{"id":299721,"date":"2020-08-16T07:09:15","date_gmt":"2020-08-16T05:09:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=299721"},"modified":"2020-08-16T07:09:15","modified_gmt":"2020-08-16T05:09:15","slug":"u-najboljem-od-svih-mogucih-svetova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/16\/u-najboljem-od-svih-mogucih-svetova\/","title":{"rendered":"U najboljem od svih mogu\u0107ih svetova"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Du\u0161an Miklja<\/strong><\/p>\n

Petak, 7. avgust<\/h2>\n

Da \u0107u na Lenjina nai\u0107i u istorijskim spisima, da \u0107u ga \u010dak videti u nekom dokumentarnom filmu mogu\u0107e je i odr\u017eivo.<\/p>\n

Ali da \u0107u se sa njim susresti u zoolo\u0161kom vrtu ve\u0107 je te\u0161ko zamislivo. Ipak se to dogodilo. Evo kako.<\/p>\n

U sparnom danu poveo sam unuke u vrt da se dru\u017ee sa \u017eivotinjama a ja da potra\u017eim hlad pod kro\u0161njom drve\u0107a. Posle du\u017ee \u0161etnje najstarija unuka je otkrila da je zaboravila ranac na klupi gde smo se sladili sladoledom. Vratili smo se na to mesto. Kako sam i o\u010dekivao, klupa je bila prazna. Bez ranca. Nije sve, ipak, bilo izgubljeno jer nas je sladoled\u017eija obavestio da je ranac upravo pokupila puna\u010dka gospo\u0111a u dru\u0161tvu tetoviranog pratioca. Sustigao sam par i uljudno upitao da li su, mo\u017eda, pokupili de\u010dji ranac.<\/p>\n

\u201eNi govora\u201c, odgovorila je gospo\u0111a.<\/p>\n

Zatra\u017eio sam da otvori torbu da se u to uverim. Stavio sam, tako\u0111e, do znanja da \u0107u, ako to ne u\u010dini, pozvati policiju.<\/p>\n

Posle kra\u0107eg do\u0161aptavanja sa pratiocem otvorila je torbetinu. Iz nje je virio de\u010dji ranac sa povocem za psa i nekim drugim dragocenostima.<\/p>\n

Vratila je ranac bez re\u010di izvinjenja. Dok se udaljavala doviknuo sam joj da je \u201ela\u017eljiva krma\u010da\u201c. Da samo ni\u0161tarije kradu od dece.<\/p>\n

Supruga je bila zgro\u017eena zbog re\u010di kojima sam ispratio kradljivicu, ali mi je kod unuka ugled porastao. Ni\u0161ta \u0161to sam tog dana za njih \u010dinio (uklju\u010div\u0161i kupovinu sladoleda) nije se moglo porediti sa pobedonosnim ishodom nadmetanja sa lopu\u017eama.<\/p>\n

Da epilog bude u skladu sa ispreturanim danom postarao se sladoled\u017eija koji se za pouku pozvao na Lenjina.<\/p>\n

\u201eZnate li \u0161ta je rekao?\u201c<\/p>\n

Pojma nismo imali:<\/p>\n

Rekao je da se ljudima mo\u017ee verovati, ali da se moraju tako\u0111e nadzirati.<\/p>\n

Nije morao da nam obja\u0161njava da je mislio na kradljivce na \u010diji nas je trag uputio.<\/p>\n

Subota, 8. avgust<\/h2>\n

Gledaju\u0107i slike razorenog Bejruta neprestano me je opsedala jedna ista misao: kako je malo potrebno da se blistav grad pretvori u ru\u0161evine.<\/p>\n

Dobro znam \u0161ta govorim jer sam kao pripadnik mirovnih snaga UN koje su \u010duvale mir na Sinaju u dva maha koristio odmor u Bejrutu. Bogati \u0161eici koji su u glavni grad Libana dolazili radi provoda mogu da posvedo\u010de da je opis Bejruta kao Pariza Bliskog istoka u potpunosti odgovarao stvarnosti. Sve dok se u grad nije uselio rat koji je hedonisti\u010dku sliku zamenio prizorima pakla.<\/p>\n

Posmatraju\u0107i slike razorenog grada u svest su mi navrli isto tako obespokojavaju\u0107i prizori iz Hiro\u0161ime koja je atomskom eksplozijom sravnjena sa zemljom. Dok sam se \u0161etao ulicama u potpunosti obnovljenog grada nikako nisam mogao da se oslobodim nepodno\u0161ljivo mu\u010dnog ose\u0107anja da gazim po senkama ljudi od kojih je ostao samo otisak.<\/p>\n

Nedelja, 9. avgust<\/h2>\n

Samo \u0161to sam pomislio da posle romana Pokrov tame o putevima oru\u017eja (ali tako\u0111e i o ljubavi) koji je izdava\u010dka ku\u0107a Vulkan pripremila sa velikom prilje\u017eno\u0161\u0107u i o kome se stara sa tako\u0111e velikom savesno\u0161\u0107u \u2013 mogu da odahnem, kad su se pojavile vesti o prodaji na\u0161eg oru\u017eja Jermeniji ali isto tako i o svemu drugom \u0161to se tajilo i \u0161to pojavom na svetlo dana gadno zaudara.<\/p>\n

Pa nema tu \u0161ta mnogo novog da se ka\u017ee ali se mora re\u0107i. Najpre to da trgovina oru\u017ejem nije uobi\u010dajena trgovina. Na pitanje za\u0161to, odgovor je jednostavan. Zbog robe koja se prodaje. Zbog granate koja \u0107e razneti ku\u0107u nekog nesre\u0107nika u Siriji. Zbog mine koja \u0107e otrgnuti nogu nekom detetu u Jemenu. To je, dakle, roba koja ubija. Kao i droga sa \u010dijom se trgovinom jedino mo\u017ee uporediti.<\/p>\n

To je i razlog \u0161to su poslovi u oba kartela zaogrnuti pokrovom tame. \u0160to se za dostavljanje robe koriste la\u017eni tovarni listovi a teret na odredi\u0161te dospeva zaobilaznim putevima, \u010desto na drugom kraju sveta.<\/p>\n

Nema tu nikakvog morala. Samo pohlepa i korist da se zaradi po cenu tu\u0111ih smrti.<\/p>\n

Re\u0107i \u0107ete da to velikim silama nimalo ne smeta da trguju oru\u017ejem. To je svakako istina, ali je tako\u0111e istina da to \u0161to velike sile sebi dozvoljavaju male zemlje sebi ne mogu da priu\u0161te. Da proizvode oru\u017eje za svoje potrebe je u redu. Ali ne i da izvoze. Nema tu ni\u010dega zbog \u010dega bi se di\u010dili. Ali razloga za sram ima dovoljno. \u010cak i previ\u0161e.<\/p>\n

Ponedeljak, 10. avgust<\/h2>\n

Najava se\u010de \u0161ume u Ko\u0161utnjaku potvrdila je ono u \u0161ta se u Beogradu ve\u0107 godinama uveravamo. Nije vi\u0161e, na\u017ealost, nikakvo otkri\u0107e da je glavnim gradom zavladala sekta urbicida koja u beton okiva svaki pedalj zelenila sa istom istrajno\u0161\u0107u sa kojom u cement potapa svoj primitivni i prosta\u010dki duh.<\/p>\n

Iako su u \u0161teto\u010dinstvu istovetni i me\u0111u njima se razaznaju dve vrste. Jednu \u010dine bezobzirni, nezaja\u017eljivi preduzima\u010di koje interesuje jedino zarada. Drugu vrstu \u010dine gradske i njima nadre\u0111ene vlasti kojima se tako\u0111e ne sme olako otpisivati koristoljubivost. Ko, najzad, mo\u017ee ta\u010dno da izra\u010duna koliko je kamena utro\u0161eno i kako je i koliko za to pla\u0107eno.<\/p>\n

Nije dovoljno samo da se to ka\u017ee. Neko bi za to morao kad-tad da odgovara. Moralo bi im se to staviti do znanja tako \u0161to bi se uni\u0161tavanje grada svrstalo u krivi\u010dna dela koja ne zastarevaju.<\/p>\n

Utorak, 11. avgust<\/h2>\n

Izbori u Belorusiji, kao i u drugim sli\u010dnim dr\u017eavama, ponovo su u sredi\u0161te pa\u017enje nametnuli pitanje: koja je to cena koju treba platiti da se sa vlasti ukloni autoritarni ili \u2013 u goroj verziji \u2013 isto tako vlastoljubivi manijaci?<\/p>\n

Istorija na to pitanje ima samo jedan odgovor: mnogo, previ\u0161e, u stvari. Na takav zaklju\u010dak neizbe\u017eno upu\u0107uje aritmeti\u010dka nesrazmera: na jednoj strani samo jedan \u010dovek. Na drugoj reke prognanih, izmu\u010denih, pobijenih ljudi. Bezbroj tragi\u010dnih sudbina koje izmi\u010du svakoj statistici.<\/p>\n

Upravo zbog toga ne mo\u017ee se govoriti o statisti\u010dkoj gre\u0161ci. Ako gre\u0161ka postoji, ona se mora tra\u017eiti u odsustvu srazmere. U odsustvu pravi\u010dnosti. O ne\u010demu, najzad, jo\u0161 tragi\u010dnijem. U odsustvu smisla. Ne samo zemaljskog ve\u0107 i kosmi\u010dkog.<\/p>\n

Kad ve\u0107 govorimo o izborima, i predstoje\u0107i u Americi privla\u010de planetarnu pa\u017enju. Name\u0107u tako\u0111e jo\u0161 jedno uznemiravaju\u0107e pitanje. Znamo da u svetu nema vi\u0161e li\u010dnosti poput De Gola, ali zar tako velika i mo\u0107na zemlja nije mogla da se potrudi da ponudi prihvatljiviji izbor od Trampa i Bajdena?<\/p>\n

Sreda, 12. avgust<\/h2>\n

Ma koliko socijalisti sebe rado predstavljali kao dr\u017eavotvornu partiju sve je vi\u0161e \u010dinilaca koje govore da se iza tako pompezne fasade krije i ne\u0161to drugo. O tome svedo\u010di sada ve\u0107 poni\u017eavaju\u0107e nu\u0111enje dosada\u0161njem koalicionom partneru koje se sve vi\u0161e ispoljava kao alavost za vla\u0161\u0107u. Moramo se, otuda, upitati da li njihova dr\u017eavotvornost osim slu\u017eenja op\u0161tem dobru ima i manje velikodu\u0161ne pobude.<\/p>\n

Da za takvu sumnju postoje ozbiljni razlozi svedo\u010di svima vidljiva \u010dinjenica da socijalisti vi\u0161e ne po\u0161tuju ni sopstvena programska na\u010dela. O obrazovanju, na primer. Dok se \u2013 kao tobo\u017enja partija levice \u2013 zala\u017eu za besplatno \u0161kolovanje u stvarnosti su vlasnici ili upravnici ve\u0107ine privatnih univerziteta. Svesno se, tako, radi koristi, bolje re\u0107i gramzivosti, uru\u0161ava obrazovni sistem u celini. Da ne govorimo o \u0161teti koju dr\u017eavotvorna partija nanosi dr\u017eavi jer \u0107e na mnoga mesta u dr\u017eavnoj upravi do\u0107i svi oni kojima je za uspe\u0161an zavr\u0161etak studija bilo dovoljno da znaju da popune nov\u010danu uplatnicu.<\/p>\n

\u010cetvrtak, 13. avgust<\/h2>\n

Sve\u010dano je otvoren parlament bez opozicije. Kakva je svrha takvog saziva? Jo\u0161 odre\u0111enije, \u010demu slu\u017ei? Mo\u017ee li se, najzad, ustanova u kojoj sede jedino istomi\u0161ljenici zvati parlament?<\/p>\n

Nema u toj nedoumici nikakve zlonamernosti. Jedino podse\u0107anje na to da sam pojam parlamenta pretpostavlja raspravu u kojoj \u0107e se \u010duju razli\u010dita mi\u0161ljenja. Kako \u0107e se \u010duti ako su sve klupe u skup\u0161tini zaposeli poslanici vladaju\u0107e stranke i njihovi poklonici. Ako \u0107e se, umesto da kriti\u010dki razmatraju vladine odluke, nadmetati u pohvalama. Za\u0161to ne i amandmanima da \u017eivimo u najboljem od svih mogu\u0107ih svetova.<\/p>\n

Ako je ve\u0107 tako, \u010demu uop\u0161te parlament? Nije li u tom slu\u010daju celishodnije da se zemljom upravlja uredbama? Em bi bilo jednostavnije, em bi manje ko\u0161talo.<\/p>\n

Autor je novinar i pisac<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Znamo da u svetu nema vi\u0161e li\u010dnosti poput De Gola, ali zar tako velika i mo\u0107na zemlja nije mogla da se potrudi da ponudi prihvatljiviji izbor od Trampa i Bajdena?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":299722,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-299721","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299721","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=299721"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299721\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299723,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299721\/revisions\/299723"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/299722"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=299721"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=299721"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=299721"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}