{"id":297679,"date":"2020-07-24T06:59:37","date_gmt":"2020-07-24T04:59:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=297679"},"modified":"2020-07-24T06:59:37","modified_gmt":"2020-07-24T04:59:37","slug":"opadanje-i-propast-naseg-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/24\/opadanje-i-propast-naseg-drustva\/","title":{"rendered":"Opadanje i propast na\u0161eg dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Virus je pobedio. Ili, nije? Nakon pola godine putovanja kroz ljudsku populaciju, virus SARS-CoV-2 \u2013 ne\u017eivo, ali opako i nepredviljivo stvorenje poteklo iz porodice obi\u010dnih prehlada \u2013 stigao je u svaki kutak planete, zarazio 13,4 miliona ljudi i prema zvani\u010dnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, otkako se pojavio u kineskom gradu Vuhanu do danas odneo je vi\u0161e od 580.000 \u017eivota. Mada se ove statistike pokazuju sumornijim od onog \u0161to su po\u010detkom godine prognozirali i okoreli pesimisti (svakako, drasti\u010dno gore od lakovernih najava da je novi koronavirus bezazleniji od gripa), njegove razorne posledice ne ogledaju se samo u zastra\u0161uju\u0107em bilansu smrti.<\/p>\n

Nadaleko izvan krcatih odeljenja intenzivne nege, virus je \u0161irom sveta izazvao drasti\u010dne ekonomske lomove, promenio je stil \u017eivota miliona ljudi i razorio mnoge zajednice, uzdrmao demokratske tekovine i doveo do politi\u010dkih i dru\u0161tvenih nestabilnosti, protesta i sukoba u mnogim zemljama. Nakon \u0161to je fizi\u010dki putovao avio-linijama, \u010dini se da virus koristi i druga preimu\u0107stva savremenog \u017eivota \u2013 aktivno se \u201e\u0161iri\u201c medijskim kanalima i bez zadr\u0161ke sti\u017ee u svaki razgovor, ku\u0107u i zajednicu. Mediji i dru\u0161tvene mre\u017ee su ve\u0107 mesecima pod njegovom okupacijom i ponekad se \u010dini da u javnom diskursu vi\u0161e ne postoji nijedna druga tema osim Covid-19. U takvoj atmosferi, zaga\u0111enoj virusom i fizi\u010dki i infromaciono, ljude o\u010dekivano mori dilema da li ova bolest mo\u017ee dovesti do trajnog opadanja i propasti na\u0161eg sveta, posmatrali to pitanje sa krajnjom zabrinuto\u0161\u0107u ili pak, sa ogor\u010denjem i \u010dak izvesnim zadovoljstvom. Mo\u017ee li virus da uni\u0161ti civilizaciju?<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Mrtvih je bilo toliko da su le\u017eali na ulicama, a \u201egrad je mirisao na smrt\u201c<\/h1>\n

Istorija zaraznih bolesti zaista svedo\u010di o njihovom razornom potencijalu. Sredinom \u0161estog veka, Sredozemlje je pogodila takozvana Justinijanova kuga, bolest koja se smatra za prvi od tri pandemijska talasa buboni\u010dke kuge. Biograf vizantijskog cara Justinijana, Prokopije, koji je uz zvani\u010dnu, zabele\u017eio i krajnje kriti\u010dnu Tajnu istoriju, pi\u0161e kako je Carigrad bio te\u0161ko pogo\u0111en ovom, tada misterioznom bole\u0161\u0107u \u2013 mrtvih je bilo toliko da su le\u017eali na ulicama, a \u201egrad je mirisao na smrt\u201c. Procenjuje se da je oko 40 odsto stanovnika tada najve\u0107eg grada na svetu umrlo tokom epidemije od 541. do 542. godine. Svet ovog doba, vek nakon pada Zapadnog rimskog carstva, bio je u previranjima \u2013 mada je Justinijan uspeo da obnovi nekada\u0161enje rimske posede, Vizantija je bila pod pritiskom \u201evarvara\u201c koji su nadirali i sa istoka i sa zapada. Istovremeno, klimatske promene su smanjile prinose \u0161irom Evrope i zavladala je dugoro\u010dna ekonomska i tehnolo\u0161ka kriza. Rimska imperija \u0107e nastaviti da postoji punih hiljadu godina u Carigradu, ali bez sumnje, izmenjena \u2013 u kombinaciji sa ovim nesre\u0107ama, Justinijanova kuga je ozna\u010dila kraj anti\u010dkog doba i po\u010detak perioda koji je dugo smatram \u201emra\u010dnim dobom\u201c.<\/p>\n

Kada su, po okon\u010danju srednjeg veka, \u0161panski konkistadori stigli u Srednju i Ju\u017enu Ameriku sa sobom su me\u0111u tamo\u0161nje stanovni\u0161tvo doneli i evropske bolesti koje su desetkovale domoroce \u2013 smatra se da je epidemija velikih boginja iz 1520. godine odnela \u010dak 56 miliona \u017eivota i pokosila oko 90 odsto stanovni\u0161tva u Americi. Ovakve zaraze su, po svemu sude\u0107i, uz klimatske promene, dovele do ru\u0161enja civilizacija Inka i Asteka u 16. veku. To je utrlo put osvaja\u010dkim pohodima Pizaroa i Korteza (u kojima je u\u010destvovao izuzetno mali broj Evropljanja) i potonjoj kolonizaciji Amerike. Brojne druge epidemije su, tako\u0111e, uticale na promene politi\u010dke istorije \u2013 gr\u010dki istori\u010dar Tukidid ostavio je bele\u0161ku o zarazi, verovatno eboli, u 5. veku pre nove ere, koja se danas naziva Atinskom kugom i koja je prethodila porazu Atine od Sparte u Peloponeskim ratovima, dok se takozvana kuga Antonina u Rimu, \u0161to su verovatno bile velike boginje, dovodi u vezu sa krajem perioda znanog kao Pax Romana i po\u010detkom unutra\u0161njih nestabilnosti i gra\u0111anskih ratova.<\/p>\n

Da li se ovim, bez sumnje, stra\u0161nim epidemijama mo\u017ee objasniti krah velikih imperija? Mada je lista primera duga i upe\u010datljiva, takav zaklju\u010dak je ipak neutemeljen. Bri\u017eljiva analiza svake od ovih po\u0161asti ukazuje da zaraze jesu va\u017ean, ali ne i jedini uzrok pada. Zaraze doprinose kraju tek u kombinaciji sa klimatskim promenama, unutra\u0161njim problemima i spoljnim najezdama. \u201eTo nije neki doga\u0111aj koji stoji sam za sebe, izolovan u shemi ljudskoj razvoja\u201c, pi\u0161e ameri\u010dki pisac Isak Asimov u prvoj knjizi kultne nau\u010dnofantasti\u010dne serije Zadu\u017ebina, koja govori o poku\u0161aju da se sa\u010duva znanje nakon pada Galakti\u010dkog carstva.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlu\u010duju\u0107e<\/h1>\n

Ru\u0161enje civilizacije i mimo nau\u010dne fantastike predstavlja slo\u017een istorijski proces. \u201eNjihova je propast bila prirodna i neizbe\u017ena posledica neumerene veli\u010dine\u201c, ka\u017ee britanski istori\u010dar iz 18. veka Edvard Gibon, autor vi\u0161etomnog remek-dela Opadanje i propast Rimskog carstva, u kome, izme\u0111u ostalog, iznosi i stav da zapravo nije \u010dudno \u0161to je rimska imperija propala, nego \u0161to je tako dugo trajala. Gibon prepoznaje \u010detiri klju\u010dna uzroka ru\u0161enja rimske civilizacije: varvari, unutra\u0161nji nemiri, preterana eksploatacija resursa i prirodne nesre\u0107e. Jedna savremena kompjuterska analiza vi\u0161e od \u010detrdeset civilizacija koje su davno propale prepoznala je pet razloga za njihov nestanak: rast unutra\u0161njih nemira ili pretnji od invazije, uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine i okru\u017eenja, prirodne klimatske promene, suvi\u0161e udaljeni resursi i zavisnost od trgovine, kao i dru\u0161tveni odgovor na takve spoljne pretnje.<\/p>\n

\u201eU istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlu\u010duju\u0107e\u201c, pi\u0161e slavni francuski istori\u010dar \u017dak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka, ukazuju\u0107i kako je proces opadanja dug i da zapravo po\u010dinje sa osnivanjem imperije. Na ovom tragu, ve\u0107ina autora smatra da civilizacije propadaju zato \u0161to prosto \u2013 moraju da propadnu.\u00a0 Nema\u010dki istori\u010dar Teodor Momzen (1817\u20131903) u delu Istorija Rima, za koje je 1902. nagra\u0111en Nobelovom nagradom za knji\u017eevnost, deli razvoj civilizacije na: nastanak, rast, starenje, kolaps i opadanje. Kontroverzni nema\u010dki autori i filozof Osvald \u0160pengler (1880\u20131936) u svojoj knjizi Propast Zapada iz 1918, deli istoriju civilizacije na \u010detiri godi\u0161nja doba: prole\u0107e, leto jesen i zimu.<\/p>\n

Danas je ustaljeno vi\u0111enje da civilizacije mogu da zavr\u0161e na dva mogu\u0107a na\u010dina \u2013 da budu razorene ili apsorbovane, u zavisnosti od toga kako se menja njihov takozvani kapacitet prilago\u0111avanja. Prvi slu\u010daj podrazumeva da \u0107e se mogu\u0107nost prilago\u0111avanja smanjiti naglo, usled spoljnih i unutra\u0161njih nestabilnosti, pa \u0107e civilizacija naglo propasti, uz ratove, seobe i dramati\u010dno spu\u0161tanje nivoa tehnolo\u0161kog razvoja. Takvi primeri idu od carstva Hetita, preko Rima i Gupta imperije, civilizacije Maja, do kineske dinastije Tang. Sa druge strane, zajednica se mo\u017ee polako prilagoditi i pretopiti u neku novu, ve\u0107u i dinami\u010dniju kulturu, kao \u0161to se dogodilo sa Vizantijom, Starim Egiptom i kulturom Asteka i Inka.<\/p>\n

\u010citav je splet teorija koje danas to poku\u0161avaju da objasne. Neke se, poput \u0160penglerovog vi\u0111enja, zasnivaju pre svega na unutra\u0161njoj borbi unutar dru\u0161tva, gde svaka civilizacija razvija imperijalisti\u010dke \u017eelje koje je vode u krah. Britanski istori\u010dar i pobornik teorije dru\u0161tvenih ciklusa Arnold Tojnbi dao je jedno od zanimljivijih tuma\u010denja po kome uske vladaju\u0107e elite postaju paraziti sistema koji se potom prirodno ru\u0161i iznutra. Ameri\u010dki antropolog Jozef Tainter smatra da ekonomski ili moralni razlozi nisu toliko va\u017eni koliko jednu civilizaciju zapravo uni\u0161tava komunikacija sa \u201evarvarima\u201c, odnosno usvajanje nekih sasvim novih vrednosti i kulture. Autori popularne knjige Za\u0161to narodi propadaju Daron Asemoglu i D\u017eejms A. Robinson koriste ne\u0161to slo\u017eeniji model ekstraktivnih i inkluzivnih institucija, smatraju\u0107i da priroda elita, pa tako i institucija, odre\u0111uje opstanak civilizacije.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 U godinama nakon Crne smrti, u svim gradovima gde je harala zaraza, dramati\u010dno se pove\u0107ava broj sklopljenih brakova<\/h1>\n

Uloga zaraze u procesu opadanja, pre svega njen stvarni domet, mo\u017ee se ubedljivo sagledati kroz primer Crne smrti, drugog pandemijskog talasa kuge, koji je stigao u Evropu 1348. godine i postao najte\u017ea epidemija u istoriji. Mada se procene razlikuju, po mi\u0161ljenju ve\u0107ine istori\u010dara, ova epidemija kuge odnela je izme\u0111u tre\u0107ine i polovine stanovni\u0161tva Evrope za samo nekoliko godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i ameri\u010dke CDC, kuga je tada \u0161irom sveta usmrtila oko 200 miliona ljudi. Kuga je bolest koju izazova bakterija Yersinia pestis, organizam koji \u017eivi u buvi Xenopsylla cheopis. Svetom se, ina\u010de, pandemijski \u0161irila u tri talasa: uz Justinijavovu kugu u 6. veku i Crnu smrt u 14. veku, tre\u0107i talas se dogodio krajem 19. veka u Kini i Indiji. Crna smrt je stigla \u201eputem svile\u201c iz Azije. Prema jednom tuma\u010denju, kuga je bila posledica klimatskih promena, a prema drugom, bolest je stigla na zapad nakon \u0161to su Mongoli opusto\u0161ili Kinu i uni\u0161tili poljoprivredu, pa su nosioci zaraze, pacovi, krenuli u seobu ka oblastima sa vi\u0161e hrane.<\/p>\n

\u201eSmatrana je za pro\u017edrljivi oblak koji dolazi iz stranog sveta i kre\u0107e se iz jedne zemlje u drugu, od obale ka unutra\u0161njosti, i od jednog grada do drugog, seju\u0107i smrt na svome putu\u201c, pi\u0161e \u017dan Delimo u slavnom delu Strah na Zapadu o ra\u0111anju straha u kasnom srednjem veku, dodaju\u0107i da je kuga opisivana kao jaha\u010d Apokalipse, novi potop, stra\u0161ni du\u0161manin ili vrlo \u010desto, po\u017ear. Kako navodi \u0161vedski istori\u010dar Mihail Nurdberg u kultnoj knjizi Dinami\u010dni srednji vek, smrtnost sve\u0161tenstva je u pore\u0111enju sa drugim populacijama najpouzdanije zabele\u017eena i iznosila je 45 odsto, \u0161to zna\u010di da je kuga ubila skoro svakog drugog sve\u0161tenika u Evropi. Bolest je najmanje \u017ertava odnela me\u0111u feudalnim plemstvom, gde je umrlo izme\u0111u 23 i 27 odsto vlastele, dok je verovatno najte\u017ee bilo pogo\u0111eno kmetstvo (koje je i \u010dinilo najve\u0107i deo populacije), ali zbog manjka evidencije, danas je to vrlo te\u0161ko pouzdano proceniti.<\/p>\n

Me\u0111utim, Nurdberg je u srednjevekovnim arhivama prona\u0161ao jednu zaista zanimljivu statistiku o epidemijama kuge \u2013 u godinama nakon Crne smrti, u svim gradovima gde je harala zaraza, dramati\u010dno se pove\u0107ava broj sklopljenih brakova. Mada je kugu pratila \u010desto i glad, kao i druge socijalne posledice, nakon prolaska zaraze natalitet se brzo obnavljao, a kuga je zapravo podmla\u0111ivala stanovni\u0161tvo. Iza epidemije ostaje pusto\u0161, ali se postuno javlja i novi \u017eivot, a sa njim, novo doba. Ina\u010de, manje, sekundarne i lokalne epidemije su sve do 18. veka izbijale doslovno na svakih nekoliko godina, odnose\u0107i povremeno i desetine hiljada \u017ertava, kao u slu\u010daju Pariza 1450. ili Londona 1665. godine.<\/p>\n

Kuga je bila centralni doga\u0111aj poznog srednjeg veka i bez sumnje je ostavila brojne tragove. Kugu je pratila serija pogroma \u2013 osumnji\u010deni da prenose zarazu, masovno su ubijani Jevreji, Romi, lutalice, stranci, kao i bolesnici. Me\u0111u nemo\u0107nima, od progona su najvi\u0161e stradali oboleli od lepre, kojih je bilo mnogo \u0161irom kontinenta i koji su smatrani sumnjivim zbog promena na ko\u017ei. Leprozorijumi su uni\u0161teni, a leprozni bolesnici prakti\u010dno istrebljeni, \u0161to je na du\u017ei rok umanjilo prisustvo ove bolesti u Evropi. Privremeni manjak radne snage uticao je na preraspodelu mo\u0107i \u2013 plemstvo je izgubilo brojna preimu\u0107stva i svet se promenio. \u201eSrednji vek, kome je ve\u0107 kraj, spoti\u010de se o le\u0161\u201c, pi\u0161e slavni francuski istori\u010dar \u017dak Le Gof, obja\u0161njavaju\u0107i kako se menja i odnos prema smrti \u2013 apstraktna, srednjevekovna smrt postaje vrlo telesna, a prelaz na drugi svet te\u0161ko prihvatljiv, nagove\u0161tavaju\u0107i po\u010detak novog doba \u2013 humanizma.<\/p>\n

Ova postupna transformacija, zapravo, ukazuje na prirodu efekata koji se mogu prepoznati i kod gotovo svih drugih epidemija. Svet se pod udarom zaraze menja, ali priroda te promene zavisi od stanja u kome se nalazi, od raspodele mo\u0107i i unutra\u0161njih tenzija. Ishod ovih promena ne vodi obavezno u propast, ve\u0107 u transformaciju \u2013 ako epidemija traje dovoljno dugo, postupno \u0107e se pojaviti nove snage koje su bolje adaptirane na nove okolnosti.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Posebno je ilustrativan podatak Me\u0111unarodne organizacije rada da je u drugom kvartalu 2020. izgubljeno \u010dak 305 miliona radnih mesta<\/h1>\n

\u201eDva su osnovna principa opstanka: na\u0107i dovoljno hrane i ne biti pojeden\u201c, pi\u0161e australijski virusolog, dobitnik Nobelove nagrade, Frenk Makferlejn Bernet (1899\u20131985), svakako jedan od najuticajnijih mislilaca u medicini pro\u0161log veka. Ugledni na\u0161 epidemiolog, dr Zoran Radovanovi\u0107, upravo prevodom ovog njegovog citata otvara vrlo po\u010dunu knjigu Istina o vakcinama koju je objavio u Heliksu, sad ve\u0107 u nekoliko izdanja. Izvorno, Makferlejn ga navodi u knjizi Natural History of Infectious Disease koju je 1971. objavio sa Dejvidom Vajtom, i koristi kao osnovnu logi\u010dku alatku pri zaklju\u010divanju o epidemijama i njihovoj ulozi u prirodi. U uslovima epidemije, suo\u010dena sa situacijom u kome je opstanak ugro\u017een, svaka jedinka poku\u0161ava da se prehrani, a da istovremeno sebe za\u0161titi od virusa.<\/p>\n

Trenutno, sasvim je jasno da je Covid-19 dramati\u010dno uzdrmao svetsku ekonomiju. Na raspolaganju su raznolike procene o razmerama krize, a posebno je ilustrativan podatak Me\u0111unarodne organizacije rada da je u drugom kvartalu 2020. izgubljeno \u010dak 305 miliona radnih mesta. Neke sektore kao \u0161to su turizam, kultura, sport ili transport doslovno je razorio, trajnu \u0161tetu pretrpeli su poslovi vezani za javna okupljanja, ali se procenjuje da su najve\u0107i udar podneli \u201eneformalno\u201c zaposleni. Me\u0111utim, nakon povla\u010denja epidemije, pre ili kasnije okon\u010da\u0107e se kriza solventnosti koja je, po mi\u0161ljenju ve\u0107ine progresivnih ekonomista, u korenu trenutne krize koja dovodi do nezaposlenosti \u2013 sa ponovnim rastom tra\u017enje, pora\u0161\u0107e i proizvodnja. No, nema sumnje da \u0107e do\u0107i i do novih preraspodela bogatstva.<\/p>\n

Virus je o\u010digledno doveo i do promena u na\u010dinu \u017eivota kakve se decenijama nisu desile. Zbog toga se menja i tehnolo\u0161ka paradigma, ali prvi udar su podneli dru\u0161tveni odnosi. Za veliki broj ljudi, promene do kojih je do\u0161lo zbog socijalnog distanciranja bolne su i nepovratne \u2013 i\u0161\u010dezla su mnoga prijateljstva, porodice su se na\u0161le pod neo\u010dekivanim pritiskom, osule su se brojne zajednice koje \u0107e se morati iznova obnavljati, a nestale su i navike od kojih su zavisili razni poslovi u javnom prostoru. Uloga dr\u017eave u \u017eivotu pojedinca se promenila, a mnogi politi\u010dki sistemi se, po svemu sude\u0107i, polako presvla\u010de u autoritarno ruho. Istovremeno, dru\u0161tveni potresi su u\u010destali \u2013 demonstracije uzrokovane, a \u010desto i motivisane virusom (kao \u0161to je po\u010detkom jula bio slu\u010daj u Srbiji), pretvaraju se u masovne pobune i otvorene sukobe. \u017destoke borbe na ulicama izme\u0111u gra\u0111ana i vlasti i same su deo \u0161ire epidemiolo\u0161ke situacije.<\/p>\n

Ove nestabilnosti posta\u0107e deo stvarnosti nakon \u0161to vakcina bude dostupna i epidemija bude pora\u017eena, ali ma kako svet bio druga\u010diji, to ne\u0107e biti njegov kraj. Zapravo, to da se svet svakako menja (na bolje ili gore), ali da se ne zavr\u0161ava predstavlja pouzdanu pouku iz kratkog putovanja kroz istoriju pre\u0111a\u0161njih epidemija. Obazriviji bi, me\u0111utim, sa\u010dekali sa zaklju\u010dkom ako ne do kraja civilizacije, onda bar dok se trenutna zaraza zavr\u0161i.<\/p>\n

Sve prethodne epidemije su se, naime, okon\u010dale, jednako kao i imperije koje su pogodile. \u201eBi\u0107e to vrhunac\u00a0 drame koja je zapo\u010dela pre mnogo vekova. Govorim, gospodo, o opadanju i padu Carstva\u201c, ka\u017ee Asimov u Zadu\u017ebini.<\/p>\n

odiseja.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ru\u0161enje civilizacije i mimo nau\u010dne fantastike predstavlja slo\u017een istorijski proces.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":289839,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-297679","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=297679"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297679\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":297680,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297679\/revisions\/297680"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/289839"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=297679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=297679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=297679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}