\u0111u usamljenicima koji tra\u017ee re\u010d na tribinama i nikog ne mogu da ugroze, u paskvilama i pismima \u010ditalaca, u bele\u0161kama psihoterapeuta. I onda, jednog dana, u mra\u010dnom obrtu, postaje ideologija novih pogroma.<\/p>\n

Mra\u010dne okolnosti pandemije, op\u0161ta nesigurnost i velika koli\u010dina nepouzdanih informacija, \u010desto i notornih la\u017ei, nagovestile su takve potencijalne zaplete. Jalova rasprava o vakcinaciji, koja mo\u017ee imati direktne posledice na suzbijanje zaraze, pre ili kasnije zagazi u zavere koje okru\u017euju Bila Gejtsa, a mnoge pouzdane informacije koje su od zna\u010daja za javnost te\u0161ko se probijaju kroz \u0161umu zavera. Sve ovo je u domenu o\u010dekivanog \u2013 svakojake ideje koje tinjaju na margini relativno u te\u0161kim vremenima lako mogu da stignu daleko i potom utihnu. Ma kako dana\u0161nje komunikacije tome i\u0161le u prilog, one ipak moraju pasti na pogodno tlo da bi postale opasne. Me\u0111utim, kad jedna ovakva teorija takav plodan teren prona\u0111e u vlasti, ona mo\u017ee postati monstruozno oru\u017eje totalitarizma.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od \u0161ale do verovanja: Ubistvo Kenedija kao deo zavere “Iluminata”…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288691,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-299785","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299785","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=299785"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299785\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299786,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299785\/revisions\/299786"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288691"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=299785"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=299785"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=299785"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}