![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/Urednica-RCG-1-Jadranka-Prelevic-580x380.jpg\")
Urednica RCG 1 Jadranka Prelevi\u0107<\/p><\/div>\n
“Mogu\u0107e da nas slabije slu\u0161a mla\u0111a generacija, a tu je presudan njihov muzi\u010dki ukus. Mi smo obavezni da emitujemo odre\u0111ene muzi\u010dke sadr\u017eaje, poput klasi\u010dne muzike ili d\u017eeza, recimo, koji nijesu toliko popularni kod mla\u0111e populacije, ali radimo na tome da i njih pridobijemo. U posljednje vrijeme osobito smo ponosni na intenziviranu realizaciju Dramskog programa, a jo\u0161 uvijek emitujemo emisije koje traju du\u017ee od sedamdeset godina, kao \u0161to je program za pomorce “Va\u0161i talasi na\u0161ima u susret” ili emisije o selu i poljoprivredi”, ka\u017ee Prelevi\u0107.<\/p>\n
Ona napominje da je procesom digitalizacije rije\u0161en vi\u0161egodi\u0161nji problem \u010dujnosti nacionalnog radija.<\/p>\n
Po\u010detak realizacije nove, modernije programske \u0161eme ve\u0107 nekoliko puta je odga\u0111an – prvo zbog digitalizacije, a posljednjih mjeseci zbog aktuelne epidemiolo\u0161ke situacije. Kao i u ostalim redakcijama, pandemija je uslovila da novinari RCG 1 rade od ku\u0107e.<\/p>\n
U analizi programske strukture nacionalnog emitera RTVCG za 2019,<\/p>\n
Agencije za elektronske medije (AEM) navodi se da informativni program predstavlja dominantnu karakteristiku RCG1, kao i da je veoma malo dokumentarnih, obrazovnih i sadr\u017eaja namijenjenih djeci.<\/p>\n
******<\/h2>\n\n\u0160ta o RCG ka\u017ee AEM?<\/span><\/h2>\n<\/blockquote>\n![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/03\/radio-hi-files-foto.jpg\")
Prvi\u00a0 program\u00a0 Radija\u00a0 na\u00a0 sedmi\u010dnom\u00a0 nivou\u00a0 ima\u00a0 oko\u00a0 60%\u00a0 nemuzi\u010dkog\u00a0 sadr\u017eaja\u00a0 (pribli\u017eno\u00a0 14\u00a0 sati dnevno). Na Radiju 98 u\u010de\u0161\u0107e nemuzi\u010dkog sadr\u017eaja je zna\u010dajno manje, 19%.<\/p>\n
Prvi\u00a0 program Radija Crne Gore\u00a0 karakteri\u0161e\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 sopstvene\u00a0 produkcije\u00a0 57%.\u00a0 Ovaj procenat je na Radiju 98 oko 16%.<\/p>\n
Upore\u0111uju\u0107i\u00a0 strukturu\u00a0 Prvog\u00a0 i\u00a0 Drugog\u00a0 programa\u00a0 Radija\u00a0 Crne\u00a0 Gore,\u00a0 po\u00a0 vrsti\u00a0 sadr\u017eaja,\u00a0 informativni program\u00a0 predstavlja\u00a0 dominantnu\u00a0 karakteristiku\u00a0 RCG1 dok\u00a0 Radio\u00a0 98\u00a0 ima\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 zabavnih sadr\u017eaja.<\/p>\n
Posmatraju\u0107i oba programa radija, veoma je malo dokumentarnih, obrazovnih i\u00a0\u00a0 sadr\u017eaja namijenjenih djeci.<\/p>\n
U\u00a0 posmatranom\u00a0 periodu\u00a0 u\u00a0 programu RCG nije bilo sadr\u017eaja posebno\u00a0 prilago\u0111enih osobama sa\u00a0 invaliditetom. Za\u00a0 period\u00a0 od\u00a0 sedam\u00a0 dana\u00a0 emitovana\u00a0 je u\u00a0 programu\u00a0 RCG1 jedna jedno\u010dasovna emisija sa sadr\u017eajem od zna\u010daja za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Na Prvom programu RCG jednom sedmi\u010dno se emituje programski sadr\u017eaj na romskom jeziku, u trajanju od 25 minuta. Na albanskom jeziku se emituje\u00a0 informativna emisija ‘Vijesti’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 5 minuta), ‘Dnevnik’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 20 minuta) kao i sedmi\u010dna, jedno\u010dasovna, emisija. Radio 98 nema sadr\u017eaje na jezicima nacionalnih manjina. (AEM, analiza za 2019.)<\/p><\/blockquote>\n
——————–<\/h2>\n
Na\u0161i sagovornici ne slu\u0161aju RCG1 kao nekada, a najradije se sje\u0107aju No\u0107nog programa, koji se vi\u0161e ne emituje. Saglasni su u ocjeni da bi program trebalo u mnogome osvje\u017eiti novim sadr\u017eajima, ali i da se na Prvom program radija i dalje mo\u017ee \u010duti kvalitena muzika.<\/p>\n
” Najintimniji do\u017eivljaj slu\u0161anja radija su, zapravo, sada ve\u0107 daleke osamdesete godine XX vijeka i omiljeni No\u0107ni program Radio Titograda. U kontekstu digitalne paradigme danas posebno je va\u017ean i zanimljiv Arhiv. Takav sadr\u017eaj bi mogao biti na nov na\u010din prisutan u javnosti. Sklon sam vjerovanju da \u0107e radio vremenom sve vi\u0161e biti aktuelan i slu\u0161an, jer hiperprodukcija vizuelnih medija dovodi do zasi\u0107enja”, ka\u017ee mr Janko Ljumovi\u0107.<\/strong><\/p>\nNekada\u0161nja novinarka RCG1, direktorka KIC \u201cBudo Tomovi\u0107\u201d Sne\u017eana Burzan<\/strong> ima puno ideja kako bi se program radija u kome se po\u010dela baviti novinarstvom prije 20 godina, mogao osavremeniti i u\u010diniti slu\u0161anijim.<\/p>\n\u201cRCG1 fali da bude javni promoter lijepog govora, da osnuje i \u0161kolu na tu temu za gra\u0111ane svih uzrasta. Njemu to i pripada! Nedostaje mi vi\u0161e tematskih blokova ili emisija iz kulture. Tako\u0111e, i neka emisija za mlade, ali i za penzionere. Mogle bi se opet realizovati muzi\u010dke top liste, nagradne igre, kvizovi znanja i za djecu i za odrasle”, ka\u017ee Burzan.<\/p>\n
Kompozitor Vladimir Mara\u0161,<\/strong> urednik muzi\u010dkog programa Radija CG \u017eali \u0161to danas javni servis nema moderan, digitalizovan audio studio umjesto starog, gdje su nastali mnogi produkcijski hitovi Ex Yu muzi\u010dke scene.<\/p>\n\u201cDevedesetih godina pro\u0161log vijeka krenulo je ga\u0161enje onog dijela RTCG koji je, kako se pokazalo, bio najpotrebniji – muzi\u010dki ansambli i orkestri za razne namjene, prvenstveno programske. Njihovih usluga su se odrekli, a do\u0161lo je na stotine drugih, pa time tro\u0161kovi nisu smanjeni – naprotiv. Ako ikada budem bio u prilici da bilo \u0161to odlu\u010dujem na tom nivou, jedan od prvih koraka bi\u0107e revitalizacija muzi\u010dke produkcije, jer d\u017eaba pri\u010da o kulturnom identitetu bez svakodnevnog rada na muzi\u010dkoj ba\u0161tini. A kome to danas pripada nego Javnom servisu i najboljim muzi\u010dkim umjetnicima koje imamo i koji treba da je stvaraju i o\u017eivljavaju”, ka\u017ee Mara\u0161.<\/p>\n
Muzi\u010dar i poznati podgori\u010dki radijski voditelj Goran Nik\u010devi\u0107<\/strong> se sje\u0107a kasnih osamdesetih godina i snimanja albuma \u201cZajedno u snovima\u201d njegove grupe Jozef K. To je ujedno bio i produkcijski prvijenac Radija Titograd.<\/p>\n
\u0160ta o RCG ka\u017ee AEM?<\/span><\/h2>\n<\/blockquote>\nPrvi\u00a0 program\u00a0 Radija\u00a0 na\u00a0 sedmi\u010dnom\u00a0 nivou\u00a0 ima\u00a0 oko\u00a0 60%\u00a0 nemuzi\u010dkog\u00a0 sadr\u017eaja\u00a0 (pribli\u017eno\u00a0 14\u00a0 sati dnevno). Na Radiju 98 u\u010de\u0161\u0107e nemuzi\u010dkog sadr\u017eaja je zna\u010dajno manje, 19%.<\/p>\n
Prvi\u00a0 program Radija Crne Gore\u00a0 karakteri\u0161e\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 sopstvene\u00a0 produkcije\u00a0 57%.\u00a0 Ovaj procenat je na Radiju 98 oko 16%.<\/p>\n
Upore\u0111uju\u0107i\u00a0 strukturu\u00a0 Prvog\u00a0 i\u00a0 Drugog\u00a0 programa\u00a0 Radija\u00a0 Crne\u00a0 Gore,\u00a0 po\u00a0 vrsti\u00a0 sadr\u017eaja,\u00a0 informativni program\u00a0 predstavlja\u00a0 dominantnu\u00a0 karakteristiku\u00a0 RCG1 dok\u00a0 Radio\u00a0 98\u00a0 ima\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 zabavnih sadr\u017eaja.<\/p>\n
Posmatraju\u0107i oba programa radija, veoma je malo dokumentarnih, obrazovnih i\u00a0\u00a0 sadr\u017eaja namijenjenih djeci.<\/p>\n
U\u00a0 posmatranom\u00a0 periodu\u00a0 u\u00a0 programu RCG nije bilo sadr\u017eaja posebno\u00a0 prilago\u0111enih osobama sa\u00a0 invaliditetom. Za\u00a0 period\u00a0 od\u00a0 sedam\u00a0 dana\u00a0 emitovana\u00a0 je u\u00a0 programu\u00a0 RCG1 jedna jedno\u010dasovna emisija sa sadr\u017eajem od zna\u010daja za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Na Prvom programu RCG jednom sedmi\u010dno se emituje programski sadr\u017eaj na romskom jeziku, u trajanju od 25 minuta. Na albanskom jeziku se emituje\u00a0 informativna emisija ‘Vijesti’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 5 minuta), ‘Dnevnik’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 20 minuta) kao i sedmi\u010dna, jedno\u010dasovna, emisija. Radio 98 nema sadr\u017eaje na jezicima nacionalnih manjina. (AEM, analiza za 2019.)<\/p><\/blockquote>\n
——————–<\/h2>\n
Na\u0161i sagovornici ne slu\u0161aju RCG1 kao nekada, a najradije se sje\u0107aju No\u0107nog programa, koji se vi\u0161e ne emituje. Saglasni su u ocjeni da bi program trebalo u mnogome osvje\u017eiti novim sadr\u017eajima, ali i da se na Prvom program radija i dalje mo\u017ee \u010duti kvalitena muzika.<\/p>\n
” Najintimniji do\u017eivljaj slu\u0161anja radija su, zapravo, sada ve\u0107 daleke osamdesete godine XX vijeka i omiljeni No\u0107ni program Radio Titograda. U kontekstu digitalne paradigme danas posebno je va\u017ean i zanimljiv Arhiv. Takav sadr\u017eaj bi mogao biti na nov na\u010din prisutan u javnosti. Sklon sam vjerovanju da \u0107e radio vremenom sve vi\u0161e biti aktuelan i slu\u0161an, jer hiperprodukcija vizuelnih medija dovodi do zasi\u0107enja”, ka\u017ee mr Janko Ljumovi\u0107.<\/strong><\/p>\nNekada\u0161nja novinarka RCG1, direktorka KIC \u201cBudo Tomovi\u0107\u201d Sne\u017eana Burzan<\/strong> ima puno ideja kako bi se program radija u kome se po\u010dela baviti novinarstvom prije 20 godina, mogao osavremeniti i u\u010diniti slu\u0161anijim.<\/p>\n\u201cRCG1 fali da bude javni promoter lijepog govora, da osnuje i \u0161kolu na tu temu za gra\u0111ane svih uzrasta. Njemu to i pripada! Nedostaje mi vi\u0161e tematskih blokova ili emisija iz kulture. Tako\u0111e, i neka emisija za mlade, ali i za penzionere. Mogle bi se opet realizovati muzi\u010dke top liste, nagradne igre, kvizovi znanja i za djecu i za odrasle”, ka\u017ee Burzan.<\/p>\n
Kompozitor Vladimir Mara\u0161,<\/strong> urednik muzi\u010dkog programa Radija CG \u017eali \u0161to danas javni servis nema moderan, digitalizovan audio studio umjesto starog, gdje su nastali mnogi produkcijski hitovi Ex Yu muzi\u010dke scene.<\/p>\n\u201cDevedesetih godina pro\u0161log vijeka krenulo je ga\u0161enje onog dijela RTCG koji je, kako se pokazalo, bio najpotrebniji – muzi\u010dki ansambli i orkestri za razne namjene, prvenstveno programske. Njihovih usluga su se odrekli, a do\u0161lo je na stotine drugih, pa time tro\u0161kovi nisu smanjeni – naprotiv. Ako ikada budem bio u prilici da bilo \u0161to odlu\u010dujem na tom nivou, jedan od prvih koraka bi\u0107e revitalizacija muzi\u010dke produkcije, jer d\u017eaba pri\u010da o kulturnom identitetu bez svakodnevnog rada na muzi\u010dkoj ba\u0161tini. A kome to danas pripada nego Javnom servisu i najboljim muzi\u010dkim umjetnicima koje imamo i koji treba da je stvaraju i o\u017eivljavaju”, ka\u017ee Mara\u0161.<\/p>\n
Muzi\u010dar i poznati podgori\u010dki radijski voditelj Goran Nik\u010devi\u0107<\/strong> se sje\u0107a kasnih osamdesetih godina i snimanja albuma \u201cZajedno u snovima\u201d njegove grupe Jozef K. To je ujedno bio i produkcijski prvijenac Radija Titograd.<\/p>\n
Prvi\u00a0 program\u00a0 Radija\u00a0 na\u00a0 sedmi\u010dnom\u00a0 nivou\u00a0 ima\u00a0 oko\u00a0 60%\u00a0 nemuzi\u010dkog\u00a0 sadr\u017eaja\u00a0 (pribli\u017eno\u00a0 14\u00a0 sati dnevno). Na Radiju 98 u\u010de\u0161\u0107e nemuzi\u010dkog sadr\u017eaja je zna\u010dajno manje, 19%.<\/p>\n
Prvi\u00a0 program Radija Crne Gore\u00a0 karakteri\u0161e\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 sopstvene\u00a0 produkcije\u00a0 57%.\u00a0 Ovaj procenat je na Radiju 98 oko 16%.<\/p>\n
Upore\u0111uju\u0107i\u00a0 strukturu\u00a0 Prvog\u00a0 i\u00a0 Drugog\u00a0 programa\u00a0 Radija\u00a0 Crne\u00a0 Gore,\u00a0 po\u00a0 vrsti\u00a0 sadr\u017eaja,\u00a0 informativni program\u00a0 predstavlja\u00a0 dominantnu\u00a0 karakteristiku\u00a0 RCG1 dok\u00a0 Radio\u00a0 98\u00a0 ima\u00a0 zna\u010dajno\u00a0 u\u010de\u0161\u0107e\u00a0 zabavnih sadr\u017eaja.<\/p>\n
Posmatraju\u0107i oba programa radija, veoma je malo dokumentarnih, obrazovnih i\u00a0\u00a0 sadr\u017eaja namijenjenih djeci.<\/p>\n
U\u00a0 posmatranom\u00a0 periodu\u00a0 u\u00a0 programu RCG nije bilo sadr\u017eaja posebno\u00a0 prilago\u0111enih osobama sa\u00a0 invaliditetom. Za\u00a0 period\u00a0 od\u00a0 sedam\u00a0 dana\u00a0 emitovana\u00a0 je u\u00a0 programu\u00a0 RCG1 jedna jedno\u010dasovna emisija sa sadr\u017eajem od zna\u010daja za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Na Prvom programu RCG jednom sedmi\u010dno se emituje programski sadr\u017eaj na romskom jeziku, u trajanju od 25 minuta. Na albanskom jeziku se emituje\u00a0 informativna emisija ‘Vijesti’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 5 minuta), ‘Dnevnik’ (radnim danima i prosje\u010dnog trajanja od 20 minuta) kao i sedmi\u010dna, jedno\u010dasovna, emisija. Radio 98 nema sadr\u017eaje na jezicima nacionalnih manjina. (AEM, analiza za 2019.)<\/p><\/blockquote>\n
——————–<\/h2>\n
Na\u0161i sagovornici ne slu\u0161aju RCG1 kao nekada, a najradije se sje\u0107aju No\u0107nog programa, koji se vi\u0161e ne emituje. Saglasni su u ocjeni da bi program trebalo u mnogome osvje\u017eiti novim sadr\u017eajima, ali i da se na Prvom program radija i dalje mo\u017ee \u010duti kvalitena muzika.<\/p>\n
” Najintimniji do\u017eivljaj slu\u0161anja radija su, zapravo, sada ve\u0107 daleke osamdesete godine XX vijeka i omiljeni No\u0107ni program Radio Titograda. U kontekstu digitalne paradigme danas posebno je va\u017ean i zanimljiv Arhiv. Takav sadr\u017eaj bi mogao biti na nov na\u010din prisutan u javnosti. Sklon sam vjerovanju da \u0107e radio vremenom sve vi\u0161e biti aktuelan i slu\u0161an, jer hiperprodukcija vizuelnih medija dovodi do zasi\u0107enja”, ka\u017ee mr Janko Ljumovi\u0107.<\/strong><\/p>\n Nekada\u0161nja novinarka RCG1, direktorka KIC \u201cBudo Tomovi\u0107\u201d Sne\u017eana Burzan<\/strong> ima puno ideja kako bi se program radija u kome se po\u010dela baviti novinarstvom prije 20 godina, mogao osavremeniti i u\u010diniti slu\u0161anijim.<\/p>\n \u201cRCG1 fali da bude javni promoter lijepog govora, da osnuje i \u0161kolu na tu temu za gra\u0111ane svih uzrasta. Njemu to i pripada! Nedostaje mi vi\u0161e tematskih blokova ili emisija iz kulture. Tako\u0111e, i neka emisija za mlade, ali i za penzionere. Mogle bi se opet realizovati muzi\u010dke top liste, nagradne igre, kvizovi znanja i za djecu i za odrasle”, ka\u017ee Burzan.<\/p>\n Kompozitor Vladimir Mara\u0161,<\/strong> urednik muzi\u010dkog programa Radija CG \u017eali \u0161to danas javni servis nema moderan, digitalizovan audio studio umjesto starog, gdje su nastali mnogi produkcijski hitovi Ex Yu muzi\u010dke scene.<\/p>\n \u201cDevedesetih godina pro\u0161log vijeka krenulo je ga\u0161enje onog dijela RTCG koji je, kako se pokazalo, bio najpotrebniji – muzi\u010dki ansambli i orkestri za razne namjene, prvenstveno programske. Njihovih usluga su se odrekli, a do\u0161lo je na stotine drugih, pa time tro\u0161kovi nisu smanjeni – naprotiv. Ako ikada budem bio u prilici da bilo \u0161to odlu\u010dujem na tom nivou, jedan od prvih koraka bi\u0107e revitalizacija muzi\u010dke produkcije, jer d\u017eaba pri\u010da o kulturnom identitetu bez svakodnevnog rada na muzi\u010dkoj ba\u0161tini. A kome to danas pripada nego Javnom servisu i najboljim muzi\u010dkim umjetnicima koje imamo i koji treba da je stvaraju i o\u017eivljavaju”, ka\u017ee Mara\u0161.<\/p>\n Muzi\u010dar i poznati podgori\u010dki radijski voditelj Goran Nik\u010devi\u0107<\/strong> se sje\u0107a kasnih osamdesetih godina i snimanja albuma \u201cZajedno u snovima\u201d njegove grupe Jozef K. To je ujedno bio i produkcijski prvijenac Radija Titograd.<\/p>\n