{"id":299559,"date":"2020-08-14T07:05:37","date_gmt":"2020-08-14T05:05:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=299559"},"modified":"2020-08-14T07:05:37","modified_gmt":"2020-08-14T05:05:37","slug":"solidarnost-sa-nemcima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/14\/solidarnost-sa-nemcima\/","title":{"rendered":"Solidarnost sa Nemcima"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

U vreme naj\u017ee\u0161\u0107ih sukoba izme\u0111u gr\u010dke i nema\u010dke vlade u periodu krize evra, jedan od nema\u010dkih zvani\u010dnika poku\u0161ao je da me odvrati od insistiranja na otpisu dela gr\u010dkog duga govore\u0107i da Nema\u010dka mo\u017eda jeste bogata zemlja, ali da su njeni stanovnici ve\u0107inom siroma\u0161ni. Govorio je istinu.<\/p>\n

Nedavno objavljeno istra\u017eivanje pokazalo je da polovina nema\u010dke populacije poseduje svega 1,5 odsto bogatstva zemlje, dok 0,1 procenat na vrhu poseduje oko 20 odsto. Tako\u0111e, nejednakost nastavlja da raste. Realni raspolo\u017eivi dohodak siroma\u0161nije polovine nema\u010dkog stanovni\u0161tva u poslednje dve godine opada, dok dohodak jednog procenta najbogatijih ubrzano raste, prate\u0107i cene nekretnina i deonica.<\/p>\n

Op\u0161te raspolo\u017eenje nema\u010dke javnosti i ra\u0161ireno protivljenje ideji fiskalne unije u evrozoni treba tuma\u010diti pre svega u kontekstu visoke i rastu\u0107e nejednakosti u ovoj zemlji.<\/p>\n

Nema\u010dki radnici koji sve te\u017ee sastavljaju kraj s krajem odbijaju da podr\u017ee ideju o preusmeravanju novca stanovnicima drugih zemalja, \u0161to je sasvim razumljivo. \u010cinjenica da je Nema\u010dka kao dr\u017eava sve bogatija ne zna\u010di im mnogo. Iz iskustva znaju da \u0107e novac koji \u0107e oti\u0107i u Gr\u010dku i Italiju verovatno biti njihov, a ne novac 0,1 odsto najbogatijeg dela populacije \u2013 da ne pominjemo velike izglede da transferi zavr\u0161e u rukama gr\u010dkih oligarha ili privatnih nema\u010dkih kompanija koje otkupljuju gr\u010dku imovinu po sme\u0161no niskim cenama.<\/p>\n

I zato nedavno izglasani fond Evropske unije za ekonomski oporavak od pandemije vredan 750 milijardi evra, nazvan Next Generation EU, preti da dodatno produbi podele unutar Evrope, umesto da doprinese ujedinjenju kao \u0161to su se mnogi nadali. Zanemari\u0107emo makroekonomsku irelevantnost ovog plana i poku\u0161ati da ga ovde ispitamo na nov na\u010din, iz perspektive tipi\u010dnog nema\u010dkog radnika koji je na donjem delu lestvice imovinske distribucije.<\/p>\n

Tipi\u010dan nema\u010dki radnik je ovih dana saznao da \u0107e se nema\u010dka dr\u017eava zadu\u017eiti za dodatnih 100 milijardi evra koje \u0107e EU iskoristiti da pomogne strancima da se oporave od ekonomskih posledica pandemije. Objavljeno je da \u0107e \u201eiz evropskog fonda za oporavak Italija dobiti 80 milijardi evra, \u0160panija 78, a Gr\u010dka 23 milijarde\u201c.<\/p>\n

\u0160ta \u0107e dobiti nema\u010dki radnici? Ni\u0161ta, i manje od toga. Po\u0161to se njihova dr\u017eava ve\u0107 nalazi u re\u017eimu fiskalne konsolidacije u nadi da \u0107e ostvariti bar minimalan bud\u017eetski suficit ve\u0107 2021, radnici mogu o\u010dekivati samo zamrzavanje plata i jo\u0161 mera \u0161tednje koje poga\u0111aju lokalne bolnice, \u0161kole, puteve i ostalu infrastrukturu.<\/p>\n

Nema\u010dki radnici su solidarni sa Italijom i \u0160panijom i saose\u0107aju zbog \u017ertava koje su ove zemlje imale u pandemiji, ali ne \u017eele zajedni\u010dko zadu\u017eivanje u korist zemalja juga Evrope. Solidarnost nema\u010dkih radnika, prema kojima ina\u010de niko ne iskazuje solidarnost, ima odre\u0111ene granice, \u0161to je i razumljivo.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dim je fond za oporavak odobren, mogle su se \u010duti najave da je to prvi korak ka uspostavljanju pune fiskalne unije. Zagovornici ovog plana o\u010digledno nisu dobro procenili raspolo\u017eenje ve\u0107ine u Nema\u010dkoj, \u0161to je gre\u0161ka koju Angela Merkel i njeni naslednici ne\u0107e napraviti. Na\u010din na koji je plan za zajedni\u010dko zadu\u017eivanje upakovan u fond za ekonomski oporavak verovatno \u0107e biti fatalan za inicijative da se uspostavi stvarna fiskalna unija.<\/p>\n

Nije te\u0161ko razumeti za\u0161to. Ravnomeran raspored tereta duga jeste potreban (mada ne i dovoljan) uslov za pretvaranje evrozone u zonu zajedni\u010dkog prosperiteta, \u0161to bi bilo u interesu i nema\u010dkih radnika. Ali taj posao se mora propisno obaviti i uverljivo prezentovati. Razmotrimo fiskalnu uniju u obliku u kakvom postoji u Saveznoj Republici Nema\u010dkoj i uporedimo je sa onim \u0161to je Evropski savet upravo napravio.<\/p>\n

Kada se nema\u010dki kapitalizam iz bilo kojih razloga na\u0111e u krizi, bud\u017eetski deficit savezne vlade se automatski uve\u0107ava, dok se pomo\u0107 iz bud\u017eeta najve\u0107im delom upu\u0107uje delovima zemlje najvi\u0161e pogo\u0111enima rastom nejednakosti i padom dr\u017eavnih prihoda. Lepota stvarne fiskalne unije je u tome \u0161to niko od nema\u010dkih politi\u010dara ne mora da donosi odluke o tome koliko koja pokrajina treba da dobije.<\/p>\n

Zamislite haos koji bi nastao ako bi Bundestag ili forum predstavnika nema\u010dkih pokrajina svaki put morao da raspravlja o iznosima koji \u0107e se iz bogatih delova zemlje, iz Bavarije, Severne Rajne-Vestfalije i Baden-Virtemberga, uputiti u siroma\u0161nije, u Tiringiju, Saksoniju-Anhalt i Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju. I zamislite da pred sam transfer novca neki predstavnik Bavarije blokira pomo\u0107 za Tiringiju na tri meseca da bi revizori prvo pretresli njen bud\u017eet i ra\u010dune. Nema\u010dko jedinstvo bi se istopilo, a dr\u017eava bi bila paralisana.<\/p>\n

To su fatalni mehanizmi koji produbljuju podele, a ugra\u0111eni su u EU fond za oporavak. Kao \u0161to sam ve\u0107 pisao na drugom mestu, te\u0161ko je oteti se utisku da je \u010ditavu ovu stvar smislio neki lukavi evroskeptik.<\/p>\n

U narednim godinama, kada se fond aktivira, nema\u010dke elite \u0107e pretresati bud\u017eete i ra\u010dune \u0160panije i Gr\u010dke. To \u0107e sigurno pomo\u0107i da se gnev nema\u010dkih radnika izazvan merama \u0161tednje (iste vrste kao bes italijanskih, gr\u010dkih i \u0161panski radnika) preusmeri na radnike u Italiji, \u0160paniji i Gr\u010dkoj. A oni \u0107e, naravno, uzvratiti istom merom. To nije recept za ujedinjenje Evrope, ve\u0107 za dalje produbljivanje podela izme\u0111u ljudi koji u osnovi imaju iste interese.<\/p>\n

Oni me\u0111u nama koji zaista \u017eele ujedinjenu Evropu prvo moraju pokazati solidarnost sa onim delom nema\u010dke populacije koja poseduje svega 1,5 odsto bogatstva Nema\u010dke. Pre nego \u0161to uop\u0161te otvorimo temu evroobveznica, moramo se izboriti za to da se plate u Nema\u010dkoj pove\u0107aju, da se kompanijama zabrani kupovina sopstvenih deonica i da se smanje menad\u017eerski bonusi.<\/p>\n

Onda na\u0161im nema\u010dkim prijateljima moramo pokazati kako sada\u0161nje EU politike proizvode nejednakost u Nema\u010dkoj i uve\u0107avaju bogatstvo 0,1 odsto najbogatijih, dok ve\u0107inu guraju u siroma\u0161tvo. Kona\u010dno, moramo im objasniti \u0161ta stvarna fiskalna unija zna\u010di: to jeste prenos bogatstva, ali ne iz Nema\u010dke u Gr\u010dku ili iz Holandije u Italiju, ve\u0107 iz Hamburga, Lombardije i Severne Atine u Tiringiju, Kalabriju i Trakiju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema\u010dki radnici su solidarni sa Italijom i \u0160panijom i saose\u0107aju zbog \u017ertava koje su ove zemlje imale u pandemiji, ali ne \u017eele zajedni\u010dko zadu\u017eivanje u korist zemalja juga Evrope<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-299559","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299559","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=299559"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299559\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299560,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299559\/revisions\/299560"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=299559"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=299559"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=299559"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}