{"id":299471,"date":"2020-08-13T06:57:46","date_gmt":"2020-08-13T04:57:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=299471"},"modified":"2020-08-13T06:57:46","modified_gmt":"2020-08-13T04:57:46","slug":"demokratija-je-ugrozena-jer-je-ugrozeno-pravo-na-privatnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/13\/demokratija-je-ugrozena-jer-je-ugrozeno-pravo-na-privatnost\/","title":{"rendered":"Demokratija je ugro\u017eena jer je ugro\u017eeno pravo na privatnost"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Ivana Matijevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Na koji na\u010din su tehnologije koje omogu\u0107uju posmatranje i prikazivanje preoblikovale svakodnevni \u017eivot ljudi u celom svetu i svet pretvorile u golemi peep show \u2013 o tome govori knjiga slovena\u010dkog antropologa Dana Podjeda<\/strong> Sve te o\u010di, nedavno objavljena u izdanju Biblioteke XX vek, u prevodu Marije Mitrovi\u0107.<\/p>\n

Za\u0161to se sve \u010de\u0161\u0107e posmatramo i izla\u017eemo pogledima glasi podnaslov ove knjige u kojoj se razmatra dana\u0161nje dru\u0161tvo nadziranja koje je dostiglo verovatno svoj vrhunac i ideal jer je nadziranje vrlo lagano, zahvaljuju\u0107i novim tehnologijama, a ljudi mu sami, radosno i dobrovoljno, idu u susret, odri\u010du\u0107i se onoga \u0161to postaje luksuz privatnosti. Da li se trude da postanu bolji za\u0161to \u0161to su nadgledani ili to treba da bude cilj ljudskog bi\u0107a bez obzira na to da li je kontrolisano \u2013 neka su od pitanja kojima se bavi ovo delo.<\/p>\n

* Va\u0161a knjiga u ovom trenutku veoma je aktuelna u Beogradu, upravo smo dobili d\u017eipove naziva \u201eSokolovo oko\u201c, koji \u0107e nadgledati nepropisno parkiranje, a uveliko traje inicijativa \u201eHiljadu kamera\u201c, koja poziva gra\u0111ane da zabele\u017ee gde su sve u gradu postavljenje kamere o \u010dijem ta\u010dnom broju i rasporedu vlasti nemaju nameru da nas obaveste. \u010cemu bi zapravo ovi sistemi za nadgledanje mogli da poslu\u017ee a pod izgovorom bolje bezbednosti?<\/em><\/strong><\/p>\n

\u2013 Knjigu otvaram tezom da smo uz tehnolo\u0161ki napredak stvorili novog boga koji nas gleda i nadzire pomo\u0107u kamera i drugih na\u010dina pra\u0107enja, npr. pametnim telefonima i kompjuterima. Beograd je odli\u010dan slu\u010daj takvog bo\u017eanstvenog grada u kojem se za neko vreme ne\u0107ete vi\u0161e mo\u0107i sakriti pred pogledom kamera. Kao \u0161to je ve\u0107 pre nekog vremena najavio Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, ministar unutra\u0161njih poslova, uskoro ne\u0107e biti zna\u010dajnije ulice, ulaza ili prolaza izme\u0111u zgrada koji ne\u0107e biti pokriven kamerama. Zgodan izgovor za uvo\u0111enje takvog tehnolo\u0161kog nadzora je naravno bezbednost. Vlast ljudima objasni da \u0107e pametnim kamerama nadzirati bahate voza\u010de i identifikovati kriminalce. A u su\u0161tini se tako postavljaju temelji digitalnog panoptikona kao \u0161to su ih ve\u0107 postavili na primer u Kini. Zbog ekonomskih i politi\u010dkih veza izme\u0111u Srbije i Kine, kineska re\u0161enja su najverovatnije ona koja \u0107e u budu\u0107nosti upotrebljivati i Beograd za nadzor protesta i drugih akcija koje bi mogle sru\u0161iti vlast. Za kineski sistem nadzora kamerama, koji neki nazivaju operacionim sistemom za diktatore, ne interesuju se samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama \u2013 u Africi, Aziji i na Bliskom istoku. Tako\u0111e, taj sistem je zanimljiv za Rusiju.<\/p>\n

* Nadziranje, kontrola, pa i \u0161pijuniranje gra\u0111ana u slu\u017ebi odr\u017eavanja sistema poznati su bili i pre razvoja novih tehnologija, a posebno primenjivani u zemljama nekada\u0161njeg Isto\u010dnog bloka. Istovremeno, Zapad nije zaostajao u potrebi da prati, dodu\u0161e, one slavne i da ih izla\u017ee pogledu javnosti i onda kad su oni \u017eeleli da se sakriju. Kako je novo, vanblokovsko, globalno doba izme\u0161alo ova dva \u201e\u017eanra\u201c upliva u privatnost?<\/em><\/strong><\/p>\n

\u2013 Udba, Sekuritate i \u0160tazi bili su pravi amateri u \u0161pijuniranju ako ih uporedimo sa novim sistemima. Stari udba\u0161i verovatno bi se rasplakali od smeha kad bi saznali da ljudi danas sami kupuju sprave za pra\u0107enje i prislu\u0161kivanje koje sve vreme nose sa sobom. I ne samo to, nego jo\u0161 svaki mesec pla\u0107aju pretplatu za taj telefon. I jo\u0161 vi\u0161e od toga \u2013 spremni su da plate za vlastite analizirane podatke koje su im ve\u0107 oduzeli i u me\u0111uvremenu prodali razli\u010ditim firmama ili predali glomaznom digitalnom arhivu koji je sagradila ameri\u010dka Nacionalna sigurnostna agencija (NSA), gdje je radio Edvard Snouden i razotkrio kakve su dimenzije globalnog pra\u0107enja. Zanimljiva je uporedba \u0160tazijevog arhiva iz Isto\u010dne Nema\u010dke i arhiva NSA kojeg su u tajnom programu PRIZMA, izme\u0111u ostalih firmi, navodno pomogli napuniti Fejsbuk, Gugl, Majkrosoft i Epl. Ako bi ceo arhiv isto\u010dnonema\u010dke tajne policije, tj. 111 kilometara fajlova u kojima su skupili informacije o 5,6 miliona ljudi, slo\u017eili na jedno mesto, taj arhiv bi imao dimenzije jedne ogromne zgrade sa stranicama vi\u0161e od 100 metara. Ako bi na papir naprintali sve informacije koje je skupila NSA u svom arhivu, koji je ve\u0107 godinama unazad imao pet milijardi terabajta, slo\u017eili te papire u fascikle i poslagali ih u regale, onda bi taj arhiv zauzimao povr\u0161inu u veli\u010dini Evrope. To nas upozorava da \u017eivimo u svetu koji se je pretvorio u ogromni panoptikon. U njemu se ne mo\u017eete vi\u0161e sakriti pred pogledima ni kod ku\u0107e, jer vas tamo prati Veliki brat i njegovi bra\u0107a i sestre: Siri, Kortana, Aleksa, Gugl Asistent\u2026 Uz takav sveop\u0161ti nadzor na\u0161i maleni oto\u010di\u0107i privatnosti po\u010deli su da nestaju. Samo jo\u0161 oni koji upravljaju ovim glomaznim sistemima za skupljanje podataka mogu sebi priu\u0161titi ne\u0161to malo mira i privatnosti. Ti najbogatiji ljudi na svetu veoma dobro znaju koliko je zna\u010dajna i dragocena privatnost u doba kapitalizma zasnovanog na podacima. Zato se i znaju sakriti u svojim luksuznim stanovima i malo se pokazuju po dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

* Imate li mo\u017eda uvid u to koliko je situacija sa pandemijom doprinela svemu onome o \u010demu pi\u0161ete o svojoj knjizi \u2013 potrebi da se izla\u017eemo pogledima drugih i da i sami zavirujemo u tu\u0111e domove, na radna mesta, javni, ali i u privatni prostor ljudi?<\/em><\/strong><\/p>\n

\u2013 Zbog pandemije kovida 19 jo\u0161 \u0161ire smo otvorili digitalne prozore i vrata, kroz koje drugi mogu zaviriti u na\u0161e domove, koji su postali i radno mesto. Moji studenti su mogli na primer videti gde zapravo \u017eivim i kako nam je pospremljena kuhinja. Vi\u0161e puta sam se javljao iz spava\u0107e sobe i tada bih obi\u010dno na ormar nalepio poster sa slikom kita od plasti\u010dnih boca uz kojeg pi\u0161e Spasimo okeane, a ispred postera bih stavio dve velike biljke. Onda bih obukao ispeglanu ko\u0161ulju, a dole bih ostao u kratkim pantalonama jer se ionako nije videlo kako sam obu\u010den ispod pojasa. Sli\u010dno su radile i druge moje kolege sa kojima sam pri\u010dao na daljinu: s jedne strane su znancima i neznancima pokazivali svoju privatnost, a u isto vreme su od svog doma napravili Potemkinovo selo, tj. prikaz stvarnosti koji u su\u0161tini ne postoji.<\/p>\n

Antropolo\u0161ki fascinantno je bilo i to da su mnogi prvi put imali priliku da gledaju svoj lik dok razgovaraju s drugima. Umesto da gledaju u sliku sagovornika na ekranu, po\u010deli su da gledaju vlastitu sliku, i onda su poku\u0161ali izgledati \u0161to bolje za gledaoce na drugoj strani.<\/p>\n

* Znate li do kraja odgovor na pitanje zbog \u010dega se sam ljudski rod odrekao svog prava na privatnost i, \u0161tavi\u0161e, u velikom broju slu\u010dajeva rado(sno) prigrlio mogu\u0107nost da neprestano bude izlo\u017een tu\u0111em pogledu?<\/em><\/strong><\/p>\n

\u2013 To je vezano za narcisizam dana\u0161njeg doba koji je iz devijacije postao norma. Zbog tehnologija koje nam omogu\u0107avaju pokazivanje i deljenje svoje slike, na primer zbog pametnih telefona i socijalnih mre\u017ea, postali smo toliko fascinirani sobom da smo spremni svu privatnost zameniti za pratioce i lajkove. To vodi u mnoge tu\u017ene situacije. Sve \u010de\u0161\u0107e vidim parove u restoranima kako naru\u010de jelo. Dok \u010dekaju zure u ekrane svojih telefona i ne pri\u010daju jedno sa drugim. Kad im donesu hranu, fotografi\u0161u je i sliku odmah objave na Instagramu s nekim komentarom ili he\u0161tegom, kojim objasne drugima kako u\u017eivaju. Takvo prikazivanje svakida\u0161njeg \u017eivota vodi s jedne strane u dru\u0161tveni egzibicionizam koji je jo\u0161 jedna novodobna devijacija, a sa druge strane u op\u0161tu depresiju svih onih koji gledaju te predivne slike u\u017eivanja na kojima se obi\u010dno \u017eivot prikazuje u najboljoj mogu\u0107oj varijanti. Sli\u010dno je s selfijima, kojih samo na telefonima sa androidom ljudi u svetu dnevno naprave vi\u0161e od sto miliona. Selfi je tako jo\u0161 jedan artefakt dana\u0161njeg doba koji upozorava na na\u0161u fascinaciju sobom i govori o egocentrizmu globalnog dru\u0161tva. Zar bismo mogli zamisliti da pre dve-tri decenije neka \u017eena na pla\u017ei uzme svoj fotoaparat, okrene ga prema sebi i napravi fotografiju? Verovatno bismo mislili da je potpuno zaljubljena u sebe \u2013 ili da nije normalna. A danas je takvo pona\u0161anje normalan deo svakodnevice.<\/p>\n

* Zbog \u010dega su ljudi toliko izlo\u017eeni pogledu javnosti, procenama poznatih i nepoznatih osoba i uz pratnju tolikog broja \u201eprijatelja\u201c, izgleda usamljeniji nego ikada pre u svojoj istoriji?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Problem je u tome \u0161to smo po\u010deli kvantifikovati svoje relacije sa drugima i svoju poziciju u dru\u0161tvu pomo\u0107u tzv. prijatelja na Fejsbuku ili pratilaca na Tviteru i Instagramu. Vi\u0161e zna\u010di bolje, a isto va\u017ei i za lajkove \u2013 \u0161to ih vi\u0161e skupite nekom svojom fotografijom, to je ona bolja. To opet vodi u dve vrste ekstrema. Prvi je to, \u0161to sam pomenuo ranije, da se sve vi\u0161e pokazujemo. A drugi je to da slike i videa koje objavljujemo postaju sve ekstremniji, fascinantniji i sve vi\u0161e dora\u0111eni. Nije vi\u0161e dovoljno da objavimo svoj selfi. Fascinantnije je na primer ako ga napravimo na ivici stene, rubu zgrade ili ispred vozila koje se brzo pribli\u017eava. Tako mo\u017eemo isplivati na povr\u0161inu i pokazati se u poplavi fotografija koje se svaki dan dele po mre\u017ei. Po mom mi\u0161ljenju smo s takvim na\u010dinom \u017eivota potpuno zalutali. Vreme je da napravimo \u2013 kao \u0161to je zapovedala neka maksima u pro\u0161lom re\u017eimu \u2013 prelazak iz kvantiteta u novi kvalitet. Opet se moramo vi\u0161e posvetiti ljudima koji nam najvi\u0161e zna\u010de: deci, porodici i prijateljima. U tom slu\u010daju, naravno, imam u mislima prave prijatelje a ne onih hiljadu i po \u0161to smo skupili po Fejsbuku.<\/p>\n

* U zaklju\u010dku knjige nudite tri mogu\u0107a razvoja ove situacije od kojih je mo\u017eda najzanimljiviji onaj u kome \u0107e, ba\u0161 kao i nekim drugim, dodu\u0161e zasad jo\u0161 uvek fiktivnim distopisjkom projektima \u2013 bogati mo\u0107i da kupe i plate svoju privatnost i to \u0107e i \u010diniti, a siroma\u0161nima \u0107e ona biti nedostupna. Da li je ovaj scenario i najverovatniji?<\/strong><\/em><\/p>\n

\u2013 Tako je, ja u knjizi nudim tri scenarija za budu\u0107nost. Prvi je taj koji ste pomenuli, tj. digitalni kapitalizam, u kojem su na\u0161i podaci glavna ekonomska sirovina, vrednija od zlata ili nafte. Oni koji \u0107e znati skupljati i obra\u0111ivati podatke jo\u0161 \u0107e se obogatiti, a ve\u0107ina \u0107e biti siromaha koji \u0107e prodavati svoje podatke za sitni\u0161 ili ih zameniti za lajkove i bolju navigaciju na telefonu. Drugi scenario je digitalni totalitarizam koji je testno ve\u0107 po\u010deo da radi u Kini, a zasnovan je na analizi ogromnog broja podataka koji se skupljaju uz pomo\u0107 telefona i drugih sprava. Svaki dr\u017eavljanin \u0107e po sistemu dru\u0161tvenog kredita imati ocenu koja \u0107e se izra\u010dunati na osnovu toga \u0161ta neko radi ili kako komunicira. Ako ka\u017eete na Vi\u010cetu, tj. kineskom socijalnom mediju koji vlasti stalno nadziru, ne\u0161to lo\u0161e o predsedniku, ocena vam odmah padne. Ako redovno pla\u0107ate ra\u010dune, prelazite put na pe\u0161a\u010dkom prelazu i ne kupujete puno alkohola, ocena \u0107e vam porasti. Tre\u0107a mogu\u0107nost za budu\u0107nost je digitalna demokratija. Po tom scenariju po\u010de\u0107emo da \u010duvamo bolje na\u0161e li\u010dne podatke, a svoje fotografije ne\u0107emo postavljati tako da budu svima dostupne. Neki takav sistem poku\u0161ava da uspostavi EU uz pomo\u0107 Op\u0161te regulative o za\u0161titi podataka, koju poznajemo pod skra\u0107enicom GDPR.<\/p>\n

A vas zanima koji scenario za budu\u0107nost je najverovatniji? Na\u017ealost idemo bezglavo u distopi\u010dnu kombinaciju prvog i drugog scenarija. Demokratija je po mom mi\u0161ljenju ugoro\u017eena kao jo\u0161 nikad u istoriji, i to ponajvi\u0161e zbog toga jer je njen kamen temeljac pravo na privatnost. A to je ne\u0161to \u0161to nestaje tako brzo kao \u0161to brzo raste broj lajkova uz neku besmislenu fotografiju Kim Karda\u0161ijan na Instagramu.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dan Podjed: Problem je u tome \u0161to smo po\u010deli kvantifikovati svoje relacije sa drugima i svoju poziciju u dru\u0161tvu pomo\u0107u tzv. prijatelja na Fejsbuku ili pratilaca na Tviteru i Instagramu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275847,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-299471","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299471","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=299471"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299471\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299472,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299471\/revisions\/299472"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275847"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=299471"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=299471"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=299471"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}