{"id":299204,"date":"2020-08-10T06:54:36","date_gmt":"2020-08-10T04:54:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=299204"},"modified":"2020-08-10T06:54:36","modified_gmt":"2020-08-10T04:54:36","slug":"psihopoliticko-hakovanje-coveka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/10\/psihopoliticko-hakovanje-coveka\/","title":{"rendered":"Psihopoliti\u010dko hakovanje \u010doveka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Du\u0161an Risti\u0107<\/strong><\/p>\n

Nije u pitanju kratka istorija farmakologije, niti farmakopeja, ve\u0107 jedna sa\u017eeta i provokativna studija koja upotrebu psihoaktivnih supstanci problematizuje i dovodi u vezu sa dinamikom dru\u0161tvenih promena i razvojem kapitalizma.<\/p>\n

Cilj autora je da uka\u017ee na promenjeni na\u010din egzistencije \u010doveka u kapitalizmu.<\/p>\n

Ovom knjigom, De Siter otvara jedno op\u0161te pitanje: Kakav \u010dovek je potreban kapitalizmu?<\/p>\n

Odgovori na to pitanje dolaze iz okvira psihopoliti\u010dkog istra\u017eivanja koje pa\u017enju posve\u0107uje analizi na\u010dina upravljanja telima, uz pomo\u0107 instrumenata koje je na raspolaganje (narko)kapitalizmu stavila moderna hemija.<\/p>\n

Doba anestezije je doba psihopoliti\u010dkog reprogramiranja ljudi, \u0161to prema mi\u0161ljenju autora tako\u0111e ozna\u010dava i proces reintegrisanja onih koji prave nered u prostorima sveta proizvodnje.<\/p>\n

Funkcionalizovati telo \u2013 to je neka vrsta devize narkokapitalisti\u010dke psihopolitike.<\/p>\n

Knjiga je u osnovi, prema re\u010dima samog autora, pri\u010da o \u201etrijumfu anestezije kao dispozitiva borbe protiv uzbu\u0111enja u modernosti\u201c.<\/p>\n

Kao po\u010detak doba anestezije, autor navodi 1846. i dan kad su \u010carls Tomas D\u017eekson i Vilijam Grin Morton u Sjedinjenim Dr\u017eavama prijavili patent (US4848) koji se odnosio na pobolj\u0161anje hirur\u0161kih operacija.<\/p>\n

U pitanju je bila nova tehnika, zasnovana na tome da pacijent pre operacije udi\u0161e isparenja dietil etra, \u0161to uzrokuje stanje nervne neosetljivosti i na taj na\u010din poma\u017ee i olak\u0161ava hirur\u0161ke intervencije.<\/p>\n

To je do tada nevi\u0111eni medicinski postupak, iako su i pre toga bile isprobavane mogu\u0107nosti anestezije.<\/p>\n

Za doba anestezije va\u017ean je i razvoj psihijatrijskog diskursa, odnosno razvoj psihijatrije kao nauke (o tome je tako\u0111e zna\u010dajnu studiju Nikolasa Rouza pod nazivom Na\u0161a psihijatrijska budu\u0107nost, objavio Mediterran Publishing).<\/p>\n

Autor i u tom kontekstu izdvaja neke klju\u010dne doga\u0111aje, godine objavljivanja knjiga ili uvo\u0111enje novih kategorija i obja\u0161njavanje simptoma, pojavu novih tipologija i definicija bolesti koje su doprinele druga\u010dijem shvatanju \u010doveka.<\/p>\n

Posebna novost u tom smislu je bilo prime\u0107ivanje uzbu\u0111enja (ekscitacije) kao elementa koji se mo\u017ee udru\u017eiti sa drugim simptomima i dovesti do izlaska iz sebe ili do stanja izba\u010denosti iz granica vlastitog bitka.<\/p>\n

Autor smatra da su za razvoj psihijatrijske prakse bila va\u017ena otkri\u0107a i uspeh hloral hidrata, hlorpromazina i drugih supstanci \u010dija je funkcija pre svega postala anesteziranje uzbu\u0111enja.<\/p>\n

Efekat ravnodu\u0161nosti koji izazivaju lekovi tog tipa nije va\u017ean samo u smislu uticaja na mogu\u0107nost da se oseti fizi\u010dki u\u017eitak, ve\u0107 i u psihopoliti\u010dkom smislu.<\/p>\n

To je \u0161iroko podru\u010dje, koje prema autoru obuhvata prakse od borbe protiv nesanice i smirivanja mani\u010dnog uzbu\u0111enja pacijenata, razbijanje dnevno-no\u0107nog ciklusa i tehni\u010dko-politi\u010dke kolonizacije no\u0107i, upad jedne nove dru\u0161tvene preokupacije u ljudska tela, pa i hakovanje hormonske ravnote\u017ee \u010doveka i redefinisanje identitet\u00e2.<\/p>\n

Utoliko ova studija i psihopoliti\u010dko istra\u017eivanje izlazi iz okvira analize medicinskih, politi\u010dkih i ekonomskih aspekata kapitalizma i poku\u0161ava da pove\u017ee niti antropolo\u0161kog, filozofskog, sociolo\u0161kog, pa \u010dak i ekolo\u0161kog istra\u017eivanja.<\/p>\n

Svaki poku\u0161aj da se raskrsti sa uzbu\u0111enjem je istovremeno i poku\u0161aj da se raskrsti sa politikom, jer, prema mi\u0161ljenju autora, narkokapitalizam uvodi politiku kao racionalnu stvar za koju su odgovorni subjekti izuzeti iz uzbu\u0111ivanja i svega onoga \u0161to ispoljava nestabilnost i nepredvidljivost, a time i opasnost.<\/p>\n

Ono \u0161to ovu knjigu \u010dini posebno zanimljivom i dostupnom \u0161irem krugu \u010ditalaca je mno\u0161tvo primera i podataka koje autor pronalazi izvan podru\u010dja istorije medicine, hemije i psihijatrije.<\/p>\n

Tako su prema De Siterovom mi\u0161ljenju, u razvoju narkokapitalizma posebnu ulogu imali i tzv. borba protiv no\u0107i, odnosno uvo\u0111enje modernog javnog sistema rasvete u 17. veku u Parizu i razvoj policije, otvaranje prvih no\u0107nih klubova krajem 19. veka u SAD i novo izumevanje orgije u doba elektri\u010dne energije, kao i sve ve\u0107e interesovanje nau\u010dnika razli\u010ditih profila za novu logiku ose\u0107anja i terapeutska svojstva kokaina i drugih psihoaktivnih supstanci.<\/p>\n

Zanimljivi su i De Siterovi uvidi u pro\u0161irivanje podru\u010dja upotrebe tih supstanci \u2013 od nauke do tr\u017ei\u0161ta alkoholnih i osve\u017eavaju\u0107ih pi\u0107a koja su od samih po\u010detaka pa do danas imala ulogu sli\u010dnu onoj koju je kokain imao na po\u010detku razvoja industrijskog kapitalizma \u2013 da bude najmo\u0107niji stimulans.<\/p>\n

Kokain je za kapitalizam, smatra autor, energija, supstanca, cilj i model.<\/p>\n

Zato je kapitalizam nu\u017eno narkokapitalizam \u2013 njegova \u201eekscitabilnost je tek mani\u010dno nali\u010dje depresije koju ne prestaje da izaziva, istovremeno se predstavljaju\u0107i kao lek za nju\u201c.<\/p>\n

Iako se te\u017ei\u0161te knjige dr\u017ei na istorijskim podacima i istra\u017eivanju perioda razvoja kapitalizma tokom 18. i 19. veka, domet ovog istra\u017eivanja \u2013 kao i vrhunac narkokapitalizma uostalom \u2013 jeste savremenost.<\/p>\n

Mnogi primeri na koje se autor poziva aktuelni su i ukazuju na povezanost globalnih finansijskih tokova i kriza sa trgovinom narkoticima, odnosno na sva ona podru\u010dja i intervencije koje se sprovode nad ljudskim telima \u2013 naru\u0161avaju\u0107i pritom psihu, ali i hormonsku i emotivnu ravnote\u017eu \u010doveka.<\/p>\n

Utoliko je pred nama knjiga koja pod znak pitanja stavlja nas danas i problematizuje na\u010dine ne koje bivamo reprogramirani i usmeravani ka horizontima koji nam nisu poznati i postaju sve manje uzbudljivi.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Knjiga belgijskog filozofa Lorana de Sitera, Narkokapitalizam \u2013 \u017eivot u doba anestezije u prevodu Olje Petroni\u0107 (Mediterran Publishing, Novi Sad 2019) posve\u0107ena je istra\u017eivanju geneze i upotrebe razli\u010ditih psihoaktivnih supstanci, od lekova poput anestetika do droge poput kokaina.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-299204","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299204","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=299204"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299204\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299206,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/299204\/revisions\/299206"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=299204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=299204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=299204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}