{"id":298955,"date":"2020-08-07T07:31:32","date_gmt":"2020-08-07T05:31:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=298955"},"modified":"2020-08-07T07:31:32","modified_gmt":"2020-08-07T05:31:32","slug":"o-stidu-i-odgovornosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/08\/07\/o-stidu-i-odgovornosti\/","title":{"rendered":"O stidu i odgovornosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: An\u0111elka Cviji\u0107<\/strong><\/p>\n

Kao osnovna eti\u010dka pretpostavka egzistencije, \u010dije je zna\u010denje narod pojednostavio a, jednako mudro kao i svekoliko filozofsko bratstvo, jezgrovito opisao re\u010dima Kroz \u017eivot i\u0107i uzdignute glave, dostojanstvo je uvek ugro\u017eeno.<\/p>\n

Ugro\u017eeno je, pre svega, spolja\u0161njim svetom, la\u017enim i manipulatorskim mantrama kojima je unutarnji svet bi\u0107a ustalasan, smeten, podlo\u017ean umoru i malodu\u0161nosti, spremniji da se stopi sa podjednako utu\u010denim, u\u0107utkanim du\u0161ama.<\/p>\n

Tako je otkako je sveta i veka, sa retkim periodima kad je dostojanstvo bilo primer ve\u0107ini, a neizmerno du\u017eim, u kojima je ga\u017eeno i poni\u017eavano.<\/p>\n

O hodu uzdignute glave pisali su veliki umovi, od antike do danas, izdvajaju\u0107i jedno od osnovnih na\u010dela kojim se dostojanstvo upravlja \u2013 ose\u0107anje krivice.<\/p>\n

Na taj intimni proces u \u010doveku pregnantno je upozorio, razlo\u017eio ga i definisao nema\u010dki filozof Karl Jaspers (1883-1969) u svome delu Pitanje krivice, objavljenom 1946, odmah po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Re\u010d je o segmentu predavanja na temu O duhovnoj situaciji u Nema\u010dkoj o kojoj je Jaspers tokom zimskog semestra 1945-1946. govorio studentima filozofije na Univerzitetu u Hajdelbergu. Izdvojeni deo ti\u010de se podteme o krivici, i sa razlogom je odabran za posebnu knjigu.<\/p>\n

Psiholog sa psihijatrijskim klini\u010dkim sta\u017eom i filozof, Jaspers, kome su tokom Tre\u0107eg rajha bili zabranjeni univerzitetska profesura i objavljivanje knjiga zbog liberalnih ideja, ali i zbog supruge Jevrejke, pitanju krivice predao se svim svojim znanjem i ose\u0107anjima, kao pripadnik nacije koja se sa evropskog vrha nauke i kulture strovalila u bezdan zla, i u njemu uprljala savest.<\/p>\n

Knjiga Pitanje krivice ima jedva sto stranica, ali je po svojoj umnosti i humanosti ravna tomovima.<\/p>\n

Svaka Jaspersova re\u010denica odi\u0161e autenti\u010dnom egzistencijalisti\u010dkom zebnjom zbog sudbine nema\u010dkog naroda, a zatim univerzalnom teskobom zbog smera u kojem je svet krenuo posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Zato nije \u010dudo \u0161to se Pitanje krivice neprekidno prevodi u svetu; na srpskom se pojavilo nedavno (suizdava\u010di Zlatno runo i Milstone iz Beograda), i to je tre\u0107i put za dvadeset godina, u istom prevodu (Vanja Savi\u0107).<\/p>\n

Prvi put ga je objavio beogradski Samizdat FreeB92 1999, a drugi put Fondacija Konrad Adenauer Beograd 2009. godine.<\/p>\n

Pisana u vreme kad su Nemci postepeno postajali svesni uni\u0161tenja koje je, i njima i svetu, nanelo bezumlje nema\u010dke nacionalsocijalisti\u010dke ideologije, ova knjiga hrabro i otvoreno govori o suo\u010davanju sa tom istinom \u2013 nevericom, umerenom samokritikom, ose\u0107anjima stida, ogor\u010denosti, poti\u0161tenosti i nemo\u0107i.<\/p>\n

Ona je zami\u0161ljena, kako Jaspers ka\u017ee, kao doprinos samopromi\u0161ljanju da se prona\u0111e put ka dostojanstvu u preuzimanju one krivice koju svaki \u010dovek na svoj na\u010din uvidi, ali da istovremeno ne prenebregne istinu o pona\u0161anju svetskih sila, pobednica u Velikom ratu, koje su pred bujanjem nacizma u hitlerovskoj Nema\u010dkoj i pretnjom dijaboli\u010dnog terora mirno zatvorile o\u010di.<\/p>\n

To, me\u0111utim, nije uticalo na studiju nema\u010dke krivice i njenih dalekose\u017enih posledica, kao i neophodnih koraka, ma koliko bolni bili, ka izlazu iz moralne provalije.<\/p>\n

Jaspers insistira na unutra\u0161njem preokretu do kojeg dolazi onda kad pitanje krivice po\u010dnemo da postavljamo sami sebi, procenjuju\u0107i koliko su na\u0161a razmi\u0161ljanja i postupci u skladu sa zakonima na\u0161eg dostojanstva.<\/p>\n

Te\u017eak je to zadatak, treba biti hrabar u suo\u010davanju sa gre\u0161kama koje smo \u010dinili, a zbog kojih su drugi patili, ali je to jedina staza ka slobodi, onoj dubinskoj, u kojoj caruje vrlina.<\/p>\n

I kad Jaspers ka\u017ee da \u201edanas moramo preispitati sebe o\u0161trije nego ikad\u201c, a to danas se odnosi na posleratnu Nema\u010dku, mi danas, uo\u010di ulaska u tre\u0107u deceniju 21. veka, taj zahtev u\u010ditavamo kao sada\u0161nju obavezu jer svetu ponovo preti totalitarizam, kao da nikakva pouka iz pro\u0161log veka, jednog od naju\u017easnijih u ljudskoj istoriji, nije izvu\u010dena.<\/p>\n

Zato se pojam krivice mora razlu\u010diti, ali i gradirati, jer se na putu ka samosvesti \u010dovek suo\u010dava sa \u010detiri njegova vida. Prvi je krivi\u010dna odgovornost, za nju je instanca sud; drugi je politi\u010dka krivica, za koju je instanca pobednikova volja; tre\u0107i je moralna krivica, za koju je mera sopstvena savest, dok je \u010detvrta krivica metafizi\u010dka, kad ne ose\u0107amo solidarnost sa onima koji pate. Instanca za nju je Bog, kao ishodi\u0161te humanizma.<\/p>\n

Kolektivna krivica jednog naroda prema Jaspersu ne mo\u017ee postojati van okvira politi\u010dke odgovornosti, jer \u201ezahtev za pokajanjem i preporodom mo\u017ee do\u0107i samo iznutra\u201c, a tada se ne smeju smi\u0161ljati pogre\u0161ni argumenti kojima se umanjuje li\u010dna krivica, i zamenjivati teze obrazlo\u017eenjem da su i drugi krivi.<\/p>\n

Ra\u010dun svako ispostavlja svojoj savesti, a od njene presude zavisi da li \u0107emo dalje kroz \u017eivot i\u0107i uzdignute glave.<\/p>\n

Pitanje krivice Karla Jaspersa klju\u010dni je parametar u politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu svake dr\u017eave, simboli\u010dna opomena i pojedincu i dru\u0161tvu koji be\u017ee od traumati\u010dnog iskustva rata i svoje, kolika god da je, odgovornosti za njega.<\/p>\n

Ponovno objavljivanje ove knjige u Srbiji ne sme biti pre\u0107utano upravo iz tih razloga, jer od zavr\u0161etka rata koji je razorio Jugoslaviju srpsko dru\u0161tvo ve\u0107inski i dalje \u017eivi u pro\u0161losti, hrani se netrpeljivo\u0161\u0107u prema susedima, te\u0161i mitovima istorije i davi u kalu svega \u0161to je Radomir Konstantinovi\u0107 briljantno secirao u svojoj Filozofiji palanke, razotkrivaju\u0107i tragi\u010dnu egzistenciju koja se, u plemenskoj agoniji i tra\u017eenju krivca napolju, u svetu, predstavlja kao stvarna.<\/p>\n

Samo takav duh, otelotvoren u psihologiji stada, sposoban je da korovom ugu\u0161i polje li\u010dne odgovornosti.<\/p>\n

Samo takav duh mo\u017ee da i dalje negira genocid u Srebrenici, logore na srpskoj teritoriji u kojima su mu\u010deni Muslimani prebegli posle pada \u017depe, hladnja\u010de u kojima su odvo\u017eena tela pobijenih Albanaca posle asanacija terena na Kosovu 1999, ili da sve to relativizuje tra\u017eenjem da i oni drugi priznaju svoja nedela.<\/p>\n

Pre svih hrvatska dr\u017eava i Hrvati, kada su u pitanju Jasenovac i progon 200.000 Srba iz Krajine.<\/p>\n

Ima neke simbolike u zlu koje obavija narode Balkana: krajem aprila ove godine napunilo se sedam i po decenija od osloba\u0111anja usta\u0161kog logora Jasenovac; pre dve nedelje obele\u017eeno je 25 godina od pada Srebrenice a po\u010detkom avgusta bi\u0107e 25 godina od izgona Srba iz Krajine, a i dalje se glavna krivica za odgovornost vidi u drugoj strani.<\/p>\n

Ipak, savest ume da odr\u017ei lekciju istoriji. Nju joj, zadr\u017eimo se na skora\u0161njim primerima, \u010ditaju pojedinci \u010dije dostojanstvo druga\u010dije ne zna, rizikuju\u0107i da ih sopstvena sredina proglasi izdajnicima.<\/p>\n

Dana Budisavljevi\u0107 je u Hrvatskoj to u\u010dinila svojim dokumentarno-igranim filmom Dnevnik Diane Budisavljevi\u0107 o spasavanju srpske dece iz Jasenovca; Ognjen Glavoni\u0107 dokumentarnim filmom Dubina dva i igranim Teret, u oba progovaraju\u0107i o zlo\u010dinima srpskih snaga nad Albancima sa Kosova (treba podsetiti da je tu temu otvorio Aleksandar Davi\u0107 svojim dokumentarnim filmom Mrtvi putuju iz 2001.<\/p>\n

I uz o\u010dekivane osude, filmovi Dane Budisavljevi\u0107 i Ognjena Glavoni\u0107a su nagra\u0111ivani i, jo\u0161 va\u017enije, punili su bioskopske sale \u0161to govori da ose\u0107anje krivice i svest o odgovornosti polako potkopavaju zidove \u0161to ih uporno podi\u017eu peva\u010dke dru\u017eine pateti\u010dnim guslanjem o pro\u0161losti.<\/p>\n

Ohrabruje i najnovija vest iz Hrvatske da je film Dnevnik Diane Budisavljevi\u0107 uvr\u0161\u0107en u nastavni plan za u\u010denike osnovnih i srednjih \u0161kola, sa ciljem da se skrene pa\u017enja mladih na razli\u010dite oblike netolerancije i diskriminacije.<\/p>\n

Kad se sli\u010dno desi u Srbiji, kad Glavoni\u0107ev Teret, sa istim ciljem, bude uvr\u0161\u0107en u nastavni plan za u\u010denike srpskih osnovnih i srednjih \u0161kola, moglo bi nadati da \u0107e nove generacije Hrvata i Srba zaboraviti fa\u0161isti\u010dke slogane Srbe na vrbe! i No\u017e, \u017eica, Srebrenica!<\/p>\n

I da festival Mirdita, dobar dan u Beogradu i u Pri\u0161tini ne\u0107e \u010duvati policija. Mo\u017eda \u0107e tom bu\u0111enju savesti doprineti i \u010ditanje Jaspersovog Pitanja krivice.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na razmi\u0161ljanje o sopstvenoj krivici \u010doveka obavezuje ljudsko dostojanstvo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":298956,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-298955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/298955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=298955"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/298955\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":298957,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/298955\/revisions\/298957"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/298956"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=298955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=298955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=298955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}