Matijas je predvideo pronalaske kao \u0161to su \u017eeleznica, automobili, brodovi, avioni, ali i ne samo Prvi i Drugi, ve\u0107 i Tre\u0107i svetski rat! NJegovi sunarodnici u Bavarskoj slu\u0161ali su i nisu verovali \u0161ta govori.<\/p>\n
Mlinar je predvideo i doga\u0111aje kao \u0161to su izumiranje \u0161uma i efekat staklene ba\u0161te, ali i da \u0107e ljudi \u017eiveti u “betonu”. Precizno je predvideo i kako \u0107emo se obla\u010diti, kao i da \u0107e crkva izgubiti glavnu re\u010d. Me\u0111utim, najzanimljivija su njegova predvi\u0111anja \u0161ta nas \u010deka.<\/p>\n
Naime, mlinar je govorio o “debelom kraju”, o velikom “\u010di\u0161\u0107enju sveta”. U njegovim predskazanjima se govori o bombama koje padaju na gradove, gase \u017eivot i opusto\u0161uju \u010ditave oblasti. On je, na kraju, predvideo da \u0107e do\u0107i “\u010dista\u010d klupa”: zarazna bolest koja \u0107e pokositi sve.<\/p>\n
– Iz ku\u0107a \u0107e rasti koprive – proricao je mlinar Milijazl.<\/p>\n
Pogodio je po\u010detak oba svetska rata.<\/p>\n
Po\u010detak Drugog svetskog rata najavio je re\u010dima: “Kada u \u0160traubingu budu gradili veliki most preko Dunava, zavr\u0161i\u0107e ga, ali nikada sasvim; onda \u0107e po\u010deti”. Most preko Dunava u \u0160traubingu izgra\u0111en je 1. septembra 1939. (kada su nema\u010dke trupe umar\u0161irale u Poljsku) i bio je skoro dovr\u0161en: nedostajao je samo gornji betonski sloj.<\/p>\n
Milijazlova slikovita proro\u010danstva preno\u0161ena su sa generacije na generaciju, a \u017eeleznicu je opisao kao\u00a0 “putuju\u0107i dim koji laje kroz \u0161umu”. Po\u010detak Prvog svetskog rata je predskazao re\u010dima: “Kada se na nebu bude videla bela riba” i pogodio je – cepelin je tada leteo.<\/p>\n
Za godine posle Drugog svetskog rata rekao je da \u0107e pre\u0107i u blagostanje, da \u0107e ku\u0107e nicati kao pe\u010durke, da \u0107e se ljudi “voziti sa krovom, a bez konja i rude”.<\/p>\n
Predvideo je \u0161tikle i rodnu ravnopravnost…<\/p>\n
“Kada budemo imali samo lepe ulice, kada se ljudi na selu budu obla\u010dili kao ljudi u gradu, a ljudi u gradu kao budale i majmuni, onda je gotovo.”<\/p>\n
Zanimljivo je kako je proro\u010dki opisao \u0161tikle: “\u017dene \u0107e dobiti cipele sa visokim potpeticama, hoda\u0107e polako kao koze, a mu\u0161karci se ne\u0107e vi\u0161e razlikovati od \u017eena. Onda ne\u0107e jo\u0161 dugo potrajati.”<\/p>\n
Mlinar je opisao detaljno znake koji \u0107e najaviti Tre\u0107i svetski rat: “Dvojica drvose\u010da sede\u0107e na jednom panju i ne\u0107e smeti jedan drugome da veruje. U gradu \u0107e sve i\u0107i naopako. \u017dene \u0107e glavu nositi naopa\u010dke. Kosa \u0107e im napred biti du\u017ea nego pozadi. To \u0107e biti poslednje.”<\/p>\n
Do\u0107i\u0107e ljudi iz Belog grada sa istoka…<\/p>\n
Najkonkretnije, kraj \u0107e po\u010deti kada “na put iza\u0111u crveni ljudi u crvenim kaputima. Onda \u0107e to po\u010deti, kao grmljavina u vazduhu. Preko Henerkobela i Falken\u0161tajna spusti\u0107e se ovamo dole ljudi u crvenim kaputima. Po\u0107i \u0107e kroz Beli grad na istoku. (Beograd?) Ti ljudi u crvenim kaputima \u0107e do\u0107i; kada ujutro rano ustanemo i pogledamo kroz prozor, oni \u0107e ve\u0107 gledati kroz prozor u nas.”<\/p>\n
Predvideo je i socijalnu distancu!<\/p>\n
Mlinar je predvideo i da \u0107e te\u0107i krv u potocima i savetuje: “Ko bude imao tri vekne hleba i jednu izgubi, ne treba da se okre\u0107e. Bi\u0107e mu dovoljne i dve. LJudi \u0107e biti bolesni, a niko ne\u0107e mo\u0107i da im pomogne.”<\/p>\n
“Od svih u\u017easa “\u010dista\u010d klupa” bi\u0107e poslednji. Kada ljudi budu po\u010deli da padaju sa klupe kao muve sa zida, po\u010de\u0107e poslednje vreme. Ono \u0107e biti u\u017easno. LJudi \u0107e zavideti mrtvima u zemlji.”<\/p>\n
Najstra\u0161nije je predskazanje bolesti!<\/p>\n
Njegove re\u010di vi\u0111ene iz perspektive “socijalne distance” zvu\u010de istinite: “Onda \u0107e se ljubav prema bli\u017enjem opet ceniti me\u0111u ljudima, a ono \u010dega jo\u0161 bude bilo, bi\u0107e apsolutno bolje. I ljudi \u0107e se radovati kada jedan drugog ponovo vide i kada \u010duju o jo\u0161 nekom poznaniku, jer \u0107e ostati toliko malo ljudi, da \u0107e se lako mo\u0107i izbrojati. Ne\u0107e se znati kako su izgubili \u017eivot.”<\/p>\n
Mlinarevo proro\u010danstvo budi nadu, jer ka\u017ee \u0107e “u krajevima gde su potoci sa pastrmkama, tamo \u0107e se jo\u0161 ponekad \u010duti petao kako kukuri\u010de.”<\/p>\n
Prorekao je da najve\u0107u nesre\u0107u, ne\u0107e do\u017eiveti ni njegovi unuci, ve\u0107 tek tre\u0107i rod \u0107e to mo\u017eda do\u017eiveti. (Izvor:novosti.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Matijas Lang, poznatiji kao Milijazl, iz 18. vijeka ubraja se u najbolje vidovnjake Njema\u010dke. Predvidio je ratove, ali i zarazu u kojoj \u0107e majke be\u017eati od djece!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":297948,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-297946","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=297946"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297946\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":297968,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297946\/revisions\/297968"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297948"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=297946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=297946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=297946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}