{"id":297012,"date":"2020-07-16T07:30:20","date_gmt":"2020-07-16T05:30:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=297012"},"modified":"2020-07-16T07:30:20","modified_gmt":"2020-07-16T05:30:20","slug":"mediji-i-moral","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/16\/mediji-i-moral\/","title":{"rendered":"Mediji i moral"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Masha Gessen<\/strong><\/p>\n

Novinar Wesley Lowery, dobitnik Pulitzerove nagrade 2016. za izve\u0161tavanje o sistemskoj prirodi policijskih ubistava crnaca, upotrebio je nedavno tu frazu u svom tvitu; reagovao je na odluku njujor\u0161kog Timesa da me\u0111u pismima \u010ditalaca objavi prilog senatora Toma Cottona, koji se zala\u017ee za upotrebu vojne sile u gu\u0161enju protesta protiv rasizma i policijske brutalnosti. Lowery je napisao: \u201eNeutralni pristup, novinarstvo opsednuto objektivno\u0161\u0107u i predstavljanjem obe strane propali je eksperiment. Potrebna je temeljna promena norme u tom polju. Stari na\u010din je gotov. Na\u0161e delovanje mora biti zasnovano na na\u010delu moralne jasno\u0107e\u201c. \u010cetiri dana kasnije kolumnista Timesa Ben Smith, koji se bavi medijima, izdvojio je taj tvit i podvukao nekoliko suprotnosti: objektivnost \u2013 moralna jasno\u0107a, stari beli novinari protiv mladih obojenih novinara, tradicija protiv nepoznatog novog sveta.<\/p>\n

Posle toga, Andrew Sullivan je napisao kolumnu za magazin New York pod naslovom \u201eDa li je debata jo\u0161 uvek mogu\u0107a?\u201c Po mi\u0161ljenju Sullivana i drugih, ideja da je ameri\u010dko dru\u0161tvo sistemski, fundamentalno rasisti\u010dko ravna je totalitarnoj ideologiji. (Sli\u010dan argument je iznela i Izabella Tabarovski, ro\u0111ena u Sovjetskom Savezu, u tekstu za Tablet). Sullivan se pozvao na esej V\u00e1clava Havela \u201eMo\u0107 nemo\u0107nih\u201c, klasi\u010dni tekst literature o totalitarizmu, na koji sam i sama \u010desto upu\u0107ivala. Ali njemu se, izgleda, \u010dini da Havelov esej govori o upotrebi tenkova i zastra\u0161ivanja da bi se nametnulo saobra\u017eavanje sa totalitarnim mi\u0161ljenjem. U stvari, kao \u0161to ka\u017ee naslov, to je esej o iznena\u0111uju\u0107oj mo\u0107i nesaobra\u017eavanja, odbijanja da se, kako Havel ka\u017ee, \u201e\u017eivi u la\u017ei\u201c.<\/p>\n

U onome \u0161to Havel naziva \u201epost-totalitarno\u201c dru\u0161tvo, \u0161to bih ja nazvala pozna faza totalitarnog dru\u0161tva \u2013 koje se se\u0107a dr\u017eavnog terora ali ga vi\u0161e ne koristi \u2013 ljudi iz navike po\u0161tuju pravila. Havel opisuje hipoteti\u010dki karakter bakalina koji stavlja komunisti\u010dku parolu u svoj izlog, kao i svi drugi:<\/p>\n

\u201eLjudi ignori\u0161u njegovu parolu, ali to \u010dine zato \u0161to se sli\u010dne nalaze i u drugim izlozima, na banderama, oglasnim tablama, prozorima stanova i na zgradama \u2013 svuda. One su deo panorame svakodnevnog \u017eivota\u2026 I bakalin i kancelarijski slu\u017ebenik prilagodili su se uslovima \u017eivota u kojima \u017eive; na taj na\u010din oni poma\u017eu stvaranju takvih uslova. Oni rade ono \u0161to se radi, \u0161to treba da se radi, \u0161to mora da se radi, ali istovremeno, upravo takvim postupanjem, potvr\u0111uju da se to mora raditi. Oni se saobra\u017eavaju odre\u0111enim zahtevima i, \u010dine\u0107i to, produ\u017eavaju im \u017eivot.\u201c<\/p>\n

Bakalin u totalitarizmu nema i ne mo\u017ee imati svoje mi\u0161ljenje; \u010dini se da je postavljanje parole neupitno. Ali, ka\u017ee dalje Havel, da je bakalin skinuo parolu, ili da je nije stavio, stekao bi vrstu mo\u0107i koja je razli\u010dita od mo\u0107i re\u017eima \u2013 i nikada joj ne\u0107e biti ravna po snazi \u2013 ali \u0107e ipak biti pretnja za taj re\u017eim: mo\u0107 nemo\u0107nih.<\/p>\n

Uporediti promenu ideologije u Sjedinjenim Dr\u017eavama s totalitarizmom zna\u010di zaboraviti diferencijal mo\u0107i. Totalitarna ideologija imala je iza sebe mo\u0107 dr\u017eave. Oni koji su nametali totalitarnu ideologiju \u2013 bili to \u010dlanovi centralnog komiteta, predsednici udru\u017eenja knji\u017eevnika ili distributeri parola za izloge \u2013 imali su iza sebe mo\u0107 dr\u017eavnih institucija. Demonstranti na ameri\u010dkim ulicama i novinari koji ih podr\u017eavaju to nemaju, naprotiv: u svakom trenutku se sukobljavaju s tom mo\u0107i. Jedno od pitanja koje oni postavljaju glasi: kako mo\u0107na institucija poput Timesa treba da koristi svoju mo\u0107? Da li Times treba da podupire dr\u017eavu u njenom najbrutalnijem obliku, kao \u0161to je to u\u010dinio objaviv\u0161i tekst Toma Cottona? Ili treba da poja\u010dava glasove onih koji su bili marginalizovani kroz istoriju? Ako neko glasilo odlu\u010di da \u010dini i jedno i drugo, da li bi trebalo da ubla\u017ei neravnote\u017eu mo\u0107i i ponudi marginalizovanim glasovima vi\u0161e prostora, a dr\u017eavi manje? U svom uredni\u010dkom prilogu u Timesu, Lowery govori o crnim novinarima, koji su, istorijski gledano, malobrojni i nemo\u0107ni, a di\u017eu svoj glas u redakciji. Ovde pri\u010da o bakalinu najzad mo\u017ee biti umesna: crni novinari u naj\u010ditanijim glasilima kona\u010dno zahtevaju da se \u010duje njihov glas o tome kako se treba baviti novinarstvom.<\/p>\n

Uredni\u010dkim odlukama se defini\u0161e ono \u0161to Times vidi kao sferu legitimne kontroverze \u2013 izraz koji je skovao istori\u010dar Daniel Hallin da opi\u0161e ono \u0161to glasila smatraju prikladnim za objavljivanje. Donedavno su ideje kao \u0161to je uskra\u0107ivanje finansiranja policiji ili \u010dak ukidanje policije bile izvan sfere legitimne kontroverze \u2013 one su, po Hallinovoj terminologiji, bile devijantne, \u0161to je zna\u010dilo da mediji ne smeju da ih \u0161ire, pa \u010dak ni da ih priznaju. Ali ideja o kori\u0161\u0107enju vojske za suzbijanje protesta tako\u0111e je devijantna. Najuticajniji ameri\u010dki mediji aktivno pomeraju granice legitimne kontroverze, a odre\u0111ivanje mesta te granice i samo je predmet legitimne kontroverze.<\/p>\n

***<\/h1>\n

\u0160ta bi onda bila moralna jasno\u0107a? Filozofkinja Susan Neiman, koja je napisala knjigu tog naslova, ka\u017ee da taj pojam nije stati\u010dki definisan: on je zasnovan na pomerljivoj granici, od slu\u010daja do slu\u010daja. \u201eMoralna jasno\u0107a, me\u0111utim, podrazumeva da se ispita svaki pojedina\u010dan slu\u010daj, da se ispitaju sve \u010dinjenice i svi konteksti i da se promisle sopstveni odgovori\u201c, ka\u017ee Neiman u svom predavanju. Taj pojam ne bismo smeli da pobrkamo s moralnom jednostavno\u0161\u0107u: mo\u017eemo da imamo jasno definisane moralne vrednosti, ali traganje za aktuelnom pozicijom moralne jasno\u0107e uvek je komplikovano i specifi\u010dno za date okolnosti. Lowery tvituje da se moralna jasno\u0107a \u201enajpre i nadasve odnosi na objektivne \u010dinjenice. Nacisti su lo\u0161i \u2013 objektivna \u010dinjenica. Crni \u017eivoti su va\u017eni \u2013 objektivna \u010dinjenica. Predsednik Trump je la\u017eov \u2013 objektivna \u010dinjenica\u201c. U uredni\u010dkom uvodu u Timesu on je dodao da moralna jasno\u0107a podrazumeva da stvari i pojave o kojima pi\u0161emo nazovemo njihovim imenom, bez pribegavanja eufemizmima, a to zna\u010di da predsednika treba nazvati rasistom. Moralna jasno\u0107a tako\u0111e mo\u017ee da ozna\u010dava poziciju samog novinara u odnosu na temu. \u201ePitanja koja dobijaju najbolje\/najplodnije odgovore \u010desto se postavljaju iz pozicije moralne jasno\u0107e\u201c, ka\u017ee Lowery u jednom tvitu. \u201ePostavljanje pitanja nekom mo\u0107niku iz pozicije neutralnosti u praksi \u010desto vodi \u2018mekom\u2019 novinarstvu\u201c.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, moralna jasno\u0107a je potraga vo\u0111ena jasnim vrednostima, uobli\u010dena \u010dinjenicama i kontekstom i jasno opredeljena za izvorni pojam novinarske objektivnosti. U ranom 20. veku, neki vizionarski reformatori ameri\u010dkog novinarstva smatrali su da bi novinarstvo trebalo da se ugleda na nauku. Onda bi svaki \u010dlanak bio svojevrstan eksperiment: pisac bi imao obavezu da izlo\u017ei sve dokaze i okolnosti pod kojima su oni prikupljeni pre nego \u0161to izvu\u010de zaklju\u010dak \u2013 ili, jo\u0161 bolje, pre nego \u0161to pusti \u010ditaoce da ga sami izvuku. Novinski \u010dlanak po modelu nau\u010dnog rada bio bi napisan tako da neko ko odlu\u010di da ponovi eksperiment \u2013 da ode na ista mesta i istim ljudima postavi ista pitanja kao prvobitni autor \u2013 verovatno dolazi istih zaklju\u010daka. S vremenom su izbledele pretpostavke na kojima je po\u010divao ideal novinarske objektivnosti. Prevladali su konvencionalni pristup i ton. Objektivnost u novinarstvu po\u010dela je da zna\u010di predstavljanje obe strane rasprave iz pozicije neutralnosti. Ali nema svaka rasprava dve strane: neke ih imaju vi\u0161e, a neki stavovi uop\u0161te ne bi smeli da budu predmet rasprave. Ne mo\u017ee se raspravljati o \u010dinjenicama. Koje sredstvo za dezinfekciju treba koristiti protiv korona virusa, na primer, ne mo\u017ee biti predmet debate; ne\u0107emo raspravljati o tome da li ubistvo treba da bude dopu\u0161teno; pre samo nekoliko godina raspravljalo se o pravu istopolnih parova da sklope brak. Danas bi se verovatno digla velika galama kad bi Times odlu\u010dio da pokrene raspravu o toj temi, jer je u me\u0111uvremenu Vrhovni sud zaklju\u010dio da je brak ustavom garantovano pravo i jer se javno mnjenje promenilo. Sada se mo\u017ee raspravljati o tome da li Amerikanci treba da imaju pristup op\u0161tem zdravstvu koje bi se finansiralo novcem poreskih obveznika; ako bude sre\u0107e, za deset godina to vi\u0161e ne\u0107e biti predmet debate.<\/p>\n

***<\/h1>\n

U su\u0161tini, Sulliven i njegovi istomi\u0161ljenici bune se protiv onoga \u0161to vide kao novu pravovernost i tvrde da sve treba da bude predmet rasprave, da sfera legitimne kontroverze treba da bude bezgrani\u010dna. Oni to delimi\u010dno potkrepljuju apsolutnim uverenjem u vrednost same debate. Tu onda stupa na scenu avet totalitarizma. Ti autori strahuju da ono \u0161to vide kao nastajanje novog politi\u010dkog konsenzusa dovodi u pitanje prvenstvo tradicionalnih liberalnih vrednosti o kojima nikad ne treba raspravljati: slobode govora, slobode veroispovesti i drugih individualnih prava.<\/p>\n

Sullivan opisuje uverenja koja vidi kao jezgro novog konsenzusa: da je \u201eAmerika od samog po\u010detka sistemski rasisti\u010dki projekat bele nadmo\u0107i\u201c i da su \u201esvi ideali koji se ti\u010du individualnih sloboda, slobode veroispovesti, ograni\u010dene vladavine i jednakosti ljudskih bi\u0107a uvek bili neistina kojom se prikrivalo, opravdavalo i produ\u017eavalo porobljavanje ljudskih bi\u0107a na osnovu fiktivnog pojma rase\u2026 I sam liberalni sistem je jedan oblik nadmo\u0107i \u2013 zato istrajava rasna nejednakost i zato klju\u010dne vrednosti i institucije liberalizma ne mogu biti reformisane, ve\u0107 moraju biti ukinute\u201c. On ovakvo tuma\u010denje istorije vidi kao redukcionizam i odbacivanje ameri\u010dke te\u017enje za pravdom i jednako\u0161\u0107u. \u201eTaj pogled na svet svakako je moralno jasan\u201c, ka\u017ee Sullivan, \u201eali mu nedostaje moralna slo\u017eenost. Nijedna zemlja ne mo\u017ee biti svedena na jedan aspekt i onda optu\u017eena zbog toga\u201c. Ali, istovremeno, nijednu zemlju ne treba gledati samo kroz prizmu njenih postignu\u0107a. On, \u010dini se, smatra da je rasprava o rasizmu dopu\u0161tena kao amandman, mo\u017eda kao fusnota uz narativ o Americi kao zemlji slobode i pravde. Ali odbacuje ideju da su gresi ovog dru\u0161tva toliki da pravdaju dovo\u0111enje u pitanje njegovog karaktera u celini. Ako se o Sjedinjenim Dr\u017eavama pre svega govori kao o naciji emigranata, o dru\u0161tvu koje je s vremenom davalo pravo glasa sve ve\u0107em broju svojih \u010dlanova i u kome je istorijska krivulja bila usmerena ka pravdi, onda se zamagljuje nasle\u0111e ropstva i \u017eilava priroda strukturnog rasizma. U stvari, herojski narativ o Americi je jedan od razloga za\u0161to je strukturni rasizam tako istrajan. Ali Sullivan i drugi kao da ne vide dva istorijska narativa koji se uzajamno nadme\u0107u; umesto toga, oni vide pretnju ne za pri\u010du, ve\u0107 za istinu, ve\u010dnu izvesnost, prirodno stanje stvari koje bi protesti mogli uni\u0161titi.<\/p>\n

To stanovi\u0161te nije samo kratkovido ve\u0107 je i zastarelo. Donald Trump je ve\u0107 sru\u0161io pri\u010du o ovoj zemlji kao naciji imigranata koja nezaustavljivo napreduje na putu ka pravdi i jednakosti zahvaljuju\u0107i svojoj posve\u0107enosti individualnim slobodama. Evo moje hipoteze za budu\u0107e istori\u010dare juna 2020: razlog za\u0161to posmatramo pojavljivanje novog politi\u010dkog konsenzusa je to \u0161to se stari pohabao. Nova pri\u010da koja sada dobija svoj oblik nije ni dogmati\u010dna ni pojednostavljena. Ali jeste zasnovana na skupu pretpostavki druk\u010dijem od onog na kome se zasnivala stara \u2013 a to je dobra stvar, i nu\u017ena, ba\u0161 kao i moralna jasno\u0107a.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to je tako stra\u0161no biti moralno jasan i opredeljen? Budu\u0107i istori\u010dari juna 2020 \u2013 godine pune hronolo\u0161kih kurioziteta \u2013 mo\u017eda \u0107e dati odgovor na to pitanje. Kako god bilo, izraz \u201emoralna jasno\u0107a\u201c dobio je va\u017eno mesto u debati o medijima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":297013,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[673,629,674],"class_list":["post-297012","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-mediji","tag-moral","tag-objektivnost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297012","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=297012"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297012\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":297014,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297012\/revisions\/297014"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297013"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=297012"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=297012"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=297012"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}