Verovali ili ne, nau\u010dnici ne znaju za\u0161to je zevanje zarazno. Uspeli su da prona\u0111u Higsov bozon, razumeli su \u0161ta se doga\u0111a kada se putuje brzinom svetlosti, \u010dak uspevaju da iseku odre\u0111eni gen iz DNK i da izra\u010dunaju kako da kosmi\u010dka sonda sleti na kometu. No, nemaju odgovor na sasvim bezazleno pitanje: kako je mogu\u0107e da je \u010dovek sasvim naspavan i odmoran, ali da u momentu kada vidi drugog kako zeva, odjednom mu ponestane energije, opusti se, duboko udahne i \u0161irom ra\u0161iri usta?<\/p>\n
Zevanje je refleks. Ljudi zevaju kada su umorni, pospani, kada se dosa\u0111uju ili kada vide ili \u010duju drugog kako zeva. No, i samo razmi\u0161ljanje o zevanju \u010desto izazove zevanje. Autor ovog teksta je, na primer, pi\u0161u\u0107i ga zevnuo najmanje 15 puta.<\/p>\n
\u010cini se i da je zaraznost zevanja savr\u0161eno pitanje za istra\u017eiva\u010de \u2013 ne samo \u0161to je zanimljivo i zabavno, ve\u0107 istra\u017euju\u0107i ga nau\u010dnici ne moraju nikog da lansiraju u svemir, ne moraju da seciraju \u017eivotinje niti ljude, a nije im potreban ni tunel ispod zemlje veli\u010dine osrednjeg grada.<\/p>\n
Tokom zevanja kontrahuje se jedan mi\u0161i\u0107 u srednjem uhu nazvan tensor tympani. Zbog tog doga\u0111aja nam se \u010dini da se buka od zevanja koju \u010dujemo stvara unutar na\u0161e glave, ali ona nema nikakve veze sa kretanjem vazduha ve\u0107 sa mehani\u010dkim pomeranjem samog aparata za sluh.<\/p>\n
I pored svih ovih zanimljivih saznanja, ispostavlja se da uzroke zaraznosti zevanja nije lako prona\u0107i. Postoji mno\u0161tvo teorija iz oblasti fiziologije i psihologije \u2013 oko 20 njih \u2013 koje poku\u0161avaju da objasne ovaj fenomen, iako za sad nijedna nije dokazana. Pominje se, na primer, takozvani efekat kameleona ili \u201cnesvesna mimikrija\u201d \u2013 nenamerna imitacija. Drugi istra\u017eiva\u010di opisuju zevanje kao refleks koji nastupa nakon okida\u010da (stimulusa) \u2013 zevanja druge osobe.<\/p>\n
Jedno od dominantnijih obja\u0161njenja je i da je uzrok zaraznog zevanja (dodu\u0161e samo kod primata) \u2013 empatija. Po toj teoriji mi u\u010destvujemo u ose\u0107anjima drugih, bliskih ljudi, imamo potrebu da iz samilosti ose\u0107amo ono \u0161to oni ose\u0107aju, pa \u010desto imitiramo pokretima i aktivnostima osobu koja nam je bliska.<\/p>\n
Teoriju o empatiji kao uzroku zaraznog zevanja mo\u017eda potvr\u0111uju i ispitivanja koja su ra\u0111ena me\u0111u decom sa autizmom. Kako poreme\u0107aji autisti\u010dkog spektra (ASD) uti\u010de na dru\u0161tveni i komunikativni razvoj dece, pa i na sposobnost empatije, nau\u010dnicima se u\u010dinilo da bi istra\u017eivanje me\u0111u decom sa autizmom moglo dati neke odgovore. I zaista, ispostavilo se da ova deca nisu sklona zaraznom zevanju, zbog \u010dega je mogu\u0107e da teorija o empatiji ima ne\u0161to vi\u0161e utemeljenja od drugih.<\/p>\n
Ono \u0161to mo\u017eda jo\u0161 vi\u0161e potkrepljuje teoriju o empatiji kao uzroku zaraznog zevanja je da ljudi \u010de\u0161\u0107e zevaju ako vide da njima bliska osoba zeva, u odnosu na zevanje stranca. \u010cak i psi \u010de\u0161\u0107e zevaju ako to vide (ili samo \u010duju) od vlasnika, u odnosu na nepoznatu osobu.<\/p>\n
Zevanje nije zarazno samo kod pasa ve\u0107 i drugih \u017eivotinja \u2013 ptica, reptila, ma\u010daka, \u0161impanzi, i to ne nu\u017eno unutar jedne vrste \u2013 ali su uzroci, izgleda, vrlo raznoliki. Babuni zevaju u prisustvu neprijatelja \u2013 mo\u017eda da bi pokazali svoje ogromne o\u010dnjake. Riba sijamski borac, popularna u akvaristici, zeva samo u dru\u0161tvu drugih boraca, a \u010desto pred napad. Adelijskim pingvinima je zevanje deo rituala pozdravljanja.<\/p>\n
Zevanje ljudi zarazno je za pse, a ovo pitanje posebno intrigira nau\u010dnike. Oni su najpre pretpostavili da se radi o evolutivnim razlozima i da ima veze sa domestifikacijom psa koji \u017eivi uz \u010doveka od uvek. No, ova teorija je pala kada se ispostavilo da su i vukovi podlo\u017eni zaraznom zevanju \u2013 \u0161to je bila ja\u010da socijalna veza me\u0111u jedinkama, to je zarazno zevanje kod vukova postajalo \u010de\u0161\u0107e. (Izvor:naukakrozprice.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Postoji mno\u0161tvo teorija iz oblasti fiziologije i psihologije, oko 20 njih, koje poku\u0161avaju da objasne ovaj fenomen, iako za sad nijedna nije dokazana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":297863,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-297858","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297858","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=297858"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297858\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":297864,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297858\/revisions\/297864"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297863"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=297858"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=297858"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=297858"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}